Наше породилиште целе године бележи раст и то је радосна вест, јер је једно од ретких у Србији, рекла је у изјави за нашу кућу, начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић. У једном дану је чак 16 беба напустило породилиште. На повећање наталитета утиче мотивисаност жена, која долази и од подстицаја који стижу са републичког нивоа, но и наша локална самоуправа са својим мерама не заостаје.

У првих девет месеци ове године у Србији је рођено 356 беба више него прошле године, изнела је податак министарка за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић. Велики допринос овом побошаљу дошао је из врањског породилишта.

„Ми имамо једну радосну вест. Наше породилиште целе године бележи раст по броју порођаја и по броју рођених беба. Тренутно у односу на прошлу годину имамо 68 порођаја више и 89 беба више него на данашњи дан прошле године. Једно смо од ретких породилишта у Србији које бележи раст”, каже начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић.

За одгајање деце потребна су велика средства, што је држава и препознала. Тако се кренуло у причу око различитих подстицаја, али и није све на причи, јер је за стимулисање рађања прошле године издвојено 500 милиона  динара, а ове 650 милиона динара. Тенденција је да буџет у наредној години буде већи, а да ће се мере подршке за рађање наставити, нарочито за помоћ родитељима који добију друго и пето дете.

„Мислим да су жене мотивисаније, сада имамо велики број мајки које рађају треће дете. Један од разлога је и тај што добијају две године плаћеног одсуства, а и велика медијска кампања за повећањем наталитеа је томе допринела, јер наши млади доста прате друштвене мрже и медије, тако да и вама захвалност на вашем труду да расте број порођаја и беба у Србији.”

Са своје стране и локална самоуправа већ годинама помаже на разне начине у промени лоше наталитетне слике. Од 2012. године се из буџета града издвајају средства за помоћ паровима у процесу вантелесне оплодње. Последња прича односи се на 7 пара.

„Градско веће је подржало као и увек до сада када је у питању популациона политика на првом месту. Подржана су седам захтева и предлога Комисије за пружање помоћи паровима за вантелесну оплодњу са износом од по 300 хиљада динара”, каже већница Зорица Јовић.
 
Према подацима са републичког нивоа и речима министарке, највише деце рађа се у највећим центрима. По бебама је и наш град велики центар. 

Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању уручила је данас 15 специјализација и једну субспецијализацију будућим специјализантима. Она је рекла да је ово велики добитак за цео Пчињски округ, за Косовско Поморавље и цео југ Србије, с обзиром да се очекује да за пет година око 60 одсто лекара специјалиста оде у пензију. Министарство здравља је одобрило 4 специјализације за хирургију, 4 за урологију, по једну за гинекологију, анестезију, психијатрију и интерну медицину и две за неурологију. Доктори који су данас добили специјализације дочекали су их са радошћу након више од десет година.

„Добио сам субспецијализацију из гастроентерологије. Ја сам две године на ВМА учио да радим гастроскопију. Идеја директорке  др Љиљане Антић је  била да се она ради на вишем, субспецијалистичком нивоу, тако да сам јој неизмерно захвалан на субспецијализацији коју сам добио. Могу да обећам да ћу оправдати поверење које ми је указано и сматрам да ће то бити добра ствар првенствено за пацијенте”, каже др Милан Младеновић.

„Добио сам специјализацију из урологије и на њу сам чекао пуних 12 година. У Здравствени центар долазе пацијенти не само из Пчињског округа већ и из Косовског Поморавља тако да сматрам да су ове специјализације биле неопходне”, каже др Горан Стаменковић.

„Добила сам специјализацију из неурологије. Чекала сам је 13 година. То је оно што ја волим и чиме желим да се бавим. Уписаћу је у Нишу, због близине и породице”, каже др Иванка Стајић.

Неки од будућих специјализаната ће одабрати Клинички центар где ће специјализирати, а неки ће остати у Врању јер постоје ментори који ће их обучавати у Здравственом центру.

„Нови Хируршки блок и реконструкција старе Болнице не би могли да функционишу без специјалиста који би радили у њима. Надам се да ће доктори којима су додељене специјализације оправдати наше поверење, како Здравственог центра у Врању тако и Министарства здравља. Држава је на овај начин још једном доказала да води рачуна о југу Србије. Ове специјализација нису важне само за докторе који су их добили, за Здравствени центар и за запослене већ и за  пацијенте Пчињског округа и Косовског Поморавља”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравстевног центра.

У Здравственом центру ради 262 лекара, од којих је 58 лекара опште праксе, а остало су специјалисти. Имамо најаве да ће се на местима са којих лекари оду на специјализације запослити нови на одређено време, каже  Антићева. У плану је додељивање нових специјализација у наредном периоду јер су нам потребни гинеколози, интернисти, радиолози, хирурзи, ортопеди, рекла је директорка Здравственог центра Антићева.

 

Добри Ристић је председник Фолкорне секције Удружења пензионера града Врања. У пензији je 23 године. „Никада се нисам бојао пензије, јер сам био свестан да једног дана морам бити пензионер и нисам размишљао шта ћу радити када одем у пензију. Драго ми је што сам дочекао старост као пензионер. Овде, у овом удружењу нашао сам разоноду. Већ 12 година сам председник фолкорне секције и до сада смо са великим успехом радили. Имали смо разна гостовања, не само у Србији, већ и у земљама у региону. Увек смо наилазили на велика одобравања публике, где год смо били. И у овим годинама пријају аплаузи”, истиче Ристић.

„Од оснивања сам члан Удружења, са задовољством прича Добри. Ја сам хармоникаш, и пре одласка у пензију свирао сам овде на игранкама сваког четвртка. Људима се допало како свирам, прихватили су ме и ја сам наставио да свирам.  Избарали су ме и у Извршни одбор. Покренуо сам  иницијативу за оснивање  Фолклорне секције удружења пензионера.  Хтели смо да то све претворимо у културно-уметничко друштво, али нисмо имали средстава. Једино нам помало недостају финансијска средства, слабо се одазивају донатори, а имамо у Врању јаке привреднике и приватне и друштвене фирме, али се не одазивају. Треба нам финансијска помоћ за куповину ношњи и свега осталог што је потребно за квалитетан наступ. Углавном све то сами финансирамо. Редовно имамо пробе, очекују нас наступи. Надам се да ћемо са успехом све то реализовати”, прича Ристић.

                                                       

„Искористићу овај разговор да позовем све пензионере, да дођу овде код нас и осете тај део културног живота. Ми врло често путујемо. Просек година у тренутном саставу фолклорне секције  је 68 или 69 година. Зато позивам пензионере да дођу јер се овде играју игре које нису напорне и свако може да научи”, са несмањеним ентузијазмом говори Ристић.

Додаје и да зна да су људи посвећени унуцима и не друже се, избегавају трошкове, све се врти око пара. Но, када оболе много већи новац потроше на лекове.

Гарантујем да ће ако постану чланови овог удружења и овог КУД,  јер ћемо га проширти, моћи да се опусте од свакодневних обавеза. Свако може да издвоји два сата недељно и да се прикључи овде нама, не мора да игра, да види шта ми радимо и како проводимо време. Увек смо наилазили на велика одобравања публике где год смо били. И у овим годинама, пријају аплаузу.

Јавно комунално предузеће Комрад обавештава грађане Врања да ће у оквиру акције ''Избацимо кабасти отпад'' наредних дана бити постављени контејнери од 7 метара квадратних, и то 18. 19. и 20. октобра у Хиландарској, улици Вере Јоцић, на углу улица Васе Смајевића и Цетињске, на углу улица Радоје Дакића и Солунских ратника. Након тога 25. 26. и 27. октобра контејнери ће бити постављени у улицама Иве Андрића, Петра Лековића, Благоја Паровића и Марије Кири. Почетком новембра, 1. 2. и 3. наши суграђани моћи ће да избацују кабасти отпад у контејнере који ће бити постављени у улицама Кајмакчаланској, Ћипре Станковића, на углу Пролетерских бригада и Жарка Зрењанина и на углу улица Партизански пут и Барелићка. Акција се може продужити на захтев грађана, кажу у Комраду.

Почела је изградња теретане на отвореном у насељу Виктор Бубањ, а градиће се и мултифункционални терен у Јастребачкој улици и замена дечијих справа у селу Златокоп. Све ово је део пројекта Спортска инфраструктура за младе, коју финансира град Врање. Укупна вредност ових радова је 7 милиона динара.

„Циљ руководства града је да свако насеље, не само центар и не само град, већ и села, имају своје уређене спортске терене, како грађани не би трошили време идући до Спортског центра. Овде у насељу Виктор Бубањ се ради теретана на отвореном и биће ту 6 различитих справа, за цело тело. Тако је осмишљена и набавка тих справа, не случајно, већ наменски. Да човек који је дошао овде да тренира да може читаво тело на здрав начин да развија”, каже већник Ненад Ђорђевић.

Биће овде теретана на отвореном, на врло лепом и осунчаном месту. Након асфалтирања улице Будисава Шошкића, заокружује се овај простор и добија се једно прелепо место за бављење спортским активностима. Ово је само један део пројекта Спортска инфраструктура за младе, јер су почели радови и у другим насељима. Укупна вредност је 7 милиона динара.  

„Кренули су јуче са равнањем терена у Јастрeбачкој улици у доњем делу града, мултифункционални терен, величине школског терена, где могу да се организују турнири.Ту долази између 50 и 100 деце сваког дана јер ту већ постоји терен. Уједно се врши и замена дечијих справа у Златокопу.”

Ђорђевић каже да је у протекле три и по године урађено преко 10 дечијих игралишта, два терена на отвореном, два мултифункционална, завршен стадион, а завршава се и атлетска стаза.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter