У првој недељи Часног поста 2018. године хришћани окупљени у малој православној заједници на истоку Норвешке у граду Сарпсборгу добили су на дар неколико икона, а међу њима и икону Светог Прохора Пчињског.

Та икона се и даље налази у цркви и део је иконостаса који је тада обогаћен бројним поклонима, међу којима је најдрагоценији стигао са Свете Горе, из манастира Хиландара. Братство Свете српске царске лавре хиландарске, на челу са игуманом архимандритом Методијем, послало је копију чудотоворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, као посебан благослов православнима на северу Европе. Ништа мањи дарови стигли су из епархија Рашко-призренске и Врањске.

Тада је игуман манастира Драганац архимандрит Иларион даривао мисионарску парохију из Сарпсборга копијом иконе на којој су изображени Свети краљ Стефан Дечански и Свети краљ Улав Норвешки, док је сестринство манастира Прохора Пчињског са тадашњом игуманијом Стефанидом пут Скандинавије послало икону свог небеског покровитеља – Светог Прохора.

 

Текст и фото: Бранко Димески

Извор: ВОМ

Филм ''Манастир Преподобни Прохор Пчињски'' у продукцији Филмских новости приказан je врањској публици пред Бадњи дан. Пројекција у позоришту ''Бора Станковић'' уприличена је поводом обележавања Божићних празника.

Улаз је био слободан, а велики број Врањанаца одазвао се позиву епархије, те је сала позоришта била пуна. Публика каже да је из овог документарца сазнала доста тога новог, а организатори да је један овакав филм врло значајан за нас, али и будућа поколења. 

Пројекцији је присуствовао епископ врањски Пахомије са монаштвом и свештенством епархије врањске, а у име града председник Скупштине, Дејан Тричковић. 

Организатори су Православна епархија врањска, Манастир Преподобни Прохор Пчињски, Министарство културе и информисања, Свеправославно друштво Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски и Филмске новости Београд.

У присуству бројних верника у порти манастира Свети Прохор обележена је манастирска слава. Литургију је служио Његово преосвештенство епископ врањски господин Пахомије са свештенством.

-Свети Прохор нас је окупио данас на овом светом месту и ми смо као наши преци дошли  да се на овом извору духовности освежимо и духовно нахранимо и испунимо, што јесте суштина нашега живота, рекао је Пахомије обраћајући се верницима.

Након литургије обављен је чин  освећења обновљеног Краљевог конака.

Литургији је присуствовао и градоначелник Слободан Миленковић са сарадницима.

Долазак патријарха Иринија који је био најављен одложен је због сахрaне митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

У оквиру обележавања славе манастира Свети Прохор одржан је и дводневни Монашки симпосион на тему 950 година манастира у коме су учествовали монаси из земље, али и региона.

Манастир Преподобни Прохор Пчињски ове године обележава 950 година постојања, а централна свечаност одложена је за наредну годину због епидемиолошке ситуације.

 

Дводневни научни скуп о Светом Прохору завршен је у кући оца Јустина онлајн сесијом где су своје радове представили учесници научног скупа из земље и иностранства који нису били у прилици да лично дођу на скуп.

У онлајн сесију укључили су се предавачи из земље и иностранства који су дали своје виђење живота и дела Светог Прохора, али и друштвено историјске прилике, језичко и књижевно наслеђе овог периода и манастира Преподобни Прохор.

Предавачи који су претходног дана изложили своје радове у манастиру присуствовали су и другом дану Научног скупа ''Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу''.

''Мој рад тиче се Летописа манастира Свети Прохор Пчињски и ја сам се том темом бавио и то сам обрађивао као историјски извор. У летописима обично се записује све оно што се дешавало на територији епархије, не само манастира, ту има интересантних записа. Буквално можемо да поделимо летопис, биографске податке многих епископа, али с обзиром да је летопис једно време служио и као књига гостију, ту налазимо интересантне записе људи који су посећивали манастир", каже Бобан Стојковић из Призренске Богословије у Нишу.

''Мој рад се бави општим местима у житију Светог Прохора Пчињског, чији је аутор Јустин Поповић у чијој се кући сада налазимо. Ми знамо ко је аутор прве верзије житија, али ми је било природно, с обзиром на читав конктекст, да се бавим овим житијем и бавила сам се општим местима и мислим да је важно причати о томе зато што опште место у књижевности данас представља клише, уходаност, те речи постају излизане, указују на неоригиналност, док опште место у контексту књижевности средњега века представља заправо припадност одређеном корпусу," каже Снежана Милојевић из Међународног центра за православне студије у Нишу.

Научни скуп одржан је у оквиру прославе 950 година манастира Преподобни Прохор Пчињски и 700 година његове велике обнове.

''Заиста је све било у најбољем реду и ја се захваљујем свима који су дошли, одазвали се на наш позив и заиста је била једна широка лепеза интересовања по питању и Светога Прохора Пчињског и његовог подвига и по питању самога манастира. С Божијом помоћи овај научни скуп ће допринети и историји манастира, а такође биће и врло значајно и за нас који овде живимо и радимо, а посебно за наш народ у овоме крају", рекао је епископ Пахомије испред епархије врањске.

Радови педесетак аутора који су учествовали у научном скупу биће обједињени у Зборник који ће из штампе изаћи почетком 2021. године. Активности на обележавању великих јубилеја манастира наставиће се у складу са епидемиолошком ситуацијом, а продужене су и у току целе наредне године.

У оквиру обележавања значајног јубилеја, 950 година манастира Преподобни Прохор Пчињски и 700 година од велике обнове, биће одржан дводневни научни скуп са међународним учешћем. Због ситуације са корона вирусом аутори из иностранства који су пријавили своје радове излагаће онлајн или ће их послати у штампаној форми.

Научни скуп ''Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу'' почеће у петак у манастиру посвећеном Светом Прохору. На скупу ће се у два дана представити педесетак учесника који ће дати мултидисциплинарни приказ ове значајне теме. У петак ће се на сесијама представити 23 учесника, док је субота предвиђена за онлајн предавања.

''Имамо укупно педесетак пријављених из различитих области, од археологије, етнологије, историје, књижевности, језика, етномузикологије, теологије наравно и заиста мултидисциплинарни програм, то су људи који су из својих области дали колико су могли и оно што је битно то је једно ново истраживање, пошто нема много материјала нити о манастиру нити о житију ово ће бити драгоцено, свеједно да ли ће сутра доћи, али ће предати сви радови. Рачунамо да би до краја децембра пристигли сви радови и почетком наредне године да имамо зборник", проф. др Сунчица Денић, члан Организационог одбора.

Своје радове, поред аутора из земље, пријавили су и научници из Грчке, Бугарске, Русије, Чешке и Македоније. Они ће излагати онлајн, а неки ће радове послати у електронској форми како би били уврштени у велики зборник, који ће изаћи из штампе почетком 2021. године.

До сада је остало мало писаних трагова о Прохору Пчињском и самој светињи која му је посвећена.

''Тај зборник ће заиста бити печат овог целог догађаја и тако ћемо уградити бројна сазнања у свест народа и са научне и са друге стране, тако да остане оно што је очигледно кроз векове испуштено", додаје проф. др Денић.

Из штампе су изашла и фототипска издања ''Свети Прохор Пчињски'' Јована Хаџи Васиљевића и истоимена књига некадашњег архимандрита Методија Миловановића које је приредила проф. др Сунчица Денић.

Организатор свих активности поводом 950 година манастира је Епархија врањска, а оне се реализују под покровитељством председника државе.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врањанци за летовање најчешће бирају Грчку - Радио Телевизија Врање https://t.co/aehVHd53dw via @tripplesworld https://t.co/QtpiznCqCA
До титуле ђака генерације уз доста рада и одрицања - Радио Телевизија Врање https://t.co/YZbPWgscvR via… https://t.co/GBH7XSLSFO
Две особе тешко повређене у саобраћајкама - Радио Телевизија Врање https://t.co/haZm6CZuoO via @tripplesworld https://t.co/RMn8HiPO6Z
Follow RTV Vranje on Twitter