Институт друштвених наука спровео је, уз подршку Министарства здравља, онлајн истраживање на тему информисаности младих о психоактивним супстанцама, као и обрасцима понашања који доводе до контаката са поменутим супстанцама. Добијени резултати требало би да помогну у планирању кампање којим би се подигла свест о штетности злоупотребе психоактивних супстанци међу средњошколском популацијом.

3488 младих из 45 школа из целе Србије, узраста између 14 и 18 година, обухваћено је истраживањем којим је требало утврдити који су то фактори ризика који утичу на повећање ризика од злоупотребе психоактивних супстанци код средњошколске популације.

Полазне тачке истраживања биле су на који начин се млади информишу, који им је степен информисаности, колико су им доступне психоактивне супстанце у свакодневном животу, али и какав им је однос са породицом и какве су њихове опште карактеристике и обрасци понашања.

„Резултати су у једном делу очекујући, међутим у неким смо чак и ми били изненађени. Добили смо податак да чак 50 посто младих информације добија искључиво преко својих вршњака. Поражавајући је степен неинформисаности, односно погрешних ставова и информација које млади имају у вези са дрогама. Генерално, разматрајући резултате њихових одговора, проналазимо и до 55 посто нетачних одговора, што значи да је степен информисаности изузетно низак“, каже психијатар проф. др Александра Дицков.

О последицама које дроге остављају на само функционисање централног нервног система и менталним болестима које оне могу да изазову, проценат неинформисаности је чак 90 одсто:

„Овакан начин информасања преко вршњака ипак не даје довољан степен тачних информација којима би они могли да располажу и то је један од озбиљних фактора ризика, јер много је лакше ући у тај свет наркоманије уколико се не зна које су последице“, додаје она.

Још један од резултата који указује на веома неповољну ситуацију јесте велика „окруженост“ младих дрогама и њихова доступност.

„Око 50 посто младих познаје 10 и више особа које редовно користе психоактивне супстанце, а преко 40 посто младих је више пута понуђено тим истим дрогама. На сву срећу, далеко мањи проценат то и учини“, каже др Дицков.

Што се тиче породице, на основу овог истраживања дошло се до поражавајуће чињенице да би се само 30 посто младих обратило својим родитељима када се суоче са неким проблемом.

„Добијали смо одговоре да имају лошу комуникацију са родитељима, да их родитељи не слушају довољно и чак 70 посто сматра да та комуникација није адекватна. Један део је пријавио и психичко и физичко насиље у породици. Све ово доводи у питање функционалност породице у свом изворном значењу“, сматра проф. др Александра Дицков.

Сваки четврти средњошколац у Србији има сталну потребу за активностима које ће им донети неку новину: „Плаше нас подаци што неки од њих сматрају да је ново све оно што је изазовно и забрањено, а истовремено би били спремни да у потрази за новим посегну за озбиљним ризицима“, истиче она.

Прва мера превенције јесте веће ангажовање родитеља када је у питању информисаност младих, али и проакативан став – важно је да подстакну дијалог са својом децом, да сазнају како се деца осећају.

Психијатар проф. др Мирјана Јовановић каже: „Осим тог емоционалног стања важно је да буду информисани, јер смо схватили да код деце постоји потпуно погрешна перцепција у вези штетности дрога – незнање, несхватање и неразумевање природе последица конзумирања дрога. Посао је родитеља да децу упознају са тим, да објасне да долази до нарушеног менталног здравља и развоја болести зависности“.

Коначни циљ јесте да се у наредном периоду настави са обуком наставника, здравствених радника и родитеља како да оснаже децу да могу да се супротставе негативном утицају друштва и вршњака, те избегну сва искушења које доноси тинејџерско доба.

Економски моменат

децембар 19, 2019

Родитељи данас тешко живе. Троше новац који немају, плаћају кредите, кредитне картице, отплаћују чекове, враћају позајмљени новац и тако у круг. Економски моменат је често разлог за одлагање родитељства и то због тога што будући родитељи желе да деци приуште све могуће услове за правилан раст и развој, и то, чак, како сведоче нека истраживања, људи који су успешнији у послу више се и преиспитују, јер желе да буду подједнако успешни и као родитељи. Положај родитеља често је данас обележен незапосленошћу, малим или чак нередовним платама, а често и нерешеним стамбеним питањем. У свему овоме треба наћи мотивацију за заснивање породице, а држава се последњих година труди да финансијски помогне. Чини се да из перспективе будућих родитеља и то није довољно. Циљ државе је повећање наталитета, или бар да се не рађа мање беба него претходних година. Да би се то остварило 11 посто жена треба да има једно дете, 44 посто жена треба да имају двоје деце, а 45 одсто троје деце, док данас 52 одсто жена има једно дете, 38 одсто двоје деце, а само осам одсто троје и више деце.

Економски моменат јесте важан, али није пресудан за рађање деце, нагласила је једном приликом министарка Славица Ђукић Дејановић. Она је додала да то потврђује пример скандинавских земаља које су врло богате а имају проблем са наталитетом. Подсећамо, држава је усвојила Закон о финансијској подршци породици који је ступио на снагу, а који, између осталог, доноси одредбу да за свако новорођено дете родитељи добијају 100 хиљада динара финансијске помоћи.

Брига родитеља се не завршава рађањем и одгајањем детета док је беба, или детета до школског узраста. Када говоримо о економском моменту, не смемо да заборавимо и финансијске изазове када дете крене у школу, а пре тога и у вртић. Када смо код вртића треба рећи да је једно истраживање показало да је више од 50 посто испитаних жена изјавило да им је била потребна веза да би обезбедиле место за своје дете (51%), а од укупног броја жена 36,7 одсто је тражило "везу" . То говори о недовољним капацитетима који отежавају враћање или излазак жена на тржиште рада, што последично доводи до привилегованости оних друштвених слојева са већим економским и социјалним капиталом. Такође, при упису детета у вртић, предност имају запослени родитељи, што онемогућава незапослене да активно траже посао и не даје им могућност проналаска посла. Они онда морају да се ослањају на неформалне системе подршке – бабе, деде, родбину или плаћену помоћ.

Родитељи немају капацитет да се изборе са свим финансијским изазовима који су пред њима, а поред тога и да балансирају између приватног живота и посла. Оба родитеља морају да раде да би обезбедили економску егзистенцију, а често и то није довољно.

Држава се труди да мерама популационе политике допринесе бољем економском статусу породице, али је потребно време како би ове мере дале и видљиве резултате. ''Потребно је и да психолошку цену родитељства снизимо кроз веће учешће оба партнера у свакодневном животу, да јединице локалне самоуправе организују што већи број сервисних активности,'' подсетила је министарка Славица Ђукић Дејановић у једној изјави.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter