У селу Полом у општини Владичин Хан у току је завршетак прве фазе радова на изградњи канализационе мреже у насељу Шаварика. Ради се деоница од километар и 250 метара. Вредност радова је 5 милиона динара, а финансирају се из локалног буџета. На пролеће је у плану и друга фаза. Због компликоване конфигурације терена и нерешених имовинско-правних питања овај део Полома није имао до сада прописну канализациону мрежу. Мештани су се сналазили како су стигли. Радови на првој фази се приводе крају.

"Ово је најтежа деоница у селу. Мештани су годинама чекали да се реше сви имовински проблеми. Напокон је обезбеђена грађевинска дозвола и посао ће бити завршен за који дан. Почетком идуће године реализоваћемо и другу фазу", каже Мирољуб Ђокић- члан Општинског већа.

"Радови добро напредују, време нам иде на руку. Од укупне дужине деонице остало нам је нешто више од стотину метара. Постављена је 31 од 36 шахти. За неколико дана посао приводимо крају. Остаће нам неки ситни детаљи за пролеће", каже Зоран Анђелковић- извођач радова.

А на пролеће би требало да буде реализована и друга фаза радова у делу села где ће бити посебно сложено да се поставе цеви. Мештани су Соломонско решење нашли тако што су канализацију увели у поток ризикујући да годинама буду изложени смраду.

"Сва домаћинства су канализацију пустила у поток и то нам прави изузетно велики проблем. Добро је што се кренуло са овом иницијативом и надам се да ће ускоро да се и наша ситуација реши", каже Часлав Стошић- мештанин.

Локална самоуправа је упозната са овим проблемом. Кренуло се, по плану, са једног краја насеља на други и очекују да ће успети да реализују све како треба.

"Ми смо се још 2016.год. са мештанима договорили да решавамо овај проблем. Они нису имали другог начина да реше проблем отпадних вода него да се улију у поток. Имали смо бројне проблеме око решавања правно-имовинских односа и са физичким лицима и комуникације са Дирекцијом за имовину. То смо решили и пројекат је конципиран у две фазе. Прва се приводи крају, а друга ће се радити на пролеће", каже Горан Младеновић- председник општине.

Младеновић каже да ће јавни позив за другу фазу бити расписан почетком године. Реч је и озбиљној инвестицији вредности 11 милиона динара које је неопходно издвојити из локалног буџета.

 

Све је спремно за зимску сезону, на деоници од Владичиног Хана до Врања и Предејана, кажу путари. Са нове асфалтне бази која се гради у Владичином Хану деловаће се на ауто-путу. Радови на бази би требало да буду завршени до краја децембра. На улазу у Владичин Хан у току је изградња базе Путева Србије,  за одржавање ауто пута у зимским, али и летњим месецима. Извођач радова је предузеће Србија ауто-пут.  Завршена је изградња објекта за складиштење соли, предвиђено је подизање и објеката за смештај запослених и механизације. Због изузетно лоше конфигурације терена касни се са завршетком радова. Приликом ископа, стена на коју се наишло намучила је извођаче радова. Осим тога избачено је више од 50 хиљада кубика земље. Међутим план је да посао буде завршен до краја године. До изградње базе, формиран је привремени пункт испод моста Врла, где су ускладиштене одређене количине соли и другог материјала како би се реаговало на време у случају лошег времена. Али и поред тога, све је спремно и за зимску сезону, кажу надлежни. И ако није било потребе за већим ангажовањем, јер зима још увек није показала зубе, располаже се и са механизацијом и са довољним количинама соли и ризле. Са базе у Владичином Хану  ће се деловати на новом ауто путу, односно на делу ауто пута према Врању и Грделици. Сличне базе изграђене су на петљи у Грделици, у Бујановцу у Српској кући и на наплатној станици Прешево.

 

Приликом сече дрва у шуми, настрадао је 25- о годишњи Далибор Стојковић из Владичиног Хана. Несрећа се догодила у селу Мањак, а након увиђаја на месту несреће констатовано је да се ради о задесној смрти, односно несрећном случају. Далибор ће бити сахрањен на сеоском гробљу у Прекодолцу.


Због радова на електроенергетским обjектима, сутра без напаjања електричном енергиjом остаће сва села на потезу Прекодолце-Житорађе-Козница и Кржинце-Момин Камен-Џеп-Мртвица. Искључење jе планирано у периоду од 9 до 14 часова, јавили су из Електродистрибуције.

 

Манастир Свети Илија налази се у селу Кацапун на територији општине Владичин Хан. Манастир је изграђен у 13. веку на темељима старог манастира. Представља споменик културе и духовности од изузетног значаја за Пчињски округ, али и за све православне. Изградили су га Немањићи јер се налазио на путу за Хиландар. Манастирска црква зидана је од грубо тесаних камених блокова, лепљених блатом. Црква је изграђена са малим улазним вратима, па се свако када улази поклони светињи. Тако су се и освајачи поклањали. Турци га нису срушили, јер су се по предању плашили Светог Илије као пророка и светитеља. Једнобродна црква постављена је правилно у правцу исток-запад. Улаз и задњи зид цркве окречени су у бело. Покривена је кровом на две воде, који је поплочан равним, каменим плочама. На источној страни црквеног здања налази се тространа апсида, која је такође покривена каменим плочама. Изнад је окулус у коме је уписан крст. Унутрашњост цркве састоји се од припрате, наоса и олтарског простора, који је веома мали. На основу археолошких података фреске у манастиру први пут су осликане у 16. веку, византијским иконописом. Зидно сликарство у овој светињи је веома оштећено, мада се још увек могу препознати представе светитеља и сцена из Светог писма. У олтарском делу осликана је представа Богородице Ширшије од небеса. На источној страни је Архангел Гаврило, а десно Богородица и представа Благовести. У проскомидији насликан је Архиђакон Стефан, а у своду изнад олтара Бог Отац. У своду наоса осликана је представа Исуса Пантократора и Вазнесења, док су у нижим зонама свода приказани Силазак у Ад, Мироснице, Распеће Христово, као и прање ногу и Тајна вечера. Због старости, али и лоше светлости поједине представе се једва распознају. У једном временском периоду на цркву се обрушило оближње брдо, па је тако манастир био затрпан испод земље, претпоставља се најмање сто година. Према легенди, светињу је открило крдо стоке које је пасло у околини. Постоје записи да је овде у једном тренутку било и до 300 монаха. У новијој историји манастир Светог Илије у Кацапуну преко сто година је био без монаштва. С благословом владике Пахомија, а уз помоћ Министарства вера Владе Републике Србије и верника из Пчињског округа 2003. године почела је обнова манастира. Озидан је и конак за смештај монаха. Отворен је за посетиоце сваког дана, налази се на старом путу Врање – Владичин Хан код села Стубал, одакле вас дрвени путоказ упућује право на манастир. Од те раскрснице пут је дуг око 6, 5 километара. Игуман манастира је отац Серафим. У мају прошле године догодила се велика несрећа. Манастирски конак је изгорео у великом пожару, али захваљујући присебности братства манастира и верујућем народу који се задесио у време пожара након свете литургије, избегнута је катастрофа и изгорео је само кров и поједини делови конака. У пожару је нажалост страдала и цела радионица са алатом, уз који је братство израђивало свеће за епархију, иконе и слично. Манастир Светог Илије у Кацапуну налази се на 700 метара надморске висине, а у непосредном окружењу налази се велико природно и духовно богатство.

 

Страна 1 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter