У сали Позоришта у Врању одржан је скуп поводом обележавања 19 година немачко-српске развојне сарадње. Циљ сарадње је приближавање Србије Европској унији, јачање привреде и побољшање животног стандарда, чуло се на свечаности. Врање је један од градова у којима се обележава 19 година од успешне немачко-српске развојне сарадње. Савезна Република Немачка један је од бољих примера доброг управљања и одрживог развоја, а у прилог томе најбоље говоре импресивни резултати немачке привреде у протеклим деценијама, рекао је обраћајући се присутнима Дејан Тричковић, председник Скупштине града.

''Немачка као један од најзначајнијих  билатералних партнера и донатора Србије путем бројних програма подржава реформе и промене усмерене на одрживи економски развој, животну средину, унапређење државне администрације као и процес самог образовања. Данашњи догађај долази као потврда сарадње која је допринела свеобухватном друштвеном и економском развоју Врања кроз унапређење животних услова наших суграђана. За привреду града би од важности био долазак немачких компанија којe би поред отварања нових радних места омогућиле и трансфер нових знања, техника и вештина'', каже Дејан Тричковић, председник Скупштине града.

На свечаности је о немачко-српској сарадњи говорила и шефица Одељења за развојну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији, Леони Рајмерс.

''Европа је пројекат мира, веома успешан без обзира на све сумње и дискусије које се јављају. Упркос свим разликама у ставовима, Европска унија је припремила терен за мир у Западној Европи који траје деценијама  а и за благостање у коме данас уживамо. Следеће године навршиће се пуних 20 година ове сарадње. Од 2000. године немачка Савезна Влада одобрила је Влади Републике Србије преко два милиона евра'', каже Леони Рајмерс шефица Одељења за развојну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији. 

Са циљем да се српско-немачка сарадња прикаже на што интересантнији начин, поводом пунолетства овог партнерства припремљена је јединствена представа коју су пред врањском публиком извели глумци ''Рефлектор театра.'' Након тога отворена је изложба фотографија о заједничко спроведеним иницијативама током протеклих 19 година под називом ''Дела значе''.

Kреативне индустрије у Републици Србији тренутно запошљава више од 100.000 људи, углавном старости од 25 до 44 године. Укупни приходи српске креативне индустрије чине 13,5 % бруто друштвеног производа, односно 4,7% милијарди евра у 2016.години уз просечни раст од 6,4% годишње у последње 3 године. Међутим, осим Београда и метрополитенске области и делова јужне Војводине креативне индустрије су у фази стагнације. Највећи разлог је депопулација Србије и миграција креативног капитала из малих градова ка Београду и иностранству. Чак и у Београду предузећа и предузетници се најчешће суочавају са оштром светском конкуренцијом, пиратеријом, присуством монопола и олигарха (нарочито у рекламној, телевизијској и радио делатности), недостатком професионалних вештина, знања и инвестиција, и ограниченим могућностима за финансирање продукције, дистрибуцијом производа и малим и ограниченим тржиштем. У Србији такође нема фондова за финансирање истраживања и развој у креативним индустријама, неопходног првог корака у правцу унапређења стања – израдом детаљне студије, односно мапе креативних индустрија, која би узела у обзир све културне, економске, правне и технолошке аспекте ових индустрија.

Mноги градови у Европи имају развојне студије и планска документа за развој креативне индустрије. Међутим, без обзира на недостатак планског документа који би пружио системске основе за развој креативних индустрија, изградити повољније окружење за њихов подстицај и развој могуће је и у садашњим околностима. Дакле, имајући у виду све значајније учешће креативне индустрије у бруто домаћем производу и извозу Србије и чињеницу да је реч о растућем сектору на глобалном нивоу.

Удружење за креативну индустрију Привредне коморе Србије активно учествује у изградњи законодавног оквира и амбијента подстицајног за инвестирање и пословање и пружа одговарајуће сервисе фирмама из ове области како би лакше савладале проблеме у свакодневном пословању и ојачале своје капацитете. Привредна друштва и предузетници Према проценама РЗС у 2018 години, у делатностима креативне индустрије пословала су 4006 привредна друштва, што чини 4,3% укупног броја привредних друштава у Републици Србији. Од тога, највише је регистрованих привредних друштава у рекламирању и истраживању тржишта (28,4%), потом у издавачким делатностима (23,1%) и штампању и умножавању аудио и видео записа (21,7%). С друге стране, послове у уметности, забави и рекреацији, према проценама обављало је 1.872 предузетника. Око 88% регистрованих привредних друштава чинила су микро предузећа док су највећи промет остварила мала привредна друштва, Запосленост Просечан број запослених у делатностима креативне индустрије, према подацима РЗС, у првој половини 2018. године је износио 42.129, што је за 2,3 одсто више у односу на број запослених у 2017.години. Највише је запослених у области штампања и умножавања аудио и видео записа (9.649), а највећи раст је забележен у области кинематографске и телевизијске продукције и снимања (10,5 одсто). У области издавачких делатности и програмским активностима и емитовању смањен је број запослених на међугодишњем нивоу за 2,6 одсто и 1,1 одсто, респективно Зараде У периоду јануар-јул 2018. године највиша просечна зарада у сектору креативне индустрије остварена је у делатности рекламирања и истраживања тржишта (за 43,5 одсто виша у односу на просек у Републици Србији), а изнад просека су и зараде у издавачким делатностима (за 10,1 одсто веће од просечне зараде у Републици Србији), као и програмским активностима и емитовању (за 3,1 одсто). Најниже су зараде у делатности штампања и умножавања аудио и видео записа (за 21,1 одсто испод републичког просека), а испод просека су зараде у стваралачким, уметничким и забавним делатностима (-9,8 одсто) и кинематографске и телевизијске продукције, снимање звучних записа и издавање музичких записа (-9,5 одсто испод републичког просека).

Може се закључити да у Србији не постоји системска подршка за развој креативних индустрија најчешће из разлога што не постоји ни јавна свест о значају и економски утицају овог сектора на развој економије. На основу званичних докумената и развојних стратегија, може се увидети да је приступ парцијалан, махом краткорочне временске димензије, те да не пружа основ за стратешко позиционирање сектора и успостављање знатно офанзивнијег и ефикаснијег развојног концепта који би омогућио да креативне индустрије постану мобилизатор економских, социјалних, демографских и других позитивних токова. Гледано са становништа стратешког позиционирања, мера и инструмената јавних политика, појам креативних индустрија се у националним оквирима најчешће заснива на њиховом ужем обухвату, односно традиционалним секторима који у европским размерама представљају тзв. културне индустрије (кинематографија, издаваштво, медији и дискографска продукција).

На основу свега изнетог, може се закључити да системске основе за развој креативних индустрија у Србији тренутно су у некој иницијалниј фази. Влада Републике Србије је донела Одлуку о оснивању Савета за креативне индустрије („Службени гласник РС бр. 23/2018, 25/2018 и 52/2018“). Савет је формиран са циљем да учествује у сарадњи са другим надлежним органима у предлагању и спровођењу јавних политика везаних за развој креативних индустрија у Републици Србији. Новоформиран Савет ће у сарадњи са надлежним државним органима директно учествовати и у изградњи правног и финансијског оквира за даљи развој овог сектора. Стога се о развоју креативних индустрија у правом смислу те речи може говорити, када развој заснујемо на стратешким основама и савременом и системском регулаторном оквиру. Дакле, имајући у виду хетерогеност креативних индустрија као и интерсекторску повезаност закључак је да је за развој креативних индустрија неопходно донети стратешка документа, комбиновани програми подстицајних мера који интегришу мере економске, културне и политике запошљавања које доприносе равномерном социо-економском развоју.

Председник општине Бујановац, Шаип Камбери, у интервју у једном престоничком листу оптужио је Мишу Вацића, председника Српске деснице да уноси немир у мултиетничку средину каква је Бујановац. У одговору који је такође путем медија упутио Миша Вацић, Шаипу Камберију, између осталог, стоји да Камбери због свог деловања на рушењу уставног поретка наше земље никада није процесуиран од надлежних органа. ''Претње вође Српске деснице, Мише Вацића уносе немир међу становништво Бујановца јер, иако се ради о политичком маргиналцу, постоји страх да држава, односно да неко много моћнији стоји иза тога,'' оценио је први човек Бујановца, Шаип Камбери, који очекује да држава покрене поступак против „таквог фашистичког говора“. ''Не ради се о политичком маргиналцу, који то јесте, већ о страху да се власт или део власти крије иза тога и покушава да угрози мир у Бујановцу и стварањем вештачких инцидената унесе раздор између Албанаца и Срба“, рекао је Камбери. Он додаје: ''Све је почело у Бујановцу где је претио да ће протерати локалне Србе који, како је рекао, „шурују са Шиптарима“.

''Не можемо занемарити да је Бујановац мултиетничка средина и ако држава не предузме ништа, онда је она саучесник,'' рекао је Камбери. Он је навео да у Бујановцу иначе нису забележени међуетнички инциденти и да су односи међу заједницама коректни, уз међусобно поштовање.

У свом одговору на нападе Камберија Миша Вацић каже: ''Преко антисрпских медија означили сте мој говор као „фашистички и да доприноси дестабилизацији међунационалних односа“ на територији општина Прешево, Медвеђа и Бујановац! Затражили сте хитну реакцију државе Србије како бих био „процесуиран због почињених кривичних дела.“ Подршку Вашој кампањи дају и поједини житељи албанске националности са локалног нивоа, они који су до јуче носили униформе тзв. ОВПМБ и убијали српске војнике и полицајце у циљу отворене сецесије дела наше државне територије,'' стоји у одговору Вацића. Он додаје: '' Жалосно је што Ваше лажне оптужбе против мене и Српске деснице, па чак и државе Србије, подупиру малобројни српски аутошовинисти дебело плаћени новцем криминалног порекла и њихов став је потпуно разумљив већини грађана Србије.''

Лидер Српске деснице оцењује деловање Камберија као рушење уставног поретка Србије, за које, како наводи у одговору, није процесуиран. ''Наводни Срби које штитите и који Вас подржавају против мене нису апеловали на Србију када су Ваше „политичке“ активности у питању.''

Вацић додаје: „Маргинална“ Српска десница побеђује Вас легално у Медвеђи са 6.52% освојених гласова, у односу на Вашу партију из суседног Бујановца која је добила 6.40% гласова у Медвеђи, општини коју желите насилно одвојити из Србије! Наиме, новембра 2018. године, непуних годину дана пре мог говора у Бујановцу, заједно са албанском организацијом „Ћемерија“ одржали сте јавни скуп у Приштини у знак подршке присаједињењу тзв. Прешевске долине лажном Косову. Тада сте навели очекивање да ће маршу присуствовати „Албанци из свих албанских земаља“, захтевали да се Ваше општинске структуре „укључе у бриселски преговарачки процес“ и изјавили „да Вас Србија не жели.“ Дакле, јасно је да Ваш проблем није Миша Вацић и Српска десница, већ држава Србија и српски народ,'' закључује Вацић у одговору Камберију.

Врање jе jедна од 11 локалних самоуправа у Србиjи, коjе су ушле у пилот проjекат „Унапређење пословне климе у Србиjи”. Циљеви проjекта су успостављање модела Националног регистра инвестиционих мапа, успостављање система за прикупљање података о инвестиционим локациjама на локалном нивоу, изградња капацитета jединица локалних самоуправа за привлачење потенциjалних инвеститора кроз систем рационалног управљања земљиштем, успостављање директног и транспарентног канала комуникациjе између инвеститора и jединице локалне самоуправе и jавни алат за надзор и видљивост. Време трајања пројекта је две године.

 

Просек старости аутомобила у Србији је нешто више од 17 година, а највећи број половњака има преко 14 година. С друге стране, посматрајући старост возила по регионима, неколико градова у централној, источној и јужној Србји налазе се на "црној листи". Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, најстарија возила од 20,7 година у просеку,  возе грађани у Прокупљу и Лесковцу. Одмах до њих, су грађани Пирота, Врања и Зајечара. Када Србија забрани увоз половњака са Еуро 3 мотором, грађани ће аутомобил који данас кошта око 3.000 евра плаћати најмање 500 евра више, а најстарији ауто који ће бити могуће увести у нашу земљу имаће 14 година. Уместо аутомобила произведених од 2000. до 2005. године, новом мером, практично би био могућ увоз половних аутоомобила са стандардом Еуро 4, а чија је производња почела у јуну 2005.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вирус корона потврђен код 69 особа - Радио Телевизија Врање https://t.co/zMqjCt5YFk via @tripplesworld
За пример: Леонора и Анђела Ристић, ученице ОШ ''Светозар Марковић'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/Xva7tzIA0y via @tripplesworld
Нови пакет државне помоћи малим и средњим предузећима - Радио Телевизија Врање https://t.co/EBipPEkgZa via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter