У Врању нема заражених од корона вируса, потврђено је у Заводу за јавно здравље. 18 особа које су дошле из заражених подручја, Италије и Кине, су под надзором епидемиолога, али нико нема вирус. Стручњаци саветују да се не паничи, да се не гомилају залихе заштитних маски, лекова, и хране, као што је то случај у појединим европским земљама. Треба бити опрезан и појачати личну хигијену, али разлога за страх нема.

Корона вирус стигао је у комшилук, Македонију и Хрватску, али у Србију још увек није, кажу епидемиолози. Ако и дође, разлога за страх нема. Особе из Пчињског округа које су у претходном периоду боравиле у Италији и Кини нису заражене од корона вируса, каже епидемиолог Слађан Станковић из Завода за јавно здравље у Врању. Њихово здравствено стање је под сталним надзором. Истовремено прати се комплетна епидемиолошка ситуација на нивоу земље и света.

"У Пчињском округу под здравственим надзором налази се 18 особа, 14 радника који су били на сајму у Верони и који се јављају стално епидемиолошкој служби Завода за јавно здравље у Врању. Они нису имали контакте са особама које су сумњиве на инфекцију вирусом корона. Њихово здравствено стање је добро и пратићемо их наредних 14 дана, колико траје инкубација. 4 особе су са подручја Пчињског округа боравиле у Кини и оне су такође доброг здравственог стања. Свакодневно смо у контакту", каже др Слађан Станковић- епидемиолог.

За сада је епидемиолошка ситуација, што се тиче коронавируса нормална, ниво ризика за нашу земљу је умерен. Поступа се у складу са препорукама Светске здравствене организације, односно Института Батут и министарства", каже Станковић.

Становништво треба да се нормално понаша, нема места паници. То важи и за особе које су под надзором, с тим што су у обавези да се 14 дана јављају редовно епидемиолозима. Врањанци нису уплашени од корона вируса.

„Не плашим се, ја имам 80 година, какав вирус“, каже један наш суграђанин. „Ма какав вирус, нормално живимо, не плашимо се. Морамо да одемо по лекове, по намирнице“, каже други.

У градској апотеци је последњих дана евидентирано повећано интересовање за заштитним маскама.

"Стручњаци кажу да маска нема велику заштитну вредност уколико не пријања добро на лице. Особе које имају браду не би требало да је носе јер нема ефекта, морали би да се обрију. Заштитна маска се и користи како би заштитили друге у окружењу од вируса и инфекција, а не да се сами штитимо од особе која је инфицирана. Међутим, некима је довољан и психолошки ефекат јер се осећају заштићено када ставе маску, а психа стимулише имунитет, што и није лоше, објашњавају медицински стручњаци", каже Горана Веселиновић- начелница Апотеке 1.

Срби су генерално превалили много тога преко главе, па нису превише уплашени, у шта смо могли и да се уверимо. Било је раније вируса који су изазивали велике компликације и имали већу смртност. Чак је и овогодишњи вирус грипа био врло опасан. Зато и нема места страху, али је неопходно подићи ниво здравствене културе, често прати руке, проветравати просторије и избегавати велике скупове.

Све потребне информације о корона вирусу могу се видети на сајту Министарства здравља које ће се ажурирати два пута дневно. Такође, сви Заводи за јавно здравље отворени су за пружање информација.

Утврђен је идентитет особе чији су делови тела пронађени у атару села Мечковац код Врања. Вишем јавном тужилаштву у Врању достављено је ДНК вештачење Завода за судску медицину у Нишу. Реч је о мушкарцу М. Б. чији је нестанак пријављен полицији 26. децембра 2019. године. На основу извршене обдукције и прикупљених података, утврђено је да нема кривичног дела, већ да се ради о несрећном случају.

Шта и колико смо радили у прошлој години могао би да буде радни наслов данашње 42. седнице локалног парламента, по некима и последње у овом сазиву. Задовољни су били сви, и известиоци и одборници радом градоначелника, Већа и Градске управе што су потврдили једногласним усвајањем њихових извештаја. На самом почетку потврђен је мандат новом одборнику СПС-а Драгиши Николићу и допуњен дневни ред са још неколико тачака, тако да је пред одборницима било више од 40 тачака дневног реда. Први је извештај о свом раду поднео градоначелник Слободан Миленковић, а већ после неколико реченица прекинут је бурним аплаузом.

"У извештајном периоду остварен је буџетски суфицит, којим се највише поносимо у износу од 224 милиона 726 хиљада 389 динара", рекао је градоначелник Слободан Миленковић, уз буран аплауз.

Детаљан извештај поднео је градоначелник о раду и улагањима на свим пољима и у свим областима. Улагало се у комуналну инфраструктуру, сеоске путеве, здравство, запошљавање, образовање, културу и капиталне објекте. Помагала је и Република, али без домаћинског рада не би било резултата, баш оних које су препознали сви у скупштинској сали и изнели низ похвала на рад првог човека, не само као градоначелника, већ и као човека.

"Имам обавезу и потребу да са овог места похвалим градоначелниче, пре свега вас, вашу екипу, све ваше сараднике, све који су укључени и сигурно дали допринос да се направи овакав резултат за непуне три године", каже Горан Николић СНС.

"Не би било подршке да градоначелник није такав какав јесте. Максимално поштовање, уважавање, култура, образовање изнад свега, према свима нама сарадницима, одборницима и грађанима", каже Зорица Јовић, већница.

Захваљујем се градоначелнику јер имам повратне информације са терена за помоћ особама са инвалидитетом, где је дао пун лични допринос да се многима побољша положај", каже Данијела Милосављевић, већница.

"Веома је битно да је сам градоначелник човек који је увек имао отворена врата за све нас. Говорим и из личног искуства. Увек је ту да саслуша, да договоримо оно што је у интересу грађана да се реализује на најбољи начин", каже Срђан Декић, СПС.

"Ми се придружујемо као Јединствена Србија речима хвале, зато што сте радили добро посао, консолидовали пре свега финансије нашег града", каже Дејан Манић, ЈС.

"Изражавам похвале градоначелнику за његов рад у прошлој години и посебно истичем суфицит", каже Драган Јањић СД.

Једногласно су усвојени и детаљни извештаји о раду Градског већа и  управе, и такође похваљени. Одборници су прихватили и извештај градског Штаба за ванредне ситуације, као и одлуку о задуживању града за капиталне инвестиције, коју је образложио градски већник Бојан Костић.

"Овим фактички продужавамо рок важења кредитне линије коју смо ми договорили у 2019. години за финансирање капиталних инвестиција. Није имало потребе да се реализује тај кредит у 2019, али ту кредитну линију желимо да задржимо", каже већник.

Зелено светло дали су одборници и за ангажовање ревизора буџета за прошлу годину, за Генерални урбанистички план и остале тачке планиране дневним редом.  

 

Прва санитарна еколошка депонија Метерис завршава са својим радом, с обзиром да су њени капацитети попуњени. Нела Цветковић, извршна директорка у Комраду говори о даљим корацима и плановима када је изградња нове депоније у питању. 

У сарадњи са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, увелико се ради на припремама за добијање нове депоније у Врању која ће бити Регионални центар за управљање отпадом.

''Усвојени су међуопштински споразуми у локалним самоуправама поред града Врања и у општини Прешево, Трговиште, Босилеград и Сурдулица. Очекујемо и да општина Бујановац усвоји међуопштински споразум. За овај пројекат који ће бити реализован у Врању и Крушевцу опредељена су средства у износу од 33 милиона евра. Пројектанти увелико раде свој посао и очекује се да у року од месец дана добијемо идејно решење'', каже Нела Цветковић, извршна директорка Комрада.

Након усвајања Одлуке о изради Плана детаљне регулације за Регионални центар за управљање отпадом, очекује се идејно решење на основу којег ће се знати тачна површина и пратећи садржаји на депонији, каже Цветковићева.

''Овај пројекат такође подразумева јачање капацитета свих комуналних предузећа на територији Пчињског округа, што подразумева набавку нове механизације и судова за одлагање смећа како за грађане тако и за стамбене блокове. Очекује нас и рециклажа и компостирање и савремен систем за пречишћавање отпадних вода на самој депонији'', каже Нела Цветковић, извршна директорка Комрада.

Капацитети нове регионалне депоније ће бити много већи од постојеће, али ће сам поступак одлагања смећа бити другачији јер ће у општинама округа бити инсталиране трансфер станице у којима ће отпад бити довожен. Планира се и изградња рециклажног дворишта где ће се вршити одлагање отпада.

Савремене тенденције налажу, а то је препорука Министарства животне средине, да се што мање отпада депонује а да се што више рециклира, каже Цветковићева.

 

 

Мушка екипа Основне школе „Вук Караџић“ из Врања пласирала се на окружно такмичење у малом фудбалу. Вуковци су били најбољи у конкуренцији свих основних школа са територије града. У женској конкуренцији даље иде екипа школе „Доситеј Обрадовић“.

Данас и сутра одржавају се такмичења за средње школе. Учествују све школе са територије града и у мушкој и у женској конкуренцији.

Окружно такмичење одржава се 3. и 4. марта у Владичином Хану.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Број новооболелих од короне преполовљен у односу на почетак године - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZxRbKEygRS… https://t.co/WWqAUQObkV
Подмукла болест без симптома - карцином грлића материце - Радио Телевизија Врање https://t.co/Uq3hm4BvgL via… https://t.co/dfNt14ckqM
Почело друго полугође, настава по моделу са почетка школске године - Радио Телевизија Врање https://t.co/tkKBejZL8a… https://t.co/tRQ9VHUwot
Follow RTV Vranje on Twitter