Данас почиње Ускршњи пост који траје све до 19. априла када прослављамо Ускрс. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Велики пост је најважнији посни период у току године. Његов основни задатак јесте да нас телесно и духовно припреми за празник Васкрсења Христовог. То је уједно и најстрожији пост Цркве.

''У првом делу Васкршњег поста ми се присећамо Старог завета и читамо у њему Библијске текстове од почетка Светог писма, када се ми сећамо свега онога што је Бог урадио за човека, само да би човека најпре одржао у ономе што је за њега створио, а то је рај, а касније, када је човек сагрешио, поново је Бог све чинио не би ли га поново вратио у ту првобитност. У другом делу поста ми се присећамо почетка и целокупног страдања Христовог и завршава се Васкрсењем Христовим'', каже свештеник Небојша Стојадинов, епархија врањска.

У време Великог поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино и уље дозвољени су само суботом и недељом, али и на дан Свете четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се „на води", а поготово строго средом и петком.

''Наша црква бринући о нашој души, брине подједнако и о нашем телу, јер у узрастању на нашем духовном путу, тело и душа морају ићи паралелно, ако пост прија души, а не и телу, или телу, а не и души, онда нешто није у реду. Морамо имати такав пост који ће пријати и нашем телу и нашој души, притом водећи рачуна и о здрављу нашег тела, јер желимо да оно што дуже буде здраво да би душа у таквој одећи, здравој, што дуже могла да послужи Богу'', каже свештеник Небојша Стојадинов, епархија врањска.

Васкршњи пост јесте најстрожи, али се по слабости у недељне дане, осим среде и петка може разрешити уље, али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго и представљају такозвано Тримирје. То исто вреди за последњу недељу поста коју постимо „на води", осим Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк „на води". Такође строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.

Сваку недељу поста требало би посветити некоме, не само себи, већ гладнима, болеснима, својим ближњима, па чак и својим непријатељима и да се у тој недељи молимо за спасење њихових душа, каже свештеник Небојша Стојадинов.

Ваља подсетити и да смо се за овај најдужи пост припремали кроз три претходне седмице, и то у недељи блуднога сина, месопусној и сиропусној недељи.

 

На подручју округа незапослених је 21 хиљада, а на подручју града Врања 6 хиљада и 200 и нешто је виша стопа од републичког нивоа, према подацима Филијале у Врању. Они позивају послодавце да у среду испрате презентацију свих мера запошљавања које има Национална служба за запошљaвањe.

Бројем незапослених пратимо републички ниво, који је знатно смањен, иако, још увек нисмо достигли стoпу 9, 5 посто. Највише незапослених је са четвртим степеном, чак хиљаду 800 у Врању.

"Од тога хиљаду 60 су жене. Већи је број женске популације. Надам се, јер и република тежи томе да ће се већи број жена укључити и у политику и у запошљавање", каже директор Горан Живковић.

Међу незапосленима је као и на републичком нивоу највише младих. Но осим што се ради о занимањима која се не траже, постоји још један проблем.

"Доста њих бира посао. Послодавци траже браваре, вариоцe, занатлије, аутомеханичаре, електричаре. Имамо велике потребе за тим занимањима, али је ту одзив младих слаб."

Биће то у будућности плаћенија занимања каже директор. Са друге стране у суфициту су занимања са вишим и високим образовањем, као што су економисти, доктори, учитељи, наставници, струковни инжењери. Дефицитарна занимања су математичар, физичар, хемичар. НСЗ је расписaла јавни позив за послодавце за запошљавање у оквиру свих мера.

"Да позовем све послодавце са територије Пчињског округа да 4. марта у 14 часова присуствују презентацији јавних позива за све мере које има НСЗ."

Све мере су ове године за послодавце олакшане у смислу обавеза које су раније имали према запосленима, по истеку спровођења мера запошљавања.

У Србији нема заражених од корона вируса и нема места паници, пренела је информацију медијима са састанка у Министарству здравља, директорка Здравственог центра Врање докторка Љиљана Антић. Наш Здравствени центар је потпуно спреман да у случају појаве корона вируса одговори потребама пацијената.

И јутрос је потврђена информација да пацијенти којима су рађени тестови на корона вирус на Торлаку, нису заражени овим вирусом, каже директорка. Зато и нема места паници, која само доводи до неадекватног пружања здравствене заштите.

"Ми смо као Здравствени центар организовали да у случају појаве инфекције корона вирус, лечење буде на Инфективном одељењу, а у случају већег броја пацијената укључили би пнеумофизиологе и Грудно одељење, као и ОРЛ одељење. У сваком случају смо спремни. Имамо санитетског материјала за сада. Имамо антибиотике, тамифлу и у случају већег броја пацијената додатни материјал можемо добити из Кличког центра Ниш", каже директорка докторка Љиљана Антић.

Грађани треба да воде рачуна о хигијени руку, избегавају масовне скупове и да се труде да подижу имунитет. Инфективно Одељење је спремно потврђује начелница докторка Снежана Тасић.

"Имамо једну нову ситуацију, са новим вирусом се сусрећемо. Надамо се да ћемо се изборити. Није ово први пут. Изборили смо се и са свињским грипом, епидемијом морбила. Нови вирус нам је непознат, али како кажу стручњаци, ово ће бити вирус који ће да нас прати у наредним годинама и биће наш домаћин са којим ћемо да живимо", каже начелница.

Превенција је ношење маски, пре свега оболели, као и здравствени радници. Вирус је вирулентан, што значи да се јако брзо шири. За вирусне инфекције нема лека, а превенција је као и код осталих респираторних обољења.

Ансамбл врањског позоришта  одиграо  је „Чаробњака из Оза“, прву  премијеру представе  за децу постављену  на  великој сцени  обновљеног театра. У препуној сали позоришта, више од једног сата пажњу су пленили разиграни глумци, уз оригиналне сонгове, музику и богате и маштовите костиме.

Представа „Чаробњак из Оза“ у режији  Александра Ковачевић, свакако ће бити једна од оних за коју ће се тражити карта више. Такав  утисак наметнуо се већ од прве бајковите сцене. А оно што је уследило, била је нека врста мјузикла. За то је најзаслужнији Братислав Бата Златковић, универзитетски професор, мултиинструменталиста и аранжер неколико југословенских хитова. Музику је писао на текстове Александре Гловацки.  Спонтани аплауз  деце као највеће признање глумцима на отвореној сцени, потврђују да се заиста ради о правом спектаклу за најмлађе. Као највернија и најбројнија публика свакако су заслужили овакву представу. 

У земљу чаробњака, вила и вештица пренели су их  Јелена Филиповић која је тумачила главну улогу девојчице Дороти; Страшила је играо Марко Николић, Лименка - Стефан Станојевић, а Лава Марко Петричевић. Улоге добрих чаробница биле су поверене Жетици Дејановић и Радмили Ђорђевић, а опаку злу вештицу играла је Тамара Стошић. Стражаре су тумачили Драган Живковић и Михаел Стошић, а Бојан Јовановић дао је глас Чаробњаку из Оза.

О сваком детаљу водило се рачуна, тако да су општем утиску допринели богати и маштовити костими Стефана Савковића, као и светлосни ефекти Радомира Стаменковића. Сценски покрет и кореографију урадила је Кренаре Невзати Кери и шминку Марија Ђорђевић.

Мали гледаоци, који су већ однегована позоришна публика, имали су мишљење и о представи и о ликовима који су на њих оставили највећи утисак.

Ова представа биће модел по коме ће се убудуће радити представе за децу, са истим квалитетом продукције, сигурни су у ансамблу врањског позоришта. Репризно извођење било је распродато, а наредно следи 15. марта.

То је дан када морамо затражити опоштај и помирити се са свима с којима смо се посвађали, јер се тог дана опраштају увреде, па се зато називају и "Проштене покладе"

Беле покладе су најсвечаније и најраспрострањеније покладе у току године. Прослављају се дан уочи почетка Великог Ускршњег поста, који траје седам недеља до Великог петка, а у народу су популарно назване Беле недеље, односно Беле покладе.

Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе (Проћке, Прочка), јер се тог дана опраштају свађе и увреде.

Ако Покладе посматрамо са религијске стране, према скоро свим тумачењима, њихов смисао је у припреми за предстојећи пост.

На тај дан дозвољен је унос прекомерне и  јаке мрсне хране, пита, колача и алкохола. То је дан када морамо затражити опоштај и помирити се са свима с којима смо се посвађали, па се зато називају и "Проштене покладе".

Каравештица је обичај који је необилазан на југу Србије и актуелан увек поводом празника Покладе, када се прескаче ватра у намери да се, јелте, кара вештица, тачније отера вештица.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вакцинисани мештани Ратаја и околних села - Радио Телевизија Врање https://t.co/sgkYeh6z6U via @tripplesworld https://t.co/yJxgLh4UpK
Са седнице Скупштине града: Извештај о раду градоначелника у 2020.години - Радио Телевизија Врање… https://t.co/JD5yG1BtzC
МУП Србије: Ухапшени због марихуане - Радио Телевизија Врање https://t.co/NTzs6D9glP via @tripplesworld https://t.co/E1dCt2mp6X
Follow RTV Vranje on Twitter