Da li me vidite - Motivacione poruke

децембар 05, 2019

MOTIVACIONA VAKERIBA

O đuvlja taro nacionalna tikoripa po but izložime baši pobutengiri diskriminacija, em po but nane šukar o dikibe baši o Romnja, ked dikelape olengo patrijahalno amalipe baši o romano nacinalno tikoripe. Adalese valjani motivacija aso adala Romnja ko đivdipe te đan anglal po vazdime šereja sar bi ko šajipe anena pumare manglipa.

O Romnja valjani korkore pumendar te keren šajipe te vazden pumaro položaj, vakeri I Farija Kadrijević kojaj radološko tehničari ko kher e sastipaso ki Vranja em vakeri kaj o evrointegraciono procesi prilika aso po šukar socijalno integracija baši o marginalizovana kedipa. Palo olakoro vakeribe, o položaj e Romnjengoro but pharo em adava adalese soj čhorore, bibučako, nane but informišime, bizo sikavne, nane šukar olengoro aspekt baši olengiri tradicija, page olengere manušikane dikiba, em buteberšengoro pasivnost baši olengoro položaj. „Mora korkore amare keribnaja te ostvarina amare prava,po šukar položajese,em po šukar đivdipase baši Romnja “, vakeri i Farija. Adava šaj te kerelpe em inicirinipe, participacija em te denmen piko sa okole keribna baši o Roma em Romnja, arakiba taro mariba ko kerutnipe dikiba em rodiba šajipe baši o čhavorengoro pravo em rodno jekutnipe - motođa i Farija

I Država ko agorutne berša po intezivno kerela buti aso po šukar đivdipe baši status e Romengoro em baši olengiti integracija. „Đana kaj em amari strana valjani te del doprinos sar bi ovela po šukar o položaj e Romengoro ki amari diz. Angla amende baro em dlego proces baši e Evopake integracije em prilika po uspešno em kvalitetno te čuvenpe sa o modelija aso socijalno uključiba baši adava marginalizovano kedipe“, vakeri I Altena Asanović kojaj sekretari ki kancelarija baši ostvariba em arakiba lična em kolektivna prava baši romano nacionalno tikoripe ki Vranja. Vakeriba taro uključiba e Romane čhavorengro ko obrazovno sistemi, oj vakerđa kaj o sikavipe valjani te dikelpe sar ikeribaso anglunipe te ikljolpe taro čororipe. Te dikjlam o sikavipe sar klidesoro faktori aso but šukar amalikane em ekonomikane averčanipa, valjani te dikelpe šajipe te đalpe po anglal ko sikavipe baši o but čorore kedipa taro čhavore kola avena taro maškar kote nane šukaripe. Taro kherutne kote o dada em dija nanelen buti em isilen tikno stepen taro sikavipe. O Romane sikavne adalese soj čhorore, najbut adalese pumare avere amalendar ačavena sig o sikavipe em taro tiknipe kerena buča kolenge na rodelape stručno sprema sar bi arakena elementarno arakibe aso đivdipe.

I Tereza Šainović vakeri kaj slažinipe baši o konstatacije kola dinđe i Farije em I Altena. Oj vakeri kaj o sikavipe klidi aso uspeh em asi integracija baši o Roma em Romnja. Vakeri em kaj ked vakeripe taro po šukar položaj e Romnjengoro valjani te arakipe strateško barabipe em arakipe savez okole relevantna partnerenca kola aljona o problem e Romengoro. Šukar način aso arakiba adava cilj barabipe e Romnjengoro em o šerune NVO numa, em e politikane strankenca sova kerelape jek sistemi aso keriba kapacitetija aso kontinuirano sikavibe em mentorstvo. I Tereza motovela kaj valjani te barjaripe o genipe baši Romnja em kote o thana kote anenape šajipa ko lokalno em nacionalno nivo,em te barjaripe o gende Romnja kolen ka ovel motivacija ko politikane procesija em po but Romnja te oven NVO. „O Romnja valjani te ovelen po baro senzibilisano dikibe baši amalikano kedipe“, vakeri I Tereza .

MOTIVACIONE PORUKE

Pripadnice nacionalnih manjina su izložene riziku višestruke diskriminacije, posebno je nepovoljan položaj Romkinja, imajući u vidu izrazito patrijarhalno društvo romske nacionalne manjine. Zato je potrebna motivacija ovim ženama da kroz život krenu odlučnije kako bi ostvarile svoje ciljeve.

Romkinje treba sopstvenim delovanjem da doprinesu poboljšanju njihovog položaja, poručila je Farija Kadrijević radološki tehničar u Domu zdravlja u Vranju i dodala da je evrointegracioni proces prilika za uspešniju socijalnu integraciju te marginalizovane grupe. Prema njenim rečima, položaj Romkinja izuzetno je težak, a uzroci su siromaštvo, nezaposlenost, slaba informisanost, obrazovanje, negativni aspekti tradicije, kršenje osnovnih ljudskih prava i višedeceniska pasivnost u praćenju njihovog položaja.

„Moramo same svojim delovanjem doprineti ostvarivanju prava, poboljšanju položaja i kvaliteta života Romkinja “, naglasila je Farija. To je moguće ostvariti iniciranjem, participacijom i podrškom svih aktivnosti koje se tiču Roma i Romkinja, zaštitom od nasilja u porodici, promovisanjem i zastupanjem dečjih prava i rodne ravnopravnosti, zaključila je Farija.

Država posljednjih godina intenzivno radi na poboljšanju statusa Roma i na njihovoj integraciji „Svesni smo da i naša strana treba da doprinese kako bi se promenio položaj Roma u našem gradu. Pred nama je proces evropske integracije i prilika da se uspešnije i kvalitetnije postave modeli socijalne integracije prema toj marginalizovanoj grupi“, kaže Altena Asanović sekretar kancelarije za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava Romske nacionalne manjine u Vranju.

Govoreći o uključenosti romske dece u obrazovni sistem, ona je navela da obrazovanje treba prepoznati kao jedini održivi način za izlazak iz siromašta. Ako obrazovanje razumemo kao ključni faktor za mnoge pozitivne društvene i ekonomske promene, neophodno je razmotriti mogućnosti za unapređenje obrazovanja najsiromašnije i najosetljivije grupe dece, koje najčešće dolaze iz okruženja nepodsticajnog za razvoj, iz porodica u kojima roditelji nisu zaposleni i imaju nizak stepen obrazovanja. Romski učenici, pod teretom nemaštine, češće od ostalih vršnjaka prekidaju školovanje i od najranijeg životnog doba rade poslove za koje se uglavnom ne traži posebna stručnost kako bi obezbedili elementarna sredstva za život.

Tereza Šainović se slaže sa konstatacijama Farije i Altene. Ona naglašava da je obrazovanje ključ uspeha ka integraciji Roma i Romkinja. Istakla je i da bi poboljšanju položaja Romkinja doprinelo postojanje strateške saradnje i pronalaženje savezništava sa relevantnim partnerima. Dobar način za ostvarenje tog cilja je saradnja Romkinja sa vodećim NVO i političkim strankama, postojanje sistema za izgradnju kapaciteta koji bi pružali kontinuiranu obuku i mentorstvo. Tereza smatra da treba povećati broj Romkinja i na mestima odlučivanja, na lokalnom i nacionalnom nivou, te da je jedan od prioriteta i povećanje nivoa motivacije Romkinja za veće učešće u političkim procesima i broja aktivistkinja u NVO. „Romkinje treba senzibilisati za aktivan odnos prema društvenoj zajednici“, zaključila je ona.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

PRIMERIJA TARO USPEŠNA ROMNJA

O Romnja sar pripadnice taro jek tiknipaso narodo ki Srbija ki teluni amalikani margina, numa ked vakeripe te delpe olenge piko šaj sar aver đuvlja te keren bare učipnase rezultatija.Ko amalipa dikenape bare predrasute ked vakeripe taro Romnja em stereotipno isi dikibe numa o Romnja sar aver đuvlja ni ari nane averčane taro aver đuvlja ko sveto. Ked i đuvli aktiviskinja Romni dela zoralipe asi bisikavni čorori Romni ki Romani mahala em oj ked lela te đal te rodel pe prava ke državake institucije, valjani adala udara te oven olake pravde te delpe ola piko taro sa amalipa.

Jek taro najuspešna Romnja ki Vranja i Farija Kadrijević kerela buti ko Kher e sastipaso sar radiološko tehničari ki stomatologija. Agorčerđa maškaruni medicinsko sikavni farmaceutsko tehničari em pala adaleste nakli dokvalifikacija aso radiološko tehničari. I Farija bare uspeheja bavinipe politika. Oj trito mandati odborniko ki Dizani Skupština ki Vranja em bare uspeheja dinđa šajipe baši integracija e Romengiri.Dinđa baro doprinos aso but infrastrukturna projektija kola kerđepe ko Romane mahale. Oj ko 2008 to berš inje ki lista Socijalističko partija e Srbijaki sar kandidati baši Republikako poslaniko. I Farija inje em člano ko Romano nacionalno savet ko 2010 to berš, em akana ko kedipe e dizanengoro”Forum e đuvljengoro tari Vranja” teleder i šeruni. Daj aso duj čhave ,o pureder čhavo agorčerđa uči elekrotehničko sikavni emu lo inžinjeri baši elektrotehnika, i čhaj agorčerđa maškaruni sikavni ekonomsko trgovačko.

I Altena Asanović sekretari ki kancelarija baši arakiba em ostvariba lična em kolektivna prava aso Romano nacionalno tikuripa em oj uspešno Romni. Završinđa Ekonomsko trgovačko sikavni em isila diploma taro stručno osposobljavanje kompjuterista ”Pravno birotehničko struka”. Isila panda jek sikavni Pouči sikavni aso vaspitačija strukovno studija taro oblast aso “Strukovna studije aso sikavipe vaspitači asi buti ko anglune sikavne ustanove.

Taro 2014 đi o 2016 berš inje šeruni sar koordinatori aso Mobilno timo baši inkluzija e Romengiri. Isila po but sertifikatija “Upraviba projektengre cikluseja”taro programi MIR2 2007, sertifikat „Dizano ,politika ,lokalno kedipe“, Dizani inicijativa Beograd 2008 Uverenje „Romano čhavoro em sikavni “ taro naklo program stručno usavršiba baši Savez e sikavnengoro ki Srbija Beograd 2009, sertifikat „Nasilje ko kherutnipe em institusionalno arakibe “Autonomsko đuvljano maškar Beograd 2010 ,sertifikat „Arakibe e čhavorengoro“ sertifikat „Upis ko matična lila pristupi baši o prava em arakiba tari diskriminacija, em pana but sertifikatija.Odgovorno em cenime, poštujme,sposobno asi timsko buti, lideri, isila baro bučarno iskustvo manušenca a po but čhavorencaAdate aso arakiba em rodiba te kerel buti em maksimalno te angažujinipe. I Altena jek taro retka Romnja koja uspešno sikljarđa pe trine čhaven. I najpurani čhaj agorčerđa master studije ko tehničko fakulteti ko unevirzitet ko Novi Sad, smer logistika i kvalitet, i maškaruni čhaj master Akademija baši umetnost ko Novi Sad, smer drama, o najterno čhavo đala ko studije ko Fakulteti.

I Terza Šainović sar i Altena uspešno em bučarni Romni. Završinđa maškaruni ekonomsko sikavni .Kerela biti sar sastipasi medijatorka ko kher e sastipaso ki Vranja. Nakli but obuke seminarja em edukacije em sa adava sar te integrišini i Romani populacija ko amalipe, te ostvarinen pumare prava ko sikljojbe, arakiba buti, bešibe, sastipe, em mariba te na ovel diskriminacija. I Tereza članica em aktivistkinja ki Romani đuvljani mreža ki Srbija, član baši o mobilno tim asi inkluzija e Romengiri ki diz Vranja, injenje angažovano ko but projektija taro po but nevladina kedipa. Ko avdisutno vakti angažujme ko programi taro Savet e Evropako ROMACTED, sar facilitatorka. But odgovorno, organizovano em spremno aso arakibe šajipe okola bučake koja kerela, komunikativno em uporno te ostvarini o zadaci kola dinde te arakipe šajipe. Adija olakiri buti koja šukar kerela anđa đi adaleste o Roma te mangenla adalese so diklje so oj kerela olenge šukaripe numa em mangenala o dizane tari lokalno samouprava em aver državake institucije kolenca isila borajba. Isila duj čhave kolen bare uspeheja sikljari.

Akala duj Romnja nane korkore ked vakeripe taro uspešna Romnja, isi pana but esavke. But Romnja sar I Altena em I Tereza isilen sikavne em buča . But Romnja isilen fakulteti terne Romane čhija studentkinje, amalikane isi Romnja kola aktivna em ekonomikano korkore pumen parvarena. Sa adala uspešna Romnja isilen obaveza em odgovornost te den pumaro piko aso integrcije e Romengere te đalpe anglal o Roma te sikljon te araken buti em te đivdinen po šukar.

PRIMERI USPEŠNIH ROMKINJA

Romkinje, kao pripadnice jedne manjinske zajednice u Srbiji, su na dnu društvenih margina, ali kada im se pruži mogućnost pokazuju da mogu, kao i drugi, da postižu vrhunske rezultate. U društvu postoje ogromne predrasude i stereotipi prema njima, ali se one ni po čemu ne razlikuju od drugih žena u svetu. Kada aktivistkinja, Romkinja osnaži nepismenu, siromašnu ženu u romskoj mahali, i kada ona krene u ostvarivanje nekih svoja prava, potrebno je da su joj vrata instititucija otvorena i podrška celog društva.

Jedna od najuspešnijih Romkinja u Vranju Farija Kadrijević radi u Domu zdravlja posao radiološkog tehničara u stomatologiji. Završila je srednju medicinsku školu farmaceutski tehničar i kasnije dokvalifikovala za radiološkog tehničara. Farija se uspešno bavi i politikom. Ona je treći mandat odbornik u Skupštini grada Vranja i sa velikim uspehom doprinela je integraciji Romske nacionalne manjine. Zaslužna je za mnoge infrastrukturne projekte koji su se realizovali u Romskim mahalama. Ona je 2008. godine bila na listi Socijalističke partije Srbije kandidat za narodnog poslanika. Farija je bila i član Romskog nacionalnog saveta 2010. godine, dok je u udruženju građana “Forum žena Vranja” njen podpredsednik. Majka je dvoje dece,stariji sin je završio višu elektrotehničku školu, inžinjer je elektrotehnike, ćerka je završila srednju ekonomsko trgovinsku školu.

Altena Asanović sekretar kancelarije za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava Romske nacionalne manjine ubraja se u red uspešnih Romkinja. Završila je Ekonomsko trgovinsku školu i ima diplomu o stručnom osposobljavanju za zanimanje kompjuterista „Pravno-birotehnička struka“. Stečeno zvanje Visoka škola za vaspitače strukovnih studija, oblast: Strukovne studije za obrazovanje vaspitača za rad u predškolskim ustanovama. Od 2014. do 2016. godine bila je na čelu kao koordinator Mobilnog tima za inkluziju Roma. Poseduje niz sertifikata „Upravljanje projektnim ciklusom“ program MIR2 2007, sertifikat „Građanin, politika, lokalna samouprava“, Građanska inicijativa Beograd 2008, Uverenje „Romsko dete i škola“ o savladanom programu stručnog usavršavanja Saveza učitelja Srbije Beograd 2009, sertifikat „Nasilje u porodici i institusionalna zaštita“ Autonomski ženski centar Beograd 2010, sertifikat „Zaštita dece od zanemarivanja i zlostavljanja“ i „Integracija u zlostavljanju partnerskog nasilja“, sertifikat „Upis u matičnu knjigu rođenih, pristup pravima i zaštita od diskriminacije“, sertifikat „Izgradnja savezništva za inkluzivno obrazovanje” Centar za interaktivnu pedagogiju Beograd 2015, sertifikat „Trgovina ljudima-osnaživanje predstavnika lokalnih institucija za prepoznavanje i preventivno delovanje u oblasti trgovine ljudima“. Odgovorna, cenjena, poštovana, sposobna za samostalan i timski rad, stečeno veliko iskustvo u radu sa ljudima a posebno u radu sa decom. Spremna za bilo koji rad uz maksimalno angažovanje realizacijom kvalitetnog rada. Altena je jedna od retkih Romkinja koja je uspešno obrazovala svoju decu. Najstarija kćerka završila je master studije na tehničkom fakultetu unevirziteta u Novom Sadu, smer logistika i kvalitet,srednja kćerka zavšila master Akademiju umetnosti u Novom sadu, smer drama,najmlađi sin trenutno studira.

Terza Šainović takođe je veoma uspešna Romkinja. Završila je srednju ekonomsku školu. Radi kao zdravstveni medijator u Vranju. Prošla je kroz bezbroj obuka i edukacija u cilju unapredjenja, usavršavanja i primene stečenih znanja u praksi, a sve u cilju unapređenja integracije romske populacije, ostvarivanju njihovih prava u obrazovanju, zaposljavanju, stanovanju, zdravlju, u borbi protiv diskriminacije. Članica je I aktivistkinja Romske Ženske mreže u Srbiji, član mobilnog tima za inkluziju Roma u gradu Vranju, takodje je bila angažovana i na mnogobrojnim projektima preko nevladinih organizacija. Trenutno je angažovana i na programu Saveta Evrope ROMACTED, kao facilitator. Veoma je odgovorna, organizovana i spremna za obavljanje različitih vrsta poslova, komunikativna i uporna u ostvarivanju postavljenih zadataka. Svojim odgovornim i poštenim radom na terenu sa romskom zajednicom, stekla je veliko poverenje i poštovanje svog naroda, kao i prepoznatljivost u lokalnoj samoupravi u Vranju. Majka je dvoje dece, koje sa velikim uspehom obrazuje.

Sigurno da to nisu jedine uspešne Romkinje. Naprotiv ima ih još i ovo nije prava i nije jedina slika o Romkinjama, ali da je to slika koja preovlađuje u našem društvu, jer se nedovoljno zna i govori da Romkinje završavaju fakultete, da su odlične studentkinje, da su društveno aktivne, da su ekonomski samostalne. Na svima nama je obaveza i odgovornost da tu sliku menjamo. O uspešnim Romkinjama, njihovoj stručnosti, obrazovanju, i dalje se nedovoljno govori, jer se stalno ukazuje na teškoće i probleme romske zajednice.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

DIZANO AKCIONO PLANI BAŠI INTEGRACIJA ASO ROMA EM ROMNJA

Dikibnaja te barjarelpe, em te vazdelpe o položaj baši Roma em Romnja, ko sklado so dinđa preporuke i Vlada e Srbijaki baši strategija, i dizani samouprava tari diz Vranje ko 2016 berš lelja te kerel o proces baši o lokalno akciono plani aso Roma em Romnja. O šeruno tari diz Vranja anđa šajipe te ovel komisija baši adava pučipe aso lokalno akciono plani kote rodelape te vazdelpe o položaj e Romengoro em e Romnjengoro ko po učo nivo asi diz Vranja em asi opština Vransko Banja ko 06.10.2016. berš. O dokumenti baši akciono plani aso barjariba o položaj e Romengoro em e Romnjengoro asi diz Vranja em opština Vranjska Banja aso vakti taro 2018. Đi ko 2021. berš motovela o dokumenti kova kerđa i komisija aso lokalno akciono plani kote piko dinđe o manuša tari lokalno samouprava tari diz Vranja em o aver relevantna manuša.

Akale dokumenteja i komisija diklja te kerel sistematsko dikibe aso relevantna analize baši okova so valjani asi romani populacija taro nacionalno nivoi ,em analiza asi ciljno grupa, em taro sa adava te delpe predlog asi Skupština ki diz Vranja te anelpe esavko strateško dokumenti aso aniba lolalno akciono plani aso Roma em Romnja tari diz Vranja em Dizani opština Vranjsko Banja ko vakti 2018. – 2021. berš.

I diz Vranje akaleja đeli po anglal ki šukar praksa ki politika koja legari aso Roma em ko vakti so naklo ked prađape kancalarija aso arakibe em dikibe lična em kolektivna prava e Romengere ko 2005 berš, em adaleja vakerđape so ka đalpe po anglal te kerelpe šukaripe asi integracija e Romengiri, ked dikelape o Romane čhavore a sa adava ko sklado kobor šaj te delpe piko em te dikljaljenpe o problemijija. I diz Vranje dela po piko aso sa okova so kerela I država ked kerela po šukar te ovel sikljojbe em aver inlkuzija baši o Roma em Romnja.

Ađaar em ked dikelape o baro čororipe maškaro Roma I diz Vranja sar aver lokalna samouprave ki Srbija dikela te araki šajipe te del po piko aso po šukar đivdipe aso Roma em Romnja. Keribnaja akava lokalno akciono plani pravelape šajipe aso po anglunipe ko položaj aso Roma em Romnja sa ko sklado e penđarutne manglipaja, a sa adava taro šukar penđariba em definicije o problemija em o prioritetija e Romengere ki amari diz. Ked dikelape agorutno dejba ko buđeti anelpe šajipe kobor šaj te delpe baši akava lokalno akciono plani sar bi i diz Vranje o aktivnostija lena pumaro keribe.

O Dejan Ivanović o člano taro dizano veće aso resori nacionalna tiknipa,etnička kedipa em nevladina kedipa, ked inje gosto ki regionalno radio televizija Vranje em ko aver medija vakerđa kaj i diz Vranja đala anglal okoleja so lelja te kerel em adava so ko 2005 berš prađa kancalarija aso ostvariba em arakiba lična em koleltivna prava baši o Roma đelope anglal ko integracije baši Roma em baši romane čhavore kola đana ko sikavne em adaleja te tikljarenpe o problemija.

O istaknuto romengoro aktivista o Ivica Šainović slažinipe e Ivanovićeja numa vakeri kaj valjani panda te đalpe e integracija baši o Roma em Romnja. Ov pohvalinđa sa so kerela i lokalno samouprava aso Roma numa vakerđa kaj valjani akana o lokalno akciono plan te implementirinipe. O Lokalno akciono plani kerđape palo avdisuttno dikiba kova inje đi akana, palo podača kola isi em palo prioritetija kola čivde ki definicija ko vakti ked anelape o akti, numa ked ka avel ki realizacija o akti šaj te irinipe palo okova so valjani aso Roma em Romnja em aso dizane, adalese so o lokalna akciona planija jek taro razvojna dokumentija em adalese šaj te meninipe em te revidirinipe olesi implementacija. Aver akterja ko akava akti šaj te oven mukle ko dikibe sar đala i implementacija.

O Lokalno akciono plani zvanično dukumenti tari lokalno samouprava sova definišinipe o pravci sar ka đan ko oblasti sikljojbe, arakiba buti,sastipe,bešibe em kultura em informišibe baši Roma em Romnja. Adalaj konkretna mere sar bi barjaripe ko po šukar o đivdipe e Romengoro em e Romnjengo ko štar oblastija, em sova ikljona dikutne mehanizmija kolendar ka dikelpe i implementacija em đi kote alope ko akava projekti. Vakeripe taro dokumenti kova dinđape piko taro organja tari lokalno samouprava aso Roma em Romnja. O plan te anelpe ki praksa valjani ko buđeti te arakenpe donatorja sar bi arakenape sredstva asi implementacija.O lokalno akciono plani aso barjaribe o than e Romengoro em Romnjengo predstavini durevakteso arakibe aso pučipa e Romengoro em te arakibe adalese šajipe.

LOKALNI AKCIONI PLAN ZA INTEGRACIJU ROMA I ROMKINJA

Sa ciljem poboljšanja položaja Roma i Romkinja, a u skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije datim u Strategiji, lokalna samouprava Grada Vranja je u 2016. godine pokrenula proces izrade Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja. Gradonačelnik grada Vranja doneo je Rešenje o obrazovanju Komisije za izradu Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja grada Vranja i Gradske opštine Vranjska Banja, 06.10.2016. godine. Dokument Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja grada Vranja i Gradske opštine Vranjska Banja za period od 2018. do 2021. Godine (LAP) predstavlja dokument koji je uradila Komisija za izradu Lokalnog akcionog plana i koju su činili predstavnici grada i drugih zainteresovanih strana.

Zadatak Komisije je bio da uradi sistematsku i pouzdanu analizu novousvojenih dokumenata na nacionalnom novu, kao i analizu potreba ciljnih grupa, i na osnovu toga predlože Skupštini grada Vranja donošenje Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja grada Vranja i Gradske opštine Vranjska Banja za period 2018. – 2021.godine. Grad Vranje u nastavku dobre politike koju je vodio u prethodnom periodu, a naročito nakon otvaranja Kancelarije za ostvarivanje i zaštitu ličnih i kolektivnih prava romske nacionalne manjine, 2005. godine, kroz ovaj napor pokazao da prepoznaje probleme romske populacije, naročito dece romske nacionalnosti i u skladu s mogućnostima da je svaku vrstu podrške i pomoći da se prevaziđu ili bar umanje.

Grad podržava napore države u vezi sa obrazovnom i svakom drugom inkluzijom Roma i Romkinja. Takođe, s obzirom na opšte i sve veće siromaštvo Grad Vranje, kao i druge lokalne samouprave u Republici Srbiji, prinuđen je da raspoloživa sredstva koristi za ublažavanje egzistencijalnih problema svih građana koji su u stanju potrebe.

Izradom Lokalnog Akcionog Plana stvaraju se mogućnosti za unapređenje položaja Roma i Romkinja, u skladu sa identifikovanim potrebama korisnika, na osnovu dobrog poznavanja i definisanja prioritetnih potreba. S obzirom na ograničena budžetska sredstva kojima Grad Vranje raspolaže, potrebno je jasno i precizno utvrditi prioritete delovanja i usmeriti aktivnosti ka definisanim merama. Dejan Ivanović član Gradskog veća za resor nacionalne manjine, etničke zajednice i nevladine organizacije gostujući na regionalnoj radio televiziji Vranje i na drugim medijima više puta je naglasio da Grad Vranje u nastavku dobre politike koju je vodio u prethodnom periodu, a naročito nakon otvaranja Kancelarije za ostvarivanje i zaštitu ličnih i kolektivnih prava romske nacionalne manjine, 2005. godine, kroz ovaj napor pokazao da prepoznaje probleme romske populacije, naročito dece romske nacionalnosti i u skladu s mogućnostima da je svaku vrstu podrške i pomoći da se prevaziđu ili bar umanje.

Istaknuti Romski aktivista Ivica Šainović slaže se sa gospodinom Ivanovićem ali smatra da treba još mnogo uraditi kako bi se integracija Roma i Romkinja unapredila i implementirala u potpunosti. On je pohvalio napore lokalne samourave u vezi izrade lokalnog akcionog plana za unapređenje položaja Roma i Romkinja i kazao da je sad vreme za implementaciju. Lokalni Akcioni Plan je napravljen prema dosadašnjim iskustvima, aktuelnim podacima i prioritetima, koji su definisani u vremenu njegovog donošenja, ali u njegovoj realizaciji moguće je menjati pojedine segmente i prilagođavati ih potrebama građana, jer Lokalni Akcioni Plan predstavlja razvojni dokument i shodno tome moguće ga je dopunjavati i revidirati tokom implemetacije.

Ostali akteri uključeni u sam proces lokalnog akcionog planiranja su bili: predstavnici/ce različitih institucija, organizacija i grupa, uključujući i grupe potencijalnih korisnika/ca, koji su povremeno učestvovali u konsultativnom procesu. LAP kao zvanični dokument lokalne samouprave definiše pravce delovanja u oblasti unapređenja procesa obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravlja, kulture i informisanja Roma i Romkinja, konkretne mere i aktivnosti kojima bi se poboljšao sadašnji nepovoljan položaj u ove četiri oblasti, kao i jasne mehanizme pomoću kojih se može pratiti ostvarivanje postavljenih ciljeva. Reč je o dokumentu koji sadrži plan konkretnih mera i aktivnosti namenjenih Romima i Romkinjama, a koji su prihvaćeni od strane lokalnih organa vlasti.

Kako bi se plan sproveo u praksiu, neophodno je u budžetima lokalnih samouprava kao i kod donatora obezbediti sredstva za njihovu implementaciju. Lokalni Akcioni Plan za poboljšanje položaja Roma i Romkinja stoga predstavlja plansko i dugoročno rešavanje problema, koji su prepoznati kao rešivi od strane aktera.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Da li me vidite - Bezbednost Romkinja

децембар 02, 2019

Arakibe e Romnjengoro

Dikiba em disave istraživanja motovena kaj i romani populacija arakibe baši adava so nanelen šukar socio-ekonomikano pološaj adalese soj bi bućakoro so disave romen nane pumare lična lila em adalese so disave Roma nanelen sastipaso em socijalno dikibe. Sa akaleja šaj te pena kaj em diskriminacija koja kerelape baši o Roma numa taro institucije em taro po gendo narodo kote đivdinena. Jek taro dikibe sostar vakeripe ki akaja tema kaj o Roma em o dizutne averćane dićona ko jača e manušengere taro po baro narodo kote đivdinena, em kaj o arakibe e Romengoro ikeribe taro dizane kote isi roma.

Tro akava vakeribe kerđape skala te dikelpe save adala pretnje em alope đi ko dikipe kaj isi grupe ko amare Roma em Roma kola našle em selinđepe kola arakljepe ko baro problem sose nanelen lićna lila em sose nanelen egzistencija ko neve thana kote ale.Ko akava dikiba isi em dikibe ko rodno dikiba sose o Romnjapo but dikena o arakibe pumare čhavorengoro kola đana ko sikave em isilen dar taro aver čhavore.

Kerđape em dikibe e Romenca ki akaja tema em alope đi o rezultatija kola vakerena kaj po baro lejba ko integracije ka den aso Roma šukaripe em kaj olen averđane ka diken sova ka olen po šukar prava te aven đi pumare rodiba. Jek taro glavna prpreke sose adava nane ađaar o Roma kolenca kerđape anketa vakerena kaj adava soj o Roma bi sikavni em so nane obrazujme. Adalese vakeripe taro preporuke te đalpe anglal ko akala pučipa em te arakenpe mehanizmija aso po šukar sikavipe em arakiba buti aso Roma. Ko akava than valjani te len o nevladina kedipa kola kerena buti e Romencar em o lokalna koordinatorja taro Roma.

I Romani populacija jek taro najdiskrinimišime nacija ki Srbija. Ked dijelape o lično arakibe em o arakibe ko omano kedipe isi rodno averčanipe. Adalese o romnja ked vakeripe po but darana aso arakibe pumare čhavorengoro ko lokalno kontekst sar ka barjaren pumare čhavoren sar ka đan ko sikavne ten a oven kuvde em marde taro aver manuša.O Roma em o Romnja darana ten a avel đi adaleste em dikena pumare kherutnen.

I Lidija Kasemović jek taro poari gende Romnja koja adalese so araklja buti ko Pamučno kombinati ki Vranja ko ovtovardešta berša okole vekoste po socijalno – ekonomikano status kerđa te ovel po šukar pese em pe kherutnenge .O romnja kolen isi buti isilen em po šukar arakibaso dikibe adalese so socijalno-eknomikane trđona šukar - vakeri i Lidija.

- Phare aso Romnja kola na kerena buti em adala đuvlja na arakenape sar arakle adalese so nanelen nisavo financisko lejba. Olengo socijalno-ekonomikano status katastrofalno em đivdinena ko čhororipe. Našti te sikaven pumare čhavoren, em okova so but phare našti te araken normalno divesoro ajbe, bezeaj-vakeri i Lidija.

I Ramiza Jašarević nane bahtali sar i Lidija. Oj bi bučakoro em olako socijalno-ekonoikano status but pharo. Oj na arakipe ko arakibe baši adava.Kerela buti ko sezonska buča ko po but dizja ki Srbija dur pe kherestar.

- Šučur e devlese te ikerima o sastipe, te ovav sasti em te šaj te kerav buti. Ari but akaja buti so kerava lava pare te šaj te nakava akava jeven.Đi akana na arakljum buti adalese so nanema kvalifikacije. Po loke aso Romnja kolen isi buti em plata em adala Romnja isilen arakibe – vakeri i Ramiza.

Ko avdisutno vakti o položaj asi Romani populacija ki Srbija najšukar šaj te hramonipe sar jek socijalno ikljojbe em aniba arakibaske mehanizmija aso po šukar status ko akava pučipe,ko jek po baro nivo te anelpe manušikane konceptija baši arakibe sar bi aljolape so valjani asi akaja romani populacija. Akava koncept em uzo uključiba po but gende pretnje baši o pojedinco dikela ten a avl đi esavke situacije em te kerelpe po but te arakenpe o šajipa ko akava pučipe Akala pretnje relevantna ao diskusije baši o arakibe asi Romani populacija em adaleja ka dikelpe em sprovodinipe konkrtno politika kola ka avelpe đi o angljariba aso po šukar arakibe baši akaja populacija.

Bezbednost Romkinja

Nalazi istraživanja su pokazali da je za romsku populaciju ključna opažena bezbednosna pretnja nepovoljan socio-ekonomski položaj koji se ogleda u nezaposlenosti, problemima sa ličnim dokumentima i ostvarivanjem prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Sa ovim je usko povezana i opažena diskriminacija, institucionalna i ona koja dolazi od većinskog naroda. Jedan od najvažnijih nalaza jeste da romsko stanovništvo različito percipira bezbednosne pretnje u zavisnosti od lokalnog okruženja i stepena društvene integrisanosti. Skala opaženih pretnji između različitih podgrupa romske populacije se razlikuje, pa je tako za „domaće“ Rome karakterističan visok stepen integrisanosti u društvo, dok su raseljeni Romi suočavaju sa egzistencijalnim problemima.

U opažanju bezbednosti su prisutne i rodne razlike, pa su Romkinje nezavisno od lokalnog okruženja, zabrinute prevashodno za bezbednost dece. Preovlađujuće je mišljenje ispitanika romske zajednice da bi veća zastupljenost pripadnika romske manjine u institucijama sektora bezbednosti doprinela lakšem ostvarivanju prava i poboljšanju društvenog položaja Romkinja i Roma. Glavna prepreka u ostvarivanju toga je, prema mišljenju intervjuisanih pripadnika bezbednosnih struktura, nizak nivo obrazovanja romske populacije. Reč je o preporukama u pogledu postupanja, obrazovanja, obuke i zapošljavanja, kao i uspostavljanja mera monitoringa i izveštavanja u skladu sa zakonskim obavezama o zastupljenosti manjina u državnoj upravi.

Obzirom na značaj lokalnog konteksta preporučeno je formiranje ili jačanje lokalnih saveta za bezbednost, i uključivanje pripadnika romskih nevladinih organizacija i romskih koordinatora u njihov rad. Romska manjina predstavlja jednu od najranjivijih i višestruko onemogućenih društvenih grupa u Republici Srbiji. U opažanju vlastite bezbednosti i bezbednosti zajednice prisutne su i rodne razlike.

Tako su Romkinje, nezavisno od lokalnog konteksta u kojem žive, prevashodno zabrinute za odgoj i vaspitavanje dece i pretnje koje su u vezi sa tim, kao što je bezbednost dece u školama i vršnjačko nasilje. Romkinje i Romi pretnju od fizičkih napada organizovanih grupa ocenjuju kao neposrednu u sadašnjem momentu, ali i primarnu pretnju koju anticipiraju za budućnost, za vlastitu i bezbednost svojih porodica.

Lidija Kasemović jedna je od malobrojnih Romkinja koja je zahvaljujući zaposlenju u Pamučnom kombinatu Vranje ,osamdesetih godina prošlog veka, svoj socijalno-ekomonski status učinila povoljnijim za sebe I svoju porodicu.Romkinje koje imaju stalno zaposlenje imaju I povoljniji bezbednosni socijalno-ekonomski status-kaže Lidija.

- Teško je Romkinjama koje ne rade i one se ne osećaju bezbedno jer nemaju nikakva financiska primanja.Njihov socijalno ekonomski status je katastrofalan,žive u siromaštvu I nemaštini. Ne mogu da školuju svoju decu, a što je još otežavajuća okolnost ne mogu im priuštiti normalan dnevni obrok,žalosno je .kaže Lidija.

Ramiza Jašarević nije te sreće kao LIdija. Ona je nezaposlena i njen socijalno-ekonomski status je veoma loš. Ona se ne oseća bezbedno zbog toga.Primorana je da radi sezonske poslove po poljoprivrednim dobrima širom Srbije.

- Hvala bogu da me drži zdravlje ,da sam zdrava i da mogu da radim. Koliko toliko ovaj sezonski posao mi donosi pristojnu zaradu makar da prezimimo zimu. Nisam uspela da se zaposlim jer nenam nikakve kvalifikacije. Sigurno da je lakše zaposlenim Romkinjama jer imaju siguran posao i platu, te se osećaju bezbednije - zaključuje Ramiza.

Iako se položaj romske manjine danas u Srbiji najbolje može opisati kao stanje socijalne isključenosti, uvođenje koncepta ljudske bezbednosti omogućava nam da razmatranje bezbednosti i bezbednosnih percepcija te manjine postavimo u širi okvir, važan za bolje razumevanje položaja ove ranjive grupe. Ovaj koncept, i pored uključivanja velikog broja raznorodnih pretnji po bezbednost pojedinaca, omogućava i razmatranje neposredne fizičke pretnje kao primarne pretnje po njihovu bezbednost. Ova pretnja još je relevantna za diskusiju o bezbednosti romske zajednice u Srbiji danas, a time i za osmišljavanje i sprovođenje konkretnih politika koje bi trebalo da dovedu do unapređenja bezbednosti ovog dela populacije.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Problem ugovorenih brakova

новембар 29, 2019

PROBLEMI UGOVORIME LEJBA E ČHAVORENGORO

Rano lejba Rome,tiknipaso ugovorime lejba,ko amare thana panda akate tabu tema palo predrasude maškari romani populacija. Pali tradicija esavko lejba kerela te lenpe o tikne romane čijorja em tikne romane čavore sose delape diso ja pare sar mirazi numa adava sa motovto sar cena asi čhajori koja lela Rome.

Esavki praksa anela đi adava te pučelpe manuš soj adava tradicija ja bikibe e manušengoro . Maškaronarodosi definicija taro adava vakeribe baši o bikibe e manušengoro šaj te legari ko aver vakeribe a adava kulturaki praksa ko Romanipe. Isi dikiba ko akava vakeribe taro Roma kaj adava jek kulturaki tradicija kola tari koč ki koč kerđe olengere purane em on akava adava sar tradicija legarena anglal.

Ko adava sa isi averčanipe adalese so o romane čhijorja ovena eksploatišime taro pumaro jeri. Vakeribe ko sa adava kaj ki Srbija na delape esavko lejba adalese so adava čhavore em adalese so I Srbija hramonđa perdo deklaracije avrijal I puv em protokolija ked dikenape o prava e čhavorengere,mudariba o seksualno maribe, e čhavorengiri prostitucija,eksploatacija em bikiba e manušen.

Ko aver dikibe e kerutnengoro kanuni ki Srbija hramoni kaj načti te kuven te lenpe o tikne kolen isi po tele taro 18 berš numa o čhavore taro 16 berš adava šajipe dena o institucije tari maškar asi socijalno buti em o sudo numa em o dad em I daj.Posebno dikelape em dukala I činjenica so o tikne čijorja na dikena lošnipe ko adava rano lejba rome adalese so mislinena kaj adava ađaar valjani te ovel ko olengoro đivdipe. O stručna manuša akava problemi aso rano dejba o tikne čijorja dikena te arakibe vakeribe ko šukar adaleja so ka kerenpe edukacije aso čijorja em edukacije asi romani populacija numa em te šalpe ko sikljojbe sova ka sikljolpe po but ki adaja tema.

O adetija ked lenape o tikne zavisinena taro poreklo em taro thana kote đivdinena adala Roma numa dikelape I čajori te ovel šukar ked grdini ko lejba rome. Okova so valjani te vakeripe kaj adava adeti ko agorutne berša ačilo palal em ked o Roma na dena pumare čijorjen edobor ternen em ki amari diz ,adalese so grdinđe ki integracija. O terne tari Vranja na lenape terne,đana ki maškaruni sikavni em pala adaleste lenape sar bare manuša kola perđe pumare berša.

Bisera Zenković najpurani Romni ki Vranja. Oj dinđape ko 16 berš em vakeri kaj dinđape korkori bizo nikaso vakeribe. -Dinđuma but terni .Niko na vakerđa te lav Rome korkori mangljum. Amen o Roma tari Vranja na bikna amare čhijorjen korkore kas mangena olenge denape.O Roma taro aver dizja ki Srbija šaj rodena pare te den pumare tikne čhijorjen ki Vranja adava na kerelape. Amen o Roma akana injam emancipovana,đa ko sikljojbe kera buti em ađar - vakeri I Bisera.

Ko vakti so naklo ki Vranja akana lenape o terne ked perena pumare berša numa palo pumaro bijav.Te na lenape berš duj ke kanuneso lejba ked ovelalen tikno kuvena ke kanuneso lejba.

Niko taro avdisutne Roma ki Vranja na bikinđa pe tikne čhijorja vakerena o disutne tari amari diz.Palo sa vakerdo ava đi I konstatacija taro lejba maškaro tikne romane čhavore sar patrijahalno dikibe kaj adava akana nane sar angleder kaj šaj isi ari slučajevija numa but ari taro vakti so inje.Ari po ari berš palo berš nane sar so inje angleder ked vakera taro lejba e tikne romane čhavorengoro.Avdisutne strategije em o ekonomikano đivdipe e romengoro anđe ko adava šajipe. Lejba ko Roma em kujba ko lejbe ulo normalno sar ko aver nacije.

 

PROBLEM UGOVORENIH BRAKOVA

Rana udaja, maloletnički i ugovoreni brakovi na našim prostorima još uvijek su tabu-tema i prema predrasudama, vezani su uglavnom za romsku populaciju.

Prema tradiciji, takvi brakovi obično uključuju mlade neveste i mladoženje, koji razmenjuju robu ili novac, kao deo rituala darivanja putem miraza, a koji je predstavljen kao cena mlade, odnosno neveste. Ova praksa doprinosi zbunjenosti o tome šta je od toga slučaj trgovine ljudima, a šta nije.

Međunarodno priznata definicija trgovine ljudima može ponekad značiti da romske kulturne prakse budu pogrešno interpretirane kao slučajevi trgovine ljudima. Ovo bi značilo da se sistem miraza označava kao “prodaja mlade”.

Iako postoje slučajevi zloupotrebe ugovorenih brakova, većina Roma koji poštuju tradicionalni običaj smatraju ovu praksu kao dragocen deo sopstvenog kulturnog nasleđa isprepleten sa glavnim vrednostima romskog identiteta i dostojanstva kao grupe. Jasno je da se u ovom slučaju mora praviti razlika između autentičnih tradicija i onih koje su postale eksploatisane.

Treba napomenuti da su prisilni brakovi u potpunosti zabranjeni u našoj zemlji, naročito stoga što je Srbija potpisnica brojnih međunarodnih konvencija, deklaracija i protokola koji se odnose na prava deteta, suzbijanja seksualnog nasilja, kao i dečje prostitucije, eksploatacije i trgovine ljudima.

 S druge strane, Porodični zakon u Srbiji jasno propisuje da brak u našoj zemlji ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18 godina, odnosno maloletno lice koje je napunilo 16 godina, ali za koje su nadležne institucije procenile da je dostiglo "duševnu i telesnu zrelost za stupanje u brak".

Posebno zabrinjava činjenica što maloletne Romkinje ne vide ništa pogrešno u ranim brakovima jer odrastaju sa ubeđenjem da prve godine života predstavljaju praktičnu pripremu za bračni život. Stručnjaci, s druge strane, tvrde da je jedini način da se stane na put ranim i prisilnim brakovima edukovanje mladih Roma, kao i da društvo i država u celini treba da shvate ozbiljnost ovog problema kroz uključivanje pripadnika romskih nacionalnih manjina u obrazovni sistem od malih nogu.

Običaji venčanja, inače, zavise od porekla Roma i od slučaja do slučaja, ali ono što je svim takvim vrstama obreda zajedničko jeste propagiranje kulta nevinosti što je i osnovni simbol trgovine decom, ali takođe i činjenice da se mladenci od ranije nisu poznavali. Takođe treba napomenuti da poslednjih godina u Srbiji ovakvi brakovi su sve ređi, zato što se Romi integrišu u društvo. Ugovoreni brakovi među Romima gotovo da i ne postoje u našem gradu. Mladi rado završavaju srednju školu i tek onda stupaju u brak kao punoletna lica.

Bisera Zenković je najstarija Romkinja u Vranju. Ona se udala sa 16 godina i kaže da je dobrovoljno pristala na brak bez ičije prisile.

- Udala sam se veoma rano. Niko me nije prisilio to je bilo iz ljubavi. Mi Vranjski Romi ne prodajemo ćerke, sve je na dobrovoljnoj bazi-kaže Bisera. Romi iz drugih krajeva Srbije možda traže novac za udaju maloletnih ćerki, to u Vranju nikad nije bilo. Mi Romi smo sada emancipovani, školujemo se radimo i dobro snalazimo - zaključuje Bisera.

Za razliku od vremena koja su prošla u Vranju se nakon stupanja u brak i svadbe mladi odmah venčaju i žive u harmoničnom i zakonskom braku. Ukoliko se ne venčaju odmah nakon nekoliko godina dobiju dete pa se tada vančaju. Niko od ovdašnjih Roma iz Vranja ne pamti da je neki Rom ugovorio brak maloletne ćerke i da je tražio novac za to. Dakle, može se konstatovati široko prisustvo dečijih brakova kao tipičnog elementa tradicionalnog patrijarhalnog modela koji i dalje nesumnjivo postoji, ali čija stabilnost se polako urušava, usled uticaja šireg društvenog konteksta.

Pravci transformacije modela su različiti u različitim zajednicama, što pre svega zavisi od zatvorenosti/otvorenosti zajednice prema širem društvu, a odgovori na izazove modernizacije su različiti i zavise pre svega od ekonomskih uslova, ali i od usvajanja različitih strategija prilagođavanja opštim uslovima života u mestima boravka. Brak je u romskim zajednicama svaka zajednica muškarca i žene pod istim krovom, bila ona formalno ozvaničena ili ne i u tom smislu se nimalo ne razlikuje od shvatanja braka u drugim sredinama u Srbiji u kojima je u nekoj meri očuvana tradicionalna društvena struktura ili je ona obnovljena u procesima retradicionalizacije, tokom poslenje tri decenije.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ход историјом Врања кроз збирке Народног музеја - Радио Телевизија Врање https://t.co/UJczzyGrQe via @tripplesworld
У Србији 54 новозаражених вирусом Ковид 19 - Радио Телевизија Врање https://t.co/NBFcHCpNWI via @tripplesworld
Помоћ за туризам, угоститељство и путнички саобраћај - Радио Телевизија Врање https://t.co/8BJvxm3Ap6 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter