Према последњем пресеку, у Србији су од последица ковида 19 преминуле још 23 оболеле особе, а забележен je 1.881 нови случајева заразе.

На респиратору је 195 пацијената.

Тестирано је 11.725 особа.

И поред тога што је други пут изабрана за већницу, пред њом су четири године напорног рада, каже Данијела Милосављевић, задужена за ресор социјалних питања и локалне самоуправе. Додаје да осећа нови елан и да наставља да ради са још већим ентузијазмом.  Тако се одмах кренуло са применом инструкција ресорног Министарства о посетама одраслим и старим лицима у установама за њихов смештај.

Месецима нису видели своје најближе ни рођаке ни пријатеље. На срећу имају велико двориште и лепо окружење у Центру за развој локалних услуга социјалне заштите,  што је било врло значајно за њих јер су и пре почетка епидемије били изоловани и без контаката са спољним светом, тако да су одлуку о попуштању мера дочекали са великом радошћу.

- Тек у овом тренутку идемо са попуштањем мера.  Сада је дозвољено посета свим корисницима уз придржавање свих препорука Министарства и Кризног штаба. Могу да примају посете. Они су то  организовали  у свом  летњиковцу, на отвореном , на дистанци од два метар, уз коришћење маски, а ту је увек и стручни радник, каже већница

Изласци још увек нису дозвољени, осим у случајевима одласка до банке, код лекара или неке сличне потребе,  у пратњи стручног радника.

Велики број корисника у Прихватилишту за одрасла и стара лица има здравствену слику,  која не дозвољава да буду сами ван установе. Посете могу да буду свакодневно у трајању од  15 минута.  Мали је систем, јер је око 30-так кориника и зато су могуће честе посете.

- Велика већина њих и нема кога да их посети, нажалост.  Мањи број има блиске рођакеи комшије. Упућени су  једни на друге и на оне који раде са њима.  Људи који тамо раде годинама имају емоције за њих и знају како са њима.

Они се увек обрадују и нашој екипи, када их снимамо, али овога пута гледате архивске кадрове, јер и наша постета у условима епидемије није пожељана. На срећу нико од корисника Прихватилишта није се заразио вирусом корона  у претходном периоду, што оправдава ригорозне мере, које су предузимане.

 

Једна лепа вест везана за инфекцију ковид 19.  Наша суграђанка у врањском Породилишту родила је здравог дечака. Рећи ћете зашто је то вест?

Наиме, ова млада мама победила је корону у току трудноће. Приликом анализе крви откривена су јој антитела на ковид 19.

И мама и беба се осећају добро и смештени су у изолационом блоку врањског породилишта.

Иначе, укупан броj пациjената коjи се од коронавируса лече у четири ковид болнице у Врању jе 110, од чега ковид позитивних 33. На кућно лечење отпуштено jе 11 пациjената, а jедан пациjент jе транспортован у Клинички центар Ниш.

Током jучерашњег дана, у јединој  врањскоj ковид амбуланти АТД обављено jе 216 прегледа, од чега првих прегледа 37, а контролних 179.

Узоркована jе крв код 88 пациjената за лабораториjску анализу и сачињено  129 РТГ снимака плућа. Такође, урађено jе 46 брзих и 57 ПЦР тестова.

 

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде издало jе упутство за власнике стоке и пчеларе у коме стоjи да у случаjу обављања неопходних послова из области сточарства током периода забране кретања (17:00-05:00 часова), сваки пољопривредни произвођач jе дужан да поднесе захтев за одобрење кретања Сектору за пољопривредну инспекциjу.

Интернет адреса за подношење електронског захтева за одобрење кретања за пољопривредне произвођаче из области сточарства jе:http://stocarstvo.registar-uzb.rs/

Захтев за одобрење кретања може да се поднесе са било ког рачунара или преносивог уређаjа. Дозвола кретања ће важити само за дан који се наведе у захтеву у периоду од 17:00 до 05:00 часова. Рок за одговор на поднети захтев jе до 48 часова од приjема поруке. У наведеноj електронскоj приjави, неопходно jе попунити сва обавезна поља.Свако лице коjе буде добило дозволу за рад током забране кретања биће обавезно да током кретања са собом има и радни налог, стоји у саопштењу.

Слушна помагала

новембар 29, 2019

Особе са оштећеним слухом поред знаковног језика, као вид комуникације са другим људима захтева коришћење и асистивних помагала како би им се олакшао свакодневни живот. У наставку прочитаћете о врстама слушних апарата, који апарат се најчешће уграђује код деце и на који начин функционише слушни имплант.

 „Глувонеме особе се служе највише знаковним језиком. Старије особе које су у одраслом периоду остале глувонеме се не одлучују за слушне апарате  јер сматрају да им не помажу, већ им стварају нелагоду и више им сметају него што им олакшавају њихов проблем“, каже Снежана Симоновић, секретар у Међуопштинској организацији глувих и наглувих.

Израз „знаковни језик“ означава визуелни начин споразумевања глувих особа, посебно уговореним, односно стандардизованим знацима руку и прстију, са или без мимике, са сопственом граматиком и синтаксом, помоћу кога се преносе мисли, представе, намере и појмови.

„Деца која су рођена глувонема код њих се уграђује кохлеарни имплант“ истиче Снежана, док су још мала и њихов психичко физички развој се одвија нормално и таква деца могу да похађају редовну школску наставу.

Кохлеарни имплант или „бионичко ухо“ тренутно представља једину технологију коју је изумео човек, а која може у великој мери да поврати функцију људског чула. За разлику од слушних апарата који појачавају звук, кохлеарни имплант преузима функцију оштећеног дела унутрашњег уха (кохлее*), те претвара и спроводи звучне сигнале до мозга.

*Кохлеа има облик пужеве кућице –разлог зашто се овај симбол често користи када се говори о особама оштећеног слуха.

Кохлеарни имплант се састоји од (1) спољашњег – видљивог дела, који се носи иза уха или на глави. Он „хвата“ звук из спољашње средине и претвара га у дигитални код. Дигитални код се са спољашње јединице преноси на (2) унутрашњи део – имплант. Имплант се тако и назива јер је уметнут (имплантиран) испод коже главе, а иза уха. Из импланта се спушта изузетно танка и савитљива нит (електрода) која се умеће у унутрашње ухо, кохлеу. Поменути дигитални код који стиже из спољашње јединице долази до импланта где бива претворен у електрични импулс који мозак разуме као звук. Ипак, да би стигао до мозга, овај електрични импулс створен у импланту путује дуж електроде импланта уметнуте у средње ухо, све до слушног нерва који се наставља на кохлеу, а затим низ слушни нерв до одговарајућег центра у мозгу који га чита и разуме као звук.

                                                                                  

У складу са степеном оштећења слуха разликујемо неколико врста слушних апарата:

"Потпуно-у-каналу" ("ЦИЦ") слушни апарати стају готово цели унутар ушног канала, што их чини веома дискретним. Због тога су и веома привлачни за употребу.  Погодни су код благих до умерено тешких оштећења слуха.

 

"У-каналу" ("ИТЦ") слушни апарати стају готово цели унутар ушног канала, што их чини веома дискретним. Имају више простора за смештање оних опција које се не могу сместити на "ЦИЦ" слушним апаратима. Погодни су код благих до умерено тешких оштећења слуха. 

 

"У-уву" ("ИТЕ") слушни апарати сигурно стају у спољашње уво обезбеђујући тако оптималне перформансе и удобност. Остављају довољно места за додатне опције, нпр. за директне микрофоне или посебне прекидаче који се користе за употребу телефона. Ови слушни апарати су погодни код благих до умерено тешких оштећења слуха.

 

"Иза-ува" ("БТЕ") слушни апарати се стављају иза ува. Појачани звуци пролазе кроз цев у оливу која се сигурно смешта у спољашњи ушни канал. Ови слушни апарати су нарочито подесни за ваше различите слушне потребе. Имају дужи век трајања батерије и већина се може користити и са другим помоћним уређајима за слух. Ови слушни апарати су погодни код благих до тешких оштећења слуха.

 

"Ултра-Мали-Иза-Ува" ("БТЕ") слушни уређаји имају дискретну, танку цевчицу која усмерава звук у уво, пружајући вам чистији и природнији осећај звука. Са овим ултра-малим заушним слушним апаратима добијате дигитални слушни уређај најнапредније технологије у префињеном паковању.  Ови уређаји су погодни за клијенте са благим до тешких оштећења слуха који желе дискретан слушни апарат са свим карактеристикама и функцијама.

 

Оно што наглашава Снежана јесте да би било значајно да свака институција или установа има по једног преводиоца Знаковног језика. На тај начин би комуникација била олакшана и указало би се на равноправност између особа са неким обликом инвалидитета и здравих особа.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Јовић: Број новозаражених ученика и професора свакодневно се прати - Радио Телевизија Врање https://t.co/tjmfHbpLAd… https://t.co/OHHKI9OQjg
Средњошколци и поједини основци прелазе на комплетну онлајн наставу - Радио Телевизија Врање… https://t.co/tGvS5Kp2Gt
Follow RTV Vranje on Twitter