SASTIPASO EM SOCIJALNO ARAKIBE E ROMNJENGORO

O socijalekonomikane uslovija em i marginalizacija baši Romengiri populacija isilen negativno stav kova nane ko šukar baši o sastipe em informišibe taro sastipe e Romengoro.

Ked dikenape sa o dizane o romnja em o čhavore najari isilen sastipaso dikibe em o perdo gende dikiba ki akaja tema vakerena kaj bute Romen nane sastipaso dikibe .

O Roma ko marginalizovana mahale nane šukar informišime tare sastipase rizici em taro pučipa taro sastipe taro repoduktivna organija em taro adava sar o HIV virus nakajpe taro manuš ko manuš.

Klidose dikibaja o čororipe e Romengoro asi olengi migracija tari Srbija ko puvlja ke Evropake puvja em I socijalno ikalibaso dikibe perdonengoro bibučakoro status .O dikibe e Romengoro sar jek taro najčorore nacije nane ič šukar sar ko institucije aso arakiba buti ađaar ko amalipe. Ko Romanipe dičola kaj po ari isilen ekonomikano dikibe perdo Roma nanelen buti em so kerena ,kerena phari nelen kvalifikacije em so nanelen sikavni aso po šukar buća.

O razlozija so kerena te ovel esavko položaj e Romen ko tržište aso arakiba buti adavaj so isilen po tikno nivo taro sikljojbe nanelen sikavni ,diskriminacija em soj isključime taro aver populacije.Ked dikelape o socialekonomikano dikibe e Romengoro I buti adate averčane nanenuma so o Roma đivdinena ko čororipe em diisave Roma ko but baro čororipe .

Taro akava tabljardo problem ko amalipe kova ulo ked peli I angluni Jugoslavija em ked pojavinđape o nacionalizam ,ksenofobija em šovinizam vakerena perdo podaci kola iklile taro dikiba numa em taro bibučakoro status e Romengoro.

O Roma đivdinena taro sezonska buča ki poljoprivreda ,građevina sivo ekonomija,em kediba sastrena em kartonija,numa em tari socijalno pomoć. Duj osnovna faktorja kola anđe ko esavko dikibe e Romengoro dikelape ko olengo tikno sikajbe. Ko sastipase khera angažujme sastipase medijatorke tari Romani populacija sar te vazden e sastipaso dikibe e Romengoro baši sastipaso arakibe em po but ked dikelape o đuvlja em o čhavore ,em te barjaripe o dostupnost tare sastipaso dikibe te ovel po šukar informišibe ki adaja tema em te uljajpe o bijekutnipe.

O kerde mere em o aktivnostija anđe đi o barjariba o gende Roma kolen isi sastipaso arakiba ,po but čhavore vakcinišime,po but Roma injelen sistematska dikiba,arakljepe lekarja kola ka sasčarenlen,po saste đivdinena,po arakle taro zarazna nasvalipa siklile taro duvaneso čuro kobor štetno em tari pravilno ishrana. I Tereza Šainović sastipasi medijatorka ke sastipaso kher ki Vranja vakeri kaj e sastipase medijatorke karika maškaro kher e sastipaso em maškaro Roma te edukujinenpe em te đanen pumare prava em obaveze.

-Pomožinava e Romen te birinen pumare doktore ,em te ostvarinen pumare dokumentija em sastipaso osiguranje ,sastipasi knjižica em pravo ko čhavorengo dodatak em socijalno pomoć.Kerava sistematsko obrada ko Romane porodice,dikava save problemija isilen em katane me em o patronažna penja dika te arakipe ko olengere problemija šajipe te rešinalen.Sarađujnava e maškareja asi socijalno buti em lokalno samouprava. Svako dive ikljovava ko mahale đava ko Roma em dikava te barjarav olengiri svest te araken pumaro ,em pumare kherutnengoro sastipe ,vakerava tari prevencija em taro hronična zarazna em bizarazna nasvalipa.-vakeri I Tereza.

Baši o barjariba ko ikeribe em baši I dostupnost ko kvaliteti baši e sastipasi zaštita asi Romani populacija palo vakerdo akciono plani predvidime aver aktivnosti baši keriba po but edukacije ked vakeripe tare Romengiri sastipasi zaštita,taro prava e Romengere ,keriba seminarija ko teme taro sastipe tare Republikako fond ase sastipaso osiguriba,numa specifično baši Romako sistemi baši obavezno sastipaso osiguriba,seminarija.specifično aso Roma po šukar komunikacija em radionice aso sastipase bučarne sar te barjaripe I buti so kerena o patronažna penja.

ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA ROMKINJA

Socijalekonomski uslovi i marginalizovanost romske zajednice imaju negativan uticaj na zdravlje i informisanost o zdravlju Roma.

U poređenju s opštom populacijom, Romkinje i deca imaju slab pristup zdravstvu, a brojna istraživanja pokazuju da veliki broj Roma u Srbiji nema zdravstveno osiguranje.

Romi u marginalizovanim naseljima lošije su informisani o zdravstvenim rizicima i pitanjima kao što su zdravlje repoduktivnih organa i poznavanje načina prenošenja visura HIV-a.

Ključni razlozi za siromaštvo Roma, migraciju Roma iz Srbije ka zemljama EU i socijalnu isključenost, je njihova masovna nezaposlenost. Položaj romske populacije, kao jedne od najzapostavljenijih etničkih grupa je izuzetno nepovoljan, kako na tržištu rada, tako i u društvu. Odlikuje ga nizak stepen ekonomske aktivnosti, velika zastupljenost rada u neformalnom sektoru, visoka nezaposlenost, obavljanje najtežih i najmanje pladenih poslova, nedovoljno inventivan i efikasan sitem na državnom i lokalnom nivou u sprovođenju planskih dokumenata. Razlozi koji uzrokuju nepovoljan položaj na tržištu rada su: nizak obrazovni nivo, diskriminacija i isključenost iz opšte populacije. U socioekonomskom pogledu, Romi žive u nemaštini i vecina njih je na granici egzistencijalne izdržljivosti.

O ovom gorucem društvenom problemu koji koincidira sa raspadom ex Yugoslavije i pojavom nacionalizma, ksenofobije, šovinizma i neskrivene diskriminacije govore mnogobrojni podaci koji ukazuju na obim i vrstu nezaposlenosti Roma.

Većina romskih domacinstava ima ograničene izvore prihoda, to su uglavnom prihodi od sezonskih radova u poljoprivredi i građevinarstvu, rad u sivom sektoru, sakupljanje sekundarnih sirovina, i socijalna pomoć od države.

Dva osnovna faktora koja doprinose nepovoljnom položaju Roma na tržištu rada i koja vecinu Roma ograničavaju na nisko placena i privremena zanimanja su: nizak nivo obrazovanja i stručne obuke i diskriminacija od strane potencijalnih poslodavaca.

U domovima zdravlja angažovane su zdravstvene madijatorke iz romske zajednice s ciljem da se unapredi zdravlje Roma, naročito žena i dece, da se poboljša dostupnost zdravene zaštite, nivo informisanosti o zdravlju i smanji nejednakosti. Sprovedene mere i aktivnosti dovele do povećanja broja zdravstveno osiguranih osoba, vakcinisane dece, sistematskih pregleda Roma uključenih u savetovališta i preventivne centre domova zdravlja, onih koji su izabrali lekara, usvojili zdrave stavove života, stekli znanja o kontroli zdravlja, zaštiti od zaraznih bolesti, planiranju porodice, štetnosti psihoaktivnih supstanci, pravilnoj ishrani i čuvanju namirnica, ličnoj i opštoj higijeni, značaju uklanjanja otpada, nasilju, zanemarivanju, zlostavljanju, trogivni ljudima, pravima iz socijalne i zdravene zaštite, kao i zdravenstonog osiguranja.

Tereza Šainović zdravstvena medijatorka u Domu zdravlja u Vranju je istakla da je da su zdravstvene medijatorke karika sa Domom zdravlja i pripadnika Romske nacionalne zajednice, da ih edukuju i upoznaju sa njihovim pravima i obavezama.

- Pomažem Romima pri izboru odabranog lekara i ostvarivanju ličnih dokumenata i zdravstvenog osiguranja, odnosno zdravstvene knjižice, kao i ostvarivanju prava na dečiji dodatak i socijalne pomoći. Vršim sistematsku obradu Romskih porodica, sagledavam problem u romskoj populaciji i zajedno sa patronažnim sestrama radimo na rešavanju tih problema. Sarađujem sa Centrom za socijalni rad i lokalnom samoupravom. Svakodnevno na terenu obilazim romske porodice utičem na povečanje svesti romske populacije o očuvanju njihovog zdravlja i prevenciji hronićnih zaraznih i nezaraznih bolesti - kaže Tereza.

U cilju povećanja pristupačnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite za romsku populaciju, pomenutim akcionim planom predviđene su aktvinosti koje se odnose na organizovanje edukacije u vezi s pravima Roma u oblasti zdravstvene zaštite, i to: seminara za zaposlene Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o specifičnom položaju romske populacije u sistemu obaveznog zdravstveno osiguranja, seminara i radionica za zdravstvene radnike i saradnike radi upoznavanja sa specifičnim potrebama romske populacije, uspostavljanja bolje komunikacije i razumevanja, edukacije o pravima na zdravstvenu zaštitu i unapređenje rada patronažnih sestara.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

Не постоји никаква афера у вези исплате једнократне помоћи бившим радницима ''Коштане'', једино је добра намера у питању. Нисмо желели да бежимо од проблема, за које нисмо одговорни,'' рекао је Славиша Булатовић, народни посланик. Утврђена потраживања бивших радника немају везе са овим и од почетка је Иницијативни одбор то знао. Оно што смо могли је да обезбедимо  новац за једнократне помоћи. Народни посланик Славиша Булатовић  још једном је истакао да га је у целој причи водила жеља да помогне колико може и по закону. Он је таксативно навео када се састајао са представником Иницијативног одбора, а било је састанака и код градоначелника и са државним секретаром. Представнику радника је из државних институција било речено да на основу заосталих потраживања не може ништа да се предузме, јер је стечај окончан 2009. године. Булатовић је преко државног секретара Нерића из Министарства за рад покушао да помогне  и наишао на разумевање што се тиче социјалне угрожености бивших радника. Иако је посланик Булатовић инсистирао да се не објављује у јавност ништа док се не добије званична потврда како се радници не би злоупотребљавали, ипак су информације ишле у јавност и то нетачне, као што су неки рокови.

„Ми смо у овом тренутку помогли колико смо могли, да ли је то мало, мало је, али није се могло више. Можда је за некога мало да 12 милиона дође у Врање и да се подели људима, ми више нисмо могли. Ја бих био најсрећнији да смо могли све да им исплатимо, не само радницима Коштане и не само у Врању, већ у целој земљи. Знамо да је 500 хиљада људи остало без посла, али оно што смо могли је да 12 милиона и 240 хиљада динара, дође на рачун Центра и процедура је у току, људи се пријављују. Не желим никога да окривим, али на том списку се налазе и људи који не испуњавају услове, има покојних, неки су у пензији, неки засновали радни однос. Сви они који у складу са законом и актима Центра испуњавају услове, добиће једнократну помоћ”, рекао је Булатовић.

Неки злоупотребљавају нашу најбољу намеру, додаје Булатовић. Директорка Центра за социјални рад Драгана Арсић и данас је доживела непријатност, али и поред свега, она каже.

„Влада Србије је донела закључак и упуства и ја ћу искључиво по њима радити и никако другачије”, каже Арсићева.

Данијела Милосављевић градска већница за област социјалнe заштите потврђује речи директорке.

„Ко ће остварити право одлучиваће комисија коју ће директорка посебно формирати у Центру за социјални рад, за средства која је определила Влада. То неће радити комисија која одлучује о једнократним давањима које одобрава град”, каже већница.

Заостале зараде не намирују се кроз једнократну помоћ и све ће бити по закону, истакли су присутни и захвалили се Влади Србије на помоћи нашим суграђанима од преко 12 милиона динара. 

Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић посетио је Врање и Врањску Бању. Министра су дочекали градоначелник и начелника Пчињског управног округа, а затим је министар  Ђорђевић са сарадницима обишао СУБНОР,  Центар за социјални рад, неонатолошку службу Гинеколошког одерљења врањске болнице, Центар за развој локалних услуга социјалне заштите, а затим и Врањску Бању и Сигурну кућу. Идеја мог обиласка Србије је да у личном контакту са људима видим у каквим условима раде, да ли имају сугестије, примедбе, да се лично уверим у то што добијам написмено, рекао је министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић током посете Врању.

„Ми имамо идеје које желимо да реализујемо, финансијска средства су била проблем, али тај проблем ова држава више нема. Доста се пара одваја за социјалу заштиту, следеће године ће бити још више. Треба искористити такав новац на што бољи начин. Најгоре што може да нам се деси је да тај новац остане неискоришћен, јер то није уштеда, већ незнање, неодговорност и неспососбност онога ко руководи”, рекао је министар.                         

Нови закони требало би да уведу више реда у делокруг социјалне заштите, али и у област борачко-инвалидске заштите. У свему томе питаће се струка, јер сада зато имамо проблеме. Последице ранијег периода су и те да су локали оснивали Центре за социјални рад. Мешају се надлежности, а у установама раде људи здравствене струке који су у надлежности Министарства здравља. Зато је и доста проблема. Спремни смо да се суочимо са проблемима и пребродимо их, додаје министар Ђорђевић.

„Није проблем када ви имате одговорну власт као овде у Врању, која преузме на себе и развија неке локалне услуге. Проблем је у неким срединама које се налазе у тешкој финансијској ситуацији без обзира што данас раде добро, постоје рецидиви прошлости”.

Ја као човек, не као министар не разумем остављање деце. Но нека буде да неко то мора да уради, постоје начини како оставити дете на безбедан начин. Постоје идеје и за те проблеме донете са запада, каже министар.

„Топла соба за бебу. Постоји просторија где можете да оставите дете. Видећемо у јавној расправи шта јавност каже о свему томе, али ми смо свакако вољни да изнађемо решење”.

Требало би више да се ради на промоцији приватних старачких домова, јер држава ту помаже. У будућности се планирају униформни Центри за социјални рад у сваком месту у Србији. Врање је већ обезбедило локацију, а министарство ће обезбедити пројекат. Министар Ђорђевић, је током дана посетио и Врањску Бању и Сигурну кућу.

Градоначелник Врања Слободан Миленковић потписао је са Зораном Ђорђевићем, министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања уговор вредности преко 10 милиона динара. Уговор је потписан на основу Уредбе о наменским трансферима у социјалној заштити од 2016.године, која се односи на унапређење постојећих и развијање нових услуга социјалне заштите у локалним самоуправама. Осим Врања, уговоре са министром потписало је 144 локалних самоуправа чија је вредност 700 милиона динара.

Светски дан социјалне правде обележава се данас. То је прилика да се подсетимо на значај  борбе против сиромаштва и стварање једнаких шанси за све. Незапосленост, лоши стамбени услови, неадекватна здравствена заштита, па и препрека у образовању и задовољењу културних потреба, одраз су сиромаштва једног друштва.

Иако премијерка Србије каже да су у Србији готово искорењени екстремни видови сиромаштва и смањена стопа ризика од сиромаштва, и сама признаје да држава мора радити више и  стопу незапослености од 11,3 процената смањити на једноцифрени број.

Према подацима Завода за статистику сваки четврти грађанин Србије је у ризику од сиромаштва. На југу је то много израженије, јер сви показатељи говоре да је југ део Србије са најнижим примањима и највише проблема што се тиче лоших стамбених услова, неадекватне здравствене заштите, незапослености.

У локалној самоуправи у Врању, кажу да пружају разне видове подршке најугроженијима, а да у односу на перод пре годину дана, нема повећања броја захтева за било који од видова подршке.

„Ове године смо одвојили девет милиона за све врсте материјалних давања од једнокрантне помоћи, помоћи за смештај у дом старих, помоћ деци која се измештају из породица и смештају у домски смештај или хранитељску породицу, покривње погребних трошкова. То су видови помоћи које град Врање даје грађанима", рекла је Данијела Милосављевић, градска већница.

Новчана једнократна помоћ углавном се тражи током зимским месеци. Износ варира од пет хиљада динара па навише али,  не сме прећи висину износа бруто зараде на територији града Врања.

„Углавном су то корисници новчане социјалне помоћи, људи са нижим примањима и већим бројем чланова домаћинства. Имамо повећан број захтева за помоћ у лечењу. Када погледамо, много је мање захтева за егзистенцију, а већи за помоћ у лековима, за лечење“, додала је већница Милосављевић.

Светски дан социјалне правде подсећање је на обавезу друштва да омогући достојанствен живот, рад, приступ социјалном благостању и правди.

Сиромашни су сви који нису богати. Ова изрека могла би да најбоље дочара став наших суграђана на тему социјалне правде. Нису хтели пред камере јер како рекоше журе да ускладе просечну плату са вредношћу потрошачке корпе.  Општи је утисак да је нестала средња класа, а да се о социјалној правди само говори.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter