У знак сећања на почетак Другог српског устанка 23. априла 1815. године данас се обележава Дан Војске Србије. Министар одбране Александар Вулин честитао је данашњи дан припадницима војске оцењујући да су у претходној години постигли запажене резултате на изградњи, развоју, стручној обуци и оспособљавању својих јединица и с успехом одржала захтевани ниво оперативних способности. „Највећа вредност припадника Војске Србије је у њиховом знању, високом нивоу оспособљености и увежбаности за рад, достојанственом држању у војничком позиву, завидном борбеном искуству и непоколебљивој одлучности да се по сваку цену брани и одбрани наша отаџбина и заштите њени грађани“, навео је Вулин у честитки.

 

У Србији се свега шест до седам одсто укупног отпада рециклира. Тај статистички податак довољно говори о томе где заврши оних преосталих деведесетак. Недостатак система за рециклажу, али и отклањање последица, а не узрока довели су дотле да је смеће свуда око нас и са том чињеницом Србија данас обележава Дан планете Земље. Бацање папирића ,опушака,ољуштених семенки и сунцокрета на улици  па до дивљих депонија и река пуних пластичног и другог отпада слика је која се може видети свакодневно и на сваком кораку.

''Мислим да старији  воде више рачуна о очувању животне средине. Млади су немарни . Лоша је слика што потврђују велике количине смећа и празних флаша у врањској реци'', каже Драган Николић, грађанин.

''Нико не води рачуна о заштити животне средине. Полазим од себе. Немамо ту навику да чувамо околину и средину у којој живимо'', каже Славољуб Петковић, грађанин.

''Итекако водим рачуна о очувању животне средине. Ево, управо сам застао поред ђубријере како би бацио омот од цигарета. Доста сам путовао по свету и згрожен сам стањем у нашем граду. Људи бацају смеће где не треба. А тамо где је смеће, тамо је и болест. Мене је мој тата научио да бацам смеће у канту за ђубре и придржавам се тога, углавном.'', каже Чедомир Касамовић, грађанин.

Нико не спори да је живот у Србији оптерећен многим проблемима, најчешће егзистенцијалним, али то не сме бригу о животној средини да маргинализује или потпуно запостави, рекла је Нела Цветковић ,извршни директор ''Комрада'' која каже да се у циљу заштите животне средине организују брјне активности овог предузећа. Као комунално предузеће трудимо се да свакодневно дајемо допринос и граду и Републици Србији у борби против пластике. У наредном периоду планирамо примарну селекцију отпада  и откуп пластике као и картона и стакла на пијаци Текија. Наши суграђани имаће прилику и да зараде нешто а истовремено ћемо уштедети простор на нашој депонији Метерис.''

И овај Дан планете Земље обележавамо у истом тону. Еколошка свест је на минимуму. Држава а и појединци требало би да се укључе у глобалну акцију ширења еколошке свести.

''Око 20-ак радника Градске чистоће не може да очисти све оно што запрља 80.000 грађана на територији града Врања. Самим тим што стално говоримо о томе трудимо се да развијамо еколошку свест код свих. Надам се да ће неке нове генерације моћи убудуће да у већој мери чувају свој град и животну средину јер је њихова еколошка развијенија него код одраслих.''

Недостатак система за рециклажу најизразитији је проблем од кога све потиче. Чак и ако уклонимо дивљу депонију,она ће се опет појавити ако није обезбеђена адекватна санитарна депонија. Врање је има,али и поред тога природа је презагађена захваљујући непажњи појединаца и њиховој небризи.

 

 

 

 

 

Екипа Радио телевизије Врање је на путу за Београд како би пропратили завршни митинг у оквиру кампање „Будућност Србије“ председника Александра Вучића. Забележили смо атмосферу са једног одморишта на путу до Београда.

У лепом расположењу и уз звуке трубе оркестра Јовице Ајдаревића из Павловца око 3 хиљаде људи са територије града Врања, а у организацији градског одбора Српске напредне странке наставља пут Београда на митинг под називом Стоп насиљу у оквиру кампање председника Александра Вучића ''Будућност Србије''. Као што видите интересовање Врањанаца за овај догађај је огромно. На највећи митинг у политичкој историји Србије они ће дати подршку политици председника Србије Алекдсандра Вучића, Влади Републике Србије и Српској напредној странци. Што се тиче Пчињског округа пут Београда кренуло је око 5000 људи, а скуп је заказан за 18 сати испред зграде Народне скупштине.

Утиске са екипом наше телевизије у току путовања поделио је и секретар Градског одбора СНС-а у Врању.

''Атмосфера је величанствена, видите и сами. Стижемо на Време у Београд, сви су поносни што ће бити присутни на највећем митингу који је икад забележен у српској политичкој историји. Ова атмосфера и људи само говоре о томе колико је велика подршка политици коју води наш председник, српска Влада и Српска напредна странка'', каже Горан Ђорђевић, секретар ГрО СНС Врање.

Врањанци са нестрпљењем ишчекују обраћање председника у 18 сати, а ми вам са лица места и надаље преносимо атмосферу из Београда.

 

Нацрт Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима усвојен је данас на седници Владе Србије.Овај лекс специјалис је компромисно решење између неколико заинтересованих страна - грађана, односно удружења која их представљају, банака, и државе са треће стране, рекао је министар финансија Синиша Мали. Нацртом овог закона обухваћени су сви корисници кредита који су и даље задужени у швајцарским францима, без обзира на висину дуга.Предвиђено је да се преостали део дуга конвертује у евре, као и да износ добијен конверзијом буде умањен за 38 одсто. Додатно олакшање представља и чињеница да се обрачун конверзије врши на износ без затезних камата. У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона банка је дужна да достави корисничку понуду за закључење уговора.

 

 

Представници Асоцијације произвођача малина и купина  постигли су сагласност са премијерком и министром пољопривреде око откупне цене малина и купина. Сложили су се да овогодишња откупна цена малине буде 139,3 динара по килограму, без трошкова превоза и марже. Цена купина биће од 60 до 80 динара, зависно од сорте.То ће бити предложено Влади Србије. Асоцијација произвођача малина и купина разговарали су у вези помоћи државе у уређењу тржишта и контроли ко и одакле увози малине, као и да се порез на додату вредност од осам одсто враћа произвођачима воћа, а не хладњачарима.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Градско веће - Радио Телевизија Врање https://t.co/cgpZ2jgcQB via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter