Због закаснеле јесење сетве, на већини парцела у врањском крају озими стрни усеви, пре свега пшеница, нису били припремљени за овај период ниских температура. Ипак тренутне дневне температуре у плусу, донекле смањују негативан ефекат ниских температура током ноћи.

Јутарњи мразеви који се на подручју Врања спуштају и до минус 11 степени, а поред речних сливова температуре су још и ниже, могу оштетити врхове листова усева, али то им неће нанети велике штете. Пшеница може поднети до минус 21 степен, седам дана у континуитету. Међутим, голомразица свакако има негативан ефекат, иако дневне температуре у плусу донекле смањују негативан ефекат ниских температура током ноћи. С обзиром да метеоролози најављују нешто више дневне температуре у наредним данима, највероватније неће доћи до значајнијег оштећења усева.

На највећем проценту површина, пшеница се налази у фази три листа. За отпорност младих биљака пшенице на ниске температуре, врло је битан оптималан рок сетве и временски услови који владају у том периоду. С јесени је пшеница засејана у касним роковима сетве, те је дошло до успореног раста. Стручњаци су упозорили ратаре да би требало да сетвену норму управо повећају за 10 до 20 процената, јер је процена да је могуће да толико усева мраз оштети.

Било би добро да падне снег минимално дебљине 10 - 15 центиметара да заштити младе биљке од ниских температура, измрзавања и пропадања. Уколико се остваре прогнозе метеоролога у наредним данима предвиђа се снег, а од 20. јануара најављени су ледени дани. То ће бити и најкритичнији дани за усеве. Након тога ће према прогнозама уследити отопљавање, са максималним дневним температурама до 9 степени.

За остатак зиме, у фебруару и марту, прогнозирају се температуре изнад вишегодишњег просека, те ће у том периоду, уз све агротехничке мере, моћи да се надокнади развој ратарских култура и постигну приноси који би бар требало да покрију трошкове сетве. Да подсетимо да су ратари који су сејали декларисано семе платили сетву око 80 хиљада динара по хектару, а са семеном из сопствених резерви око 60 хиљада динара за хектар.

Од тога у којој је фази  развоја изникла пшеница зависи да ли ће јој захлађење и мраз нанети штету. Они ратари који  су  повећали сетвену норму и применили вештачка ђубрива могу да рачунају са добрим приносом  и у случају да дође до делимичног измрзавања засејаних усева. Пољопривредни стручњаци саветовали су ратарима да због касне сетве  засеју ране сорте пшенице,на лакшим типовима земљишта,на дубини од 4 до 5 сантиметара и уз примену минералних ђубрива. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе Врање каже да сви они који су те савете применили не морају да се прибојавају пада температуре и мраза.Пшеница ниче само  на температури  изнад 5 степени. Сада је у земљи у фази мировања. Највећи број засејаних површина је у фази изниклих једног до  три листа  и мраз им неће шкодити.   У најосетљивијој фази развоја су житарице са два изникла листа код којих може доћи до измрзавања. Они ратари који нису применили вештачка ђубрива или нису повећали сетвену норму, већ сада могу да очекују слабије приносе наредне године. Нада Лазовић Ђоковић објашњава да би најштетније  било да је пшеница у фази два изникла листа. Међутим, уколико су ратари повећали сетвену норму и дође до делимичног измрзавања усева, повећани број зрна у сетви надокнадиће она која су смрзла. Стручњаци саветују пољопривредницима да обиђу њиве под житарицама, да оцене у каквом су стању усеви и у којој фази развоја како би знали шта могу да ураде у наредном периоду.

Ове године ратари ће сејати пшеницу ван оптималних рокова за сетву који истичу за који дан. Тек са првом кишом створиће се услови да у врањском крају буде засејано око шест хиљада хектара. Немамо оптималне услове за сетву па самим тим не можемо испоштовати ни оптималне рокове. Само пољопривредници који имају  поседе са лакшим типовима  земљишта  могу обавити предсетвену припрему. Ни Небојша Ђорђевић, пољопривредник у Давидовцу ове године није засејао пшеницу на време.

Ђорђевић каже да је предсетвену припрему урадио на око два хектара земље и сада чека кишу како би обавио сетву. То значи да ће бити обављена ван најповољнијих рокова. Још једна гротехничка мера  од које ће одустати је да сво планирано земљиште засеје декларисаним семеном. Само 50 одсто таквог семена ће употребити а преостала половина биће такозвано семе са тавана. Стручњаци упозоравају да се морају пратити најаве метеоролога и да је најбоље да се сеје највише два до три дана пре кише, због птица које наносе велику штету. Иначе, искуство говори да због промене климе род за наредну годину неће бити значајније умањен због закаснелих радова.

Нада Лазовић Ђоковић истиче да није касно и ако се сетва обави најкасније до 10 новембра. Приноси нису били значајније нижи. Битно је да пшеница у зимски период  уђе са три листа или најмање једним. Како би се надокнадило изгубљено време, ратари би обавезно морали да повећају сетвену норму и то за сваки дан кашњења после 10.новембра  за један одсто. Нада Лазовић Ђоковић напомиње да што се тиче домаћих сората сетвена норма је од 220 до до 240 па и 270 килограма семена по , а што се тиче страних од 200 до 240 килограма на хектар. Обавезна је примена НПК ђубрива. Могућу слабу кишу метеоролози најављују за последња два дана октобра или евентуално 2. новембра.Температура до краја месеца кретаће се од 19 до максимално 22 степена.

На њивама у околини Врања  жању се последње површине под пшеницом. Приноси се крећу од 2 и по до 6 и по тона по хектару што је ниже од очекиваног. Род је подбацио пре свега због неповољних климатских услова, али је изостала и агротехника. Ове године измењени климатски услови узели су данак у роду пшенице. У време сетве био је изразито сушни период, зима је прошла без довољно снега, у пролеће  је пак падавина било превише, а онда је у јуну температура изнад 35 степени зауставила наливање зрна. Недовољна агротеника и много корова   одузели су додатни део ржовогодишњег рода.

Нада Лазовић Ђоковић стручњак за ратарство из Пољопривредне службе у Врању, истакла је да је ове године принос од 2 и по до 6 и по тона сувог зрна по хектару, што је зантно ниже од очекиваног. Квалитет је нешто бољи ,количина протеина је око 13 одсто, а глутена 26 процената. И ове године најбоље резултате  дале су наше сорте  пшенице. 

Оно на шта стручњаци подсећају да је сада након жетве, прва агротехничка мера која се мора применити, заоравање стрништа. Показало се да ова стара агротехничка мера даје вишеструке користи.

Нада Лазовић Ђоковић истакла је да се тиме пре свега уништавају корови, потом се задржава влага у земљишту, уколико се не балира слама остаје и до 7 тона жетвених остатака по хектару. Применом 50 литара Урее  остаје око 100 килограма чистог азота на хектар.

Тиме се принос усева за наредну годину повећава 30 одсто. Струњаци потенцирају да је заоравање стрништа најбоља мера за уништавање корова. Стална примена хербицида у ове сврхе доводи до пораста отпорности  корова, и на крају на потпуно одсуство дејства препарата, што значи да ће корове бити немогуће уништити.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter