Уколико сте пожелели да у сусрет пролећу свој дом освежите новим, квалитетним комадима намештаја, посетите СИМПО салоне јер вас у њима чека одлична понуда и бројни попусти.

Мартовски попусти за готовинско плаћање су следећи:

Гарнитуре, клик-клак лежајеви, каучи, кревети, столице, фотеље и табуреи (15%)

Плочасти намештај са лагера (-10%)

Душеци са лагера (-20%)

Допунски асортиман (-20%).

У СИМПО салонима очекују вас и специјални попусти за готовинско плаћање за неколико најпознатијих  модела са лагера: Де Марко (гарнитура: тросед, двосед и фотеља)

и Париска ноћ (угаона гарнитура) на попусту -30%,  Метрополитен (гарнитура: тросед, двосед и фотеља) на попусту -40% и Мексико (угаона гарнитура) на попусту -45%.

До краја марта чланови Лојалити клуба и власници  картица погодности могу искористити посебне продајне подстицаје од -35% и -40% за одабране гарнитуре, табурее, кауче и лежајеве са лагера. За ову понуду не важе редовни попусти, али важе додатни  попусти по основу лојалити картица и картица погодности. Плаћање је могуће обавити готовином, вирманом, платним картицама, чековима грађана као и путем синдикалних и потрошачких кредита.

       

Комплетну понуду можете погледати ОВДЕ

ПРЕВОЗ

Сва роба купљена у СИМПУ чија је вредност преко 25.000 динара превози се бесплатно до 30 км од салона.

БЕСПЛАТНА МОНТАЖА

Монтажа је бесплатна за сву робу без обзира на њену вредност.

КОНТАКТ

СИМПО салони у Врању  налазе се на следећим адресама:

Тржни центар, Париске комуне 1. Контакт телефон салона је 017/432-567.

КЛУЗ, Стефана Првовенчаног 58. Контакт  телефон салона је 017/416-556.

РАДНО ВРЕМЕ

Радно време је од 9 до 20 сати сваког радног дана, суботом од 9 до 18 часова.

Готово да се на прсте могу набројати  културно уметничка друштва у Србији која имају традицију постојања од готово девет деценија. Једно од таквих је КУД „Коло“ у Бујановцу, које је у октобру ове године обележило 89. годишњицу постојања и рада.Такав континуитет у раду говори о посвећености и упорности  чланова друштва, али и оних који су били на његовом челу. Један од људи по коме се препознаје ово друштво је и Слободан Бобан Димитријевић, који је председник КУД “Коло“ већ  готово четири деценије.
За председника друштва постављен је сада већ далеке 1972. године  када је ово друштво преузето од фирме „Гумопластика“ под чијим је окриљем било од 1965. године. По преузимању добијају име „Коло“. А када се зађе у још даљу прошлост долази се до податка да је друштво формирано 1932. године. Иницијатори су били браћа Лештаревић и Стојана Цвејић која је тада у ово фолклорно друштво довела шест девојака које су се укључиле у рад и тада је практично друштво и оформљено. Тада је за председника изабран Влатко Манић, прдседник суда, а касније је председница била Марија Ковачевић. Било је покушаја да се овакво друштво оснује још 1923. године , међутим нису успели да тада доведу девојке које би биле чланице, већ су имали само групу певача. Као певачка група су и наступали све до 1932. године када су коначно формирали КУД са 10-ак мушких и 6 женских чланова.
Данас, сваке године КУД  броји око 100- тину чланова. То умногоме зависи од тога колико средњошколаца остане да овде студира и колико основаца у Бујановцу  упише средњу школу. У сваком случају, они који и даље остану на подручју Бујановца и даље учествују у раду друштва, па чак и онда када формирају своје породице,каже Бобан Димитријевић. 

За готово 90 година постојања процењује се да је у раду фолклора учествовало око пет хиљада чланова.
И у овако измењеним, ограниченим  условима због пандемије, од почетка ове године приредили су три концерта, група певача редовно наступа, а тако је било и када су обележавали годишњицу.Сам годишњи концерт  уз учешће  свих чланова одржан је без присуства публике, али је за њих био важан  као подсећање да се и у тешким временима сачува континуитет.

За постојање и рад оваквих друштава осим жеље и посвећености, потребна су и значајна финансијска средства. Пре свега за закуп простора у коме вежбају, јер сопствени немају, за набавку одеће и обуће, што морају обнављати обавезно на сваких 10-ак година, а каткад и чешће, као и на организацију путовања. Иначе, најчешће наступају у околним земљама, попут Македоније, Бујарске и Грчке. Први пут су наступали у иностранству и то у Бугарској далеке 1966. године. Највише су наступали у Македонији, где су, према проценама председника друштва Бобана Димитријевића, имали
око 200 концерата. Публика, па чак и они који нису љубитељи фолклора, диве се лакоћи са којом уметници плешу и труде се да кришом науче и заиграју неки корак. Највише пажње привлачи разноврсна српска народна ношња. Ова, некада свакодневна одећа, означавала је етничку припадност Срба, која их је на тај начин разликовала од различитих моћних освајача током вишевековне историје. Свако фолклорно друштво Србије користи другачију народну ношњу, у зависности из ког краја потиче и које игре игра. Најчешће коришћени делови костима из Србије су: кошуља са везом, сукња, кецеља, шајкача, појас или тканица, јелек, либада, шалваре, марама, чарапе и опанци.
Оно што их још карактерише је и то да су једно од ретких друштава које има сопствени оркестар, тако да увек наступају уз „живу“ музику. У саставу оркестра су четири хармоникаша, кларинетиста, гочобија, а доскора су имали и саксофонисту и трубача.
Међу члановима друштав увек је било Рома, а и данас их има, а било је и Албанаца који су  најчешће играли у фолклору. У оваквим околностима организовали су припреме и вежбање у групама од по 15 чланова , све у циљу очувања здравља. Поред тога, имају и групу певача, а фолколористи имају увежбаних 20 кореографија са играма из свих крајева Србије, али и из Црне Горе, Македоније и Бугарске, у принципу  са простора целог Балкана.
На листи Светске баштине УНЕСКО (Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу)  је 2017. године  уврстио српску игру-коло на светску листу културних добара од изузетне, универзалне вредности. Поред кола, драгуљ наше традиције су и народне песме, које немају композитора већ су прикупљене и записиване директно од људи из народа, искључиво по сећању.Чувари оваквих вредности су  управо културно уметничка друштва, која не само чувају, већ и промовишу игру, песму и обичаје који су у неким кључним тренуцима бурне историје, помогли да се очува културно биће српског народа, језик и обичаји. Отргли су од заборава део културног идентитета, на наступима нас подсећају ко смо и одакле смо.
Чланови друштва најрадије изводе игре из Бујановца, које су опет специфичне, јер се играју на непаран број тактова.У сваком случају, где год су наступали увек су били добро прихваћени и имали успеха. Обишли су готово све европске земље, изузев Скандинавије и Велике Британије. Имају одличне и сталне контакте са колегама у Чешкој и Словачкој, као и у Македонији, Бугарској и Грчкој. Овакви контакти су веома значајни за  организовање путовања и наступа. Већ су почели припреме за наредну годину када ће обележити велики јубилеј, 90 година постојања и рада.
С обзиром да немају сопствени простор где вежбају, организовали су се да се састају и играју и певају у одговарајућим просторијама школа, као и у спортској хали. Из општинске касе добијају свега око 200 хиљада динара на годишњем нивоу, а потребно им је око два милиона динара. Недостајућа средства обезбеђују фирме које помажу рад друштва, а и сами чланови плаћају чланарину  из које се најчешће финансирају путовања.
У наредној години јубилеја, планирају четири концерта. Уколико се ситуација са пандемијом стабилизује највероватније ће одржати и шест концерата.

Председник друштва Слободан - Бобан Димитријевић најављује да ће се наредне године повући са места председника  КУД „Коло“, како би уступио  место неком од млађих чланова. Тиме, како наглашава, не напушта друштво, већ жели да будућем председнику помаже да настави и унапреди његов рад. При томе, од  изузетног је значаја континуитет у одржавању контаката са колегама из других земаља, који такође негују и чувају традицију и обичаје. Сви чланови овог, као и других наших културно уметничких друштава су чланови једне велике породице која чува традицију српског народа и са поносом је презентује код нас и у свету.

 

Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.

Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.

 

Пред нама су најмасовније славе у нашем крају, Свети архангел Михаило и Свети Никола. Како се у народу каже, половина слави, а половина одлази на неку од ових слава. У тренутној ситуацији са корона вирусом не смемо да заборавимо да се слава не прекида, али да је ове године треба обележити у кругу породице, уз поштовање прописаних епидемиолошких мера.

 У овом периоду године навикли смо на гужве на улицама и у маркетима. С обзиром да велики број Врањанаца слави Светог архангела Михаила припреме за славу већ су почеле. Међутим, приметно је да нема толиких гужви и да су готово сви суграђани озбиљно схватили епидемиолошку ситуацију, те ће већина њих прославити своје заштитнике у кругу породице, са најближима.

 Наши суграђани кажу да неће враћати госте са врата, али да неће ни позивати ове године. Домаћини су спремни за славу, али је ове године припрема била скромнија, с обзиром да не очекују велики број гостију.

-Славу нећемо прекидати, а најближима ћемо заказивати, тако да у једном тренутку не буде више од неколико људи у соби, каже једна наша суграђанка.

Суштина славе је славски колач, жито и свећа, подсећају свештеници. Временом смо изгубили ту суштину, те су славе постале масовне свечаности, а неретко се прослављају и у кафанама. Ово није у складу са нашом вером, те ће нас ова ситуација донекле и вратити коренима, а то је прослављање славе у кругу породице, освећење и резање колача у храмовима и краткотрајно задржавање код домаћина.

- Славу свакако треба да славимо, али на један хришћански, духовни, еклисиолошки начин и зна се шта је слава, то је духовно сједињење са Господом нашим Исусом Христом кроз свето причешће, а посредник је наш светитељ молитвеник. Зато су и жито, колач и свећа три суштинске ствари, то не треба изостављати. Ова мука и невоља која је снашла цео свет не значи да људи не треба да славе, нема никакве сметње да свако ко слави донесе своје приносе у цркви, жито и колач, освети их и однесе кући и, наравно, у овим условима у којима се налазимо да се избегне масовно окупљање. Ручак треба да буде, хришћански, скроман, за ужи круг породице, каже епископ врањски Пахомије.

И ове године подсећамо да се жито увек припрема за славу, јер се оно приноси у славу Божију, част светитеља, за здравље укућана и покој душе предака.

Слава се, без обзира на епидемиолошку ситуацију, у свако време треба обележити са мером и прикладно, без претеривања у храни, пићу, без масовних свечаности и у оквиру храма и породичног дома.

 

“Врањска градска песма као део светског, музичког и фолклорног наслеђа'“ била је тема овогодишњег, другог фестивала организованог у позоришту „Бора Станковић“. Градска већница Зорица Јовић најавила је да ће руководство града истрајати у одлуци да фестивал постане традиционалан и да сачува своју аутентичност. Покровитељ манифестације је Град Врање, уз подршку Министарства културе.

Врањска градска песма уврштена је 2012. године на листу нематеријалних културних добара, што је био поводом покретања фестивала, подсетила је градска већница Зорица Јовић. Градска већница Зорица Јовић изјавила је да је „фестивал покренут на иницијативу градоначелника Слободана Миленковића и градско руководство чврсто је у одлуци да фестивал сачува аутентичност и постане традиционалан. О озбиљности са којом приступају овој манифестацији говоре и резултати које смо као град постигли у области културе.“

О врањској градској песми, као делу светског, музичког и фолклорног наслеђа, током вечери говорили су новинар РТС-а Драган Стојановић и композитор Раде Радивојевић.

Композитор Раде Радивојевић оценио је да врањску градску песми карактерише дерт- јака емоција, да је текст животни и осликава љубав, радост и патњу а мелодија је широка. Радивојевић је изнео предлог да се у Врању оформи фестивал, са песмама чији ће композитори бити инспирисани врањским мелосом. На тај начин би врањским градским песмама био удахнут нови живот. Новинар Драган Стојановић истакао је да врањске песме чувају језик, традицију, богату нематеријалну баштину овог краја, и тако опстају одупирући се новом времену. То је и тренутак да се подсетимо нашег Боре, да застанемо и да ослушнемо.

У музичком делу програма наступили су солисти Ивана Тасић и Бранимир Стошић Каце, уз музичку пратњу солиста и инструменталиста, Слободана Јовановића на хармоници и кавалисте Далибора Младеновића и КУД "Севдах". Током вечери приказан је и краткометражни филм под називом "Врање има душу", праћен аутентичним гласом песмопојке Стане Аврамовић Караминге. А Врањанци су својим присуством показали  да врањска градска песма има укорењену традицију.

Покровитељ фестивала је Град Врање, уз подршку Министарства културе.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Пренос моштију у Спомен костурницу манастира Свети Никола - Радио Телевизија Врање https://t.co/5gSUX729Z3 via… https://t.co/FBVg3Y12m4
Градоначелник: Стадион по УЕФ-а стандардима утицаће на развој града - Радио Телевизија Врање… https://t.co/XImMUgmYUz
Отвара се Школа за мале истраживаче - Радио Телевизија Врање https://t.co/8frrx5gjEL via @tripplesworld https://t.co/TLADecdDPJ
Follow RTV Vranje on Twitter