Председник Србије Александар Вучић данас је у Палати Србија уручио одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана државности Србије.

Укупно 88 одликовања.

Сретењски орден првог степена добио је Манастир свети Прохор Пчињски.

Манастир свети Прохор Пчињски  добио је орден за нарочите заслуге у очувању и неговању православља и традиције српског народа, а поводом 950 година постојања;

У име манастира, од стране Председника Републике Србије господина Александра Вучића, орден је примио Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије

У пратњи Његовог Преосвештенства био је и игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит Методије (Марковић.)

 

Са радошћу обавештавамо верни народ наше Свете цркве да ће поводом Дана државности Републике Србије, на празник Сретења Господњег 15. фебруара 2022. године, а поводом 950 година од оснивања, манастиру Преподобног Прохора Пчињског бити уручено одликовање - "Сретењски орден првог степена".

Орден ће манастиру уручити Председник Републике Србије господин Александар Вучић, објављено је на сајту Епархије врањске.

Промоција двотомног издања књиге ''Манастир Свети Прохор Пчињски – аналитички инвентар,'' приређивача Мирољуба Стојчића у издању Историјског архива ''31. јануар'' одржана је вечерас у малој сали врањског позоришта.

О значају књиге говорио је један од рецензената историчар Дејан Ристић, који је истакао ''да живимо у времену постистине и да све што није записано као да се није ни десило, зато је ово двотомно дело од великог значаја, јер препознаје значај наших светиња.'' Додао је и да је ово подухват града Врања, који је препознао значај дела и честитао на томе.

Приређивач Мирољуб Стојчић, истакао је да је шест година радио на сређивању архивске грађе, која се у Архиву чувала од осниваља установе, која ове године обележава јубилеј 60 година постојања. Ово је била друга промоција поводом Дана града, а прва је одржана прошле године, поводом обележавања 950 година манастира Свети Прохор Пчињски.

Поводом славе манастира Свети Прохор Пчињски епископ врањски Пахомије уручио је грамате установама и појединцима за допринос у обнови и очувању манастира. Грамата је уручена и потпредседници Владе и министарки културе и информисања Републике Србије, Маји Гојковић. Након литургије и резања славских колача промовисана су и сва издања епархије врањске која су изашла поводом јубилеја, 950 година манастира и 700 година од велике обнове и упокојења другог ктитора Светог краља Милутина.

Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић присуствовала је свечаности обележавања славе манастира Преподобни Прохор Пчињски, као изасланик покровитеља обележавања великих јубилеја манастира, председника Александра Вучића.

Свету литургију поводом славе служио је епископ врањски Пахомије, а саслуживали епископи нишки Арсеније и брегалнички Марко, као и бројни свештеници Српске православне цркве.

Након литургије уследиле су литије око манастира, у чијој су порти и резани славски колачи.

''Овом славом заокружујемо једно подсећање свих нас на ову велику светињу, која је, нажалост, у другој половини 20. века била мало запостављена и заборављена, да се подсетимо нашег великог заштитника и молитвеника и да на известан начин се сви, свако на свој начин одужимо. Овде су се у последњих десет година, па  и више, многи знани и незнани укључили, из мени необјашњивих начина и разлога, али су се људи укључивали да ову светињу обновимо, подржимо, учврстимо, а обнављајући и учвршћујући њу и ми смо се заједно сви обнављали,'' рекао је овом приликом владика врањски Пахомије.

У наставку  обележавања славе промовисана су издања епархије врањске поводом великих јубилеја, 950 година манастира и 700 година од велике обнове и упокојења другог ктитора манастира, Светог краља Милутина.

Након што су аутори представили своја издања епископ врањски Пахомије уручио је грамате заслужним установама и појединцима за допринос у обнови и очувању манастира. Грамата је уручена и потпредседници Владе и министарки културе и информисања Републике Србије, Маји Гојковић.

''Грамата коју сам примила у име Министарства културе и информисања има велики симболички значај и обавезује да и у времену пред нама, свесни важности очувања културног наслеђа, посвећено и предано помажемо опстанак и обнову манастира и цркава, као и њихове културне и духовне делатности,'' рекла је министарка.

Обележавању славе присуствовало је и руководство града и околних општина Пчињског округа, а поред велике помоћи државе и министарства културе, и локална самоуправа је путем конкурса за суфинансирање цркава и верских заједница помагала обнову ове светиње.

''Локална самоуправа је у току 2020. године дала велику подршку, како финансијску, тако и у логистици, и у обележавању самог јубилеја 950 година манастира, а и, наравно, свакодневно смо у контакту и свакодневно пружамо подршку и овом манастиру, али и комплетно епархији врањској", рекла је заменица градоначелника и већница за културу града Врања, Зорица Јовић.

Поводом великих јубилеја манастира реализоване су бројне активности, а из штампе је изашло десетак издања, од којих су два тројезична, на српском, руском и енглеском језику, док је велика Монографија о манастиру коју је приредио проф. др Ненад Макуљевић доживела друго издање на енглеском језику.

Студенти основних, мастер и докторских студија са Филозофских факултета у Београду, Нишу, Приштини, Бања Луци, Источном Сарајеву и Скопљу полазници су летње школе “Ми смо деца неба” коју реализује Свеправославно друштво Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски и Филозофског факултета у Београду, а под покровитељством Министарства спољних послова, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Циљ летње школе са темом ''Православни Балкан у 13. и 14. веку'' је повезивање младих људи из региона и дијаспоре и успостављање сарадње на пољу научно истраживачког рада. Летња школа организована је у склопу обележавања јубилеја манастира, а циљ је да постане традиционална манифестација. Летња школа при манастиру већ је постојала 2000. године.

''Надамо се да је то један почетак, да ће ова школа да заживи и добије своје место у културном и образовном миљеу нашег народа, не само у Србији, него и шире, што и јесте суштина обнове ове школе, такође и суштина Свеправославног друштва Преподобни Јустин врањски и ћелијски, које је једна посебна установа чији чланови нису само српски епископски, већ и других народа, каже епископ врањски Пахомије.

''Након више од једне деценије смо успели да обновимо традицију Летње школе у манастиру и у сарадњи са Епархијом и епископом, Филозофски факултет Универзитета у Београду већ низ година остварује бројне активности, али је мени ово једна од можда најдражих, јер укључује и велики број студената из Србије, Републике Српске, са Универзитета у Скопљу, успели смо након више година да окупимо бројне студенте српских Универзитета на једном месту, каже проф. др Влада Станковић са Филозофског факултета у Београду.

''Ово је једна од ретких прилика где смо сви окупљени заједно око једне изузетно важне теме која је предмет свих наших истраживања и научних радова, и рада на часу, у настави и прилика је да ми овде поделимо са студентима и нека своја нова сазнања, а да они преносе знања и својим колегама даље, пре свега је важно да се они између себе упознају, мало је прилика, упркос друштвеним мрежама, каже проф. др Јелена Ердељан са Филозофског факултета у Београду.

''Ми смо ту да ово сабрање националне идеје подржимо, како би млади људи кренули одавде обогаћени знањем, обогаћени љубављу према својој земљи, нама је центар свега та љубав и емотивна и национална снага и припадност,'' каже Стеван Милошевић из Свеправославног друштва Преподобни Јустин ћелијски и врањски.

Велику захвалност за организовање летње школе изразили су представници свих гостујућих факултета, а присутнима се на отварању обратио и народни посланик Ненад Митровић.

''Ја хоћу да се захвалим нашем епископу врањском господину Пахомију који са свештенством и монаштвом чини изузетне напоре на обнови свих наших светиња које се налазе на овим просторима, нарочито светиње које се налазе на рубним подручјима, као што је манстир Свети Прохор Пчињски,'' каже народни посланик Ненад Митровић.

У летњој школи ''Ми смо деца неба'' учествује тридесетак младих студената са шест Филозофских факултета, који су сложни у мишљењу да ће им резултати новијих истраживања са којима се упознају у току школе, допринети у њиховом школовању и раду.

''Да се и ми међусобно упознамо као студенти, студенти са професорима, да поделимо нека искуства, јер наука није нешто што је херметички затворено, већ мора да циркулише, мора да постоји тај неки систем идеја који флуктуише међу научним институцијама, што је веома важно'', каже Вук Санчевић, докторанд Филозофског факултета у Београду.

''Значајно је пре свега да се студенти повежу међусобно, јер немамо много прилика да се повезујемо међусобно, чак и ми мало старији студенти, што се тиче самог програма и градива мислим да ће можда чути на другачији начин урађене ствари које се обично слушају на предметима који су подељени као византија или историја уметности, посебно кад су у питању мреже повезаности,'' додаје др Љубица Винуловић, научни сарадник Филозофског факултета у Београду.

Учесници летње школе своје дружење настављају у петак  посетом цркви Светог великомученика Георгија у Сурдулици, након чега ће бити одржана предавања на теме ''Уметност у Србији у средњем веку – нове перспективе'' и ''Сурдулички мученици'' у сали Културног центра у Сурдулици. За суботу је предвиђена посета Северној Македонији, а у недељу обилазак историјских знаменитости града Врања.

 

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Пренос моштију у Спомен костурницу манастира Свети Никола - Радио Телевизија Врање https://t.co/5gSUX729Z3 via… https://t.co/FBVg3Y12m4
Градоначелник: Стадион по УЕФ-а стандардима утицаће на развој града - Радио Телевизија Врање… https://t.co/XImMUgmYUz
Отвара се Школа за мале истраживаче - Радио Телевизија Врање https://t.co/8frrx5gjEL via @tripplesworld https://t.co/TLADecdDPJ
Follow RTV Vranje on Twitter