Од данас почиње нови вид вакцинисања грађана. Поред пријављивања путем портала еУправе и контакт-центра, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да дођу без пријаве. У Врању је такав режим на снази од јуче.

Вакцинација без пријављивања од јуче је почела на пункту у Спортској хали, а уколико се јави већи број грађана, биће отворен и пункт у Патронажној служби Дома здравља у Врању. Почела је и масовна вакцинација у руралним подручјима. Тако су јуче, без пријављивана вакцинисани мештани Пољаначког краја, данас се вакцинација спроводи у Кривој Феји,а сутра у Црног Лугу.

ФОТО:ЗЦ Врање, вакцинација у Кривој Феји

На тај начин позивају се сви грађани да се вакцинишу.

Међутим, важно је знати да на великим масовним пунктовима неће бити могућа вакцинација без пријављивања да се не би стварале гужве. На пунктовима где ће грађани долазити без пријаве на располагању ће бити вакцине "Синофарм" и "Астра-Зенека" јер су најлакше за манипулацију, објашњавају надлежни и додају да се виде ефекти вакцинације и да се то мери на нивоу сваке локалне самоуправе.  

 

Светски дан здравља ове године обележава се под слоганом „Градимо правичнији, здравији свет за све“. Од великог значаја је да сваком појединцу буду омугућени животни и радни услови који подржавају здравље, кажу из Завода за јавно здравље у Врању.

„Веома је битно да нагласим да је сваком појединцу неопходно пружити здравствену заштиту без обзира на пол, вероисповест, социјално и економско стање, као и политичко уверење. Неопходно је да свака особа има доступну здравствену заштиту“, каже докторка Јелена Станковић из Завода за јавно здравље.

Један од главних проблема који се јавља и код нас као и у свету, каже докторка Станковић, је неједнакост у примању здравствених услуга, а као последице тога је сиромаштво.

„Последњих годину дана, читаву планету погидила је пандемија Корона вируса, где додатно долази до изражаја та неједнакост у здрављу а где су више погођене сиромашније земље, управо због недостатка новца немају адекватну здравствену заштиту коју могу да пруже свим грађанима“, додаје докторка.

Докторка Станковић каже, да је код сиромашнијих земаља проблем што чак 60 посто становништва не може да приушти здравствену заштиту.

 

Данас су Благовести, велики хришћански празник, али и датум рођења и упокоjења знаменитог Врањанца, теолога и филозофа, архимандрита, сада већ светитеља, Оца Jустина Ћелиjског и Врањског. Архимандрит Jустин Поповић рођен jе на Благовести пресвете Богородице, 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару 1894. године у Врању, од оца Спиридона и маjке Анастасиjе. Рођен на Благовести, на крштењу jе добио име Благоjе. Све до његовог деде Алексе, породица Поповић била jе кроз наjмање седам узастопних колена свештеничка. У крилу такве породице млади Благоjе jе прошао школу домаћег хришћанског васпитања и православне побожности. Са 14 година почео jе да изучава Jеванђеље. Волео jе светог Jована Златоустог и молио му се целог живота. После завршена четири разреда основне школе у Врању, наjпре jе завршио деветоразредну београдску богословиjу Светог Саве, где jе за професора имао горостасног Николаjа Велимировића. Двадесетогодишњи Благоjе, по благослову митрополита изгнане Србиjе Димитриjа, монашки постриг примио jе у православноj цркви у Скадру, и то на дан Светог Василиjа Великог, на Нову 1916. годину. Тада узима монашко име Светог Jустина Мученика и Философа. Похађао jе богословске студиjе у Петрограду, а затим  у Оксфорду, да би се по завршетку рата и студиjа у Енглескоj, вратио у Србиjу и постао наставник  Богословиjе у Сремским Карловцима. Одатле jе убрзо отишао на  Атински универзитет где jе успешно докторирао.

Колико су теолошке мисли Оца Jустина биле напредне за оно време говори и чињеница да jе у jедном моменту склоњен са места  уредника часописа '' Хришћански живот ''. Реч jе о месечном  часопису коjи jе покренут 1922. године на Карловачкоj Богословиjи са циљем да шири хришћанску културу и црквени живот. Као професор Догматике на Богословском факултету у Београду Отац Jустин 1938. године са групом српских мислилаца оснива прво Српско философско друштво, jер jе целог живота био философ, увек отворен за  суштинске филозофске и богословске проблеме.

 Током Другог светског рата отац Jустин делио jе судбину српског народа и Српске Цркве: живео jе по скривеним српским манастирима преводећи патристичке и хагиографске списе и бавећи се егзегезом Новога завета. Учествовао jе у писању Меморандума Српске Цркве о страдању Срба у злогласноj НДХ. По доласку нове комунистичке власти у Jугославиjу, 1945. године, Jустин jе прогнан са Београдског Универзитета, а затим jе и ухапшен и затворен. Ухапшен jе у манастиру Суково код Пирота и спроведен у београдски затвор. Из затвора су отац Jустин и отац Василиjе спашени доласком, у то време из изгнанства, Патриjарха Српског Гаврила. Замало стрељан као „народни неприjатељ", проф. Jустин Поповић протеран jе из Београда, без пензиjе, лишен људских, верских и грађанских права. Мењао jе манастире у коjима jе боравио (Каленић, Овчар, Суково, Раваница), али ниjедна обитељ ниjе смела дуже да га задржи. По промислу Божjем, међутим, у jедном сусрету у Београду у пролеће 1948. године, тадашња игуманиjа  Светоћелиjска, мудра и одважна мати Сара, позвала jе Оца Jустина у женски манастир Ћелиjе код Ваљева, где ће он живети  практично у кућном притвору од 27. маjа 1948. године па све до смрти 1979.      

Последица тог и таквог прогона довела jе до тога да га чак и његови Врањанци прогоне и неприjатељски се опходе према њему и кад год би дошао у своj родни град. Иако се противио рушењу куће, тадашња власт ипак jе 1964. године срушила породичну кућу Jустина Поповића. Из револта, очаjан и тужан због тог поступка, никада више ниjе дошао у Врање. Ипак, поjедини Врањанци, чак и кришом посећивали су Аву у манастиру Ћелиjе, а он би се увек интересовао за своj родни град.

Начињену му неправду Врањанци ће покушати да  исправе тек 15 година након његове смрти. На инициjативу Зорана Стошића Врањског, епископа Пахомиjа и интелектуалаца из Београда, Новог Сада и Врања 1994. године у градском парку у Врању подигнута jе спомен биста Аве Jустина, а истог дана jе постављен и камен темељац за обнову порушене породичне куће овог знаменитог Врањанца. Данас jе у овоj кући смештен Свеправославни центар ,,Преподобни Jустин Ћелиjски и Врањски''. Целокупан опус Оца Jустина обухвата око 40 томова, а од тога jе до сада обjављено на српском око 30, на грчком 4. Седам томова обjављено jе на француском jезику, а jедан на енглеском. У рукописима и на тракама остало jе после њега jош око 10 већих радова, од чега су скинуте и штампане његове беседе. Посебно драгоцене су његове беседе у манастиру Ћелиjе, коjе су углавном сачуване на аудио снимцима и представљаjу право благо за српски народ и православну цркву. Отац Jустин Поповић упокоjио се у Господу на дан свога рођења, на Благовести 1979. Испраћен jе свенародно од мноштва српског свештенства и народа, од већег броjа православних Грка, Руса, Француза, jер су га многи, а нарочито светогорски монаси  jош за живота сматрали светитељем. До данас већ има велики броj икона са његовим светим ликом у Србиjи. Светогорски монаси и други православци написали су му и тропар, кондак и друге делове службе. Његов гроб краj манастирске цркве у Ћелиjама постао jе место поклоништва за многе побожне душе, за православне широм Балкана, Европе и Америке. Благодатна препорођаjна чуда на његовом гробу и по његовим молитвама већ су забележена, а 2010. године Свети архиjереjски синод увео га jе у календар Светих српске васцеле православне Саборне цркве.

Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуациjе у Врању од 447 узорака из Пчињског округа, 119 jе позитивнo на коронавирус.

Од тог броjа 61 особа  jе из Врања, 9 из Владичиног Хана, 5 из Сурдулице, 14 из Босилеграда, 7 из Прешева, 20 из Буjановца и 3 из Трговишта.

 

У три ковид болнице у ЗЦ Врање  укупно су хоспитализована 164 пацијента. Код 152 пацијента је потврђено присуство вируса. Међу хоспитализованим пацијентима нема деце заражене вирусом Ковид - 19.

Нажалост, упркос свим напорима лекара ЗЦ Врање, један пацијент са потврђеним вирусом Ковид - 19  је преминуо.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У последња два дана вакцинисано још 1000 Врањанаца - Радио Телевизија Врање https://t.co/S5dj9RVJJM via… https://t.co/lzMsFHbNTK
45 новозаражених у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/dkOZdmmoG1 via @tripplesworld https://t.co/85DRwi2PiP
Вакцинисани корисници Народне кухиње - Радио Телевизија Врање https://t.co/AiUaxAisAs via @tripplesworld https://t.co/F9vc58nu52
Follow RTV Vranje on Twitter