У организацији Српске заједнице у Македонији, у Куманову је обележена 80. годишњица од јуначке погибије српских пилота са Кумановског аеродрома 6. априла 1941. године приликом напада фашистичке Немачке на Краљевину Југославију, који су одлучно полетели, супротставили се многоструко надмоћнијем непријатељу, веома храбро и пожртвовано положили своје животе за слободу отаџбине.

Почаст је небеским херојима одата минутом ћутања а венце су положили: Демократска партије Срба у Македонији, председник Иван Стоилковић, посланик у Скупштини Македоније, Српска заједница у Македонији, председница Гордана Јовић Стојковски, Савет општине Куманово, председница Атина Мургашанска, СУБНОР Србије, Града Врања и Општине Владичин Хан,председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић, бригадни Генерал Зоран Лубура и потпуковник Драгутин Димчевски, затим делегација Војних ветерана Куманова и КУД „Српски Вез“ из Куманова. У одавању почасти полагањем венаца, нажалост, није било представника Амбасаде Србије у Македонији.

О историјском значају овог датума говорио је председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић и његово излагање преносимо у целости:

Даме и господо, све вас поздрављам у име СУБНОР-а Србије и председника генерал-мајора Видосава Ковачевића. Окупили смо се да, поводом 80. годишњице, одамо почаст првим херојима априлског рата 1941. године, овде на некадашњем Кумановском аеродрому „Режановачка коса“ уз мало познату чињеницу да је напад Немачке на Краљевину Југославију, у Другом светском рату, започео од Куманова, скоро два сата пре но што је бомбардован Београд у 6,30 часова.

Са аеродрома из Бугарске велика формација немачких месершмита, тада веома савремених борбених авиона, користећи фактор изненађења, прелази границу Краљевине Југославије и упућује се према Куманову где је био стациониран Пети ловачки пук ваздухопловства Краљевине Југославије, односно 111. и 112. ескадрила које су поседовале застареле авионе марке „Хокер Фјури“,а захваљујући петој колони у југословенској војсци Немци су имали и планове свих југословенских аеродрома те су лако могли неутралисати све ескадриле. Тринаест југословенских авиона, на брзину, полеће са Кумановског аеродрома и прихвата неравноправну борбу са ескадрилом од 21. немачког авиона. Четрнаести авион, мајора Џел Фрање, прикривеног хрватског усташе, намерно није полетео са аеродрома и уништен је на земљи.

О пожртвованости, епској погибији и херојству „кумановских пилота“ 6. априла 1941. године говори и податак да је капетан прве класе Војислав Поповић, командант 111. ловачке ескадриле, када је остао без муниције, одлучио се на самоубилачки чин тако што је својим авионом ударио у непријатељски, након чега су се обе летелице срушиле. То је учинио и његов саборац поручник Милорад Танасић који је директним ударцем своје летилице у немачки авион успео да уништи још један месершмит 110, положивши сопствени живот на олтар своје отаџбине. Оправдано се поставља питање да ли су прве камиказе у Другом светском рату били јапански пилоти или су то били српски пилоти са кумановског аеродрома?

Данас, овде испред овог споменика, који су после рата подигли Скопски ваздухопловни гарнизон и Савез бораца из Куманова, а поводом 80. годишњице од погибије, одајемо дужну почаст храбро погинулим пилотима Краљевине Југославије : капетану Константину Јермакову, Русу по националности, командиру 112. ескадриле, капетану Војиславу Поповићу, Србину по националности, командиру 111. ескадриле, поручнику Милораду Танасићу, потпоручнику Милутину Петровићу, нареднику Јевти Арсићу, нареднику Ратомиру Милојевићу, нареднику Верољубу Стојадиновићу. На споменику су исписана имена још и : пуковник Фердо Градишник, капетан Никола Иванчевић, поручник Ђорђе Стефановић, поручник Владимир Кинић, наредник Живан Јовановић, наредник Стјепан Јурковић, поднаредник Слободан Ђорђевић и Василије Мировић, укупно 15 погинулих са кумановског аеродрома. У овој страшној ваздушној борби рањена су и четири пилота Краљевине Југославије.

Подвизи јунака Петог ловачког пука вредни су памћења и на таквим примерима несебичног патриотизма треба васпитавати будуће генерације, јер отаџбина, као и породица, нема цену. Њоме се не тргује без обзира на снагу непријатеља, брани се до последњег као што су то чинили припадници 111. и 112. ловачке ескадриле 6. априла 1941. године изнад Куманова.

Вама, члановима Српске заједнице у Македонији захваљујем се у име СУБНОР-а Србије што негујете културу сећања на све светле тренутке из историје ослободилачких ратова свих народа са ових простора. 

Припадници Министарства унутрашњих послова у Босилеграду ухапсили су Д. М. (1989) из околине овог места, због постојања основа сумње да је извршио кривична дела изазивање опште опасности и уништење и оштећење туђе ствари.

Сумња се да је он, 18. фебруара ове године, у селу на подручју Босилеграда отвореним пламеном изазвао пожар на једној штали, као и да је разбио стакла на улазним вратима основне школе и једне куће.

Полиција га је истог дана идентификовала и ухапсила.

 По налогу заменика тужиоца Основног јавног тужилаштва у Владичином Хану, осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Тужилаштву.

Завршена је реконструкција највеће градске школе у Владичином Хану. Радови на згради, која је саграђена педесетих година прошлог века, трајали су годину дана са прекидима због епидемиолошке ситуације. Обновљено је све, од котларнице до крова. Инвестиција је вредна 110 милиона динара.

Комисија за примопредају локалне самоуправе обишла је школу и утврдила стварно стање. Зграда је у потпуности реконструисана и прилагођена савременим условима рада. Радови су обухватили санацију котларнице, која је била у лошем стању. Стари котлови на угаљ замењени су новим, на пелет. Реконструисане су електро и водоводне инсталације, учионице, постављена нова столарија, урађена изолација и фасада и кров. У потпуности је обновљена трпезарија, фискултурна сала, двориште школе, школско игралиште.

На новом спортском терену ученици ће моћи да се баве одбојком, фудбалом и другим активностима. Саграђена је нова трибина, а комплетан простор је ограђен и покривен видео надзором, као и расветом. У реконструкцију школе уложено је више од 110 милиона динара, уз подршку Владе Србије, кроз „Програм обнове и унапређења објеката јавне намене у јавној својини“ посредством Канцеларије за јавна улагања.

Више од 500 ученика, који наставу похађају у матичној школи и подручним одељењима у селима Летовиште, Куново и Сува Морава, добило је најсавременије услове за рад каквим могу да се похвале само образовне установе у већим градовима.

Школа би требало да добије и енергетски пасош јер објекат испуњава стандарде енергетске ефикасности, о чему се посебно водило рачуна.

У општини Владичин Хан у току су радови на санацији последица недавног невремена. Ванредна ситуација је још увек на снази па се користи сва расположива механизација како би штета на свим локацијама била санирана. У селу Кацапун почела је изградња моста, којим ће бити решен дугогодишњи проблем који се јављао увек када падну кише.

Као и много пута до сада, и са овом кишом урушен је пропуст у селу Кацапун који води до манастира Светог пророка Илије. У локалној самоуправи су одлучили да га више не поправљају већ да приступе трајном решавању проблема.

„Мост ће бити 8 метара дужине, 3,5 метара ширине. На једном обалном ослонцу ће бити 2,5, а на другом 3 метра висина моста . Рачунамо да ту неће више долазити до зачепљења и да ће се саобраћај одвијати нормално и безбедно. Урадићемо и ограду за пешаке, како би и они били безбедни приликом преласка.Вредност радова је 2 милиона и 400 хиљада динара", каже Горан Младеновић председник општине Владичин Хан

Урађене је једна обала моста и почели су радови на другој. Има проблема јер се радови одвијају у речном кориту и вода пролази кроз део који се ради, па су дежурства радника даноноћна. Пумпе избацују воду како би се све завршило у року и поставили стубови и моснице.

Планирано је да се уради и асфалтни пут од месне заједнице Лепеница до манастира. Па ће тако комплетна деоница до ове значајне светиње бити решена и омогућен долазак и верницима и туристима из других градова и земаља.

У општини Владичин Хан у току су радови на санацији последица поплава. Причињена је велика материјална штета на инфраструктурним објектима, а пријаве грађана за објекте и пољопривредно земљиште још пристижу. Процењује се да ће укупна штета бити већа од 20 милиона динара.

Тешка механизација распоређена је на више локација. У селу Сува Морава у току су радови на решавању атмосферских вода, уређењу сеоске реке и санацији пута. Мала Сувоморавска река, која у летњим месецима скоро да и пресуши, када падну обилније кише или снег, зна да направи велику штету.

Решавање овог проблема обрадовало је мештане.

„Увек је био проблем када дође ова река. Незгодна је када буду јаке кише, јер нарасте. Имамо и поток који се улива у њу и дешава се да се излије и поплави дворишта. Сада је однет и пут. Надамо се да ћемо овим решити проблем за сва времена, јер нам се изнад налазе имања и не можемо до њих по оваквом путу“, каже Новица Младеновић, мештанин.

У општини кажу да желе да помогну свима. Урађени су приоритети и ради се на отклањају штета, али и заштити инфраструктуре, привредних субјеката, домаћинстава и пољопривредног земљишта од сличних ситуација. Апелују на грађане да имају стрпљења, стићи ће до сваке локације.

„Сада већ знамо где су ударне тачке и где су највећи проблеми са којима се наше становништво суочава. Користимо ову ванредну ситуацију да што више позиција санирамо и да неке наредне овакве ситуације спремно дочекамо и ми и физичка и правна лица. На овој локацији постављамо цеви Ф 1400 које смо добили од Коридора, приликом изградње ауто-пута. Желимо да регулишемо воду како не би задавала проблеме мештанима. Поправићемо и пут који води до највиших делова Суве Мораве“, објашњава Горан Младеновић, председник општине Владичин Хан.

Река Врла такође је задала много мука становницима који живе или имају имања у приобаљу.

„Ова речица, да је тако назовемо, њу не може нико да укроти. Непредвидива је и требало би да се сваке године одржава речно корито, да се исправи ток, како не би правила људима штете.  Захваљујући општини, ми никада нисмо имали већих проблема. Она надође и однесе део земљишта, али они пошаљу машине, уреде обале и санирају штету“, истиче Слађан Костић из Житорађа.

Радови се, са побољшањем временских прилика, настављају и даље. Радиће се санација моста у Кацапуну, неколико прелаза, два клизишта и путне инфраструктуре у граду и по селима.

Страна 1 од 19

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У последња два дана вакцинисано још 1000 Врањанаца - Радио Телевизија Врање https://t.co/S5dj9RVJJM via… https://t.co/lzMsFHbNTK
45 новозаражених у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/dkOZdmmoG1 via @tripplesworld https://t.co/85DRwi2PiP
Вакцинисани корисници Народне кухиње - Радио Телевизија Врање https://t.co/AiUaxAisAs via @tripplesworld https://t.co/F9vc58nu52
Follow RTV Vranje on Twitter