Олга Силистаревић, још увек није прешла границу старости, како се макар према статистикама она одређује, има 63 година и не жели да живи.

„Кућа ми је пала, била је склона паду, јер је то стара кућа, мој отац је правио. У тој кући ни струју нисам имала. У њој сам живела са сином, без супруга, јер сам се развела. Иако сам радила у Коштану нисам могла да обезбедим новац да ту кућу средим. Мој бивши супруг ништа није помагао и сав трошак одгајања детета пао је на моја леђа. Нисмо били ни венчани, свекрва ме није хтела и након годину дана смо се развели. Моји родитељи нису могли ништа да ми помогну, јер су имали петоро деце. Два брата су ми умрла и остале смо три сестре. Они имају своје породице и немају места за мене”, говори сузних очију, жена без дома, и сазнајемо потпуно сама.

                                                                  

„Прошла су два месеца како ми је син умро од инфаркта. Није био ожењен, имао је једну жену из Сурдулице, али је она после извесног времена побегла. Није могла да живи у таквој кући, која ни основне услове није имала” и крећу тешке сузе из готово већ исплаканих очију. Питања скоро да више и немамо. Кроз сузе наставља Олга да говори, иако је ништа не питамо, али осећамо да треба да је слушамо.

„Ишла сам у Центар за социјални рад и тражила помоћ да поправим кров. Они су ми рекли да чекају донацију и тако, кућа паде”, окреће главу од нас и гледа у даљину, а нама се чини да ствара слику своје куће, које више нема.

„Није била на моје име, јер је отац умро изненада и није је преписао никоме”.

Након 21. године рада у Коштани добила сам пензију 13 хиљада динара. Нигде нисам могла да се запослим. Ишла сам и тражила посао у Комраду. Њихов одговор је био „ти си стара, тражимо младе” и шта ћу ја. Моје сестре не могу да ме прихвате имају породице, мужеве, снаје, синове. Овде сам од када ми је син умро. Није лоше, имам доручак, ручак, али ја нисам добро, плачем и даљу и ноћу за мојим сином јединцем” и опет плач, прича се увек враћа на смрт сина.

„Био је болестан, уградили су му стент. Две године је био добро, а онда је почео да се гуши, био је у болници и тамо је и умро. Све то ме сломило Молим бога да умрем”, то говори Олга без суза, као да се већ растала са својим животом.

„Излазим стално на гробље јер је код нас тако. Овде ме критикују, неко ме разуме, неко не. Носим храну на гробље да се види на оном свету. Тешко ми је много ми је тешко, тешко”.... гуше је и саме речи.

На питање како се односе према њој у прихватилишту каже

„Добри су људи према мени, али право да ти кажем, мени није ни до приче, ни до смејања, ни до живота. Ја сам изгубила сина јединца, нема ни браћу ни сестре. Његов отац  се није јављао. Није иако је из Врања, побегао је од мене и оженио се у Пирот и није га ни чуо, није га ни гледао”.

„Шта ће ми живот без сина”, понавља Олга. „Погрешно је, боље да сам ја умрла, а он да живи, он је био млад. Били смо веома везани и ја сада у ничему не проналазим мир. Син ми је стално пред очима, ако не одем на гробље, имам осећај да ћу пукнути”, тешко и неутешно говори Олга.

Киша која је пала и јутрошња магла створиле су влажност, која је утицала да се пожар у околини села Честелин код Врања стабилизује. Временске прилике ишле су на руку ватрогасним екипама, иако  су оне и даље на терену. Врши се обилазак терена и проверава сваки педаљ, посебно најкритичнијих тачака. После неколико бурних дана претпоставка је да је пожар угашен, иако то са сигурношћу не може да се каже, јер је захватио велику површину, чак 13 километара. На подручју општина Босилеград и Трговиште и даље тешка и ванредна ситуација.

Иако нам  је Михољско лето донело топле и сунчане дане, јутра су била хладна, тако да  је Нови дом загревао стамбене и пословне објекте у раним јутарњим сатима. Хладни дани који нам престоје не треба да стварају бригу корисницима услуга овог предузећа јер су набављене довољне количине мазута , рекаo је Горан Петровић, директор Новог дома гостујући у Јутарњем програму наше телевизије. 

Горан Петровић, директор Новог дома је рекао да су топли дани донели уштеду овом предузећу с обзиром да се грејање није одвијало пуним капацитетом.

„Загревали смо објекте у јутарњим сатима. Радијатори су били топли између 9 и 10 сати . Током претходна два дана смо укључивали грејање и током поподневних сати јер су дневне температуре биле ниже него претходних дана. Комбиновали смо ,пустали грејање онда када смо сматрали да треба и видимо да су корисници наших услуга задовољни”, каже Горан Петровић, директор Новог дома.

Предстојећи хладни период у Новом дому дочекују спремно. У свим котларницама технички притисак  доведен је  на одговарајући ниво, ремонти су урађени, мазут је набављен. Петровић је задовољан и прикључивањем нових установа на систем грејања.  

„Око 15 -ак станова смо прикључили на систем грејања из насеља Ледене стене и Чешаљ. На топловод су прикључени Градска и Пореска управа, МУП, БИА, Вртић, основна школа „Вук Караџић”, музеј кућа Боре Станковића, а од пре неколико дана и Фонд ПИО”, каже Горан Петровић, директор Новог дома.

Тренутно се ради на изградњи топловода за загревање станова за снаге безбедности, каже Петровић. Потрошачи у највећем броју редовно измирују своје обавезе а када је реч о ценама грејања, неће бити промене ни ове грејне сезоне.  

 

У понедељак, 4. новембра, у Галериjи Народног музеjа биће отворена изложба 39. сазива Акварелистичке колониjе ,,Сава” 2018. Ова колониjа  основана jе  у Броду, на обали реке Саве 1980. године и jедна од наjпознатиjих ликовних колониjа у региону. На отварању ће говорити др Деjан Тричковић председник Скупштине града и Илиjа Jовичић начелник општине Брод. Изложбу организуjу Град Врање, општина Брод и Народни музеj Врање. Почетак jе заказан за 19:30 сати.

Проценат брачне неплодности је данас у развијеном свету врло висок што је и озбиљан проблем данашњег друштва, извор бројних мука и незадовољства. Једна од метода решавања брачне неплодности је вантелесна оплодња. О овој теми разговарали смо са начелницом Гинекологије докторком Горданом Ђорђевић у емисији „Ординација”. Брачна неплодност је тешка тема, емотивна, дубоко лична, глобална. Иако оптимизам помаже, треба имати у виду да је вантелесна оплодња процес стрпљења, велике узајамне подршке партнера и разумевања. У корену је огромна жеља за породицом али пре него што се брачни партнери упусте у процедуре које знају бити исцрпљујуће, како емотивно, физички па и финансијски, треба имати на уму да процес вантелесне оплодње ретко успева из прве, али да је то процес на крају којег почиње нови живот препун оптимизма и радости, каже  докторка Гордана Ђорђевић.

„Жене су много храбрије када је вантелесна оплодња у питању и много су одлучније и одважније и предузимљивије када треба ступити у тај процес. Мушкарци су другачији, они су неодлучни и због тога се изгуби доста времена. Иако су код жене болне методе којима се она подвргава у поступку вантелесне оплодње, оне не одустају. Прави тренутак за доношење одлуке је након годину дана брака. Уколико за то време жена не остане у друго стање, треба одмах реаговати. До 40.године старости жена има право на два покушаја вантелесне оплодње. Уколико су оба неуспешна има право да конкурише још једном”, каже др Горданом Ђорђевић, начелница Гинекологије.

Сматра се да године старости имају великог утицаја на успех ове методе. Стопа трудноће код жена млађих од 30 година је 30% и више, а код жена старијих од 40 година је чак мања од 5%. Ово не треба да буде обесхрабрујуће јер је шанса и даље ту а и наука и технологија напредују и константно се развијају, тако да се одустајање не препоручује, саветује Ђорђевићева.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Даница Крстић: Одушевљена сам врањском градском песмом - Радио Телевизија Врање https://t.co/f9AQyG6qHQ via @tripplesworld
Приведен због физичког напада - Радио Телевизија Врање https://t.co/PLakJpqJ4P via @tripplesworld
Амбасадор САД Ентони Годфри посетио Дом ученика и уручио компјутерску опрему - Радио Телевизија Врање… https://t.co/UDiwqDA3aG
Follow RTV Vranje on Twitter