Градски одбор Српске радикалне странке у Врању обележило је своју славу Света Три Јерарха у просторијама странке.  Дан славе окупио је руководство одбора, чланове, симпатизере и госте. Радикали су прославили славу у складу са обичајима Српске Српске православне цркве и позвали своје чланство на јединство. 

Православни верници прослављају Светог првомученика и архиђакона Стефана. Посебно свечано данас је било у манастиру посвећеном Светом Стефану у Горњем Жапском, али и у многим православним домовима, јер велики број верника слави овог светитеља као свог заштитника. Цео јануар у знаку је празновања, а свештеници епархије врањске подсећају да се ујединимо у љубави и вери и да у време празника подржимо братски народ у Црној Гори у борби за православне светиње. Молебан и литије подршке одржаће се 10. јануара у 18 сати у Саборном храму.

Већина наших верника слави Светог Николу као свог заштитника. Неретко се каже да ''половина Срба данас слави, а друга половина одлази на славу.'' Слична је ситуација и у нашем граду. Овај светитељ, осим што је поштован код Срба, слави се у целом хришћанском свету.

Највећи број наших суграђана као своју крсну славу слави управо Светог Николу. Овога јутра градска црква била је препуна свечара, који су стрпљиво чекали резање славских колача. Кажу да поштују веру, и традицију, прво се реже колач у цркви, а након тога дочекују госте код куће.

''Ми смо православци, сваке године славимо, то смо наследили од родитеља. Ја сам из села Буштрање, живим у Врању и долазим овде режем колач, вечерас дочекујем госте'', каже Љуба Стошић.

''Наша крсна слава и хвала Богу добро је, као и сваке године славимо са гостима. Свим суграђанима који славе пожелео био добро здравље", каже Ратко Поповић.

''Жена омесила колач, донео сам у цркву да сечем колач, синоћ смо имали госте, данас опет, сутра опет", каже Гаврило Стошић.

Свети Никола, архиепископ Мирликијски рођен је у малоазијском граду Патари, где су га родитељи добили у поодмаклој животној доби, као што је био случај и са још неким великим светитељима – Богородицом и Светим Јованом Крститељем, и по обећању посветили га Богу. Он је још као беба најављивао своју духовну снагу, а чуда је наставио да чини и за живота и након овоземаљског живота. Изабран је за епископа Патаре, након свог стрица, а касније и града Мира у Ликији. Био је велики борац за чистоту православља.

''Заиста велики светитељ који се још за живота, а и после живота нарочито, показао као велики чудотворац. И сами знамо да је још за живота сматран и поштован за светитеља. Чинио је многа добра дела, помагао где год је могао, а наравно то наставио да чини и после свог престављења одавде из привремености у вечност и зато га многи и прослављају као своју крсну славу молећи се за себе и за своје на свим путевима гдегод да крену и наравно и у својим домовима", каже свештеник Небојша Стојадинов, епархија врањска.

Свети Никола Мирликијски увек се слави 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године напустио овоземаљски живот, а празнује се и 22. маја у знак сећања на дан када су његове мошти пренете у Бари. Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава, а велика светиња посвећена њему, метох манастира Хиландара, налази се у нашем граду.

Свети Никола се слави у целом хришћанском свету, а у земљама западне европе празнује се као дечји празник. С обзиром да пада у време великог Божићног поста, верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.

''Сви знамо, запамтили смо од наших дедова и прадедова, незамисливо је било да се духовно не припремимо за славу. А како се припремало? Постом, целонедељним, иако је Свети Никола у време поста, велики број људи не пости цео пост, али тада је било то незамисливо. Постом, молитвом, трудећи се да, поред хране и физичког дела који ће принети за славу, принесу Богу и духовну жртву. Топло, искрено покајање, праштање онима који су нам нешто учинили, да се измиримо са онима са којима смо у завади. На сам дан славе да то заиста буде онако како и доликује, да колач, жито, вино однесемо у цркву, да одемо породично да се причестимо и да се онда вратимо у своје домове да дочекујемо госте", каже свештеник Небојша Стојадинов, епархија врањска.

У порти Саборног храма наши верници овога јутра били су у прилици и да куповином сувенира, рукотворина чланица Кола српских сестара, учествују и у хуманитарном прикупљању помоћи за болесну децу, а дочекали су нас и ученици школе Вуле Антић, који су такође у празничном расположењу изложили своје ручне радове настале у њиховим школским радионицама.

Дневни боравак Маштоленд обележио је у својим просторијама славу, Светог Стилијана, који се празнује на дан када и Свети Алимпије Столпник и сматра се заштитником деце. Деца корисници услуга дневног боравка, њихови родитељи, бројни гости, пријатељи и званице окупили су се како би обележили овај дан. Након резања славског колача сви присутни уживали су у заједничком дружењу и разговору. Дневни боравак за децу и младе са физичким инвалидитетом и интелектуалним тешкоћама обележио је славу, Светог Стилијана, који према житију важи за заштитника деце, а сматра се да га православни хришћани посебно призивају када су деца болесна.

''Ова дивна дечица која данас прослављају славу, која својим животима, својим делима, својим молитвама из свог света заиста одржавају овај свет, јер у њима је оно што од човека и Свето писмо и Бог тражи, они су испуњени љубављу, анђеоском чистотом и добротом'', каже свештеник Небојша Стојадинов.

Маштоленд слави Светог Стилијана као свог заштитника од оснивања.

''Ово је дванаеста година по реду како ми обележавамо славу Свети Стилијан. Сви знамо да је Стилијан заштитник деце. Деца су врло срећна, као што сте могли да видите, припреме су трајале неких десетак дана, где су деца, родитељи, пријатељи установе, запослени били укључени у организацију и осмех на њиховом лицу мислим да говори више од било које речи'', каже Ивана Тасић, директора Центра за развој локалних услуга социјалне заштите.

''Ово је већ традиционално. Дневни боравак постоји од 2007. године, задовољство ми је да сам ја учествовала у оснивању овог боравка и мислим да је изузетно значајно за сам Град да постоји овакав вид установе, пре свега много значи деци, и увек је најважнији интерес деце, али много значи и родитељима, с обзиром да знају да су њихова деца на сигурном и безбедном месту и да знају да стручњаци из ове области раде са њима'', каже Данијела Милосављевић, већница за социјална питања.

Центар за развој локалних услуга социјалне заштите, у оквиру којег функционише Маштоленд ове године лиценцирао је свих пет услуга социјалне заштите, тако да су добили и повећање капацитета дневног боравка. Маштоленд ће убудуће похађати 20 уместо 15 деце, а планирано је да преосталих петоро буду уписани до краја године.

''Ова установа је нешто непроцењиво за нашу децу, можда многи и не слуте колико је то битно за њих, они се сад веома радују, они су целе недеље били у духу припреме, ово је за њих велики дан и увек се трудимо да што боље припремимо све. Моје дете похађа Маштоленд четири године и ми смо овде пронашли оазу'', каже Тања Анђелковић, мајка ОСИ.

Деца и млади са неком врстом инвалидитета у Маштоленду имају адекватну припрему за једноставан рад и бригу о себи. Њима је обезбеђена и здравствена заштита, а са децом у боравку раде специјални педагози, психолог, професор физичког васпитања и сарадници.

 

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ход историјом Врања кроз збирке Народног музеја - Радио Телевизија Врање https://t.co/UJczzyGrQe via @tripplesworld
У Србији 54 новозаражених вирусом Ковид 19 - Радио Телевизија Врање https://t.co/NBFcHCpNWI via @tripplesworld
Помоћ за туризам, угоститељство и путнички саобраћај - Радио Телевизија Врање https://t.co/8BJvxm3Ap6 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter