Сумирање рада Скупштине града Врања, која ради по програму који се усваја у овом телу крајем сваке године, била је тема конференције за новинаре, коју је одржао Дејан Тричковић у просторијама Српске напредне странке која га је и кандидовала за председника локалног парламента. Он је нагласио да је ниво доступности информација о раду Скупштине врло висок, а седнице се могу пратити и у директном телевизијском преносу. Највиши орган, који доноси најважније одлуке Скупштина града Врања у овом сазиву функционише од 15. јуна 2016. године, без прекида. Одмах на почетку,  након одбијања усвајања завршног буџета града, уследиле су кадровске промене. Прву годину рада скупштине обележила је ликвидација Дирекције и Скијалишта. У наредној години уследило је оснивање Месних заједница, као и избори за Савете. Донета су и важна документа.

„Доношена су нека стратешка документа, од којих је посебну пажњу изазвао План капиталних инвестиција за период од 2018. до 2022. године, Стратегија јавног здравља од 2018. до 2025. године, а град је први пут добио и Главног градског урбанисту. Усвојен је и кодекс понашања службеника и намештеника”, каже председник Скупштине.

У прошлој години одржано је 12 седница локалног парламента, а уследила је и реорганизација Завода за урбанизам. И 2018. годину обележило је доношење значајних документа.

„Усвојена је Бренд стратегија за период 2018-2023. година, Акциони план за укључивање грађана у процес доношења одлука о трошењу средстава прикупљених по основу пореза на имовину 2018-2021.година, Програм развоја туризма за период 2018-2022. година и Акциони план за побољшање положаја Рома и Ромкиња за период 2018-2021. година. Донета су и важна планска документа.

Усвојена је Декларација о борби против свих облика трговине људима, по којој је Врање други град у Србији, одмах после Ниша, који је усвојио овај документ. Те године усвојен је и нови Статут града, а почетком ове, Пословник о раду Скупштине. У 2019. донет је и Акциони план за унапређење базе података пореских обвезника,  План развоја креативних индустрија, ЛАП и локални акциони план за унапређење положаја особа са инвалидитетом. Средом су разговари са грађанима и до сада их је примљено више стотина, рекао је Тричковић.

У Прешеву је јуче у насељу Железничка станица, око поднева, дошло до саобраћајног удеса у коме су повређене  две особе. Како сазнајемо из Полицијске управе, возач „форд фиесте" стар 56 година ударио је у „волцфаген пасат" којим је управљао 36-то годишњи мушкарац. Од силине ударца, „пасат" је ударио у паркирано теретно возило, а „фиеста" у још једно паркирано возило. У саобраћајној незгоди су повређена два лица. Тешке телесне повреде задобио је возач „пасата", а путник који је био са њим, лакше повреде.

Акција превентивних прегледа наставља се у недељу 3. новембра. У периоду од 8 до 16 сати у врањском Дому здравља и Болници заинтересовани грађани могу да се јаве ради неуролошког, мамографског и офталмолошког прегледа. То што се осећате добро не значи да сте здрави, поручују стручњаци и позивају да преконтролишите своје здравље пре него што Вас нешто заболи. Бесплатне превентивне прегледе грађани ће моћи да обаве без заказивања и без здравствене књижице. Статистика каже да око 80 одсто болести могу да се спрече или да се излече ако се открију на време.

Олга Силистаревић, још увек није прешла границу старости, како се макар према статистикама она одређује, има 63 година и не жели да живи.

„Кућа ми је пала, била је склона паду, јер је то стара кућа, мој отац је правио. У тој кући ни струју нисам имала. У њој сам живела са сином, без супруга, јер сам се развела. Иако сам радила у Коштану нисам могла да обезбедим новац да ту кућу средим. Мој бивши супруг ништа није помагао и сав трошак одгајања детета пао је на моја леђа. Нисмо били ни венчани, свекрва ме није хтела и након годину дана смо се развели. Моји родитељи нису могли ништа да ми помогну, јер су имали петоро деце. Два брата су ми умрла и остале смо три сестре. Они имају своје породице и немају места за мене”, говори сузних очију, жена без дома, и сазнајемо потпуно сама.

                                                                  

„Прошла су два месеца како ми је син умро од инфаркта. Није био ожењен, имао је једну жену из Сурдулице, али је она после извесног времена побегла. Није могла да живи у таквој кући, која ни основне услове није имала” и крећу тешке сузе из готово већ исплаканих очију. Питања скоро да више и немамо. Кроз сузе наставља Олга да говори, иако је ништа не питамо, али осећамо да треба да је слушамо.

„Ишла сам у Центар за социјални рад и тражила помоћ да поправим кров. Они су ми рекли да чекају донацију и тако, кућа паде”, окреће главу од нас и гледа у даљину, а нама се чини да ствара слику своје куће, које више нема.

„Није била на моје име, јер је отац умро изненада и није је преписао никоме”.

Након 21. године рада у Коштани добила сам пензију 13 хиљада динара. Нигде нисам могла да се запослим. Ишла сам и тражила посао у Комраду. Њихов одговор је био „ти си стара, тражимо младе” и шта ћу ја. Моје сестре не могу да ме прихвате имају породице, мужеве, снаје, синове. Овде сам од када ми је син умро. Није лоше, имам доручак, ручак, али ја нисам добро, плачем и даљу и ноћу за мојим сином јединцем” и опет плач, прича се увек враћа на смрт сина.

„Био је болестан, уградили су му стент. Две године је био добро, а онда је почео да се гуши, био је у болници и тамо је и умро. Све то ме сломило Молим бога да умрем”, то говори Олга без суза, као да се већ растала са својим животом.

„Излазим стално на гробље јер је код нас тако. Овде ме критикују, неко ме разуме, неко не. Носим храну на гробље да се види на оном свету. Тешко ми је много ми је тешко, тешко”.... гуше је и саме речи.

На питање како се односе према њој у прихватилишту каже

„Добри су људи према мени, али право да ти кажем, мени није ни до приче, ни до смејања, ни до живота. Ја сам изгубила сина јединца, нема ни браћу ни сестре. Његов отац  се није јављао. Није иако је из Врања, побегао је од мене и оженио се у Пирот и није га ни чуо, није га ни гледао”.

„Шта ће ми живот без сина”, понавља Олга. „Погрешно је, боље да сам ја умрла, а он да живи, он је био млад. Били смо веома везани и ја сада у ничему не проналазим мир. Син ми је стално пред очима, ако не одем на гробље, имам осећај да ћу пукнути”, тешко и неутешно говори Олга.

Киша која је пала и јутрошња магла створиле су влажност, која је утицала да се пожар у околини села Честелин код Врања стабилизује. Временске прилике ишле су на руку ватрогасним екипама, иако  су оне и даље на терену. Врши се обилазак терена и проверава сваки педаљ, посебно најкритичнијих тачака. После неколико бурних дана претпоставка је да је пожар угашен, иако то са сигурношћу не може да се каже, јер је захватио велику површину, чак 13 километара. На подручју општина Босилеград и Трговиште и даље тешка и ванредна ситуација.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter