Znameniti Romi - Jaško Ramić

октобар 21, 2020

Rodio sam se u Vranjskoj Banji 29.08.1966. godine. Dan rođenja je pod znakom pitanja jer, moja mama je uvek govorila da sam rođen 26., po proračunima oca koji je u tom periodu bio na odsluženju vojnog roka to se desilo 27. ali sam ipak u knjigama u Banji bio zapisan na 29. avgust, od strane deda koji je bio autoritet u nasoj porodici i po kome sam i dobio ime.

Moja ulica gde sam rastao je bila poznata po mnogobrojnim legendama vranjske muzike: Koštana je u svoje vreme živela na 30-tak metara od naše kuće, čika Raša-najbolji harmonikaš našeg kraja pa i šire, Alija takođe harmonikaš, čika Burda trubač i cela plejada potomstva Koštane, mnogo trubača, gočobija, basista bleh muzike koja je simbol vranjskog kraja. Moj deda je svirao veliki bas a otac trubu sa jednim kuriozitetom-uzimao je časove kod čuvenog mojeg imenjaka Jaška, vojnog muzičara iz Vranja kome je deda plačao časove. Iz Banje su samo moj otac i još jedan njegov drug uzimali časove kod nastavnika Jaška. To je Maksut Maksutović koji je dalje nastavio školovanje u Niš, inace iz porodice Koštane, završio i ostao da živi i radi u tom gradu. Moj otac nije nastavio školu, koja je po dedinoj priči bila skupa a on  nije bio bogat kao porodica Maksuta.

Po ulici Burdinskoj su naređane romske kućice uz sam put pored koga protiče reka Banjštica, u kojoj smo se kao deca leti kupali i provodili vreme, pecajuči ribe. Mnogo slatkih trenutaka se dešavalo baš tamo, jer je sve bilo blizu- igralište za fudbal, škola u kojoj se posle dolaska iz vojske  moj otac zaposlio kao pomočni radnik.

 U to vreme je postojalo predškolsko odeljenje za romsku decu, i u 6. godini ja sam krenuo u takozvano "zabavište" gde mi je učiteljica bila lepotica Rada koja je kako sam kasnije saznao, bila u vezi sa našim čuvenim vranjancem-Stanišom Stošićem, najpoznatijim pevačem vranjskih pesama i ostala neudata do kraja svog zivota. Da li zbog nje ili zbog abmicioznosti, krenulo je tada moje dokazivanje. Sećam se momenta crtanja ( a meni je bilo vazno da me neko pohvali), kada je moj crtež banjskog spomenika poginulim u II svetskom ratu pokazala svima i priredbe na kojoj sam recitovao pesmicu "điha,điha". Od tada počinje loša navika grickanja noktiju koja ne prestaje sve do danas.

Prvi razred je bio smešan sa srpskom decom i svaki dan za mene je bilo novo otkriće.To su bila dva sveta različita, moja romska ulica sa svojim životom, navikama, tradicijama, romskim jezikom i škola u kojoj si se trudio da budeš deo tog za tebe novog sveta. Otac mi je obećao da ako budem dobar u školi (to znači sa odličnim ocenama), dobijam biciklu. Sećam se kada smo u Vranju kupili moj "pony", i prve probne vožnje starim putem do Banje.

Moj prvi kontakt sa harmonikom je bio preko mojih starijih drugova koji su imali instrument, jer u romskim porodicama od malena se uči muzika. Ja sam, gledajući prste drugih zamišljao klavijaturu i svirao pevajuči melodije. Na leto, posle takođe odlično završenog drugog razreda, trebalo je nešto da se kupi za nagradu. Želio sam harmoniku, ali svi su u porodici bili protiv. Kako je naša kuća bila na strmini do puta, ja sam se valjao po prašini odozgo nadole plačući sve dok nisu pristali da kupe instrument. Kad sam probao prvi put svoju prvu harmoniku svirao sam melodije koje sam  znao učeći od mojih drugova.Moji roditelji su se čudili kako znam da sviram kad nikad pre toga nisam držao instrument u rukama.

Vrlo važno je reći, da u tom periodu muzički instrumenti kao harmonika, gitara, klavijature su bili jako popularni, krenuo je bio novi talas sviranja tih instrumenata. Vranjski orkestri i grupe muzičara su bili poznati širom naše "velike" Jugoslavije, od Makedonije do Slovenije. Renesansa trubačkih orkestrara je krenula posle Kusturičinih filmova, kada su zbog cele situacije u ekonomiji i politici mnogi vrsni vranjski muzičari ostali bez posla. Tako i danas možete sresti dobre svirače koji su ranije  harali po elitnim hotelima, kako sviraju trube, basove, udaraju u bubanj da bi prehranili svoje porodice.

Za sve nas male muzičare glavna scena je bio park, gde su šetali mnogobrojni turisti naše banje poznate po izlečenju reumatskih i drugih oboljenja. Park je bila i prva moja scena,kada su stariji dečaci svirali a mene sasvim malog vodili da im pevam, jer sam bio atrakcija sa "mlada partizanka bombe bacala", koja im je donosila dobar bakšiš. Prosto bi prišli ljudima koji su sedeli na klupama ili šetali po parku i pitali-" čiko, moze jedna pesma", i onda u zavisnosti od odgovora svirali ili išli dalje tražeći mušteriju. Tako smo mi, mala deca zarađivali sebi za sladoled, bombone, čokoladu a bogami i za cigarete za dedu, babu itd. Baš u tom parku sam sreo svoju prvu profesoricu muzike Slobodanku Mitić koji je bio sudbonosan, jer se u Vranju po prvi put oficijalno otvarala muzička škola. Posle tog susreta, ona kontaktira mog oca sa predlogom da me upišu u muzičku školu. Prostorije su bile u pedagoškoj akademiji, današnjem učiteljskom fakultetu, a moj instrument je bio klavir.

Sećam se kako sam mučio sestru da vuče meh od harmonike dok sam ja vezbao kući "klavir". Apsurd, vezbam klasičnu muziku na klaviru koga nemam, a sviram harmoniku i to dobro. Nas iz Banje je bilo nekoliko dečaka, na violini, klaviru i harmonici koju je vodio nastavnik Ratko Silistarević koji je inače bio  moj rodjak jer mu je mama bila iz Banje. Često na odmorima između časova, mi banjski svirači smo svirali za sebe . Jednom uđu u učionici nekoliko nastavnika medju kojima i Ratko i Slobodanka i čuju naše "muziciranje", gde ja nisam za klavirom več sviram harmoniku. Profesorka Slobodanka predloži da ja promenim instrument, te tako ja krenem na harmoniku kod čika Ratka. Iako sam imao 12 godina, nije mi bilo teško da prođem program predodređen za šestogodišnji period, jer mnoge vežbe sam znao  napamet slušajuči decu u školi na odseku harmonike.

Posle zavšenog  osmog razreda, pitanje je bilo sta dalje? U to vreme je bila cenjena Beogradska srednja muzička škola sa Vojislavom Terzić -čuvenoj prof. harmonike. Na prijemnom ispitu koji je lepo prošao, ona je za da me uzme ali uslov je harmonika. Naime, to je bio početak profesionalnog sviranja klasične muzike na harmonici i trebalo se imati dobar instrument sa specijalnom levom rukom, takozvani "standard bas"  koji je koštao čitavo bogatstvo za jednu romsku porodicu iz Banje. Tako se mi razočarano vratimo kući. Na sreću osim beogradske postojala je i kragujevačka muzička škola koja je imala odsek klasične harmonike. Tamo odemo i ja položim prijemni ispit uz povoljniji uslov- prva godina nije obavezno ali dalje se mora imati adekvatan instrument. Tako ja upišem srednju muzičku školu u Kragujevcu.

Zamislite dečaka od 14-15 godina koji uči u čuvenoj kragujevačkoj gimnaziji, u kraju gde se govori pravi srpski kniževni jezik, a ne vranjski dijalekt srpskog jezika, koga u početku malo ko razume. Nova sredina, internat-dom za učenike sa sobama sa 3,4 osoba. Tu smo bili ne samo mi muzičari več i svi drugi koji su dolazili iz svih krajeva zemlje na obučavanje raznih  profila školovanja u Kragujevcu. U isto vreme u muzičkoj školi totalni šok. Ispostavilo se da ne znam čestito i c-dur skalu da odsviram. Sve ispočetka, korak po korak. Jedina moja sreća što sam naleteo na dobre ljude. Da li iz sažaljenja ili što su osetili neki potencijal u meni, moj prof. Radomir Tomić je strpljivo radio sa mnom. Za tu prvu godinu srednje škole ja ispravim sve svoje  loše navike i u drugoj godini sve krene na bolje. Naravno, uzor su mi bili stariji učenici treče, četvrte godine koji su sjajno svirali i osvajali nagrade na takmičenjima. Od te druge godine, sa novom kupljenom harmonikom počinju uspesi i ja do završetka srednje škole osvajam 2 prve republičke, 2 savezne nagrade i bivam izabran da predstavljam Jugoslaviju na svetskom takmičenju harmonikaša u Portugaliji. Te završne godine osvajam i prvu nagradu u  Kamalu, malom gradu blizu Venecije u Italiji na međunarodnom takmicenju harmonikaša.

Služenje vojnog roka je čast i obaveza, tako da posle završene srednje škole odlazim u vojsku. U Srbiji nije postojala akademija za harmoniku, jedino rešenje je bilo nastaviti školovanje u jednoj od zemalja gde takav odsek postoji. Najjačom školom tada a i sada je bila ruska moskovska škola. Prijemni ispit je bio na beogradskoj muzičkoj akademiji gde je komisija ruskih stručnjaka slušala kandidate. Iako u to vreme u vojsci, sa dozvolom na jedan dan, dođem u Beograd, odsviram i nadjem se prvi na listi dopuštenih kandidata za pohađanje moskovskog konzervatorija.

Moskva, još jedan šok za mene. Učenje jezika, hladne zime, druga hrana, kultura, ljudi. Još krenula perestrojka sa Gorbačovom. Kriza, kilometarski redovi za hleb, mleko, jaja i sve što treba čoveku. U isto vreme, divni ljudi, pozitivni, radi da pomognu u bilo kakvoj nezgodi. Profesori na akademiji mili ljudi,dobro savesno rade svoj posao. Ja se usavršavam na harmonici, uzimam časove dirigovanja i kompozicije.

 Godine 1990. završavam akademiju, i oženjen vraćam se u Srbiju. Supruga- prof. klavira i ja počinjemo sa radom u muzičkoj školi grada Vranja. Za deset godina rada preko nas je prošlo mnogo dece koji sada služe kao kadrovi predavanja muzike našeg kraja. Napomenuo bih neke od njih : Pedja Predrag Raimović- talenat koji se rađa jednom u 50 godina, Bratislav Manasijević-živi i radi u Americi, Jusufović Stanislav -profesor odseka harmonika na akademiji u Holandiji i mnogi drugi.

 Još jedan moj interes u muzici je koliko su Romi uticali na razvoj muzičke kulture raznih naroda, tako da sam dok sam radio u Vranju, u isto vreme upisao doktorsku tezu" ornamentika narodne muzike u Srbiji", gde pokušavam da nađem  odgovore na pitanja raznih uticaja razvoja ornamentike u Srbiji.Odbrana disertacije je bila 2000. godineu Moskvi.

Posle svih dešavanja napuštam Srbiju i selim se u Francusku gde i dan danas živim. Oženjen, imam troje sinova- Jeniseja, Nikitu i Maksima. Svi muzičari pijanisti i violinist. Nastavljamo život. Srećno.

JAŠKO RAMIĆ

Bijando injum ani Vranjsko Banja 29.08.1966.berš. O dive taro mo bijandipe jek baro pučipe adalese so palo vakeribe me dadsoro kova inje adava vakti askeri ko 27,numa ko lila hramome ki Banja ko 29 avgust adalese so ađaar vakerđa mo papu kova inje autoritet amende ko kher em palo leste dinđema anav.

Mi ulica kote bariljum inje penđarutne palo but prešunde legendarna Roma baši i vranjsko muzika: I Koštana ko po vakti inje đivdinđa 30 metre amare kherestar,o kako o Rašo najšukar harmonikaši ko amaro krajo em po dur,o Alija kova inje jekutno harmonikaši ,o kako o Burda o trubači,em sa i plejada potomci e Koštanake ,but trubačija,gočobije,basiste,bleh muzikake kolaj simbol baši vranjsko muzika.Mo papu bašalđa baro basi mo dad truba jeke averčanipa ov inje lelja časija taro penđarutno vojno muzičari kole isi sar mo anav Jaško tari Vranja kolese mo papu platinđa o časija.Tari Banja uza me dadeste olesoro amal lelja ćasovja taro nastavniko Jaško.Adava o Maksut Maksutović kova anglal đelo ko sikljojbe i sikavni ko Niši ,ov taro kherutne e Koštanakere ,agorčerđa i sikavni em ačip te đivdini em te kerel buti ki adaja diz.Mo adad na agorčerđa i sikavni sar so vakerđa mo papu inje skupo ov na inje barvalo sar o kherutne e Maksutesere.

Ani ulica Burdinci o romane khera jek zala jekeste zalo drumo kote nakela i len Banjštica, kolate sar čhavore nanđiljam o nilaj em kote inje nakela amaro vakti dolibna mačhen.But gudle momentija adate inje numa paše emi sikavni em o khelano e čhavorengoro aso fudbalo kote mo dad ki sikavni lelja te kherel buti ked alo tari vojska.

Ko adava vakti inje angledersikavno odeljenje aso romane čhavore ,em me ko šovto berš leljum te đav adari kote mi sikavni inje i najšuži Radakoja sar so pala adaleste šunđum inje mangljape amare penđarutne vranjancoa e Staniša Stošićeja, najpenđarutne pevačeja aso vranjska gilja em ačili bidindi đi ko agor po đivdipe.Dali baši olate numa baši ambicija mangljum te motovama. Setinama taro momentija ked crtinđum(dikljum điko te pohvalinima), ked mo jekto crteži taro spomeniko tari banja em o mudarde ko dujto themesko mariba motođape ko priredbe ked recitujnđum i gili"điha,điha".Taro adava vakti lelja te ovelma lošno navika te kecinav me naja so  đi o avdisutno dive pana kherava.

O jekto razred inje smešno e gađikane čhavorenca em svako dive mange inje nevo arakibe.Adava inje duj svetija averčane,mi romani ulica pe đivipna,navikenca tradidija adetenca romane čhibja em i sikavni kote dikljum te ovav em ko adava kotor taro nevo sveto.Mo dad dinđa lafite uljum šukar ki sikavni ka khinelme bicikla.Setinam ked ani Vranja kinđam bicikla mo jekto "pony"em i jekto proba vožnja purane dromeja asi Banja.

Mo jekto dolibe e harmonikaja inje palo me phurene amala kolen inje instrumenti ,adalese so ko romane khera  taro tiknipe sikljola te bašalipe .Me sikliljum dikibna o naja averengere sar bašalena  em zamislinđum klavijatura em gilajbe .Ko nilaj ked palo dujto klaso kote pale injumnje odlično valjanđe te khinenme diso sar nagrada.Mangljum harmonika ,numa sare o kherutne na dinđe .Sar amaro kher  inje ko učipe đi tele irinđuma ko drumo ki prašina rojba sa đi na ule adalese te kinen maje harmonika.Ked probinđum mi jekto harmonika bašalđum o melodije kola đanđum me šereste em sikliljum me amalendar.Me kherutne dolinđepe taro šero sar adava đanava te bašalav em anglede na dolinđumadava istrumenti ko vasta.

Te vakerav ko adava vakti o muzikake instrumentija sar harmonika , gitara,klavijature inje but popularna đelo anglal nevo pravco ko bašaliba adala instrumentija.O Vranjska orkestrija em grupe muzičarja  inje penđarutne ki angluni bari Jugoslavija tari Makedonija đi i Slovenija.I Renesansa taro trubačka orkestrija lelja te ovel ked o Kusturica sniminđa filmija taro Roma em adava vakti but Roma tari Banja kola inje muzičarja ačile bibučakoro,Em ko avdisutno vakti  resenape šukar sviračijaara kola angleder bašalđe ko elitna hotelija akana bašalena trube,basija,marena ko goči sa sar te parvaren pumare kherutnen.

 Amenge aso tikne muzičarja glavno scena inje o park,kote pirena inje o turistija.I park inje mi jekto scena kote me purane amala bašalđe em man tikne legarđe te gilavav adalese so injumnje atrakcija e gilja "mlada partizanka bombe bacala",koja anđamge šukar bakšiši.Po ari inje ava uzo manuša em pučalen mangena li te bašala em gilava.Ađaar amen inje zaradina aso sladoled, bonbone, čokolada em aso cigare aso papu baba. Ko adava park resljum me profesorka asi muzika e Slobodanka Mitić  so mange inje sudbonosno,adalese so ki Vranja inje pravelape jekto muzikaki sikavni.Pala adaleste oj vakerđa me dadeja te dikel te upišinima ki muzičko sikavni.

O Prostorije inje ani pedagoško akademija, ko avdisutno učiteljsko fakulteti, mo instrumenti inje klaviri . Setinama ked me penja mučinđum te vucini o meh tari harmonika sar me te vežbinav o klaviri. Apsurd, vežbinava  klasično muzika ko klaviri kova nanema numa bašalava harmonika em adava šukar. Amen tari Banja ki muzičko sikavni injamnje disave ki violina,klaviri harmonika kolen sikađa o nastavniko o Ratko Silistarević kovaj mi familija em olesi daj inje tari Banja. Ko odmor ki sikavni la inje amen o čhave te bašala .Jek dive grdinđe ked šunđe bašaliba o nastavniča em o Ratko i Slobodanka a me na bašalđum klaviri bašalđum harmonika. IProfesorka Slobodanka predložinša te ačavav o klaviri em te lav te bašalav harmonika ko kako ko Ratko.Injema 12 berš na injeme phare te uljavav o program adalese so injumnje siklo aso sa adala vežbe.

Palo agorčerdo ovtoto klaso pučipe inje so te kerav anglal ?Ko adava vakti cenime inje i Beogradsko maškaruni  muzičko sikavni kote inje o Vojislava Terzić -penđarutnoprof. Asi harmonik. Ano prijemno ispit kova šukar naklo  oj manglja te lelma peste numa uslov inje i harmonika.Adava inje profesionalno bašaliba adava instrumenti  klasično muzika em valjanđa te ovelma šukar em adekvatno harmonika specijalno aso levo vas anavutno"standard bas" kova inje but skupo baro barvalipe aso jek romano kher tari Banja. Ađaar amen razočarana irinđam khere.Asi baht uzi beogradsko maškaruni muzičko sikavni inje em sikavni ki Kragujevca aso odsek klasično harmonika.Adari đeljam em položinđum o prijemni ispit uzo povoljno em šukar uslov,o jekto berš na inje obavezno numa anglal mora te oveltu klasično harmonika.Adari upišinđum muzičko sikavni ki Kragujevca.

Zamislinen čhavore taro 14-15berš ki prešundi  kragujevačko gimnazija, ko thema kote vakeripe gađikano kniževno vakeribe , na vranjsko dijalekt gađikani čhib so našti but đene na alilema so vakerava.Nevo maškar internad,kher ao sikavne ko sobe sovena po trin,štar manuša.Adate injamnje na sikavibase ki Kragujevca. Ko adava vakti ki muzičko sikavni  sari šok.Dikljape kaj na đanava c dur skala te bašalav Sa taro anglal leljum te kerav korako zalo korako.Mi bari baht inje so o manuša so sikađema injelen šukaripe mange. Dali sažalinđema dali diklje mande talenat em potencijalal mo prof. Radomir Tomić po ari manca kerđa buti ko mo sikljojbe. Aso adava jekto berš ani maškaruni muzičko sikavni uljum po šukar manuš em sa me lošna navike ađačum pala mande,ko dujto berš ulo sa po šukar.Mo uzor inje o po purane sikavne taro trito em štarto berš kola but šukar bašalđe em lelje bare nagrade em priznanja ko takmičenja.Taro adava dujto berš me neve kinda harmonika  lava te kerav me uspesija em đi o agor mo sikavipe lava perdo nagrade ko takmičenja.Duj repu blička jekta thana,duj savezna em birinenama te predsajnav i Jugoslavija ko sversko prvenstvo aso harmonikašija ki Portugalija.Adava agorutno berš lava jekto nagrada ki Kamala tikni diz uzi Venecija ki Italija ko maškaronarodoso takmičenje aso harmonikašija.

Služiba o vojni rok čast em obaveza, em ađaar pali maškaruni sikavni đeljum ki vojska.Ki Srbija na inje akademija asi harmonika em arakljam šajipe mo sikljojbe te đal anglal ki aver puv kote esavko odsek inje.Najzorali sikavni ko adava vakti đi avdisutno dive inje i Rusko  moskovsko sikavni.O prijemno ispit inje ki beogradsko muzičko sikavni kote i komisija taro ruska pirne šunđe e kandidaten.Me adava vakti injumnje ki vojska em mekljema asi prijemno ispit jek dive ,aljum ko Beograd bašalđum em arakljuma maškaro okola kola primime ko moskovsko konzervatorij.

Moskva, pana jek šok mange.Sikljojba rusko čhib,šudre jevenda,aver ajba,kultura.I perestrojka  lelja e s Gorbačovesi te ovel.Kriza, kilometarska redija aso maro em tud,jare em sa so valjani aso manuš ko đivdipe. Ko adava  sa o manuša but šukara ,gudle em mangena te dentu po piko te injan ki nevolja.O profesorja ki akademija jekutne ,gudle šukar kherena pumari buti.Me usavršinama asi harmonika lava časija aso dirigujba em asi kompozicija.

Ano 1990.berš agorčerđum i akademija ženinđuma em irinava ki Srbija.Mi romni  prof. klavira  em me la te kera buti ki muzičko sikavni ani Vranja.Aso deš berš sikađam perdo sikavnen čhavoren kolendar but đene ule šukar kadrovja em akana sikavena averen čhavoren .Ka vakerav disaven so sikađam aso adala deš berš, Pedja Predrag Raimović- talenat kova bijanđola jek ko 50 berš, Bratislav Manasijević-đivdini em kerela buti ki Amerika, Jusufović Stanislav –profesori ko odsek asi harmonika ani akademija ani Holandija.

Panda jek mo interes asi muzika adavaj kobor amen o Roma kerđam uticaj ko barjariba i muzičko kultura ko aver narodija,em ađaar ked kerđum buti ki Vranja upišinđum doktorsko teza " ornamentika narodne muzike u Srbiji",kote dikava te arakav vakeribe ko but pučiba aso razna  uticaja baši o razvoj ornamentike ani Srbija.Odbrana asi disertacije inje ko 2000.berš ani Moskva.

Palo sa adava đava tari Srbija selinama ki Francusko kote em avdije đivdinava.Ženimo injum trin čhave isima murša,  - Jenisej, Nikita em Maksim. Sare muzičarija, pijanisti em violinist. Đa anglal ko đivdipe.Bahtale.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Znameniti Romi - Milan Mladenović

октобар 13, 2020

Rođen je 1942. u Vranju kao Ekrem Mamutović. Za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji gostovao je često sa svojim orkestrom u Bosni i Hercegovini. Gostujući u Banja Luci 1996. Ekrem i nekoliko članova njegovog orkestra imali su problem na graničnom prelazu jer su imali muslimanska imena. Savetovan je da pri povratku u Srbiju promeni ime i prezime što je on prihvatio. Tako je 1996. godine Ekrem Mamutović postao Milan Mladenović.

Kao i većina Roma iz Gornje Čaršije i Milan je rano počeo da svira trubu, već sa svojih šest godina. Njegov otac Miša u to vreme svirao je sa Bakijom Bakićem inače Milanovim ujkom. Bakija je odmah prepoznao talenat kod Milana i veoma rano sa 13 godina njega i svog sina Fejzu priključio je u svoj orkestar. Po ceo dan je vežbao trubu pa je brzo i napredovao. On je nakon Bakijine smrti preuzeo orkestar i nastavio tamo gde je Bakija stao sa istim uspehom. Milan se ženio dva puta. Iz prvog braka ima ćerku Anicu kojoj je dao ime po majci, inače Bakijinoj sestri. Iz drugog braka ima tri sina Mišu, Dobrivoja i Nenada. Sva trojica kasnije su svirala u njegovom orkestru.

Najmlađi sin Nenad je nakon njegove smrti preuzeo da upravlja orkestrom.

- Tata je bio jedan, ako ne i najbolji trubač svih vremena iz Vranja. On je svirao za dušu, a sve je to nasledio od Bakije sa kojim je svirao dugi niz godina - kaže Nenad. Svoje znanje preneo je nama, svojim sinovima a kasnije i svojim unucima. Mi smo svi muzičari i od toga živimo. Nama je u genima muzika i mi posedujemo taj dar i gen za muziciranjem - zaključuje Nenad.

Milan Mladenović je osvojio više nagrada: Prva truba na Saboru trubača u Guči 1974,1979,1983 i 1990. dobivši tako naziv majstora trube, više titula prva truba na istom takmičenju. Za najbolji orkestar proglašen je 1997 i 2001. godine. Milan je tako nastavio dominaciju na festivalu u Guči kao i Bakija nekoliko decenija ranije.

Velikom uspehu duvačkog orkestra iz Gornje Čaršije doprineo je umetnički direktor orkestra, vrsni harmonikaš i profesor muzike Ratko Silistarević, sa kojim je Milan najviše sarađivao. Sa Usnijom Redžepovom je imao posebnu saradnju. Zajedno su snimili nekoliko ploča i gostovali na mnogo turneja. Takođe je sarađivao sa Goranom Bregovićem.

Nakon Bakijine smrti Milan je izdao četiri LP ploče koje su imale veoma zapažen uspeh. Svirao je mnoge koncerte, gostovao na radiju i televiziji, putovao širom bivše Jugoslavije i u inostranstvo. Decenijama je svirao na manifestacijama koje je organizovalo rukovodstvo Grada Vranja. Ipak najviše se radovao nastupima u Beogradu na “Danima Vranja” koja su se u to vreme održavala u Hotelu Jugoslavija.

Pored ogromnog prirodnog talenta Milan je svoj posao obavljao veoma profesionalno. Imao je širok repertoar, svirao je srpsku, romsku i muziku koja je tada bila u trendu.

Milan Mladenović je 2008. preminuo u 66. godini u Vranju.

MILAN MLADENOVIĆ- TRUBAČ

Bijando ko 1942 berš ki Vranja ko anav Ekrem Mamutović. Ked inje o mariba ki angluni Jugoslavija pe orkestreja inje bašali ki Bosna em Hercegovina. Ked bašalđe ki Banja Luka ki granica ole em averen taro orkestar kolen inje muslimanska anava inje problemi. Vakerdo olese te menini po anav so ov em šunđa. Ađaar o Ekrem Mamutović ko 1996 berš ulo Milan Mladenović.

Sar but Roma tari Gornjo Čaršija em o Milan rano lelja te sikljol te bašali truba ked injele šov berš. Olesoro dad o Mišo ko adava vakti bašalđa e Bakija kova e Milaneso ujko. O Bakija diklja kaj ka ovel šukar trubači em penđarđa olesoro talenti, but terne ked injele 13 berš leljale ko orkestar em pe čhave e Fejza. Po celo dive inje bašali truba em but sigate đelo po anglal ko bašalibe. Ov pale Bakijaso meriba lelja te legari o orkestar em te đal anglal kote o Bakija ačilo bare uspeheja. O Milane ženinđape duj puti. Taro jekto ženiba isile čhaj Anica kolake čiđa pe dijakoro anav koja inje e Bakijasi pen. Taro dujto ženiba isile trin murša o Mišo, Dobrivoje em Nenade. So trin čhave ked barile bašalđe oleja ko orkestar. O najterno čhavo o Nenade palo olesoro meribe lelja te legari o orkestar.

- Mo dad inje jek taro najbare,ako na em najbaro trubači ko sa vakti ki Vranja. Ov bašalđa asi duša ,em adava nasledinđa taro Bakija koleja bašalđa but berša - vakeri o Nenad. Po đandipe prenesinđa amenge, pe čhavenge em unukonge. Amen sare injam muzičarija em adatar đivdina. Amenge ko genija i muzika em amen isimen adava daro ked bijanđova te bašala - zaključini o Nenad.

O Milan Mladenović osvojnđa po but jekta trube ko Sabor aso trubačija ki Guča,1974,1979,1983 em 1990 em adaleja lelja anav majstor trube. Aso najšukar orkestar proglasime 1997 i 2001 berš. O Milan adaleja đelo po anglal ki dominacija ko festivali koja inje ikeri o Bakija duj trin decenije po angleder. Baro doprinos aso orkestar tari Gornjo Ćaršija ko sa adava dinđa o umetničko direktori o vrsno muzičari harmonikaši o Ratko Silistarević, koleja o Milane beršenca barabar kerđa saradnja. E Usnija Redžepova injele averčano barajba. Katane sniminđe but gilja,bašalđe em ko turneje em koncertija barabar kerđe buti. Injele saradnja e Gorane Bregovićeja.

Palo meriba e Bakijaso ked lelja te legari o orkestar sniminđa štar LP ploče kola inje but šunde em o gilja rodime ko bačšaliba.Bašalđa but koncertija gostujnđa ko radio em televizijake emisije putujnđa ki amari puv ko but dizja em ko sveto. Decenijenca bašalđa ke kulturake manifestacije kola orgaizujnđe o šerune tari diz Vranja. Najbut manglja te bašali ked inje o Vranjska večeri ko Beograd ko hotel Jugoslavija.

O Milan injele prirodno talenti em pi buti kerđa profesionalno, injele baro repertoari, bašalđa Gađikani romani em muzika koja inje ko trend.

O Milan Mladenović ko 2008 mulo ko 66.berš ki Vranja.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

На тргу код споменика Чика Мити, организован је мини сајам запошљавања, којим се завршава пројекат „Повећање запошљивости младих Рома и Ромкиња кроз модел пословних симулација и унапређење пословних вештина”. У оквиру пројекта, 120 младих Рома у Врању и Врањској Бањи завршило је обуке за различита занимања, чиме су оспособљени за обављање различитих послова, а самим тим и повећана је могућност њиховог запошљавања”, рекао је градски већник Дејан Ивановић. Вредност пројекта је 62.000 евра, од чега су 52.000 износ донатора, а учешће Града 10.000 евра.

Da li me vidite - Motivacione poruke

децембар 05, 2019

MOTIVACIONA VAKERIBA

O đuvlja taro nacionalna tikoripa po but izložime baši pobutengiri diskriminacija, em po but nane šukar o dikibe baši o Romnja, ked dikelape olengo patrijahalno amalipe baši o romano nacinalno tikoripe. Adalese valjani motivacija aso adala Romnja ko đivdipe te đan anglal po vazdime šereja sar bi ko šajipe anena pumare manglipa.

O Romnja valjani korkore pumendar te keren šajipe te vazden pumaro položaj, vakeri I Farija Kadrijević kojaj radološko tehničari ko kher e sastipaso ki Vranja em vakeri kaj o evrointegraciono procesi prilika aso po šukar socijalno integracija baši o marginalizovana kedipa. Palo olakoro vakeribe, o položaj e Romnjengoro but pharo em adava adalese soj čhorore, bibučako, nane but informišime, bizo sikavne, nane šukar olengoro aspekt baši olengiri tradicija, page olengere manušikane dikiba, em buteberšengoro pasivnost baši olengoro položaj. „Mora korkore amare keribnaja te ostvarina amare prava,po šukar položajese,em po šukar đivdipase baši Romnja “, vakeri i Farija. Adava šaj te kerelpe em inicirinipe, participacija em te denmen piko sa okole keribna baši o Roma em Romnja, arakiba taro mariba ko kerutnipe dikiba em rodiba šajipe baši o čhavorengoro pravo em rodno jekutnipe - motođa i Farija

I Država ko agorutne berša po intezivno kerela buti aso po šukar đivdipe baši status e Romengoro em baši olengiti integracija. „Đana kaj em amari strana valjani te del doprinos sar bi ovela po šukar o položaj e Romengoro ki amari diz. Angla amende baro em dlego proces baši e Evopake integracije em prilika po uspešno em kvalitetno te čuvenpe sa o modelija aso socijalno uključiba baši adava marginalizovano kedipe“, vakeri I Altena Asanović kojaj sekretari ki kancelarija baši ostvariba em arakiba lična em kolektivna prava baši romano nacionalno tikoripe ki Vranja. Vakeriba taro uključiba e Romane čhavorengro ko obrazovno sistemi, oj vakerđa kaj o sikavipe valjani te dikelpe sar ikeribaso anglunipe te ikljolpe taro čororipe. Te dikjlam o sikavipe sar klidesoro faktori aso but šukar amalikane em ekonomikane averčanipa, valjani te dikelpe šajipe te đalpe po anglal ko sikavipe baši o but čorore kedipa taro čhavore kola avena taro maškar kote nane šukaripe. Taro kherutne kote o dada em dija nanelen buti em isilen tikno stepen taro sikavipe. O Romane sikavne adalese soj čhorore, najbut adalese pumare avere amalendar ačavena sig o sikavipe em taro tiknipe kerena buča kolenge na rodelape stručno sprema sar bi arakena elementarno arakibe aso đivdipe.

I Tereza Šainović vakeri kaj slažinipe baši o konstatacije kola dinđe i Farije em I Altena. Oj vakeri kaj o sikavipe klidi aso uspeh em asi integracija baši o Roma em Romnja. Vakeri em kaj ked vakeripe taro po šukar položaj e Romnjengoro valjani te arakipe strateško barabipe em arakipe savez okole relevantna partnerenca kola aljona o problem e Romengoro. Šukar način aso arakiba adava cilj barabipe e Romnjengoro em o šerune NVO numa, em e politikane strankenca sova kerelape jek sistemi aso keriba kapacitetija aso kontinuirano sikavibe em mentorstvo. I Tereza motovela kaj valjani te barjaripe o genipe baši Romnja em kote o thana kote anenape šajipa ko lokalno em nacionalno nivo,em te barjaripe o gende Romnja kolen ka ovel motivacija ko politikane procesija em po but Romnja te oven NVO. „O Romnja valjani te ovelen po baro senzibilisano dikibe baši amalikano kedipe“, vakeri I Tereza .

MOTIVACIONE PORUKE

Pripadnice nacionalnih manjina su izložene riziku višestruke diskriminacije, posebno je nepovoljan položaj Romkinja, imajući u vidu izrazito patrijarhalno društvo romske nacionalne manjine. Zato je potrebna motivacija ovim ženama da kroz život krenu odlučnije kako bi ostvarile svoje ciljeve.

Romkinje treba sopstvenim delovanjem da doprinesu poboljšanju njihovog položaja, poručila je Farija Kadrijević radološki tehničar u Domu zdravlja u Vranju i dodala da je evrointegracioni proces prilika za uspešniju socijalnu integraciju te marginalizovane grupe. Prema njenim rečima, položaj Romkinja izuzetno je težak, a uzroci su siromaštvo, nezaposlenost, slaba informisanost, obrazovanje, negativni aspekti tradicije, kršenje osnovnih ljudskih prava i višedeceniska pasivnost u praćenju njihovog položaja.

„Moramo same svojim delovanjem doprineti ostvarivanju prava, poboljšanju položaja i kvaliteta života Romkinja “, naglasila je Farija. To je moguće ostvariti iniciranjem, participacijom i podrškom svih aktivnosti koje se tiču Roma i Romkinja, zaštitom od nasilja u porodici, promovisanjem i zastupanjem dečjih prava i rodne ravnopravnosti, zaključila je Farija.

Država posljednjih godina intenzivno radi na poboljšanju statusa Roma i na njihovoj integraciji „Svesni smo da i naša strana treba da doprinese kako bi se promenio položaj Roma u našem gradu. Pred nama je proces evropske integracije i prilika da se uspešnije i kvalitetnije postave modeli socijalne integracije prema toj marginalizovanoj grupi“, kaže Altena Asanović sekretar kancelarije za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava Romske nacionalne manjine u Vranju.

Govoreći o uključenosti romske dece u obrazovni sistem, ona je navela da obrazovanje treba prepoznati kao jedini održivi način za izlazak iz siromašta. Ako obrazovanje razumemo kao ključni faktor za mnoge pozitivne društvene i ekonomske promene, neophodno je razmotriti mogućnosti za unapređenje obrazovanja najsiromašnije i najosetljivije grupe dece, koje najčešće dolaze iz okruženja nepodsticajnog za razvoj, iz porodica u kojima roditelji nisu zaposleni i imaju nizak stepen obrazovanja. Romski učenici, pod teretom nemaštine, češće od ostalih vršnjaka prekidaju školovanje i od najranijeg životnog doba rade poslove za koje se uglavnom ne traži posebna stručnost kako bi obezbedili elementarna sredstva za život.

Tereza Šainović se slaže sa konstatacijama Farije i Altene. Ona naglašava da je obrazovanje ključ uspeha ka integraciji Roma i Romkinja. Istakla je i da bi poboljšanju položaja Romkinja doprinelo postojanje strateške saradnje i pronalaženje savezništava sa relevantnim partnerima. Dobar način za ostvarenje tog cilja je saradnja Romkinja sa vodećim NVO i političkim strankama, postojanje sistema za izgradnju kapaciteta koji bi pružali kontinuiranu obuku i mentorstvo. Tereza smatra da treba povećati broj Romkinja i na mestima odlučivanja, na lokalnom i nacionalnom nivou, te da je jedan od prioriteta i povećanje nivoa motivacije Romkinja za veće učešće u političkim procesima i broja aktivistkinja u NVO. „Romkinje treba senzibilisati za aktivan odnos prema društvenoj zajednici“, zaključila je ona.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

PRIMERIJA TARO USPEŠNA ROMNJA

O Romnja sar pripadnice taro jek tiknipaso narodo ki Srbija ki teluni amalikani margina, numa ked vakeripe te delpe olenge piko šaj sar aver đuvlja te keren bare učipnase rezultatija.Ko amalipa dikenape bare predrasute ked vakeripe taro Romnja em stereotipno isi dikibe numa o Romnja sar aver đuvlja ni ari nane averčane taro aver đuvlja ko sveto. Ked i đuvli aktiviskinja Romni dela zoralipe asi bisikavni čorori Romni ki Romani mahala em oj ked lela te đal te rodel pe prava ke državake institucije, valjani adala udara te oven olake pravde te delpe ola piko taro sa amalipa.

Jek taro najuspešna Romnja ki Vranja i Farija Kadrijević kerela buti ko Kher e sastipaso sar radiološko tehničari ki stomatologija. Agorčerđa maškaruni medicinsko sikavni farmaceutsko tehničari em pala adaleste nakli dokvalifikacija aso radiološko tehničari. I Farija bare uspeheja bavinipe politika. Oj trito mandati odborniko ki Dizani Skupština ki Vranja em bare uspeheja dinđa šajipe baši integracija e Romengiri.Dinđa baro doprinos aso but infrastrukturna projektija kola kerđepe ko Romane mahale. Oj ko 2008 to berš inje ki lista Socijalističko partija e Srbijaki sar kandidati baši Republikako poslaniko. I Farija inje em člano ko Romano nacionalno savet ko 2010 to berš, em akana ko kedipe e dizanengoro”Forum e đuvljengoro tari Vranja” teleder i šeruni. Daj aso duj čhave ,o pureder čhavo agorčerđa uči elekrotehničko sikavni emu lo inžinjeri baši elektrotehnika, i čhaj agorčerđa maškaruni sikavni ekonomsko trgovačko.

I Altena Asanović sekretari ki kancelarija baši arakiba em ostvariba lična em kolektivna prava aso Romano nacionalno tikuripa em oj uspešno Romni. Završinđa Ekonomsko trgovačko sikavni em isila diploma taro stručno osposobljavanje kompjuterista ”Pravno birotehničko struka”. Isila panda jek sikavni Pouči sikavni aso vaspitačija strukovno studija taro oblast aso “Strukovna studije aso sikavipe vaspitači asi buti ko anglune sikavne ustanove.

Taro 2014 đi o 2016 berš inje šeruni sar koordinatori aso Mobilno timo baši inkluzija e Romengiri. Isila po but sertifikatija “Upraviba projektengre cikluseja”taro programi MIR2 2007, sertifikat „Dizano ,politika ,lokalno kedipe“, Dizani inicijativa Beograd 2008 Uverenje „Romano čhavoro em sikavni “ taro naklo program stručno usavršiba baši Savez e sikavnengoro ki Srbija Beograd 2009, sertifikat „Nasilje ko kherutnipe em institusionalno arakibe “Autonomsko đuvljano maškar Beograd 2010 ,sertifikat „Arakibe e čhavorengoro“ sertifikat „Upis ko matična lila pristupi baši o prava em arakiba tari diskriminacija, em pana but sertifikatija.Odgovorno em cenime, poštujme,sposobno asi timsko buti, lideri, isila baro bučarno iskustvo manušenca a po but čhavorencaAdate aso arakiba em rodiba te kerel buti em maksimalno te angažujinipe. I Altena jek taro retka Romnja koja uspešno sikljarđa pe trine čhaven. I najpurani čhaj agorčerđa master studije ko tehničko fakulteti ko unevirzitet ko Novi Sad, smer logistika i kvalitet, i maškaruni čhaj master Akademija baši umetnost ko Novi Sad, smer drama, o najterno čhavo đala ko studije ko Fakulteti.

I Terza Šainović sar i Altena uspešno em bučarni Romni. Završinđa maškaruni ekonomsko sikavni .Kerela biti sar sastipasi medijatorka ko kher e sastipaso ki Vranja. Nakli but obuke seminarja em edukacije em sa adava sar te integrišini i Romani populacija ko amalipe, te ostvarinen pumare prava ko sikljojbe, arakiba buti, bešibe, sastipe, em mariba te na ovel diskriminacija. I Tereza članica em aktivistkinja ki Romani đuvljani mreža ki Srbija, član baši o mobilno tim asi inkluzija e Romengiri ki diz Vranja, injenje angažovano ko but projektija taro po but nevladina kedipa. Ko avdisutno vakti angažujme ko programi taro Savet e Evropako ROMACTED, sar facilitatorka. But odgovorno, organizovano em spremno aso arakibe šajipe okola bučake koja kerela, komunikativno em uporno te ostvarini o zadaci kola dinde te arakipe šajipe. Adija olakiri buti koja šukar kerela anđa đi adaleste o Roma te mangenla adalese so diklje so oj kerela olenge šukaripe numa em mangenala o dizane tari lokalno samouprava em aver državake institucije kolenca isila borajba. Isila duj čhave kolen bare uspeheja sikljari.

Akala duj Romnja nane korkore ked vakeripe taro uspešna Romnja, isi pana but esavke. But Romnja sar I Altena em I Tereza isilen sikavne em buča . But Romnja isilen fakulteti terne Romane čhija studentkinje, amalikane isi Romnja kola aktivna em ekonomikano korkore pumen parvarena. Sa adala uspešna Romnja isilen obaveza em odgovornost te den pumaro piko aso integrcije e Romengere te đalpe anglal o Roma te sikljon te araken buti em te đivdinen po šukar.

PRIMERI USPEŠNIH ROMKINJA

Romkinje, kao pripadnice jedne manjinske zajednice u Srbiji, su na dnu društvenih margina, ali kada im se pruži mogućnost pokazuju da mogu, kao i drugi, da postižu vrhunske rezultate. U društvu postoje ogromne predrasude i stereotipi prema njima, ali se one ni po čemu ne razlikuju od drugih žena u svetu. Kada aktivistkinja, Romkinja osnaži nepismenu, siromašnu ženu u romskoj mahali, i kada ona krene u ostvarivanje nekih svoja prava, potrebno je da su joj vrata instititucija otvorena i podrška celog društva.

Jedna od najuspešnijih Romkinja u Vranju Farija Kadrijević radi u Domu zdravlja posao radiološkog tehničara u stomatologiji. Završila je srednju medicinsku školu farmaceutski tehničar i kasnije dokvalifikovala za radiološkog tehničara. Farija se uspešno bavi i politikom. Ona je treći mandat odbornik u Skupštini grada Vranja i sa velikim uspehom doprinela je integraciji Romske nacionalne manjine. Zaslužna je za mnoge infrastrukturne projekte koji su se realizovali u Romskim mahalama. Ona je 2008. godine bila na listi Socijalističke partije Srbije kandidat za narodnog poslanika. Farija je bila i član Romskog nacionalnog saveta 2010. godine, dok je u udruženju građana “Forum žena Vranja” njen podpredsednik. Majka je dvoje dece,stariji sin je završio višu elektrotehničku školu, inžinjer je elektrotehnike, ćerka je završila srednju ekonomsko trgovinsku školu.

Altena Asanović sekretar kancelarije za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava Romske nacionalne manjine ubraja se u red uspešnih Romkinja. Završila je Ekonomsko trgovinsku školu i ima diplomu o stručnom osposobljavanju za zanimanje kompjuterista „Pravno-birotehnička struka“. Stečeno zvanje Visoka škola za vaspitače strukovnih studija, oblast: Strukovne studije za obrazovanje vaspitača za rad u predškolskim ustanovama. Od 2014. do 2016. godine bila je na čelu kao koordinator Mobilnog tima za inkluziju Roma. Poseduje niz sertifikata „Upravljanje projektnim ciklusom“ program MIR2 2007, sertifikat „Građanin, politika, lokalna samouprava“, Građanska inicijativa Beograd 2008, Uverenje „Romsko dete i škola“ o savladanom programu stručnog usavršavanja Saveza učitelja Srbije Beograd 2009, sertifikat „Nasilje u porodici i institusionalna zaštita“ Autonomski ženski centar Beograd 2010, sertifikat „Zaštita dece od zanemarivanja i zlostavljanja“ i „Integracija u zlostavljanju partnerskog nasilja“, sertifikat „Upis u matičnu knjigu rođenih, pristup pravima i zaštita od diskriminacije“, sertifikat „Izgradnja savezništva za inkluzivno obrazovanje” Centar za interaktivnu pedagogiju Beograd 2015, sertifikat „Trgovina ljudima-osnaživanje predstavnika lokalnih institucija za prepoznavanje i preventivno delovanje u oblasti trgovine ljudima“. Odgovorna, cenjena, poštovana, sposobna za samostalan i timski rad, stečeno veliko iskustvo u radu sa ljudima a posebno u radu sa decom. Spremna za bilo koji rad uz maksimalno angažovanje realizacijom kvalitetnog rada. Altena je jedna od retkih Romkinja koja je uspešno obrazovala svoju decu. Najstarija kćerka završila je master studije na tehničkom fakultetu unevirziteta u Novom Sadu, smer logistika i kvalitet,srednja kćerka zavšila master Akademiju umetnosti u Novom sadu, smer drama,najmlađi sin trenutno studira.

Terza Šainović takođe je veoma uspešna Romkinja. Završila je srednju ekonomsku školu. Radi kao zdravstveni medijator u Vranju. Prošla je kroz bezbroj obuka i edukacija u cilju unapredjenja, usavršavanja i primene stečenih znanja u praksi, a sve u cilju unapređenja integracije romske populacije, ostvarivanju njihovih prava u obrazovanju, zaposljavanju, stanovanju, zdravlju, u borbi protiv diskriminacije. Članica je I aktivistkinja Romske Ženske mreže u Srbiji, član mobilnog tima za inkluziju Roma u gradu Vranju, takodje je bila angažovana i na mnogobrojnim projektima preko nevladinih organizacija. Trenutno je angažovana i na programu Saveta Evrope ROMACTED, kao facilitator. Veoma je odgovorna, organizovana i spremna za obavljanje različitih vrsta poslova, komunikativna i uporna u ostvarivanju postavljenih zadataka. Svojim odgovornim i poštenim radom na terenu sa romskom zajednicom, stekla je veliko poverenje i poštovanje svog naroda, kao i prepoznatljivost u lokalnoj samoupravi u Vranju. Majka je dvoje dece, koje sa velikim uspehom obrazuje.

Sigurno da to nisu jedine uspešne Romkinje. Naprotiv ima ih još i ovo nije prava i nije jedina slika o Romkinjama, ali da je to slika koja preovlađuje u našem društvu, jer se nedovoljno zna i govori da Romkinje završavaju fakultete, da su odlične studentkinje, da su društveno aktivne, da su ekonomski samostalne. Na svima nama je obaveza i odgovornost da tu sliku menjamo. O uspešnim Romkinjama, njihovoj stručnosti, obrazovanju, i dalje se nedovoljno govori, jer se stalno ukazuje na teškoće i probleme romske zajednice.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Страна 1 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Успешне предузетнице: Храбре, одлучне, едуковане жене - Радио Телевизија Врање https://t.co/OauzyJkYY4 via @tripplesworld
Јоаким први пут међу Врањанцима - Радио Телевизија Врање https://t.co/Vw5VB6F3XE via @tripplesworld
Оптерећеност лабораторија, неуморни коронавирус и неверица грађана - Радио Телевизија Врање https://t.co/fIopOxwZzQ via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter