Припадници Министарства унутрашњих послова, Одељења за борбу против корупције, ухапсили су пет особа које су осумњичене да су увозиле воће из Грчке, израђивали за њега лажну документацију и потом га, као производе српског порекла, продавали на тржишту Руске Федерације. Међу одговорнима и фирма из Прешева.

Полиција је у сарадњи са Посебним одељењем за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Нишу, Пореском управом и Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, због постојања основа сумње да су починили кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица, прање новца и пореска утаја ухапсила одговорно лице предузећа "Цоја Промет" А. Ц. (1956) и заступника тог предузећа А. Ц. (1983), одговорна лица предузећа „Цитрум АКЗ" Н. Ц. (1982) и З. Ц. (1957), као и одговорно лице фирме "Д&Б Транс" Б. К. (1977).

Због сумње да су починили кривично дело прање новца, тиме што су помогли у сачињавању лажне документације, надлежном тужилаштву приведена су и 54 пољопривредна произвођача са територије Београда, Крагујевца, Смедерева, Смедеревске Паланке, Тополе...

Кривична пријава је поднета и против привредног друштва "Цоја Промет".

Сумња се да су двојица ухапшених из предузећа "Цоја Промет" током 2017. и 2018. године, преко три привредна друштва из Београда, Алексинца и Прешева организовали увоз брескви и нектарина из Грчке и за то воће, преко пољопривредних добављача, сачињавали лажну документацију о наводном откупу, како би га приказали као домаће.

Сумња се да су потом брескве и нектарине, преко предузећа "Цоја Промет", извожене у Руску Федерацију, супротно споразуму о слободној трговини између две земље и Уредби о евиденцији извозника воћа и поврћа у Руску Федерацију.

На тај начин, како се сумња, привредном друштву "Цоја промет" прибављена је противправна имовинска корист од око 105 милиона динара.

 

Јавна расправа о новој Медијској стратегији почела је округлим столом који је одржан у Новом Саду. До краја фебруара одржаће се још четири округла стола у Нишу, Чачку и Београду, на којима ће заинтересовани моћи да дају примедбе на текст стратегије, након чега следи усвајање закона који би требало да поправе стање у медијима и положај новинара.

 

Виноградари и винари Србије ове године имају могућност да остваре бесповратну подршку за унапређење производње у максималном износу до пет хиљада евра. Ресорно министарство објавило је јавни позив за доделу подршке инвестицијама у виноградарству и винарству. Моћи ће да конкуришу власници постојећих и они који подижу нове винограде, као и власници винарија.

Циљ подршке је подстицање заснивања нових и модернизација постојећих производних засада винове лозе, који ће, уз редовну примену савремене агротехнике, дати високе, квалитетне и стабилне приносе. Подржава се и набавка савремене опреме за производњу и чување вина, која је, поред квалитетне сировине, неопходна за постизање високог квалитета вина. Ова мера ресорног министарства усмерена је пре свега на мање произвођаче, сматра Љубиша Стошић, власник винограда од 14 хектара, што је један од највећих таквих појединачних  поседа у округу.

Стошић каже да је ова мера  добра за мање произвођаче, па чак и за њих недовољна.Ако знамо да је за подизање само једног хектара винограда потребно око 15 до 20 хиљада евра, онда видимо да је та сума недовољна. У винаријама већег капацитета,  са пет хиљада евра не може се приуштити значајнија опрема. На  подручју југа Србија има таквих мањих винарија, али је њихов проблем недовољна конкурентност на тржишту због ограничених капацитета финалних производа.

Максимална подршка износи пет хиљада евра што је  50 до 60 одсто укупне вредности прихватљиве инвестиције. То значи да је мксимална прихватљива је инвестиција 10.000 евра, а минимална 500 евра.

Прихватљиве инвестиције за подршку су набавка садног материјала, елемената потпорне конструкције за шпалирни узгој, система за наводњавање "кап по кап", мреже за заштиту од птица, као и специфичне опрема за производњу, чување вина и винских дестилата. Kорисници подршке су пољопривредна газдинства која морају бити уписана у  регистар.

Након завршетка инвестиције, Виноградари и винари предају министарству захтев за доделу подршке са свом прописаном документацијом, тек након завршетка инвестиције.

 

Добити браниоца по службеној дужности је законом дефинисано право, али ко ће бити тај бранилац, до сада је била лутрија. Сада је ова област уређенија, кажу у струковном удружењу. Адвокатска комора Србије оформила је Кол центар преко кога ће се додељивати браниоци по службеној дужности.

Кол центар Адвокатске коморе Србије преко кога ће се додељивати браниоци по службеној дужности почео је са радом. Идеја о образовању овог центра стара је већ неколико година а, разлог што се кол центар наметнуо као решење је инсистирање струке да се заустави коруптивно понашање приликом избора адвоката по службеној дужности.

Виктор Гостиљац, председник Адвокатске коморе Србије је изјавио да ће бити успостављен систем по коме ће се по аутоматизму бирати адвокати са списка. Додатног лиценцирања за адвокате неће бити.

Овакав начин избора адвоката који ће поступати по службеној дужности онемогући ће фаворизовање појединих адвоката чему су прибегавали и поједини органи.  Онемогући  ће се прескакање и спречиће изговоре неких од позваних адвоката нису прихватили случај. Уколико такву праксу понављају више пута, такви адвокати ће бити скинути са списка браниоца.

Сада ће се сви разговори оператера и адвоката снимати. Сваки адвокат, комора или суд моћи ће да изврши контролу система тј. да провери да ли је испоштован списак браниоца по службеној дужности.

Због нетранспарентног процеса додељивања адвоката по службеној дужности, највише су трпели грађани кој нису добијали адекватну одбрану.

Са почетком рада овог система све полицијске станице и одељења криминалистичке полиције, тужилаштва и судови повезани су са адвокатским кол центром и више неће моћи да бирају адвокате за службене одбране по свом нахођењу

Мала и средња предузећа су окосница сваке модерне привреде, каже државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић. Он наводи да је Министарство привреде прошле године за овај сектор издвојило милијарду и 300 милона динара бесповратних средстава. Ове године је  планирано милијарду и седамсто милиона динара, а рачуна се да ће до краја године у сектор малих и средњих предузећа бити уложено око две милијарде, каже Стевановић.

Министарство привреде расписало је три јавна позива на основу којих ће малим и средњим предузећима и предузетницима ставити на располагање чак 1,7 милијарди динара бесповратног новца.  
Бесповратна средства обезбеђена су кроз три програма подршке за развојне пројекте, за почетнике у пословању и набавку опреме. Посебне су погодности за неразвијене општине.

"Ми смо оборили каматне стопе за сва три програма и направили смо могућност да локалне самоуправе које су нижој групи по степену развијености, односно у четвртој и девастиране, да у тим општинама за све привреднике који започињу свој бизнис или имају свој бизнис и хоће да га прошире, део бесповратних средстава који опредељујемо буде већи него у осталим јединицама локалне самоуправе", каже државни секретар Стевановић.

За набавку нове опреме у 2019. години Министарство привреде је обезбедило милијарду динара бесповратних средстава. Овај програм ће се реализовати уз помоћ банака и лизинг кућа које ће финансирати 70 одсто улагања, 25 одсто опреме биће гранд МИП-а, а предузеће ће уложити 5 посто.

“То ће бити банке код којих ће средстава бити доступна и на располагању. Оборили смо каматну стопу на 1% на обезбеђење са банкарском гаранцијом, на 2% где је имовина средство обезбеђења и  оно што је важно је да је процедура на основу које ће се кредити обезбеђивати поједностављен“, истиче Стевановић.

За развојне програме опредељено је 500 милиона динара бесповратних средства. Програм је комбинација гранта који чини до 20 посто инвестиције, а преосталих 80 посто је повољан кредит Фонда за развој.   
За почетнике у пословању и фирме у почетној фази развоја, МИП даје 200 милиона динара бесповратних средстава. 30 посто инвестиције је грант а, преосталих 70 % улагања  је кредит  Фонда за развој.

Позив је отворен у програму за стартап или програму за почетнике. За програм који се односи за набавку опреме, јавни позив ће бити расписан када буду познате банке или лизинг куће које ће бити партнери.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter