На свим возилима од данас су обавезни зимски пнеуматици. Међутим, због повољних временских прилика многи су одустали од замене гума. Код вулканизера нема гужви и има довољно гума свих врста. Дилеме нема: уколико су на путу лед и снег, а на аутомобилу имате летње гуме, а још притом изазовете саобраћајни удес, постајете аутоматски криви јер ваше возило није имало одговарјућу законски прописану опрему. Третира се као технички несиправно.

Савет за безбедност града Врања и Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије традиционално су организовали доделу ауто седишта за децу. Одржана је и обука за правилну употребу дечјих ауто седишта, а предавачи су подсетили и на поражавајућу црну статистику. Укупно је подељено 145 седишта, од тога 125 је финансирала локална самоуправа. „Ову акцију организујемо од 2014. године, а ово је највећи број ауто седишта која смо до сада поделили, чак скоро дупло више у односу на прошлу годину,'' рекао је градоначелник обраћајући се присутним родитељима и деци. Он је подсетио да се Град различитом врстом едукација, физичко – техничким мерама у зонама школа, опремањем најмлађих учесника у саобраћају и другим активностима активно укључује у смањење броја саобрaћајних незгода са посебним акцентом на децу.

„Оно што је најбитније ово није само поклон, ово није само да избегнете саобраћајни прекршај, ово  је, пре свега, подстрек за пуно поштовање саобраћајних прописа и закона и да своју децу од најмлађих ногу васпитавате и развијате свест о неопходности безбедности учесника у саобраћају, али све то је усаглашено са Националном стратегијом, до у 2020. години не буде погинуле деце у саобраћају, а да се број повређене деце смањи за 50 посто. Све што радимо радимо због будућности наше деце”, каже Слободан Миленковић, градоначелник.

Савет за безбедност од почетка године већ је организовао низ активности у циљу подизања свести о важности поштовања саобраћајних прописа, почевши од ''Пажљивка'', преко акције унапређења безбедности деце виших разреда основних школа, па до такмичења средњих саобраћајних школа у области безбедности.

„Примарни проблем безбедности саобраћаја код нас је недостатак свести. Имамо недостатак свести код људи који учествују у саобраћају, имамо недостатак свести чак и код људи који управљају системом безбедности саобраћаја. Ми се трудимо да то променимо. Један од начина је стална едукација”, каже Радивоје Трифуновић, Агенција за безбедност саобраћаја РС.

Осим самог поседовања ауто седишта за децу, врло је важна и његова правилна употреба. О томе је такође било речи у виду обуке за присутне родитеље.

Родитељи кажу да им овакав поклон пуно значи, јер углавном нису до сада имали ауто седишта, или су позајмљивали.

Поражавајућа црна статистика говори да деца најчешће страдају у саобраћајним незгодама у периоду када о њима брину родитељи, а то су најчешће летњи месеци. У периоду од 2014. до 2018. године у саобраћајним незгодама је страдало чак 7608 детета, од тога тешко је повређено 1013, док је 65 деце погинуло. Врање ове године бележи напредак ако говоримо о везивању сигурносног појаса, 72% становништва поштује овај пропис.

 

Промена временских прилика условљава појаву респираторних инфекција и других здравствених тегоба. У Заводу за јавно здравље кажу да је у Врању и округу стање уобичајено, нема повећаног броја оболелих, али је неопходно применити мере заштите. Почела је и вакцинација против сезонског грипа која тече задовољавајуће. У овом периоду године много се више борави у кући па је зато појава и пренос респираторних инфекција уобичајена. Грађани треба да знају да је у циљу заштите неопходно често проветравати просторије у којима се борави, узимати више витамина, топлих напитака, прилагодити исхрану и јављати се лекару на појаву првих симптома респираторних инфекција.

„Код нас за сада није детектован грип, али број респираторних инфекција је уобичајен за овај период године и стога је потребно предузети неопходне мере и у породици и у колективима. Потребно је избегавати рад са сликом акутних респираторних инфекција, одлазак у вртић или школу уколико се ради о деци или на посао, како би се смањила трансмисија респираторних вирусних инфекција”, каже др Слађан Станковић- епидемиолог ЗЗЈЗ.

У колективним срединама неопходно је да се енергично спроводе мере дезинфекције, ту се пре свега мисли на предшколске установе и школе истиче др Станковић. Он такође саветује оне које вирус савлада да ипак остану код куће и одлеже, јер без мировања само продужавају болест.

„Мировање организма у таквом стању уз узимање симптоматске терапије доприноси што бржем оздрављењу.  Смањује се могућност настајања компликација код респираторних инфекција које могу да буду значајне као што је обољевање од грипа, вирусне или бактеријске упале плућа. Нелечење може довести чак и до смртног исхода”, каже др Слађан Станковић- епидемиолог ЗЗЈЗ.

Поред поменутих, мера заштите је и вакцинација против сезонског грипа. Тренутне анализе показују да је одзив грађана добар.

Значај вакцинације је озбиљно схваћен и до сада је две трећине планираних доза за Пчињски округ потрошено. Надамо се да ће у новембру бити утрошене и преостале количине. Вакцину треба да приме хронични болесници, особе старије од 65 година и здравствени радници како би се смањило ширење вируса грипа”.

А грип уобичајено треба очекивати у децембру, па све до фебруара. Зато мере заштите треба предузети на време, поручују здравствени радници.

 

 

Произвођачи дуња на југу Србије , ове године могу бити задовољни  и  родом  и квалитетом  плодова. До сада је обрано  око 50 одсто рода. Очекује се да ће до средине новембра сав род бити убран. На југу Србије дуње су обране са 50 одсто површина. На територији  округа под овим воћем је укупно 120 хектара, од чега на подручју Врања 80 хектара. Климатски и други агро услови на овом терену изузетно погодују овом воћу. Тако ће и ове године произвођачи забележити добре резултате  и у количинама и квалитету. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе  каже да су приноси око 17 тона по хектару. Квалитет је одличан с обзиром на велики број сунчаних дана током сазревања. Берба је у старту каснила 10-ак дана те је зато и продужен период убирања плодова.Рачуна се да ће све бити завршено најкасније до средине новембра. Ова година била је повољна јер  током продуженог лета  није било влаге, а тиме и услова за појаву бактерија и вируса. Род је добар,  а ове године и цене по којима ће произвођачи моћи да пласирају плодове. Сузана Јеркић истиче да што се тиче сортимента на нашем подручју углавном су врањска и лесковачка дуња, ређе друге сорте. Откуп рода је у највећем броју случајева организован. Ценом  генерално произвођачи  могу бити задовољни. У малопродаји креће се од 50 до 70 динара за килограм, а у великопродаји од 25 до 30 динара. До сада подигнути засади  редовно се одржавају, јер је то једини начин да се очекује род. Дуња је осетљива на бројне болести које могу потпуно да  је униште а најчешће су то монилија, пепелница и пламењача, као и разне врсте штеточина. Воћарима  након бербе предстоје радови у засадима пре свега ђубрење згорелим  стајњаком и заоравање, као и заштита.

Сумирање рада Скупштине града Врања, која ради по програму који се усваја у овом телу крајем сваке године, била је тема конференције за новинаре, коју је одржао Дејан Тричковић у просторијама Српске напредне странке која га је и кандидовала за председника локалног парламента. Он је нагласио да је ниво доступности информација о раду Скупштине врло висок, а седнице се могу пратити и у директном телевизијском преносу. Највиши орган, који доноси најважније одлуке Скупштина града Врања у овом сазиву функционише од 15. јуна 2016. године, без прекида. Одмах на почетку,  након одбијања усвајања завршног буџета града, уследиле су кадровске промене. Прву годину рада скупштине обележила је ликвидација Дирекције и Скијалишта. У наредној години уследило је оснивање Месних заједница, као и избори за Савете. Донета су и важна документа.

„Доношена су нека стратешка документа, од којих је посебну пажњу изазвао План капиталних инвестиција за период од 2018. до 2022. године, Стратегија јавног здравља од 2018. до 2025. године, а град је први пут добио и Главног градског урбанисту. Усвојен је и кодекс понашања службеника и намештеника”, каже председник Скупштине.

У прошлој години одржано је 12 седница локалног парламента, а уследила је и реорганизација Завода за урбанизам. И 2018. годину обележило је доношење значајних документа.

„Усвојена је Бренд стратегија за период 2018-2023. година, Акциони план за укључивање грађана у процес доношења одлука о трошењу средстава прикупљених по основу пореза на имовину 2018-2021.година, Програм развоја туризма за период 2018-2022. година и Акциони план за побољшање положаја Рома и Ромкиња за период 2018-2021. година. Донета су и важна планска документа.

Усвојена је Декларација о борби против свих облика трговине људима, по којој је Врање други град у Србији, одмах после Ниша, који је усвојио овај документ. Те године усвојен је и нови Статут града, а почетком ове, Пословник о раду Скупштине. У 2019. донет је и Акциони план за унапређење базе података пореских обвезника,  План развоја креативних индустрија, ЛАП и локални акциони план за унапређење положаја особа са инвалидитетом. Средом су разговари са грађанима и до сада их је примљено више стотина, рекао је Тричковић.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter