Ресорно министарство значајно је повећало износ подстицаја за органску производњу, чиме је постала исплатива у односу на конвенционалну. Међутим, пољопривредници и даље зазиру од производња без употребе хемијских прeпарат за заштиту, као и минералних ђубрива. Највише због тога што захтева доста  људског рада, а на газдинствима је све мање руку које би се прихватиле овог посла.

У Србији  је свега 0,4 одсто укупних површина под органским засадима, иако за то постоје добри услови. Тржиште за те производе постоји и код нас, а извоз је сигуран. Посебно се тражи органско воће и поврће, а  велика је потражња и за органским живинским месом и јајима. Мањи су приноси него код стандардне пољопривреде и већа улагања, с више ручног рада, али су цене производа битно веће. Ове године је наше Министарство пољопривреде повећало субвенције за органску производњу за 120 одсто по хектару и за 40 одсто у сточарству. Држава за стандардну производњу коза даје 7.000 динара субвенција по грлу, док за органску  9.800. Максимални износ који произвођачи могу да добију је 228 хиљада динара, уместо досадашњих 136 хиљада динара.

И поред тога, веома мали број пољопривредника одлучује се на ову врсту аграра. Органском производњом на територији града бави се само једно газдинство на површини од 3,3 хектара. Из Србије се укупно 99% производње извози,  док тражња за појединим производима превазилази понуду. Вредност извоза je 24 милиона евра годишње. Највише се извозе малина, вишња, боровница, јагода, купина и јабука.

 Они који имају искуства у овој производњи тврде да се од поврћа може највише  зарадити. Улагања за пола хектара, односно 50 ари, нису мала и износе око 3.000 евра, али ако се све уради како треба, принос са те површине може да донесе чак 10.000 евра. Највећи изазов је пронаћи одговарајућу радну снагу. Једна породица може живети од хектара органског поврћа, али не сме правити пропусте у производњи. 

Национална асоцијација за органску производњу "Србија органика" формирала је прву јавну базу органских произвођача и прерађивача. У Србији их има шест и по хиљада. Циљ   је да  се у наредним годинама дође до 50 хиљада хектара под органском производњом.

Митинг под називом ''Стоп насиљу'' у оквиру кампање ''Будућност Србије'', председника Александра Вучића, одржаће се сутра у Београду, са почетком у 18 сати испред Дома Народне Скупштине. Велико је интересовање грађана Врања и Пчињског округа за одлазак на митинг у Београд.

"Интересовање је огромно, пут Београда сутра у организацији Градског одбора СНС кренуће око 3 хиљаде људи. Полазимо сутра у 9 часова, испед Спортске хале. Интересовање је велико и ја се извињавам нашим суграђанима који су изразили жељу да оду, али нажалост из техничких разлога,  због ограниченог броја аутобуса нисмо у могућности да повеземо све наше суграђане, већ само 3 хиљаде. Сутра је величанствени митинг у Београду под слоганом ''Стоп насиљу.'' Сутра  је највећи митинг који је икада у политичкој историји одржан. Преко 150 хиљада ће сутра бити у Београду, из Врања 3 хиљаде, а из Пчињског округа преко 5 хиљада људи ће дати подршку политици председника Александра Вучића, политици Владе, политици СНС. Све смо припремили, сутра ћемо кренути и поручити Србији да Врање стоји уз председника Вучића, уз политику Владе и СНС. Сама бројка људи који из града крећу на тај величанствени скуп, говори о томе колико је јака подршка председнику Александру Вучићу и Српској напредној странци у нашем граду", рекао је Горан Ђорђевић, секретар Градског одбора СНС.

 

Екипа основне школе Светозар Марковић која је победила на државном такмичењу у програмирању робота очекује успех и на европском и одлазак у Кину на светско такмичење. Професор Саша Ристић каже да су они екипа која побеђује, да су сложни и креативни, што је најважније за ову врсту такмичења.

Матеја Јањић, Петар Савић и Иван Величковић чине победничку екипу државног такмичења у роботици. Ово је други пут да су ови ученици отишли на републичко такмичење, а ове године вратили су се као најбољи. То их је пласирало на европско првенство које ће бити у октобру у Загребу.

''Задатак је захтевао да ми испрограмирамо робота да би се он кретао између кутија и самим тим сакупљао бодове. Били смо ограничени временом и уколико робот удари у кутију или испадне са стазе поени би нам се одузимали. Такође задатак је садржао у себи једну линију коју је робот требао да пронађе и да је прати и на крају да стигне на циљ'', каже Иван Величковић, ученик ОШ Светозар Марковић.

''Конкуренција је била велика. Ми смо били први од 28 екипа, колико се је такмичило. Склапали смо нова пријатељства, ово је било велико искуство за нас, зато што смо освојили прво место и сада се надамо све бољем'', каже Матеја Јањић, ученик ОШ Светозар Марковић.

''Веома је важна сарадња, како сам чуо једна екипа је добила нула поена јер су се посвађали усред задатка. Поносан сам на награду'', каже Петар Савић, ученик ОШ Светозар Марковић.

Њихов ментор, професор информатике Саша Ристић истиче да је реч о вредној и креативној екипи, а да је рад са њима представљао задовољство и изазов.

''Веома сам поносан на наше државне прваке. Очекивао сам пласман, не би ни отишли тамо да нисам то очекивао од њих. Веровао сам у њих, јер то нам је већ друго републичко такмичење, а сада идемо даље. У школи су идоли, помогли су ми да имам још јачу конкуренцију за убудуће, јер све више деце сада жели да се бави роботиком. Надам се да ћемо и у Загребу освојити неко место и да идемо даље и на то светско првенство'', каже Саша Ристић, професор информатике.

Републичко такмичење одржано је у Београду у оквиру акције ''Битка за знање'', а учествовало је 28 основних школа са територије Србије. Донатори би сада требало да подрже ову акцију како би младим талентима био омогућен одлазак на европско такмичење које ће бити октобра у Загребу, а касније, уколико прођу даље, и на светско такмичење у Кини.

 

Грнчар је једно од најстаријих занимања, а грнчарство међу најстаријим занатима и данас је важан део културне баштине једног народа. Породица Стевановић из Врања годинама уназад чува и негује грнчарство, један од најстаријих заната.

Александар Стевановић је након завршене средње школе одлучио да се посвети послу којим се његов отац бави годинама. Грнчарство је  стари занат занимљив по много чему, специфичан и помало заборављен. Ипак,у нашем граду опстаје захваљујући одлучношћу и упорношћу овог предузетника и осталих чланова његове породице.

''Одлучио сам да не завршавам факултет зато што нема неке гаранције након тога,те сам одмах прешао на занат. Никада се нисам покајао. Имам потпуну слободу у раду, сам креирам радно време. Зарађивање није претерано велико али је солидно. Зарада зависи од тога колико си вредан. Још као дете сам волео да се играм глином и да обликујем фигуре. Данас је то посао као створен за мене'', каже Александар Стевановић, грнчар.

Није неопходно поседовати одређено искуство и вештине да би се бавили овим занатом , интересовање и мотив су на првом месту, каже Александар и додаје да је много тога научио од свог оца који га је заправо и увео у свет грнчарства.

'' Назе родно село Шапранце је својевремно имало 42 грнчарске радње. То је итекако утицало на нас и наше опредељење. Са друге стране , индустрија је почела да тоне, није било посла, те смо дошли на идеју да се бавимо грнчарством. Ово је мукотрпан посао, потребно је  седам, осам операција да би настао суд. Још тежи део посла је продаја'', Александар Стевановић, грнчар.

Грнчарски занат изискује целодневни рад. Када је ова породица у питању укључени су сви чланови и свако има своју улогу.

'' Доста сам укључења, помажем колико могу. Окрећем посуде када се суше, да би све било равномерно и да не би долазило до пуцања. Често мељем и глину када је то потребно. И задужена сам за продају'', каже Светлана Стевановић, мајка.

'' Посао није тежак. Одлучила сам тиме да се бавим поред свог брата. За сада учим, надам се да ћу ускоро савладати процес израде предмета и да ћу временом моћи да отворим своју грнчарску радњу'', каже Кристина Стевановић, сестра.

Стевановићи кажу да стари занати изумиру али да они дају све од себе да грнчарство сачувају од заборава и да бављење овим послом пренесу својим покољењима. Грнчарски занат је не само један од најстаријих већ својевремено и најзаступљенијих.

Данас су грнчарски производи све траженији. Традиционални специјалитети, подварак, кувани кисео купус али и савремени као што су лазање припремају су у овим грнчарским посудама, а да је јело далеко укусније ако се припреми у њима потврђују многи. Своје производе Стевановићи  пласирају на вашарима и пијацама у Србији.

 

 

 

 

 

 

Руско- српски филм „Балканска међа“, који говори о ратним сукобима на Косову и Метохији 1999.год. неће се приказивати у Бујановцу и ако је најављен. Приказивање филма је забранио директор Дома културе под изговором „да распирује мултиетничку нетрпељивост“.

Пројекција филма је била заказана за викенд, али је директор Дома културе Јетмир Исмаили, након што је погледао трејлеј филма на интeрнету, проценио да грађани Бујановца не треба да га виде. Он је на пословном путу у Албанији, али је у изјави коју је дао Радио телевизији Бујановац пре неколико дана рекао.

„Дозволио сам да се филм прикаже, али када сам истражио његову садржину, јер све што се дешава у Дому културе иде на моју одговорност, одлучио сам да не треба да се види и то из једног разлога јер не желим да има мржње међу становницима Бујановца", каже Јетмир Исмаили, директор Дома културе у Бујановцу.

Грађани Бујановца са којима смо разговарали мишљења су да политика не треба да се меша у културу, као и да Срби, Албанци и Роми овде живе вековима заједно и да не желе тензије.

Овим поводом огласило се и Mинистарство културе и информисања које је изразило забринутост и са „неодобравањем гледа на одлуку надлежних у Дому културе у Бујановцу“ да не прикажу филм.

„Такав чин неприкладан је, необјашњив и политички провокативан, у месецима када читава Србија обележава 20-годишњицу трагичних збивања која су нашла израз у овом запаженом филмском остварењу“, наводи се у саопштењу.

Из министарства подсећају да годинама уназад помажу развој културе у овој општини. Само у последње 4 године издвојено је 40 милиона динара за разне пројекте у Бујановцу и околини. У Дому културе је у току опсежна реконструкција која се такође финансира из државног буџета.

Ни у продукцијској кући филма „Балканска међа“  немају објашњења за овакав чин, јер је владало велико интересовање публике за његово приказивање. У саопштењу које потписују наш прослављени глумац Милош Биковић и Миодраг Радоњић објашњавају какву поруку у ствари носи филм.

"Балканска међа шаље поруку о неопходности неговања односа мира и разумевања између Срба и Албанаца, и зато желимо да верујемо да ће и наши грађани на југу Србије моћи да га погледају, јер никада неће постојати довољно добар мотив који оправдава забрану било ког филма", закључује се у саопштењу.

           

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вакцинисани мештани Ратаја и околних села - Радио Телевизија Врање https://t.co/sgkYeh6z6U via @tripplesworld https://t.co/yJxgLh4UpK
Са седнице Скупштине града: Извештај о раду градоначелника у 2020.години - Радио Телевизија Врање… https://t.co/JD5yG1BtzC
МУП Србије: Ухапшени због марихуане - Радио Телевизија Врање https://t.co/NTzs6D9glP via @tripplesworld https://t.co/E1dCt2mp6X
Follow RTV Vranje on Twitter