Данијела Милосављевић, градска већница и Вера Митић, координаторка пројекта у име локалне самоуправе, присуствовале су данас свечаном потписивању споразума о сарадњи са 6 локалних самоуправа у оквиру програма ''Подршке подстицајном родитељству кроз игру.''

Потписивањем споразумa шест локалних управа је формализовало сарадњу са Сталном конференцијом градова и општина у смеру заједничког рада на унапређењу услуга и програма подршке родитељству и раном развоју кроз јачање капацитета јединица локалне самоуправе за међусекторску сарадњу у обезеђивању континуитета, квалитета, доступности услуга подршке родитељству, посебно угроженим породицама.

Жене данас због тога што одлуче да постану мајке могу бити радно дискриминисане или у најгорем случају остати без посла. Мајчинство захтева дуже време одсуства са посла и из пословног окружења и света, што женама отежава, јер се осећају искљученим из друштва.

Устав РС гарантује равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности (члан 15). У члану 21 Устав експлицитно предвиђа забрану дискриминације. Према тексту Устава, сви грађани су једнаки пред Уставом и законом, па свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације. Устав начелно забрањује сваки вид дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Забрана дискриминације садржана је и у низу других уставних одредби којима се гарантују људска права и слободе. Тако у члану 60. Устав предвиђа да држава јемчи право на рад сходно законским прописима. С тим у вези предвиђа се да свако има право на слободан избор рада и да су свима доступна сва радна места под једнаким условима. Најзад, Устав предвиђа и обавезу пружања посебне заштите појединим категоријама лица, у које се сврставају жене, омладина и инвалиди. Њима се мора обезбедити посебна заштита на раду и посебни услови рада. Међутим, све наведене одредбе су само начелног карактера и њих је потребно разрадити у одговарајућим законским текстовима. Поред тога, Устав не садржи дефиницију дискриминације; не дефинише посредну и непосредну дискриминацију, нити њене поједине појавне облике, па то треба да буде учињено кроз одговарајуће законске текстове. Стога се за сузбијање и заштиту од дискриминације посебно важним чини тзв. антидискриминационо законодавство, али и антидискриминационе одредбе садржане у другим законима.

Најчешће дискриминисане групе у друштву, рекла би већина међу нама, јесу Роми и припадници ЛГБТ популације. Међутим, за осам месеци рада повереника за заштиту равноправности велики број притужби стигао је и у области рада и запошљавања. Честа мета те врсте дискриминације су жене које о томе не желе да говоре јавно. Иако са једном од најнижих стопа наталитета у Европи, мајкама и онима које то желе да постану ситуација у друштву, каже статистика, не иде на руку. Али, немојмо да нам то буде још један од изговора за одлагање рађања. Угледајмо се на позитивне примере, јер смо ми углавном наишли на такве. Како одгајати дете, а притом задржати посао? Или како одгајати дете, а притом студирати, а затим и наћи посао? Јована Јовић је пример позитивне праксе, има само 25 година и ћерку од 4 године. Она каже да су сви, од факултета до места где обавља стручну праксу имали само речи подршке за то што је млада мајка и да је чак због тога често наилазила и на позитивну дискриминацију, у смислу да јој је доста тога било олакшано.

Верујемо да има и другачијих примера, али још чвршће верујемо да је порука наше саговорнице права порука младим људима и будућим мамама.

Када говоримо о родној дискриминацији у једном онлајн истраживању испитаници који су попунили анкету показали су да су упознати са тим да је иста забрањена Законом у Србији. Међутим, ту се појавио један други проблем – а то је да људи не умеју увек да препознају видове родне дискриминације. Они, на пример, исту не разликују од мобинга.

О којој год врсти дискриминације да се ради, разликовали је или не, ваља још једном нагласити, да је иста у Србији забрањена по било ком основу, а треба информисати грађане и на који начин да је препознају, и што је још важније - где да је пријаве, али то је тема за неку другу врсту емисије.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

У овом издању емисије Гледај да чујеш бавићемо се односом образовање – родитељство. Овде, на самом почетку, ваља рећи да је уз пораст образовања, ова структурна промена у друштву обликовала вишеструко статус жене у оквиру шире друштвене заједнице. Као резултат јавља се еманципација жена, која подразумева опсежно подручје делокруга. Виши степен образовања им је омогућио веће учешће у радној снази, што уз стицање моћи над својим телом и сопственом репродукцијом мења традиционалну свест о јединственој улози ''жене – супруге'' и ''жене – мајке'' и додељује низ нових улога. Размишљање о репродукцији ставља се у перспективу једног од могућих циљева у будућности.

Министарка здравља, Славица Ђукић Дејановић, у једној изјави за националне телевизије рекла да се граница за рађање првог детета знатно померила, и то делом због миграција, делом и због одлагања родитељства из разлога додатног образовања или других разлога. ''Деценијама се недовољно жена рађа, па самим тим имамо и мање потенцијалних мајки. У Београду је нека граница за рађање првог детета око 33 године, на југу Србије жене у просеку рађају са 28. Сваке године у Србији по 1000 прворођене деце мање се роди, што опет указује на миграције.''

Жене су раније уз помоћ науке остајале трудне, и то оне које из здравствених разлога нису могле природно да добију бебу, а данас томе теже оне које одлажу трудноћу, јер имају друге приоритете у младости. Један од приоритета свакако је образовање, усавршавање, напредовање на радном месту и у каријери. Из ових разлога жене данас често замрзавају своје јајне ћелије док су младе и здраве како би могле да их оплоде када њихово тело не буде способно за зачеће.

Неке велике компаније, попут Фејсбука и Епл-а спремне су чак и да плате велике суме новца својим радницама како би замрзле јајне ћелије и одложиле трудноћу за позније године. Одлагање родитељства до 35 и више година може проузроковати низ проблема. Стручњаци кажу да је тело најспремније за рађање у интервалу од 10 до 15 година, и то од раних 20-их, па све до 35-е. Осим што жене у каснијим годинама теже остају у другом стању, оне се сусрећу и са многим другим проблемима, као што су порођајне компликације.

''Наше баке су раније много више радиле, имале више активности, самим тим и карлица је била развијенија, а данас долазимо до проблема да младе жене имају велику бебу, а малу карлицу и у тим случајевима неопходно је обавити царски рез. Главни проблем овде је физичка неактивност,'' каже докторка Гордана Ђорђевић, начелница Одељења гинекологије у Врању.

Жене које не желе да се одрекну ни каријере нити рађања, па одлуче и једно и друго – ризикују сопствено здравље, уколико желе да се подједнако докажу на оба поља.

Ако говоримо о материнству и образовању треба се вратити и мало уназад и подсетити на податак да се жене у Србији до 1842. године нису школовале. Указом кнеза Михаила, јуна поменуте године, Наталија Петровић, Софија и Катарина Лекић добијају дозволу за отварање прве школе за женску децу, где би их подучавале како да пишу, читају, рачунају и како да обављају женске послове. О вишем образовању жена било је речи тек двадесет година касније, када је кнез Михаило Обреновић донео Закон о оснивању Више женске шкoле.

Данас, толико година касније, жене у Србији имају право гласа, имају право да се образују, али неравноправност, мање транспарентна него у прошлости, и даље постоји. У истраживању Завода за статистику наводи се да је међу неписменим становништвом у скоро свим старосним групама, више жена него мушкараца, а у инклузивном образовању у основним школама, знатно је више дечака него девојчица.

Од жена се данас, очекује да буду и образоване, и да раде, али и да рађају децу онда када друштво то од њих очекује или неке моралне или вредносне норме. Родитељство је јако важно, и ми смо се потрудили да у овој емисији појаснимо шта све може проузроковати касна трудноћа и са каквим се све проблемима младе жене или младе мајке суочавају.

Како год,  на корак родитељства, драге даме, одлучите се онда када сте ви потпуно спремне да се одрекнете својих радних обавеза и посветите детету и кући, само пазите да, чекајући право време, оно не прође поред вас.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter