Завршена је реконструкција највеће градске школе у Владичином Хану. Радови на згради, која је саграђена педесетих година прошлог века, трајали су годину дана са прекидима због епидемиолошке ситуације. Обновљено је све, од котларнице до крова. Инвестиција је вредна 110 милиона динара.

Комисија за примопредају локалне самоуправе обишла је школу и утврдила стварно стање. Зграда је у потпуности реконструисана и прилагођена савременим условима рада. Радови су обухватили санацију котларнице, која је била у лошем стању. Стари котлови на угаљ замењени су новим, на пелет. Реконструисане су електро и водоводне инсталације, учионице, постављена нова столарија, урађена изолација и фасада и кров. У потпуности је обновљена трпезарија, фискултурна сала, двориште школе, школско игралиште.

На новом спортском терену ученици ће моћи да се баве одбојком, фудбалом и другим активностима. Саграђена је нова трибина, а комплетан простор је ограђен и покривен видео надзором, као и расветом. У реконструкцију школе уложено је више од 110 милиона динара, уз подршку Владе Србије, кроз „Програм обнове и унапређења објеката јавне намене у јавној својини“ посредством Канцеларије за јавна улагања.

Више од 500 ученика, који наставу похађају у матичној школи и подручним одељењима у селима Летовиште, Куново и Сува Морава, добило је најсавременије услове за рад каквим могу да се похвале само образовне установе у већим градовима.

Школа би требало да добије и енергетски пасош јер објекат испуњава стандарде енергетске ефикасности, о чему се посебно водило рачуна.

У Основној школи ,,Краљ Петар Први Ослободилац'' у Корбевцу у току је замена дотрајалих столица и намештаја.

Такође, врши се и замена дела столарије, тачније оштећених врата. ,,Заменом намештаја и побољшањем услова за рад желимо да деци у сеоским срединама створимо подједнаке услове за учење, рад и развој, као што имају ђаци у градским школама.

За ове намене из градског буџета издвојено је 150 хиљада динара'', рекла је заменица градоначелника Зорица Јовић.

Претходна година била је успешна и радна за Народни музеј у Врању, јер су успели да реализују неколико важних инфраструктурних пројекта. У току су радови на Сeламлуку, реконструисан је кров на Харемлуку и обновљена Прибојчићева кућа.

У плану је реализација неколико важних изложби и наставак издавачке делатности музеја у новој години.

Пашини конаци саграђени су 1765 године и пошто је реч о објектима који имају изузетну историјску вредност за град, већ извесно време се интензивно ради на припремама за комплетну обнову.

У току су радови на санацији зграде Селамлука и сталној поставци.

"Тренутно се изводе груби грађевински радови, у току је замена електро инсталација, ускоро ће кренути и замена прозора, јер је то најважнији сегмент који захтева посебну пажњу из разлога што мора да се задржи аутентичност објекта. Део столарије, са фронталне стране је замењен, а остали прозори би требало да буду замењенио до априла", каже Саша Стаменковић, директор Народног музеја у Врању.

Комплетна санација требало би да буде завршена до лета. Министарство културе издвојило је у те сврхе 24 милиона динара, а град је помогао са још 2 милиона динара. 

Прошле године, такође уз подршку града, урађена је санација неколико важних објеката, пре свега Прибојчићеве куће у којој би требало да се одвијају сва културна дешавања од пролећа до јесени.

"Комплетно смо реновирали и средили дрвенарију, окречили зидове, уредили фасаду, канцеларије, двориште, олуке, кров. Планирамо да спољне зидове, уколико нам епидемиолошке околности дозволе, користимо као мини галерију у летњем периоду", објашњава директор.

Заустављено је и урушавање зграде Харемлука због прокишавања крова. Планови су да се заједно са градом и уз помоћ министарства и тај објекат комплетно обнови и приведе намени.

"Врло смо поносни што смо успели да уредимо кров на згради Харемлука који је прокишњавао на више места, и урушавао зидове. Знамо да су зидови од блата и влага посебно утиче на њиво оштећење". Директор Стаменковић напомиње да су поносни на неколико значајних изложби које су успели да приреде прошле године када је епидемиолошка ситуација то дозвољавала.

И ове године имају озбиљне планове на том пољу, као и када је у питању издавачка делатност.

У плану је реализација капиталног пројекта „Економски развој Врања између два рата“ и издавање и промоција монографије „Банкарство између два рата“.

 

Историјски архив „31.јануар“ у Врању добио је нови депо који ће, барем на извесно време, решити проблем смештаја грађе.

Ради се о простору који је пре две године припао Историјском архиву, површине 192 метра квадратна.

Реконструисан је и приведен намени уз помоћ града који је из буџета издвојио око 3 милиона динара.

Значај архива је велики јер се у њему чува важна историјска грађа из целог округа.

Град је из тог разлога издвојио средства за реконструкцију простора који ће допринети да се значајан део грађе смести на адекватан начин, истакла је заменица градоначелника Зорица Јовић која је обишла нови депо.

"Mи будућност не бисмо могли да градимо без прошлости, а прошлост су чврсти темељи, а да бисмо имали неки чврст темељ, морамо да чувамо оно што је од значаја. А то су документи који су нам у неким тренутцима врло битни и потребни. Локална самоуправа је и овога пута имала слуха за потребе архива када јеу питању недостатак простора, па смо буџетом за 2020.год. планирали средства у износу од 3 милиона динара, истакла је заменица градоначелника.

Нови простор ће нам веома зачити, јер нам је заиста био потребан. Велики део грађе нам је на поду, каже директор Боривоје Манасијевић.

Захвални смо граду на помоћи.

"Ово је треће проширење нашег депоа. Тренутно у депоу архива се налазе кутије архивске грађе које су размештене по поду. Прво што ћемо да урадимо јесте да ћемо да инсталирамо фиксне полице, да ту сместимо грађу која је по поду. Иначе, по закону имамо грађу која чека по регистратурама, тако да ћемо и то, колико простор дозволи, да покушамо да сместимо у овом новом депу. Ми нисмо имали где да стављамо архивску грађу, није ни тај простор био адекватан за смештај и заштиту архивске грађе. Ово је, самим тим што је ново, много квалитетији и бољи простор за смештај докумената", објашњава Манасијевић.

Уз помоћ ресорног министарства и града, Историјски архив реализује још један пројекат који подразумева опремање новог, али и других делова установе, како би сместили осталу грађу.

Циљ је да се сачувају важни документи, као и да простор архива постане још функционалнији.

Радови на санацији Прибојчићеве куће приводе се крају, а средства за ове намене издвојио је град Врање.

Планирано је да у овом објекту буде смештен Центар за очување градске врањске песме.

Углавном је реч о хитним радовима на санацији зграде Прибојчићеве куће, каже директор Народног музеја, под чијом је ингеренцијом овај објекат културе.

Највећи део средстава издвојен је из градске касе, а део из средстава за текућа одржавања која има музеј. Укупна вредност ових радова је око 200 хиљада динара.

''Радови на санацији су обухватили кречење фасаде, сређивање фасаде, сређивање унутрашњих просторија, фарбање целокупне дрвенарије, како унутра, столарије, прозора, врата, тако споља – степеништа, терасе, бунара, помоћне куће, помоћне зграде, комплетно сређивање свих дрвених делова, фарбање олука, сређивање и чишћење крова, каже Саша Стаменковић, директор Народног музеја.

Стаменковић наглашава да је Град припремио пројектно-техничку документацију и да ће наредне године опет конкурисати код Министарства културе у оквиру Градова у фокусу, а вредност комплетних радова на реконструкцији је око 12 милиона динара, како би објекат био приведен својој крајњој намени.

Идеја да то буде Центар за очување старе градске врањске песме. која је на листи нематеријалне културне баштине.

Ове године министарство је, по поменутом конкурсу, определило средства за зграду Селамлука, тј. сталну поставку Народног музеја и тамо су радови већ почели.

''Пре неки дан су званично и кренули радови. Ми смо иселили све просторије из зграде Селамлука, тако да је препуштена мајсторима, тј. извођачима радова, кренули су радови по сегментима, све оно што предстоји новој поставци, новом мобилијару, све ново, биће ту етнолошка поставка", објашњава Стаменковић.

С обзиром да је и зграда Харемлука под ингеренцијом града и музеја наредних дана и тамо ће се радити хитна поправка крова, а комплетна реконструкција очекује се наредне године.

''Град је већ определио за 2021. годину средства и градоначелник је направио хитну иницијативу да се уради пројектна документација за хитну санацију крова, мислим да су опредељена средства, тако да у следећој години нас чека тотална реконструкција крова".

Подсећамо, планирано је да у Харемлуку буде музејска поставка - историјска и археолошка, док ће се у Селамлуку наћи етнолошка поставка.

Фундус Народног музеја је врло велики, тако да ће у наредном периоду моћи да се у већој мери прикаже културно историјска баштина Врања.

 

Страна 1 од 6

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У последња два дана вакцинисано још 1000 Врањанаца - Радио Телевизија Врање https://t.co/S5dj9RVJJM via… https://t.co/lzMsFHbNTK
45 новозаражених у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/dkOZdmmoG1 via @tripplesworld https://t.co/85DRwi2PiP
Вакцинисани корисници Народне кухиње - Радио Телевизија Врање https://t.co/AiUaxAisAs via @tripplesworld https://t.co/F9vc58nu52
Follow RTV Vranje on Twitter