Више од 700 ђака првака са територије града Врања добило је на поклон брошуре, популарног „Пажљивка”, које би требало да допринесу едукацији деце о саобраћају. Ученицима Основне школе "Радоје Домановић" поклоне су уручили председник Скупштине Дејан Тричковић и градска већница Зорица Јовић. Реч је о традиционалној акцији коју спроводи град Врање у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја. Шта знате о саобраћају? Како се прелази улица? Шта означава зелено светло на семафору? Само су нека од питања које су гости школе поставили деци. Они су имали спремне одговоре.

„Када прелазимо улицу треба да погледамо лево и десно. Ако има семафор мора да се погледа да ли је зелено или црвено. Ми прелазимо када је зелено, а за аутомобиле је тада црвено”, кажу малишани.

Град Врање кроз овакве активности настоји да едукује децу о најважнијим правилима у саобраћају, али и да утиче на смањење броја саобраћајних несрећа у којима учествују или су жртве најмлађи.

„Желимо да наши најмлађи што раније почну са усвајањем знања о саобраћајним прописима. Акција се већ традиционално спроводи и из ранијег искуства можемо да кажемо да имамо добре резултате. Ово је период када су деца расположена да уче и лако усвајају нове информације”, каже Дејан Тричковић председник Скупштине града.

„Данас смо обрадовали ученике Основне школе „Радоје Домановић” а ових дана ће приручнике добити и сви остали прваци са територије града. Мислимо да је то од значаја и за децу и за родитеље јер ће им служити као подсетник онда када буду несигурни у саобраћају”, каже Зорица Јовић.

У школи „Радоје Домановић” кажу да им поклони веома значе и да сви заједно треба да раде на едукацији деце, али и не само њих.

Ово је право време да се крене са едукацијом деце. Ми радо прихватамо овај поклон и радо га користимо у раду. Ефеката има, а сматрамо да треба да се појача и сарадња између родитеља и школе. Јер ако родитељи дају лош пример деци, са чим се сусрећемо сваког дана овде у околини школе, онда пада у воду оно што их учимо у школи,  истиче Милена Радисављевић, каже Милена Радисављевић- помоћница директора ОШ „Радоје Домановић”.

Деца су на поклон добила књигу „Пажљивка” у којој су на занимљив начин приказана саобраћајна правила, бојанку и едукативни ЦД. За најбоље ученике виших разреда обезбеђено је осветљење за бицикле које ће им служити за лакше кретање и безбедну вожњу. Најмлађи су госте испратили песмом..

 

 

У духу православља и 11 година постојања, Градски одбор Српске напредне странке у Врању прославио је своју страначку славу, Свету Петку и почетак друге деценије постојања партије. У присуству партијских функционера, чланова и симпатизера, као и коалиционих партнера,  привредника и јавних личности, славу је најпре честитао Горан Ђорђевић, секретар Градског одбора.

„Свим члановима и симпатизерима и свим грађанима честитам славу. По 11.пут Градски одбор СНС у Врању слави своју славу и хвала што сте дошли да увеличате наше славље”, рекао је Ђорђевић.

Због централне прославе у Новом Саду, део руководства партије је како је речено оправдано био одсутан. Затим су говорили кум славе, потпредседник Градског одбора Горан Николић и нови кум, такође потпредседник Душан Аритоновић.

„Пожелео бих свима да наставимо путем који је трасиран са нашим председником Александром Вучићем и да нас у наредном периоду очекују само бољи и срећнији дани”, рекао је Николић.

„Велика ми је част и задовољство што данас преузимам кумство над овом славом и у том смислу желим да и ова и наредна и свака следећа година донесе здравља, радости и успеха и да је прослављамо у овом и проширеном саставу”, рекао је Аритоновић.

И као што обичаји налажу уследило је ломљење славске погаче уз лепе жеље, а приређен је и коктел за присутне.

 

Сајам медија на коме је први пут учествовала и наша медијска кућа, јуче је завршен. За пет дана трајања сајма, штанд COMNET – a и ПРОУНС – а у оквиру којег се представљала и РТВ Врање био је један од најфрекфентнијих штандова. Штанд COMNET – a и ПРОУНС – а на Сајму медија међу првима су посетили државни секретар у Министарству културе и информисања, Александар Гајовић и помоћница министра Славица Трифуновић. Штанд је обишао и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, као и бројне званице из друштвеног и политичког живота Србије. Осим медијског представљања на сајму, на бројним панелима актуелизоване су теме из медијске сфере и друштвеног живота. О значају локалних медија на панел дискусији говорили су управо представници удружења COMNET и ПРОУНС.

„Без локалних и регионалних медија, поготово електронских, практично нема остваривања јавног интереса грађана у области информисања у локалним заједницама. ПРОУНС је основан са том намером да помогне, не само преживљавање, него и даљи развој информисања на локалу, али и побољшање социјалног, економског и професионалног статуса запослених на локалном нивоу”, каже Слађана Остојић, генерална секретарка ПРОУНС- а.

„У овом тренутку COMNET броји преко 300 чланица, а на штанду са нама је и ПРОУНС, наши пријатељи са којима делимо, да тако кажем, сличне ставове и залажемо се за исте ствари. Сврха постојања COMNET-а јесте побољшање, односно стварање бољег амбијента у којем раде електронски медији у Србији, то је била идеја водиља”, каже Ђорђе Ковачевић, члан Управног одбора КОМНЕТ – а.

Посетиоцима се на сајму представило више од 50 медијских компанија, 200 електронских, принт и дигиталних медија. Међу излагачима била је и наша медијска кућа, РТВ Врање.

„Локалне телевизије су врло битне за извештавање са локала и увек сте ви први који дођете до најновијих и најактуелнијих информација на југу. Телевизија Врање у сваком случају, заслужује да се нађе овде, да се представи на прави начин и да људи знају одакле потичу најбоље и најтачније информације са југа Србије”, каже Чеда Марковић, вокални солиста.

„Свима нама одговара да чујемо, читамо или видимо нешто што је позитивно и што човеку улепша дан, недељу, месец, годину и тако даље”, каже Корнелије Ковач, композитор.

„Ја сам тако пријатно изненађена, одушевљена, заиста потребно је приказати и себе и свој рад. Доста смо били скромни увек и мислим да треба јавност да зна колико се ви трудите да на југу Србије, на нашем бастиону очувања српства, сачувате културне вредности”, каже Душанка Олујић, професорка руског језика из Врања.

„Ваша телевизија емитује један мој серијал који се зове ''Бели лук и папричица'', дуго сарађујемо, мислим да имате одличан програм и да радите добро, пошто познајем господина Зорана који је врло професионалан и мислим да пуно значите на медијском пољу Србије”, каже Драгиша Ивеља, писац.

Све у свему, према мишљењу оних који су на штанду били све време трајања сајма, заједнички штанд  COMNET- a и ПРОУНС-а био је најпосећенији на сајму.

„Велика нам је част што смо већ пет дана колико траје сајам медија најактивнији штанд, много је познатих личности било, од спортиста преко певача до политичара. Трудили смо се да будемо најактивнији штанд, борили смо се да људи виде тај свет медија, душу света медија и мислим да смо у томе успели”, каже Анђела Лазовић, технички секретар COMNET-а и ПРОУНС – а.

Осим РТВ Врање, из Пчињског округа на сајму су се представиле и наше колеге из телевизије Врањска плус, Радио телевизије Бујановац и портала Пчињски 017.

 

Окружење је пуно препрека нарочито за особе са инвалидитетом и јавља се потреба да многе зграде, установе, институције имају рампе за лакше превазилажење баријера. Неко користи инвалидска колица или штаке, па су за њих степенице велики проблем. Међутим, ту су рампе које су постављене испред образовних, културних, друштвених институција јер међу особама са инвалидитетом има особа који су студенти, просветни радници, ученици...

„Факултет има једну рампу и то на главном улазу, али би настава морала да се одвија на приземљу”, каже Никола Стојановић, студент Педагошког факултета.

Међутим, због распореда предавања је немогуће да се настава искључиво одржава на приземљу, па би нека алтернативна решења била добродошла.

„Ако су у питању инвалидска колица, недостатак је већ лифт. Лифтова нема. То бих можда ја убацио”, каже Никола.

Постоје рампе за различите намене, па их стога и разликујемо.

1.Електро рампа је намењена савладавању правих степеништа и косина било којег нагиба, са инвалидским колицима. Намењене су за самостално коришћење особа у инвалидским колицима или уз помоћ пратиоца. Може се уграђивати унутар или изван објекта. Када је склопљена и ван употребе заузима врло мали простор, тако да се може уграђивати на свим постојећим степеништима, без ремећења пролаза осталим корисницима. Тих и миран рад пружа конфор при коришћењу. Даљински управљач омогућава командовање функцијама платформе од стране пратиоца поред рампе. Све функције су опремљене електромоторима, тако да је врло једноставна употреба.

Моторизоване функције:

• подизање и спуштање платформе

• подизање и спуштање заштитне ограде

• главно кретање платформе (горе/доле)

 

2.Вертикална електро платформа је намењена савладавању вертикалних висинских разлика до 3 метра. Може се уграђивати унутар или изван објекта. Тих и миран рад пружа конфор при коришћењу. Израђена је од алуминијума, иноx-а и стакла тако да својим естетским карактеристикама задовољава све захтеве било ког ентеријера.

 

 

 

3. Металне фиксне рампе намењене су за савладавање мањих висинских разлика, самостално у инвалидским колицима или уз помоћ пратиоца. Уграђују се као обавеза у стамбеним и пословним објектима где је потребно обезбедити прилаз инвалидним лицима или деци у колицима. Израђују се од најквалитетнијих материјала, са противклизном површином. Обезбеђене су двовисинским рукохватима.

 

4. Телескопске рампе се једноставно монтирају постављањем на степениште и скидају после коришћења.  Могу се користити за спољашњу и унутрашњу употребу. Направљене су од алуминијума са антиклизним површинама. Могу бити дугачке 1 или 2 метра, а у зависности од дужине тешке су 9,8 или 14,8 кг. Носивост ове рампе је 270 кг.

Манастир Свети Илија налази се у селу Кацапун на територији општине Владичин Хан. Манастир је изграђен у 13. веку на темељима старог манастира. Представља споменик културе и духовности од изузетног значаја за Пчињски округ, али и за све православне. Изградили су га Немањићи јер се налазио на путу за Хиландар. Манастирска црква зидана је од грубо тесаних камених блокова, лепљених блатом. Црква је изграђена са малим улазним вратима, па се свако када улази поклони светињи. Тако су се и освајачи поклањали. Турци га нису срушили, јер су се по предању плашили Светог Илије као пророка и светитеља. Једнобродна црква постављена је правилно у правцу исток-запад. Улаз и задњи зид цркве окречени су у бело. Покривена је кровом на две воде, који је поплочан равним, каменим плочама. На источној страни црквеног здања налази се тространа апсида, која је такође покривена каменим плочама. Изнад је окулус у коме је уписан крст. Унутрашњост цркве састоји се од припрате, наоса и олтарског простора, који је веома мали. На основу археолошких података фреске у манастиру први пут су осликане у 16. веку, византијским иконописом. Зидно сликарство у овој светињи је веома оштећено, мада се још увек могу препознати представе светитеља и сцена из Светог писма. У олтарском делу осликана је представа Богородице Ширшије од небеса. На источној страни је Архангел Гаврило, а десно Богородица и представа Благовести. У проскомидији насликан је Архиђакон Стефан, а у своду изнад олтара Бог Отац. У своду наоса осликана је представа Исуса Пантократора и Вазнесења, док су у нижим зонама свода приказани Силазак у Ад, Мироснице, Распеће Христово, као и прање ногу и Тајна вечера. Због старости, али и лоше светлости поједине представе се једва распознају. У једном временском периоду на цркву се обрушило оближње брдо, па је тако манастир био затрпан испод земље, претпоставља се најмање сто година. Према легенди, светињу је открило крдо стоке које је пасло у околини. Постоје записи да је овде у једном тренутку било и до 300 монаха. У новијој историји манастир Светог Илије у Кацапуну преко сто година је био без монаштва. С благословом владике Пахомија, а уз помоћ Министарства вера Владе Републике Србије и верника из Пчињског округа 2003. године почела је обнова манастира. Озидан је и конак за смештај монаха. Отворен је за посетиоце сваког дана, налази се на старом путу Врање – Владичин Хан код села Стубал, одакле вас дрвени путоказ упућује право на манастир. Од те раскрснице пут је дуг око 6, 5 километара. Игуман манастира је отац Серафим. У мају прошле године догодила се велика несрећа. Манастирски конак је изгорео у великом пожару, али захваљујући присебности братства манастира и верујућем народу који се задесио у време пожара након свете литургије, избегнута је катастрофа и изгорео је само кров и поједини делови конака. У пожару је нажалост страдала и цела радионица са алатом, уз који је братство израђивало свеће за епархију, иконе и слично. Манастир Светог Илије у Кацапуну налази се на 700 метара надморске висине, а у непосредном окружењу налази се велико природно и духовно богатство.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter