Дуги редови испред билетарнице врањског позоришта говоре да су се Врањанци ужелели позоришта али и биоскопа који је заживео након дуге паузе од 25 година.

Врањско позориште је на самом почетку сезоне гостовало у Црној Гори, Никшићу и Херцег Новом, са представом „Нечиста крв“. Следеће недеље их очекује још једно путовање.

„Оно што нас до краја месеца очекује је гостовање у Високом, у Босни и Херцеговини где ћемо 27. новембра у њиховом позоришту учествовати на фестивалу „Дани Заима Музаферија“. Имамо дугу сарадњу са њим, гостовали смо 2017. године док су они код нас били 2018. са представом „Професионалац“. Извешћемо представу “Кеплер 452Б“. А дан раније, односно 26. новембра гостоваћемо у Бјељини. Гостујемо, волимо и да угостимо и гледамо да сваког месеца имамо по неко гостујуће позориште“, каже директор позоришта Ненад Јовић.

Ансамбл врањског театра интензивно ради на припреми две премијере.

„Данас из Бугарске долази дуго очекивани редитељ Дарко Ковачевски са ким смо почели рад на луткарској представи која је најављивана пре две године али из објективних разлога није могла да гостује. То ће се десити у првој половини децембра. У другој половини децембра је нешто са чиме смо кренули са спремањем од средине августа, а то је представа „Окамањено море“ у режији Стевана Бодроже“, напомиње Јовић.

Са изградњом нове згарде позоришта гостују представе са великом продукцијом, каже директор позоришта и додаје да је поред љубитеља позоришних представа и биоскоп  резултирало велику посећеност публике.

„Када су нови филмови у питању, као што су били „Јужни ветар“, „Тома“, „Нечиста крв“ и „Божји човек“ због велике тражње и потребе публике користимо сваки слободан термин за емитивање. Велико интересовање за филмове је било и суседа из Северне Македоније. Наишао сам случајно на људе из Скопља који су били забринути што нису могли да дођу до карата. Иначе нас зову из Скопља, шаљу мејлове, траже карте и ми им излазимо у сусрет“, истиче Јовић.

Вечерња сцена позоришта је уторком и петком од 20 часова, дечја недељом од 12, док је субота дан за биоскопске пројекције. Карте се могу набавити на билетарници позоришта понедељком, уторком, петком од 13 до 20 сати и викендом од 10 до 12 и од 16 до 20.

 

На репертоару врањског биоскопа од вечерас још једно веома запажено филмско остварење ,,Божији човек’’.

Филм Јелене Поповић, који је почео да се приказује у биоскопима средином октобра, врањска публика моћи ће да погледа 22, 24. и 25. новембра од 20 сати.

Реч је о драми која слика живот Светог Нектарија Егинског из Грчке, који је за живота био непрестано прогањан. Био је свештеник обичног народа, а његова понизност је сметала поносним православним клерицима. Оклеветан је након што је његова оданост пробудила њихове сумње. Парохијани су га волели, упркос томе што је лишен цркве и прогнан из Египта. Вера у Бога му је током целог живота била најбоља одбрана. Прича о вери и нади је у самом центру филма ,,Божији човек”.

Карте по цени од 350 динара могу се купити на билетарници врањског позоришта.

На репертоару врањског позоришта вечерас jе представа ,,Кеплер 452 –Б'', а у недељу, од 12 сати  ,,Журка код плавог зеца’’.

У уторак  публика у Врању моћи ће да погледа комад ,,Власт и њена опозициjа'', у режиjи Егона Савина и извођењу глумаца Народног позоришта Ниш.

Богат је и биоскопски репертоар.

У суботу од 12 сати jе анимирана комедиjа ,,Породица Адамс 2’’, док су вечерњи термини, резервисани за ,, Jужни ветар – Убрзање’’. 

Овај филм на репертоару је и 14, 15, 17, 18 и 20. новембра.

Брачно-породични односи били су у фокусу овогодишње селекције Бориних позоришних дана. Након свих одгледаних представа, остао је горак укус у устима због жене, која, била она протагониста приче или не, увек на крају бива приказана као објекат неког страдања.

''Као да се од Софке до Нејре ништа није променило у положају и статусу жене у породици и друштву, а толике их деценије деле, више од једног века'', записао је селектор овогодишњих Бориних позоришних дана. И заиста, с обзиром да бројне сцене и женске ликове, које смо упознали на овогодишњој манифестацији, можемо препознати и у нашем окружењу, питали смо где је жена данас.

''Нешто што смо ми сматрали као напредак у, рецимо, женској еманципацији, или у партнерским односима није још на задовољавајућем нивоу. Да тако кажем још увек постоје корени ''нечисте крви'' или патријархалног система, у коме нису односи, не морају они бити изједначени, али нису избалансирани. То и дан данас постоји, не само у малим местима, постоји и даље насиље, постоји и даље да је неко изолован или изопштен из нечега због нечега што је урадио. Индивидуалац у оквиру колектива може да има проблем. И то је случај и у најнижим и у интелектуалним друштвеним слојевима,'' каже Милена Павловић, глумица која је ове године била председница жирија за доделу награда.

На овогодишњим, управо завршеним, ''Бориним позоришним данима'' тема су били мушко-женски односи унутар и изван брака, преиспитивање улоге породице у друштву, а самим тим и положаја жене, која се некако увек нађе у средишту страдања.

''Кад погледате то размеђе од преко сто година од Софке до Нејре, нажалост, није се много тога променило у односима о којима говорим,'' каже селектор фестивала Слободан Савић.

На фестивалу је приказано пет представа у такмичарском делу, а оне су нас упознале са пет потпуно различитих, али ипак сличних женских ликова.

''Мислим да никад довољно није експлоатисана тема о жени и да треба свакако да је буде и надаље. У овој селекцији то је виђење и третман жене из једног угла, али свакако да постоје и многи други, она то заслужује,'' додаје театролог Зоран Максимовић, члан жирија.

Колико је Софки, Нејри, Јованки, Ани, Ева данас око нас?

Манифестација ''Борини позоришни дани'' ове године одвија се под слоганом ''Од Софке до Нејре''. Иако нисмо били у прилици да погледамо ''Нечисту крв,'' лик Софке је ту, лебди у ваздуху, рекао је Горан Ибрајтер, писац и водитељ округлих столова који се одржавају у оквиру манифестације. Женска судбина и породични односи управо су златна нит која повезује све представе које се играју на овогодишњем фестивалу, а селекцију је направио Слободан Савић.

''Борини позоришни дани'' свечано су отворени у суботу представом ''Пучина'' Југословенског драмског позоришта у режији Егона Савина. Манифестацију је отворио градоначелник Слободан Миленковић, а публици се обратила и председница жирија за доделу награда.

''Великим трудом и залагањем глумаца, управе позоришта и локалне самоуправе ова културна манифестација деценијама је надограђивана, те је постала препознатљива на културној мапи Србије,'' рекао је на отварању градоначелник Слободан Миленковић.

''Теме којима се баве представе на овом фестивалу јасно постављају путању којом треба ићи, као и одговоре на питања да ли је породица остала света, да ли нас је еманципација еманциповала, до када ће трајати борба међу половима,'' рекла је глумица Милена Павловић.

Непосредно пре свечаног отварања откривена је слика дугогодишњег директора врањског театра Радослава Радивојевића и отворена изложба изложба “125 година позоришног живота у Врању”, коју су приредили глумци врањског позоришног ансамбла Бојан Јовановић, Марко Петричевић, Жетица Дејановић, Јелена Филиповић и Марко Николић.

Представа ''Пучина'', која је отворила традиционалну манифестацију, публику је водила од смеха до суза. Кроз свевремену тему људске похлепе и тежње за високом позицијом на друштвеној лествици, приказан је живот једне породице.

Ненад Јездић у улози превареног мужа, Владимира, измишља сопствену превару да би сачувао женину, породичну и личну част. Истовремено, стални напредак на пословном плану, управо као последица те преваре, чини да лични интерес надвладава емотивни крах.

''Где је мера компромиса који ће човек да направи, где је мера истине о својој слабости са којом човек треба да се суочи, где је мера пада који ће себи човек да дозволи зарад каријере, зарад тог нечег што данас називају клинци друштвеном лествицом. Ова драма се ослања и сукобљава са оним што је традиционално,'' рекао је Јездић.

Слобода Мићаловић игра Јованку, која има аферу са министром и тиме доводи у питање углед породице, али и себе и мужа пење до врха у друштвеној хијерархији.

''Тешко је правдати такав лик, али ја сам морала као глумица да станем иза ове улоге и ове жене и потрудила сам се да станем, жена је у прилици да за један тренутак сагради породицу, али и да је сруши,'' рекла је глумица.

''Све је стављено у један естаблишмент, не бирају се средства да се дође до циља, који је материјалан,'' додао је глумац Љубомир Бандовић.

У склопу пратећег програма Бориних позоришних дана промовисана је и монографија ''Милена Дравић или кључ снова'' ауторке Аните Панић.

Ово дело представља сведочанство о познатој српској глумици, која се остварила играјући у 170 филмова и 12 представа, бројним ТВ драмама, серијама и емисијама. Кроз седам поглавља ауторка монографије прича о глумици, која је, како каже, била врло скромна, упркос богатој биографији.

Друге вечери фестивала на програму је била представа ''Ана Карењина'' Новосадског театра у режији Дејана Пројковског.

''Он и екипа, укључујући и глумце, који су заиста заједно са њим адаптирали текст, нашли су кључ како говорити о положају једне жене која је такорећи пропала и која покушава да остане на неком високом нивоу, али не успева у томе зато што долази у ситуацију где мора да изабере између љубави према љубавнику и детету'', рекао је Роберт Ленард, уметнички директор овог театра.

 Интензивна, жива представа, богата знацима и метафорама, публику је оставила без речи, понајвише због набоја емоција које су се смењивале невероватном брзином.

Све фазе које пролази главна јунакиња, од мирног живота, до лудачког заљубљивања, растанка са сином и мужем, до осуде, губитка части и положаја, воде је до стања безнађа и трауме. Све ово на сцени је верно представила Марта Береш, која истиче да је рад на овој представи један од најлепших процеса: ''У животу нисам осетила да је нека улога толико јака, моћна и мрачна улога, на тренутак сам мислила да ћу потонути. Ни са једном другом представом нисам била толико посесивна, она је као неки црни драгуљ који гута све у себе,'' рекла је глумица.

Велики терет, али и трансформацију пролази и њен супруг у представи, Алексеј Карењин, кога игра Атила Немет. Наоко хладан човек-машина долази такође до емотивног краха и на сцени пролази кроз бројне емотивне фазе. ''Ово ме је баш дотакло, што би рекао и сам Карењин. Савршено написан комад, 25 година радим у позоришту и никада нисам радио овако нешто на овакав начин,'' истакао је Немет.

Улогу Вронског тумачио је Арпад Месарош који истиче да је сарадња са редитељем била сјајна. ''Важно ми је кад ме редитељ током процеса убеди'', нагласио је Месарош.

Манифестација се наставља вечерас извођењем представе ''Иваново самоубиство'' градског позоришта Семберија из Бијељине.

 

 

Страна 1 од 14

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter