Канцеларија за младе у Врању у сарадњи са партнерима организовала је још једну радионицу за младе, уз поштовање свих епидемиолошких мера.

Кажу да је едукација у областима које су кључне у адолесцентском периоду важна, те се труде да путем својих активности унапреде друштвени и социјални положај младих.

Млади су били у прилици да чују више о заштити и очувању репродуктивног здравља путем радионице коју је Канцеларија за младе организовала у сарадњи са партнерским организацијама.

Осим што су усвајали нова знања, они су били у прилици и да изврше проверу наученог путем квиза.

''Мислим да је ова радионица врло значајна, јер се мало прича о овим стварима, и постоји доста ученика који ове ствари не знају. Ја сам доста тога знала, али и научила сада, и сматрам да у школама треба више да се прича о томе,'' каже Николина Петровић, ученица друге године гимназије.

Јована Стојковић, ученица четврте године Економско трговинске школе додаје да је сексуално и репродуктивно здравље код нас још увек табу тема. ''Мислим да зато и имамо велики број абортуса који се дешава у земљи, али и веома низак ниво самопоуздања код младих, тако да би ово требало да подигне свест".

Интерактивни приступ теми је врло значајан, јер средњошколци на овај начин лакше и брже усвајају нова знања, кажу организатори.

Њихове радионице усмерене су на ученике нижих разреда средњих школа, јер они имају прилику да у наредним фазама едукације прођу радионице и за вршњачке едукаторе и да своја знања пренесу даље.

''Ова тема је веома важна за младе и као таква налази се у Локалном акционом плану за младе. Ову радионицу усмерили смо на ниже разреде средњошколаца зато што се у том периоду адолесценције јављају одређене биолошке промене које их нагоне на нова телесна, ментална и социолошка искуства. Сексуално и репродуктивно здравље је веома битно за вођење квалитетног и здравог живота појединца и због тога је веома важно знати како се о њему бринути и како га сачувати", каже Милан Здравковић из Канцеларија за младе Врање.

Канцеларија за младе труди се да своје активности усмери на најчешће проблеме са којима се сусрећу млади и да темељно и иновативно приступи њиховом решавању због чега се овакве и сличне радионице реализују.

У условима епидемије активности су смањене, а оне које се одржавају, организују се уз поштовање свих епидемиолошких мера.

У савременом друштву које нам намеће слободније стилове живота врло је важно причати о очувању репродуктивног здравља младих. Млади често журе да испробају све, не размишљајући о последицама. Понекад последице могу да буду погубне. Нежељена трудноћа, прекид трудноће и полно преносиве инфекције најчешће се догоде као последица неодговорног понашања младих или незнања. Доступност правих информација је кључна. Потребно је саветовање и едукација о проблемима са којима се млади сусрећу у пубертету.

Адолесценција почиње са постизањем полне зрелости у раздобљу пубертета, док се за горњу границу узима време постизања емоционалне и социјалне зрелости који подразумевају искуство, спремност и способност да се преузму улоге одраслог. Најважније промене које се дешавају односе се на постепен, али често буран развој секундарних полних карактеристика, емоционалне нестабилности и тешкоћа у међуљудским односима.

Сексуалност је комплексна димензија и не односи се само на сексуалне контакте, већ подразумева осећања, потребу за прихватањем, одговорност, знање и вредности, комуникацију, сексуални идентитет, фантазије и слично. Адолесценти све раније почињу сексуални живот и ступају у сексуални однос. Разлози за то су многобројни. Као неки од разлога, могли би се навести потреба за блискошћу, експериментисањем, доказивањем супериорности у групи вршњака и слично. Значајна компонента која утиче на формирање ставова и на сексуално понашање је знање о сексуалности.

Докторка Биљана Поповић из Завода за јавно здравље подсећа да је важно, посебно у адолесцентском периоду, неговати верност у партнерским односима, што значи да млади не треба да ступају у сексуалне контакте са више различитих партнера, јер на овај начин могу добити неку од бројних сексуално преносивих инфекција. Она је подсетила на средства заштите, од којих је најприступачније, а уједно и најсигурније, кондом.

У методе контраценпције, дакле, спадају баријерне, као што су кондом, дијафрагма, спирала; затим имамо хормонску терапију у виду таблета, инјекција, фластера; хемијску контрацепцију у виду крема, али и природне методе, које треба избегавати као средство контрацепције, а то су прекинут и задржан однос, одређивање плодних дана и слично.

Млади се најчешће одлучују за мушки кондом и контрацептивне таблете као средство контрацепције. Мушки кондом је доступно и високо поуздано средство заштите од нежељене трудноће, али и полно преносивих инфекција.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 Радијску емисију на ову тему можете чути на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-2-polno-prenosive-bolesti

 

Када говоримо о наталитету не можемо а да се не дотакнемо и важности очувања репродуктивног здравља. О овој теми ваља говорити од најмлађег узраста, те се у вези са тим и организују бројне едукације из ове области на територији целог Пчињског округа. Спроведене су бројне активности и у оквиру Здравственог центра у Врању, где су млади волонтери, вршњачки едукатори, прво учили, а затим и саветовали своје вршњаке о значају очувања репродуктивног здравља.

Појам репродуктивно здравље је уведен на петој по реду Међународној конференцији о становништву и развоју која је одржана у Каиру 1994.  године под покровитељством Уједињених нација. У Плану акције, који је на овој конференцији усвојило  179 националних делегација, репродуктивно здравље је дефинисано, полазећи од дефиниције здравља Светске здравствене организације, у најширем контексту као стање потпуне физичке и менталне способности, а не само одсуство болести или неспособности,  у свим областима које се тичу репродуктивног система и његових функција и процеса. Овај појам је уведен с намером да се подвуче значај здравственог аспекта планирања породице и истовремено смање отпори за прихватање државне интервенције у сфери рађања.  Увођење појма репродуктивног здравља у План акције сматра се и одразом новог концептуалног приступа у сфери популационе политике који је утемељен у тежњи да се успостави равнотежа између репродуктивних потреба на микро и макро нивоу и индивидуалних права и одговорности у сфери здравља, партнерских односа и родитељства.

Докторка Биљана Поповић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље у Врању, каже да млади људи пре него што ступе у први сексуални контакт треба да дођу на превентивно саветовање.

Мада доминира уверење у јавном мњењу да је српско друштво традиционалније и конзервативније у односу на друге европске земље, сексуална активност младих је реалност и у Србији. Тако су, на пример, резултати Истраживања здравственог стања становништва Србије 2013. године које је спровео Институт за јавно здравље Србије (2014) показали да је медијана узраста ступања у први сексуални однос 16 година у старосној групи 15-19 према 18 година у старосној групи 20-24 године. Доктор Горан Радојчић, гостујући у нашој емисији, каже да се ова граница често помера и испод 16 година, те се негде налазе и подаци о првом ступању у сексуални однос са тек 10 година, што је недопустиво. Овакво понашање, уз често мењање партнера може довести до многих проблема, а као последица ХПВ вируса могу се развити и различите врсте малигнитета, ако се редовно превентивно не контролишемо, каже доктор.

Такође ризично понашање може проузроковати и преношење вируса ХИВ-а. ''Превентивно понашање подразумева да разговарамо са децом и треба вратити у основне школе здравствено васпитање и саму тему сексуално образовање и те информације деца би требало да добију у петом или шестом разреду основне школе и то ће их касније пратити кроз живот. Основно што треба да савладају је употреба кондома. Млади се на тај начин штите од сексуално преносивих инфекција, али и ХИВ-а,'' каже докторка Поповић.

Поред раног ступања у сексуалне односе и други видови ризичног понашања су присутни међу младима у Србији, који директно или индиректно угрожавају њихово репродуктивно здравље. Налази низа истраживања то показују. Навешћемо резултате везане за процену броја и исхода трудноће у адолесценцији као и налазе интернет анкете међу девојкама старим 19-20 година које су попуниле упитник постављен на вебсајт Удружења за репродуктивно здравље Србије. Број адолесцентних трудноћа током једне календарске године се процењује на најмање 50 на 1000 девојака, од којих се половина одлучује на рађање детета, а половина на намерни прекид (Rašević, Sedlecki, 2006). На основу издвајања одговора на поједина питања ко је изабрао значајани део корисница интернета, сагледано је више проблема који могу да угрозе сексуално и репродуктивно здравље адолесценткиња у Србији. Наиме, 29% адолесценткиња је прво сексуално искуство доживело са 16 и мање година, 25% је имало четири или више сексуалних партнера и 24% је остварило сексуални однос у вези која је трајала до 7 дана. Контрацепцију не користи или примењује метод прекинутог сношаја 28% испитаница. Готово једна трећина испитаница (31%) никада није доживела оргазам или га доживљава ретко, а 36% није задовољно или је збуњено својим сексуалним животом. Злостављање у партнерској вези искусило је 15% девојака. Са искуством које поседује, 39% њих би одложило почетак сексуалне активности.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

У Центру за превенцију Дома здравља у Врању, у сарадњи са Нексусом, организована је едукација жена из мањинских група на тему "Репродуктивно здравље жена". Циљ акције је подизање свести и знања жена из мањинских група, као и мигранткиња у Врању, о значају очувања репродуктивног здравља. Статистика показује да је просечан животни век Ромкиња 48 година, дакле 25 година мање у односу на  просечан животни век жена у Србији. Разлози су бројни а међу релевантним су лоши животни услови, недовољна брига о сопственом здрављу и прерана удаја. Због тога је оваква врста едукација неопходна.

Др Драган Пешић у Центру за превенцију у Врању истакао је да је за групу од 20 жена из Ромске популације, а међу њима има и мигранткиња смештених у Врању, организована едукација о заштити репродуктивног здравља и превенцији полно преносивих болести ,уз едукацију о самопрегледу дојки. Едукације су почеле у септембру 2019. и трајаће до јуна наредне године. Милена Димитријевић Томић из организације Нексус појаснила је да је акција заснована на  идентификацији проблема које су нашли у локалној заједници.

Припаднице етничких мањина требало би да се редовно јављају гинекологу и да буду активније у друштву. Прошле недеље обављена је едукација на тему репродуктивног здравља са 60-о ро школске деце, а од фебруара наредне године радиће се са учитељима и наставницима. Мед.сестра Оливера Куртић Идић оцењује да је заинтересованост жена у етничким заједницама јако ниска, али уз овакве акције ради се на подизању свести и едукацији жена како би се подстакле да редовно долазе на прегледе јер од тога зависи њихово здравље. Осим предавања, обављен је  и  гинеколошки скрининг преглед 20 учесница акције.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter