Концентрација полена у претходних десетак дана била је веома ниска због влажног и хладнијег времена. Полинација дрвећа је завршена, очекује се само цветање липе у наредном периоду, након чега следи цветање трава.

 Тренутне временске прилике погодују особама алергичним на полен, а са топлијим временом очекују се и веће поленске реакције.

-С обзиром да је свакодневно било кишовито, да су биле ниске температуре и укупна количина емитованог полена као и сваке биљне врсте понаособ била је веома ниска, те концентрације су се кретале углавном од 20 до 30 зрна по метру кубном ваздуха, то су веома ниске концентрације, и на њих реагују само веома осетљиве особе, које су веома алергичне на полен, каже Миодраг Недељковић, технолог.

Ни ове ни наредне недеље не очекују се повећане концентрације полена у ваздуху, јер ће време бити променљиво. Полинација дрвећа је завршена, а у летњим месецима највише мука имаће алергични на полен трава.

- Од полена дрвећа очекујемо само цветање липе, она је на почетку полинације, тако да до краја јуна можемо да очекујемо да концентрација полена липе буде у сталном порасту. Карактеристично за јун и јул је да је цветање трава у току и од корова коприва, тако да је најдоминантнији полен током јуна и јула полен трава и коприве.

Мислим да ће од 80 до 90 процената полена који се емитује у ваздуху бити управо полен ове две биљне врсте,  каже Недељковић.

Особе које су алергичне на полен ових биљака треба посебно да обрате пажњу у наредном периоду, пре свега у јутарњим сатима када је концентрација највиша. Њима се саветује да на време почну са мерама заштите и терапијом.

 

Свако место у Србији до 2025. године треба да добије водоводну и канализациону мрежу, главна је поента Националног инвестиционог плана. Да није било епидемије, план би почео да се реализује у априлу. Сада је време да се крене у посао, рекао је гостујући у емисију ''Наш амбијент'' директор Водовода Горан Ђорђевић.

Радили смо у селима, тамо где је било неопходно, нарочито где смо решавали неке проблеме из прошлости, каже Ђорђевић. Истовремено смо припремали папире и очекујемо расписивање конкурса за добијање средстава из Националног инвестиционог плана, за највећи приоритет, а то је водоводна  мрежа за село Нерадовац.

-За село Нерадовац, то је приоритет, вредност је 80 милиона динара, јер је направљен пројекат са великим профилима, зато што је то пројекат за цео водоводни прстен. Вода креће из Врања, иде кроз села Нерадовац и Павловац, долази до Давидовца, скреће према Доњем и Горњем Вртогошу, обилази Бели Брег и Миливојце, спушта се у Катун и ту се завршава, тај први крак, каже Ђорђевић.

 Укупна дужина је 42 километра и то је велики пројекат.До села Дубница већ је доведена вода, а од Павловца се одваја крак за Ратаје, Александовац и Купининце. Од села Давидовац, одваја се мали крак и за Ристовац. Циљ је да наша деца пију здраву пијацу воду. Партиципирали смо и са пројектом за решење дугогодишњег проблема у селу Златокоп, каже Ђорђевић и додаје:

-То нам је горуће питање. Тамо имамо канализациону и водоводну мрежу, коју је радио режијски одбор, нажалост траљаво и нестручно. Наши суграђани имају пуно проблема и са канализационом и делом водоводне мреже. Долази до пуцања,  а нарочито је катастрофично стање код канализационе мреже, коју су сами радили. Водовод то одржава, интервенише тамо где су испади, мада та мрежа код нас није званично евидентирана, јер ми ту мрежу нисмо радили.

Због свега тога на списку је и Златокоп, где је око 60 милиона вредност  пројекта. Чекају се  средства за решење тог проблема. Радови из Националног инвестиционог плана подићи ће грађевинску индустрију, а кроз велике јавне радове, повећаће се запосленост и стандард грађана, истиче Ђорђевић.

 

 

Радио телевизија Врање наставља са представљањем успешних ученика из основних и средњих школa у оквиру серијала под називом ''Градска памет''. Захваљујући резултатима које су постигле Леонора и Анђела Ристић, ученице  ОШ ''Светозар Марковић'' су несумњиво пример вршњацима. Представљамо их у наредним минутима.

Леонора  и Анђела Ристић су ученице осмог разреда  ОШ ''Светозар Марковић'' у Врању. Гостујући на нашој телевизији при крају основношколског образовања , резимирале су свој досадашњи рад и задовољне су оним што су постигле до сада. Учествовале су  на многим такмичењима а као свој највећи успех  истичу светско такмичење у роботици које је одржано прошле године. Освојиле су друго место на нивоу света у категорији технички изазов. Поред тога било је и такмичења која су организована током короне, када су ове ученице освојиле друго место.

Леонора Ристић, ученица ОШ ''Светозар Марковић'' каже: ''Реч је о онлајн такмичењу под називом ''Ухвати идеју'' које  је било одржано у време короне. Комуницирали смо преко друштвених мрежа и осталих апликација. Тема је била: Како да помогнемо нашој планети. Анђела и ја смо то радиле заједно. За ову тему смо употребиле робота зато јер су они одлични чувари града и одлично смо се снашле.  ''

''Поента конкурса је била да ми искажемо неке идеје како би помогли свету. Због глобалне пандемије радили смо онлајн и саме смо снимале клипове које смо спајали у један. Једна од наших идеја је била да роботи помажу људима у решавању проблема са вишком смећа. Тако да је наша идеја била да робот изврши селекцију смећа и да га распореди у одређене просоторије  како би могла да се обави рециклажа која штеди енергију и смањује отпад и загађење у земљи,'' додаје Анђела Ристић, такође ученица ОШ ''Светозар Марковић''.

Леонора је претходних година показала сјајне резултате и из српског језика, тачније из граматике али и из предмета техничко  информатичко образовање на тему познавања саобраћаја. Анђела је учествовала на такмичењу у светској језичкој олимпијади из енглеског језика. У финалном такмичењу које је одржано у Италији освојила је девето место. Такође је показала одличне резуллтате из физике и математике. Врло су амбициозне девојке и већ сада имају планове за будућност.

Леонора себе у будућности види у свету програмирања, информатике, роботике, а њене жеље дели и Анђела.

Поред основне школе Леонора похађа и Музичку школу, свира клавир и гитару, пева у хору. Слободно време проводи углавном са другарицама, воли да чита, писала је песме у ранијем узрасту.

Анђела се бави спортом, тренира фудбал. Воли да  усавршава програмски језик и да чита књиге.

Свестране, амбициозне, вредне и одговорне Анђела и Леонора настављају да раде и да стреме ка својим циљевима.

 

 

 

 

   

 

Након посете Врању министар Синиша Мали, у пратњи државног секретара Драгана Стевановића, начелника Пчињског округа Срећка Пејковића и директора Инкубатор центра Немање Глигоријевића обишли су фабрику котлова ФОС у Белом Пољу и Власинску хидроелектрану где су одржали састанак са привредницима овог краја.

У кругу фабрике министар финансија је у разговору са руководиоцима овоог привредног субјекта рекао да је држава увек спремна да помогне развоју привреде што је и показала, како је истакао Синиша Мали, да на својим леђима може изрджати кризу и да помогне привреди. По речима министра идеју требају да имају привредници а држава је ту да идеју  подржи.

Сада идемо са додатним мерама запошљавања, где ће бити пореских обвезница или субвенција за ново запошљавање. Преко Фонда за развој направићемо посебан фонд за развој југа Србије. Југ Србије ће по речима председника Вучића бити за њега приоритет и по питању инфраструктуре али и по питању додатног запошљавања у смислу нових фабрика, рекао је министар.

Након тога, министар Мали је разговарао са грађанима Сурдулице. Нагласио је да подржава спорт али да је привреда приоритет.

Показало се у кризи када исплаћујемо сто евра, подржавамо и исплаћујемо минималне зараде за привреду колико је важно да имате јаку државу и јаку привреду. Спорт је супер али је ово по мени приоритет, казао је Мали.

У просторијама Власинске хидроелектране министар финансија и државни секретар Стевановић одржали су састанак са привредницима.

Ово су привредници који нису сви из Сурдулице али гравитирају у овој општини, упућени смо једни на друге. Представљају најозбиљније компаније у нашем окружењу. Нису сви присустни али су прави репрезент и они могу да кажу министру шта може додатно да се уради од стране државе. Да кажу да ли смо погодили нове мере, да ли смо разумели шта је то потребно после кризе изазване квидом 19, рекао је државни секретар Драган Стевановић.

Мали је на том састанку истакао да су се окупили како би привредници рекли да ли има још неких ствари које треба да се додају на нове економске мере које се већ примењују и додао да су нове мере и урађене у договору са привредницима  и Привредном комором.

Дефинисали смо мере које су погодиле суштину. А то је да је држава Србија први пут изашла са програмом који је усмерен ка подршци приватном сектору. У државном сектору неће бити отпуштања ни смањивања плата. Али смо хтели да помогнемо привреди у смислу приватног сектора који је обично највише погођен оваквом кризом и то, предузетници, микро, мала и средња предузећа. Гледали смо да осмислимо тако да будете ослобођени плаћања пореза за ових пар месеци и да ваши запослени примају минималну зараду током трајања ове пандије. На крају се испоставило да корона вирус траје месец и по дана, наше мере три месеца, дода је Синиша Мали

 Министар је најавио уплату минималне зараде 4. јуна за 1.052.000 радника у Србији чији су послодавци решили да приме ту помоћ.

 

Настављају се превентивни специјалистички прегледи у сеоским здравственим амбулантама. Специјалисте интерне медицине и неурологије прегледавали су данас пацијенте у Здравственој амбуланти у Вртогошу. Интерниста и неурологог долазиће у ову амбуланту по потреби.

Здравствана амбуланта у овом селу ради од 1985. Највеће потребе за специјалистичким прегледима имају настарији становници, којима одлазак до града и најтеже пада.

Дошла сам ради превентиве овде, да ме прегледа интерниста, да не идем у Врање.  Обавестили су ме да дођем овде и боље је него да плаћам аутобус. Ишла сам у Врање и вратили су ме због вируса, рекли су да ће овде доћи доктор и ја сам дошла. Када је контрола овде зашто да идем у Врање, лакше је, кажу мештани.

 О свом дугогодишњем раду у сеоским амбулантама говоре доктор Небојша Дајић и медицинска сестра Славица Стошић.

Трудимо се да амбуланта будe отворенa недељно два и три пута, да се људима изађе у сусрет, јер много значи здравствена заштита у сваком селу, каже доктор. Већином је старачка популација и њима много значи специјалиста било које струке, не само интерниста, већ и неуролог и очни лекар, каже медицинска сестра.

Све акције до сада показале су да је евидентиран највећи број интернистичких прегледа. И заиста није проблем доћи и прегледати ове људе, каже интерниста Милан Младеновић.

Старија је популација, али нису превише болесни, хипертензије, повишен холестерол, неколико дијабетичара. углавном здраво становништво, каже начелник Интереног одељења интерниста Милан Младеновић.

 Прегледе у Вртогошу вршила је и начелница Неуролошког одељења докторка Гордана Радојчић. Ове превентивне акције наилазе на велико одобравање житеља.

Ми увек са великим задовољством долазимо у ове амбуланте. Људи нас дочекују пријатељски са радошћу, зато што им приближавамо здравствену заштиту. Тешко им је да иду аутобусом, да чекају ред, каже директорка Здравственог центра Врање докторка Љиљана Антић.

Све амбуланте и станице ћемо обићи и наставиће се рад специјалиста по амбулантама, каже Управница Дома здравља докторка Љиаљана Ајановић.

 На подрују града има 15 здравствених амбуланти и шест станица. У амбуланти у Вртогошу активно је хиљаду картона.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вирус корона потврђен код 69 особа - Радио Телевизија Врање https://t.co/zMqjCt5YFk via @tripplesworld
За пример: Леонора и Анђела Ристић, ученице ОШ ''Светозар Марковић'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/Xva7tzIA0y via @tripplesworld
Нови пакет државне помоћи малим и средњим предузећима - Радио Телевизија Врање https://t.co/EBipPEkgZa via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter