Две држављанке Северне Македоније заустављене су на граничном прелазу Прешево.

Ухапшене су због кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја.

Обе држављанке Северне Македоније су из Скопља.

У суботу су у Врању добиле потврду о вакцинацији, а нису примиле вакцину.

Особе старе 54 и 40 година су после лекарског прегледа и добијања потврде о вакцинацији напустиле Спортску халу у Врању, која је главно место за вакцинацију..

Заустављене на граничном прелазу Прешево, потврдио је портпарол Основног јавног тужилаштва у Врању Миодраг Стојановић и ухапшене су због кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја.

Саслушане су и по примени начела опортунитета испуниле су наложену обавезу: уплатиле су по 60.000 динара у хуманитарне сврхе.

Извор: РТС

На основу Правилника о суфинансирању мера енергетске санације породичних кућа и станова и Јавног позива за суфинансирање мера енергетске санације на породичним кућама и становима на територији града Врања, Комисија за реализацију мера енергетске санације на територији града Врања, сачинила је прелиминарне ранг листе за све три мере предвиђене Јавним позивом.

Такође, објављена је прелиминарна листа пријава које су одбачене од стране Комисије као неуредне, јер нису у складу са Јавним позивом.

Учесници Јавног позива имају право увида у поднете пријаве и приложену документацију по утврђивању прелиминарних листи изабраних крајњих корисника, у року од три дана од дана објављивања листа. Учесници Јавног позива могу поднети приговор Комисији у року од осам дана од дана њеног објављивања.

http://www.vranje.org.rs/ogradu.php?id=0&oblast=ensanacija

У Србији је коронавирус потврђен код још 6.736 особа, од тестираног 20.561 узорка.

Од последица заразе преминуло је 46 особа.

На респиратору је 225 пацијената.

Име др Срђана Томића одавно се не везује само за докторски позив, а ни за Врање.

Рођени је Врањанац. Одрастао је и школовао се у овом граду. Медицински факултет завршио је у Нишу, као и специјализацију из дерматовенерологије и постдипломске студије.

Одувек је жудео за знањем, проучавао све што има везе са његовом професијом, али су га интересовале и друге области медицине. Признат је познавалац кинеске народне медицине и биљоберства. Паралелно са овим интересовањима негује и своју уметничку страну. Окренут је и историји и традицији.  

Један је од оснивача Пријемно тријажног одељења Здравственог центра Врање, Центра за превенцију, Саветовалишта за младе и Друштва за борбу против рака. Био је управник Домова здравља у свом граду и Бујановцу.

Спектар интересовања није заобишао ни спорт. Успешно се бавио борилачким спортовима у младости, а љубав према униформи остварио је као резервни официр Војске Србије.

„Човек је велике тајна, тешко је рећи шта је преломно у свему томе. Вероватно сам при рођењу добио неколико мањих талената, па лутам кроз њих као кроз лавиринте. У ствари, вишак слободног врмена неко троши, играјући фудбал, шах, кроз риболов. А ја ето, кроз музику, сликање, писање књига. Замарају ме кафанске приче. Оно што желим да кажем и кад желим да кажем, ја напишем у књизи или песми. Што се медицине тиче, медицина је увек и у свим срединама врхунска уметност, јер је човек највећа тајна, тако да међу медицинарима кроз историју имамо велике уметнике, филозофе, песнике, књижевнике, сликаре, спортисте. Није ништа посебно, што се ја, а и многе моје колеге тиме бавимо. Поменућу чика Јову Змаја коме се чак и велики Никола Тесла поклонио кад је био у Новом Саду, затим ту је и Лазаревић и многи други. Одувек сам нешто пискарао, сликао. Професор Миодраг Станковић је у Гимназији инсистирао да упишем Ликовну академију. Други су инсистирали да се бавим неким другим уметничким послом, а пошто је вековима у мојој породици традиција, народна медицина, ја сам послушао свог деду и уписао Медицински факултет са намером да будем ортопед. Али како живот пише драме и романе, све испадне онако како нисмо планирали. И ако сам планирао да будем ортопед, постао сам дерматовенеролог. Не могу да кажем да сам промашио, јер је то нова наука, кожа је још увек највећа тајна, мало се зна о функцијама коже. Надам се, кад будем завршио свој радни век и будем отишао у пензију, да ћу моћи на миру да салдирам сва стечена знања и моја и друга и оно што су достигнућа у свету, па да све то систематизујем и направим неки бољитак у својој науци. Желим да урадим макар неку смерницу млађима да им скратим путању, да не лутају“, каже уз осмех доктор Томић.

На сваких десет година издаје по једну књигу. Каже има их много, јер има пуно година. Шали се, као и увек. Има 3 романа, јену новелу, неколико самосталних стручних књига, неколико са својим професорима и неколико где је он главни јунак прича или докумената које су писали његови професори, међу њима и  академик Јокановић.

„Ја углавном пишем о ратним догађајима, и то су све антиратне књиге, књиге против насиља, људске глупости, јер је свако насиље непотребно. Ми кроз историју помињемо разне велике војсковође, почев од Александра Македонског и друге. Међутим, кога су усрећили ти људи и њихови генерали. Иза њих је остало стотине хиљада мртвих људи и угашених будућности, сломљених породица. Њихове матичне државе су такође остале сломљене, да не подигну главу, попут Монголије, Македоније. Тако ће проћи све империје. По Теслином неком закону „космичког бола“, све се враћа. Ни један агресор, ни један отимач, не може да прође славно у будућности“, каже др Томић.

„Свака моја књига је прожета истинским, историјским, стварним документима, док је остали део романсиран, има и научно- фантастичног писања, нека предвиђања. Многе ствари које сам писао, шта ће се дешавати у медицини, већ се обистињују. Мој колега Мишел де Нострадамус био је велики лекар, измислио је дезинфекцију и козметологију, али га нико по томе не памти. Памте га као пророка. Али и поред тога он је био јако добар лекар, талентован, са изузетним пророчким талентом. Он није поминњао датуме, а ја јесам. И неки су се обистинили. Па, ће ме неки макар и по томе знати, односно памтити, кад сво ово лудило прође, ово предворје апокалипсе. Надам се да до апокалипсе неће доћи, искрен је доктор.

Срђан Томић је велики љубитељ историје. Бавио се истраживањем својих корена и предака, али и комплетном српском историјом. Каже да човек који нема прошлост, нема ни будућност.

„Ми морамо да знамо чији смо синови и кћери. Да би имали будућност, да би наша деца знала ко су и шта су, морамо да им прикажемо истиниту прошлост. Проучавао сам историју Врања и околине. Овде се дешавало много тога доброг, јуначког и паметног. Никако не признајем ону увредљиву реченицу: „Што јужније то тужније“. За то имам историјске доказе. Ова територија је имала, има и имаће велику историјску улогу. Овде је измишљена прва бомба, направљена прва каладонт паста, многе ствари су овде урађене, које нису на другим местима.

Ако се осврнемо на културу, песме, свака наша песма има име и презиме и адресу становања. Зато се узнемирим када чујем да нас неки мешају са културом неких других народа у окружењу. Немам ништа против тих народа, напротив, али ми смо само своји. Добро је што се све већи број људи, професионалаца, буди и покушава да заштити оно што је наше у међународним релевантним институцијама.“. 

Аутор је бројних музичких нумера, својих и за друге извођаче. Компонује за позориште, разне друге институције, пријатеље, ради музику за филмове. Свира 20 музичких инструмената. Са оркестром „Весели доктори“ , чији је оснивач и шеф наступао је на бројним фестивалима у земљи и иностранству и побеђивао.

Били су најбољи свуда где год би се појавили у такмичарском програму ауторске музике. Свесловенски су шампиони победом на фестивалу у Белорусији. Својом спонтаношћу, музикалношћу, апсолутним слухом, пленили су где год да се појаве.

Памте се њихови наступи на великој сцени Народног позоришта, Коларцу, на најзначајнијим музичким фестивалима у земљи, наступи у шоу програмима и другим емисијама.  Ретко ко из ових крајева може да се похвали тиме.

Тренутно не наступају, јер је доктор Томић повредио руку, али се нада да ће се убрзо опоравити и наставити. Каже: „Чисто да покажемо да, осим медицине, ми лекари можемо и неке друге ствари да радимо, да нисмо усмерени само на науку и читање. Људске патње и бриге које пацијенти деле са нама остављају траг. Ми их претачемо у стихове“.

Имају већ приличан број композиција, за неколико албума. С обзиром на то да им је музика била хоби и издувни вентил од посла, планирају да јој се више посвете након професионалне каријере.

Велика Томићева љубав је и сликарство, али не стиже да се бави тиме колико жели. Иза себе има бројне самосталне и групне изложбе. Његове слике могле су се видети и у галерији Српске академије наука и уметности у Новом Саду. На питање шта је оно што навише воли, опет уз смех, каже....

“Ја волим тешку емоцију. Дешава се да се на проби или студиу расплачем, али то је људски, природно. То је знак да је текст искрен, да је музика искрена, да се не фолирамо”. 

Доктор Срђан Томић плени својом интелигенцијом, смислом за хумор, осмехом.

Каже да су његове две ћерке наследиле све добре особине али и да су креативније од њега.

Настојаће да и даље негује своје хобије, што је на радост свих који га цене и поштују.

Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.

Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.

Припадници саобраћајне полиције у Бујановцу задржали су јуче тридесеттрогодишњег мушкарца који је управљао аутомобилом „рено“ и изавао саобраћајну незгоду, са 2,27 промила алкохола у организму.

Он је возећи уназад, како се сумња, ударио у аутомобил „ауди“ којим је управљао шездесетпетогодишњи мушкарац. У овој незгоди нико није повређен.

Против возача је, због насилничке вожње, поднета прекршајна пријава из Закона о безбедности саобраћаја.

*

Припадници саобраћајне полиције у Владичином Хану, током редовне контроле, затекли су тридесетдвогодишњег возача „фијата“ који је управљао аутомобилом са 2,43 промила алкохола у организму.

Одређено му је задржавање до 12 сати и против њега је, због прекршаја насилничка вожња, поднета прекршајна пријава.