Отварање манифестације ''Борини позоришни дани'' које је предвиђено за вечерас, одлаже се за суботу, 23. октобра, због болести члана ансамбла Народног позоришта из Београда које је требало да отвори фестивал представом ''Нечиста крв''. Све активности планиране за данас померене су, из овог разлога за дан касније.

41. Борине позоришне дане отвориће у суботу представа ''Пучина'' Југословенског драмског позоришта. Дан касније, 24. октобра у 20 сати на програму је ''Ана Карењина'' Новосадског позоришта, наредног дана ''Иваново самоубиство'' позоришта Семберија из Бијељине, затим представа ''64'' Атељеа 212. У среду, 27. октобра, игра позориште из Новог Пазара, а на репертоару је представа ''Ако дуго гледаш у понор''. Манифестацију затвара ''Плацебо'', Народног позоришта из Приштине, која није у такмичарском делу, већ се изводи у част награђених.

''Све је спремно, наш тим у управи ради даноноћно на припремама, а није нам први пут и са задовољством кажем да ови, 41. Борини позоришни дани, попримају један нови концепт и формат, у смислу да враћамо такмичарски део, да фестивал има свој стручни жири који додељује нове награде, и то награду „Борисав Станковић“ за најбољу представу у целини, затим за драматургију, драматизацију или адаптацију,  за најбољу женску и мушку улогу и награда публике која од ове године носи име „Радослава Радивојевића,“ каже Ненад Јовић, директор позоришта.

О наградама ће одлучивати трочлани жири у саставу Милена Павловић, Владимир Лазић и Зоран Максимовић.

На отварању манифестације биће откривена и слика некадашњег директора Радивојевића, који је један од најзаслужнијих за позориште какво имамо данас.

Слободан Савић, селектор фестивала Борини позоришни дани, истакао је да су најмањи заједнички именитељи, који повезују изабране представе недвосмислени и јасно видљиви: позоришно ангажована, савременим позоришним праксама посвећена тематизација, естетизација и промишљање мушко-женских односа унутар и изван брака, преиспитивање улоге породице у друштву и критичко-феноменолошко преиспитивање положаја жене.

''Слоган овог фестивала је, по речима селектора, ''Од Софке до Нејре'', где ће гостујуће представе имати свој тематски и поетски оквир. Имаћемо један концепт коме смо тежили. На тај начин, са новим концептом и форматом, са новим и већим буџетом надам се да ћемо остварити онај циљ који смо имали на отварању зграде, а то је да овај фестивал буде препознатљив на позоришној мапи фестивала у Србији, да буде један од водећих,'' додаје директор позоришта.

Манифестација се одржава 41. пут у част једног од најзначајнијих српских писаца, Борисава Станковића у организацији позоришта, а под покровитељством града.

Празник љубитеља театра у овој згради трајаће недељу дана. Представе су готово распродате, карата има још за две, а Врањанци ће моћи да погледају најбоље са позоришне сцене Србије.

 

После велике и значајне годишњице, после пандемије која је покорила свет без трунке барута, и још увек у сред жестоке и неизвесне борбе с протејском природом вируса Ковид-19, “Борини позоришни дани” улазе у пету деценију обогаћени новим искуствима и здравим амбицијама. Те амбиције су реалне и оствариве, а темеље се на оним постулатима које сам апострофирао прошле године када сам се прихватио одговорне дужности селектора, а која се не састоји само у томе да одаберете предвиђени број представа и тиме сматрате посао завршеним. Наиме, релевантан позоришни фестивал није тек ревија насумично одабраних представа, него је улога позоришног фестивала да проширује видике и образује публику, да је упознаје са савременим позоришним праксама, да приказује представе које се храбро хватају у коштац с проблемима и дилемама савременог човека, притиснутог и обезглављеног мукама и искушењима невеселе свакодневице.

 Упркос невеселим околностима, пандемији која је отварала и затварала позоришта, упркос смањеној продукцији, представе нису изабране насумично, него су одраз јасног тематског, естетског и поетичког концепта који није унапред и напамет задат, него је проистекао из  представа које сам гледао, а наметнуо се као тематски, естетски, поетички, друштвено и социјално релевантан, рецентан и актуелан. Златна нит, или најмањи заједнички именитељи који повезују изабране представе недвосмислени су и јасно видљиви: позоришно ангажована, савременим позоришним праксама посвећена тематизација, естетизација и промишљање мушко-женских односа унутар и изван брака, преиспитивање улоге породице у друштву, критичко-феноменолошко преиспитивање положаја жене (од Софке до њене двадесетпрвовековне посестриме и близнакиње по страдању, „нечистој крви“ и усуду Нејре), тематизовање основних осећања љубави и емпатије као потиснутих, унижених, заборављених категорија људскости и човечности, наднетост над смислом убоге људске егзистенције, контекстуализација и реконтекстуализација свих ових, и других, питања у светлу социјалне и родне неравноправности, накарадног друштвеног и политичког система вредности, каријеризма, новог капитализма и неоробовласништва.

Као да се, од Софке до Нејре, ништа није променило у положају и статусу жене у породици и друштву, а толике их деценије деле, више од једног века. Као да су друштвени и социјални развој остали на истом ступњу као у време Борисава Станковића, с приметном тенденцијом регресије. У две представе које опкружују овогодишњу селекцију (Нечиста крв и Ако дуго гледаш у понор) у првом плану је насиље над женама у свим појавним облицима: од психолошког до физичког, од насиља у породици и браку до насиља изван брака, на радном месту на пример, и злоупотребе позиције моћи. Ако је Станковићева Нечиста крв студија случаја Софке, односно прича о суспрегнутој, неослобођеној страсти, пркосу и поносу, снатрењу о слободи и високим идеалима, предавању и препуштању трагичној линији живота, онда је представа Ако дуго гледаш у понор студија случаја Нејре, коју као и Софку прати „породична клетва“, и њене трагичне судбине од детињства до ране младости. А, опет, обе су представе огледало друштва и његових наопаких норми које се огледају у социјалној, економској и класној раслојености.

Као да је Толстојева реченица с почетка Ане Карењине, написана пре безмало 150 година (“Све срећне породице налик су једна другој, свака несрећна породица несрећна је на свој начин.”), и данас парадигма и необориви пустулат времена и друштва у којем живимо, у којем је породица као основна ћелија девастирана и угрожена до крајњих граница. И ову представу можемо разумети као студију случаја Карењинове супруге Ане чија појединачна судбина имплицира читав низ друштвених и социјалних питања.

Нагриженост и угроженост породице, брака, љубави, емаптије, али и егзистенције као такве препознајемо и у представама Пучина, 64 и Иваново самоубиство, наравно у контексту различитих мотивацијских и тематских чворишта. Поред браколомства, каријеризма, свеопштег неморала, социјалног раслојавања и тривија у којима се купа такозвано јавно мнење, ово читање Пучине, децентно и ненаметљиво, указује и на оно чега у оригиналном драмском предлошку нема: на свеопшту корупцију и партократију у којима је огрезло грађанско друштво у повоју. Комадом 64 Тена Штивичић се заправо „враћа“ једној од доминантнијих тема свог драмског писма – преиспитивању мушко-женских односа у контексту устаљених стереотипа о браку, љубави, друштвеном и социјалном статусу, каријери, пријатељству, слободи, еманципацији, односу родитеља и деце, сукобу генерација...Радикална, у овом случају и легитимна адаптација првог Чеховљевог комада Иванов, представа Иваново самоубиство, студија је случаја безнадежне егзистенцијалне празнине и чемера насловног јунака иза које зјапи један неуспели, промашени брак, једна неостварена, несрећна љубав и неизбежни сплин малограђанске, паланачке средине.

Најзад, ни представа у част награђених, Плацебо, није насумично изабрана. Њен рески, црнохуморни проседе у форми горке комедије нуди прочишћење од свих афеката с којима ћемо се срести у представама Главног програма. То прочишћење призива и преко потребно ослобађање од свих менталитетских заблуда и атавистичког наслеђа чему смо, и као народ и као људи, склони и пријемчиви.

Политичност свих изабраних представа огледа се пре свега у начину приступа, третмана и сценске експликације свих ових, и других, комплексних питања и тема што на сцени резултира употребом искустава модерних, савремених позоришних пракси.

Да бисте један позоришни фестивал устоличили на долично место, да бисте га учинили референтним за локалну, али и за ширу позоришну заједницу, да бисте га позиционирали у позоришне и културне оквире матичне државе, али и шире, потребна су одговарајућа материјална подршка, јасна визија и чврст концепт. Фестивал од ове године има одлучну финансијску подршку Градске управе и Министарства културе, домаћини су вољни и одлучни да спроведу све предложене промене, а мој концепт је увек јасан и непоколебљив: високи уметнички стандарди у славу естетски, поетички и тематски софистицираног позоришта.

На крају, али не и на последњем месту, захваљујем свим члановима Организационог одбора јер су прихватили све моје идеје и иницијативе за унапређење Фестивала: уведене су награде Стручног жирија, унапређени су и обогаћени каталог и промотивни материјал, урађен је нови визуелни идентитет Фестивала. Све то доприноси високом позиционирању и учвршћивању „Бориних позоришних дана“ у заједници најзначајнијих позоришних фестивала у Србији и региону, написао је селектор овогодишњих Бориних позоришних дана, Слободан Савић.

 

Све позоришне представе у врањском театру до краја септембра су отказане, због мера карантина које су прописане појединим члановима ансамбла и технике позоришта.

Филмске пројекције ће бити емитоване у планираним терминима.

Купљене улазнице могу се вратити на благајни позоришта уз повраћај новца, а могу да се сачувају и за наредна извођења отказаних представа – поручили су из Управе врањског позоришта на званичној Фејсбук страници.

Гостуjућим комадом завршава се позоришна сезона у врањском театру. Што се тиче биоскопског репертоара љубитељи филмске уметности имаће прилику да погледаjу два филма. У суботу, 26. jуна, у термину предвиђеном за наjмлађе гледаоце jе анимирани авантуристички филм ,,Лука’’ у 3Д формату. У вечерњем термину, од 20 сати, на репертоару jе филм ,,Паклене улице 9’’. Овим филмовима завршава се и биоскопска сезона, све до септембра када ће бити настављена новим репертоаром.

На репертоару Позоришта ,,Бора Станковић’’ у Врању у петак,18. јуна, од 20 сати је представа ,,Куде ми је жена’’.

У недељу, 20. јуна, од 12 сати на програму је дечја представа ,,Журка код плавог зеца’’, док је у уторак, 22. јуна, од 20 сати комад ,,Аутопутем’’.

Што се тиче биоскопског репертоара љубитељи филмске уметности имаће прилику да погледају два филма.

Субота преподне је резервисана за најмлађе и анимирани авантуристички филм, а у вечерњем термину  се приказује популарни акциони филм.

Карте за позоришни и биоскопски репертоар могу се купити на билетрници позоришта.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обавезно уклањање снега и леда испред објеката - Радио Телевизија Врање https://t.co/Gx4gEl1SKZ via @tripplesworld https://t.co/5yYNHgqghe
Нови дом вечерас продужава грејање, а ујутру почиње раније, већ од 4:30 - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zIDWAvTNVY
Познати добитници награда ''Свети Сава'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/t9yc62SzDn via @tripplesworld https://t.co/rCmNUxyrUw
Follow RTV Vranje on Twitter