Град Врање је низом манифестација обележо 31.јануар, Дан града. Уручена су највиша градска признања која су ове године отишла у руке здравствених посленика. Због актуелне епидемиолошке ситуације догађаји су организовани уз мањи број учесника и посетилаца, али је програм био богат.

На свечаној седници поводом Дана града, уприличеној у позоришту, уручена су највиша градска признања.  Добитници су Здравствени центар, Здравствена установа ,,Апотека ” и Завод за јавно здравље, због изузетног залагања, организовања и извршавања задатака на плану заштите и безбедности грађана.

Градоначелник Слободан Милековић истакао је да је година за нама била пуна изазова али да се многе велике ствари ураде када нас покрећу љубав и вера у оно што радимо.

"Успели смо да у тешким тренуцима сачувамо стабилност финансијског система локалне самоуправе. Све обавезе измирујемо на време, нема кашњења зарада. Буџет града је стабилан, а добили смо и од Републике додатних 50 милиона динара за очување ликвидности буџета, и на томе смо веома захвални. Улагали смо у инфраструктуру, асфалтирали и пошљунчавали на десетине улица у градским и сеоским месним заједницама, јер подједнако бринемо о свим деловима града. наставили смо са реализацијом важних пројеката који су годинама гурани под тепих. 2.39.. 3.21.. У нову годину закорачили смо храбро и одважно. Нећемо мењати приоритете. Наставља се борба против коронавируса, борба за очување здравља и живота суграђана и организација вакцинације", рекао је градоначелник Слободан Миленковић.

Испред Споменика ослободиоцима Врања од Турака 1878. године, одржан је комеморативни скуп. Венце и цвеће положили су представници града, градске општине Врањска Бања, Четврте бригаде, Полицијске управе, представници борачких организација, народни посланици.Парастос погинулим ратницима служио је епископ врањски Пахомије са свештенством.

Градско руководство приредило је пријем за припаднике Четврте бригаде Копнене Војске Србије поводом Дана бригаде.

Одржан је и традиционални марш  до Осатице. Крај споменика у Осатици, где почива највећи број српских војника који су дали животе за ослобођење Врања од Турака, одата је почаст храбрим прецима.

Врање је, у склопу обележавања овог важног датума, после 20 година добило опет биоскоп који ће функционисати у згради позоришта. У организацији Библиотеке одржано је књижевно вече у оквиру којег су се представили песници из Врања, Жикица Димитријевић, Миле Костић Дубница и Мирослав Манасијевић. Промовисана је и књига „Деца у магли“ др Срђана Томића.

Нису изостали ни спортски сусрети. Током недеље одржани су турнири у малом фудбалу, рукомету, одбојци, каратеу, стоном тенису и шаху.

Свој допринос дали су и полазници Регионалног центра за таленте који су учествовали на литерарном конкурсу „Прошлост која се памти, водич је за будућност“.

Oсамдесетседмогодишња старица угушила се у пожару, како незванично сазнајемо, у једној стамбеној кући у близини стадиона у Сурдулици.

Комшије су брзо реаговале и извукли старицу ван куће, али јој није било помоћи.

Хитна помоћ је консатовала смрт.

Сумња се да се жена угушила. Увиђај је у току-

Врањски Здравствени центар у Врању добио је три инхалатора од радника Шумског газдинства који су се укључили у хуманитарну акцију помоћи. Осим инхалатора који су намењени Дечијем одељењу врањске болнице, за најмлађе пацијенте обезбеђене су  играчке, друштвене игре и књиге за децу којима је опремљен простор за одмор и забаву.

Трећина становништва пати од алергијских реакција на полен. У овом периоду у току је цветање коприве и разних трава, чији полен је достигао средњу концентрацију у ваздуху на подручју Врања. Оно чега се осетљивији део популације прибојава у овом делу године је полен коровске биљке амброзије, чије цветање почиње за десетак дана.

 

Од  августа до октобра људи алергични на полен имају највише проблема, јер амброзија тада цвета и отпушта полен који изазива најјаче алергијске реакције. Једна стабљика амброзије у током само једне сезоне отпусти у ваздух седам милијарди поленових зрна.  Зна се да већ 30 оваквих честица по метру кубном,  изазивају прве симптоме алергије.

Докторка Невенка Станојковић, специјалиста хигијене, каже да симптоми почињу са секрецијом из носа, па обухватају сузење очију, осећај гушења, гребање у грлу, а могу да се јаве и свраб на кожи. Оно што највише смета пацијентима су умор, раздражљивост и несаница. Што се тише терапије дају се антихистаминици и кортикостероиди, а веома ретко и имонотерапија.

Поленово зрно има 6 алергијских протеина, објашњава докторка Станојковић, који утичу на стварање антитела и повећавају концентрацију хистамина, што управо доводи до алергијских реакција.

Докторка Станојковић препоручује онима који имају алергију на поелн да прозоре стана отварају само ноћу када је концентрација полена у ваздуху најмања.Да избегавају шетњу у јутарњим часовима, као и када је сунчано, ветровито и топло, јер тада   полена има највише.Препорука је да шетају само после кише.

После боравка на отвореном, пре уласка у стан обавезно је туширање и прање косе, истресање одеће и обуће. Веш би требало сушити у затвореном простору.

 

 

Епидемија корона вируса, осим здравствено, и економски и финансијски је погодила све, од великих предузећа до угоститеља. Власници кафића у Врању су сложни у мишљењу да је скраћено време драстично смањило обим посла, а неки су чак и затворили своје објекте.

Због пандемије корона вируса многи приватници нашли су се пред великим финансијским изазовом. Први на удару  свакако је туризам, а самим тим и угоститељство као једна од најпрофитабилнијих грана наше привреде.

Полупразни или празни кафићи слика су са којом се свакодневно сусрећу врањски угоститељи, који истичу да им је егзистенција угрожена.

Питали смо их како ванредна ситуација утиче на њихов рад.

''Веома лоше и ми смо, мислим на све угоститеље у овом граду, да смо на ивици да неко затвори, јер посао је малтене на нули и то негативној. Мислим да би требало да радно време буде барем до 22, ако не до 23, као уосталом и у целој Србији што је,'' истиче угоститељ Саша Ристић.

Славољуб Петровић додаје: ''Утиче врло лоше, посла нема, нема ни 50 посто од онога што је било, људи су уплашени, не долазе. Радно време нам никако не одговара до 20 часова, из разлога што тада највише људи излази са децом да шета. Када се објекти затворе у 20 часова већ се баште напуне са оним људима који су изашли да шетају.''

Угоститељи истичу да се придржавају свих прописаних мера, али да то не мења ситуацију у којој се налазе.

''Придржавамо се свих мера које су прописане, али без обзира на све то, народ се и сам придржава, и самим тим не излази, слабије излази, посебно по кафићима,'' каже Ристић.

''За сад ствари стоје врло лоше, очекујемо да се од 1. августа пусти радно време бар до 23 сати, да би колико-толико могли да покријемо сезону. Добар део кафића је затворен, цела Бранкова улица не ради, ако се овако настави највероватније ћемо и ми да затворимо,'' закључује Петровић.

Током ванредног стања највећи део угоститељских објеката је успео да задржи раднике уз помоћ државе и минималаца које су добили као помоћ. Након укидања полицијског часа највећи број објеката наставио је несметано да ради, али се последњих недеља ситуација драстично променила због повећања броја новозаражених корона вирусом.

 

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter