Припадници Министарства унутрашњих послова, УКП, Службе за борбу против организованог криминала, у сарадњи са припадницима Безбедносно -информативне агенције (БИА) и Управом царина, а уз координацију Тужилаштва за организовани криминал, запленили су 1,1 тону марихуане и ухапсили петочлану организовану криминалну групу.

Због постојање основа сумње да су извршили кривична дела удруживање ради вршења кривичних дела и неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога ухапшени су З. Р. (1985) из Бачке Тополе, Н.М. (1992) из Ловћенца,
М.Т. (1980) из Врбаса, као и Н.Г. (1991) и Д.Д. (1988), обоје из Београда.

Приликом претреса два камиона у близини Граничног прелаза Градина у посебно израђеним шупљинама тзв. „бункерима“ у приколицама теретних возила пронађено је укупно 1,1 тона мархуане спаковане у 706 пакета, упакованих у велике путне торбе.

Том приликом ухапшени су Н.М., М. Т. и Н.Г., док су у наставку акције у Врању ухапшени Д.Д. и З.Р., код којег је пронађено и 12.000 евра, а који се терети да је организатор ове криминалне групе. 

Ухапшени се сумњиче да су у дужем временском периоду вршили кријумчарење марихуане из Републике Србије преко Бугарске у Турску.

Дрогу су набављали на територији АП КиМ, док су утовар у возила вршили на југу Србије, скривајући је у прикључним возилима теретних камиона.

Теретна возила за кријумчарење, како се сумња, обезбеђивао је организатор групе З.Р. тако што их је узимао у закуп од транспортних предузећа, а затим је са другим припадницима групе вршио преправке израђујући скривене шупљине за транспорт марихуане. Након утовара, камиони су кретали пут Бугарске и даље ка Турској где је дрога предавана купцима.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Тужилаштву за организовани криминал.

Регионална привредна комора у Лесковцу и Одељење у Врању добили су провером квалитета сертификат ИСО 901, што значи да ће се убудуће радити по одређеним стандардима и прописима. На предлог привредника комора организује обуке и активности и предлаже измене локалних прописа, као и Закона.

Битка са неоправданим боловањима дуго је већ рак рана српске привреде. Осетљива тема, кажу и тешко доказиво стање. Ипак, привредници баш у овом делу предлажу измене Закона о раду, јер тврде да боловања много коштају послодавца, а према Закону до 30 дана иде на њихов терет. Привредници су долазили у ситуације да и по 20 посто запослених буде у једном тренутку на боловању, а у том проценту има оних који то злоупотребљавају.

"Први предлог привредника је да после неког времена могу да траже од лекарске комисије да провери оправданост нечијег боловања и то је већински предлог и да се уврсти у Закон о раду. Мањи број привредника, али већи одавде је за то да се боловање на терет послодавца са 30 дана скрати на пример на десетак дана и онда би мање погађало привреднике, а више би било проблем државе", каже Бранислав Поповић, шеф Одељења у Врању.

За ову иницијативу коначна одлука треба да се донесе на републичком нивоу. Оно на шта још могу да утичу привредници су и измене локалних одлука и прописа. Једна таква је покренута прошле године, а односила се на трошкове за изношење смећа, који такође оптерећују привреднике.

"Та иницијатива је послата свим општинама, јер се не тиче само једне општине или града. Још није коначан став донешен. Привредници су тражили другачије обрачунавање, односно према килограму одвеженог смећа, а не према квадратури простора. Негде постоје услови за то негде не. Сада очекујемо став сваке локалне самоуправе појединачно", додаје Поповић.

Локалне самоуправе могу у целини да прихвате став привредника, могу  делимично, а могу и да не прихвате. Све то зависи од услова које оне имају, каже Поповић

 

На дневном реду Скупштине Републике Србије, поред осталог су и измене и допуне Закона о безбедности хране. Један је од приоритета Владе је безбедност хране и следи озбиљна реформа у том сектору, процене су ресорног министарства.

Предложене измене и допуне Закона о безбедности хране  ни на који начин неће утицати на  измену Закона о генетски модификованим организмима. Ово је изјавио министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Поновио је да су производња и промет генетски модификоване хране у Србији забрањени и та нулта толеранција на ГМО остаје. Изјаве појединих посланика које су се појавиле у јавности  о наводној  измени тог статуса, нису тачне, оцена је ресорног министра. Ма колико заговорници ГМО лобирали да се храна са тим састојцима пусти у промет, наука је, на основу експеримената у лабораторијским условима, утврдила да изазивају нежељене промене у организму .

Мица Стајић у Пољопривредној служби  изјавила је да се те промене услед уноса ГМО односе на промене у органима за варење, бубрезима, и органима за размножавање који доводе до неплодности. Осим тога узрочник су појаве неких врста алергија.

Министар Недимовић је рекао је да је безбедност хране један од приоритета министарства и Владе Србије и да следи озбиљна реформа у том сектору. Према његовим речима, до априла ће Србија добити акредитовану државну националну лабораторију за контролу квалитета хране. Тиме се систем референтних лабораторија полако заокружује, што државу чини независном да може са аспекта фитосанитарне и ветеринарске безебедности да има институцију са најсавременијим уређајима којима може да утврди чега има на простору Србије и шта се покушава да се увезе.

Недимовић је рекао да је изменама и допунама Закона о безбедности хране утврђена подела послова Министарства пољопривреде и Министарства здравља у погледу тога ко контролише коју врсте хране, наводећи да пре свега мисли на санитарну инспекцију.

 

Пре само двадесетак дана постављен је камен темељац за изградњу јефтиних станова за Службе безбедности, а првог дана овог месеца већ је пет особа ухапшено због малверзација око градње, саопштило је Више јавно тужилаштво у Нишу. О томе је тужилаштво издало и званично саопштење.

У саопштењу се каже да је сарадњом Вишег јавног тужилаштва у Нишу - Посебног одељења за сузбијање корупције, УKП Одељења за борбу против корупције и Безбедносно-информативне агенције, у Врању и Београду, због постојања основа сумње да су учинили кривично дело трговина утицајем ухапшени:

В.С. из Београда, заменик генералног директора „Саобраћајног института ЦИП“;

Н.Р. из Београда, представник „Саобраћајног института ЦИП“, као надзорног органа за више пројеката који се финансирају из буџета Србије а односе се на изграду тзв. „јефтиних станова“ за припаднике служби безбедности;

М.K. из Београда, службеник „Саобраћајног института ЦИП“,

М.М. из Врања, власник предузећа „Водоградња“, због кривичих дела трговина утицајем и давање мита у обављању привредне делатности, као и

О.М. из Београда, директора огранка компаније „Ташјапи“ у Србији, због крив. дела примање мита у обављању привередне делатности.

На основу оперативних сазнања и доказа прикупљених у предистражном поступку, утврђено је постојање основа сумње да су осумљичени из Београда захтевали од осмњиченог М.М., као власника предузећа „Водоградња“, новчани износ од 20 хиљада евра, како би његовом предузећу обезбедили позицију подизвођача у обављању земљаних радова и снабдевања бетоном у пројекту изградње јефтиних станова за припаднике служби безбедности у Врању.

Због тога је главни извођач тзв. „грубих радова“, турско предузеће „Тасјапи“, закључило уговор са предузећем „Водоградња“ као подизвођачем, иако је друго предузеће дало повољнију понуду за снабдевање бетоном.

Такође, одговорна лица „Саобраћајног института ЦИП“, које по основу уговора, у име  Србије обавља послове надзора на наведеним градилиштима, од осумњиченог М.М., захтевали наведени новчани износ како би утицали на друга службена лица овог института да током вршења надзора на терену, не евидентирају евентуалне пропусте у погледу квалитета бетона који се испоручује и квалитета изведених радова.

У складу са договором, осумњичени М.М. је 28. фебруара, у поподневним часовима, предао једном осумњиченом део новчаног износа, односно 10 хиљада евра, и тај  новац је пронађен каснијим претресом његових личних ствари. Осумњиченима је одређено задржавање у трајању до 48 сати. У том року ће их саслушати поступајући заменик Посебног одељења за сузбијање корупције у Нишу.

Од данас пољопривредници могу да рачунају на субвенције на дизел гориво. Укупно 60 литара дизел горива по хектару биће субвенционисано са по 20 динара, а максималан износ пољопривредног земљишта је 20 хектара. Пољопривредницима за субвенције на гориво неће бити потребни никакви фискални рачуни. Држава ће им аутоматски, на бази пријаве хектара Управи за трезор, од 1. марта до 30. aприла, исплаћивати и ту подршку за дизел гориво. Исплата ће бити пре сетве, обећавају из ресорног министарства.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter