Докторка Љиљана Антић већ четири године је у руководећој гарнитури Здравственог центра Врање. Две године на месту Управнице болнице и две године као директорка Здравственог центра. У том периоду дешавале су се велике ствари у центру, као што је завршетак новог Хируршког блока и врло озбиљне, као што је пандемија вирусом корона.

Преузела је Здравствени центар Врање са великом финансијском блокадом, која је у истом износу и не може да се смањи зато што стално пристижу дугови из прошлости и све је то доказиво, каже Антићева. Истиче да ради по закону и да се наменски троши новац. Успела је раније примљене, неуговорене раднике, да уговори са Министарством, чак 25-оро њих.

Изазов је то био, каже Антићева, али јој ништа није било тешко, јер је рођена овде и воли свој град и људе.

"Да радим, да се максимално трудим на послу, као и код куће. Тако схватам, јер ми рад значи срећу. Када нешто добро учиним и када нешто у Здравственом центру крене боље, запослимо људе или добијемо неки апарат, заиста ме то усрећи максимално, осетим велико задовољство", каже др Антић и додаје: За две године, запослено је на неодређено време 80 здравствених радника, од којих 46 лекара и 34 медицинске сестре. Одобрене су и 23 специјализације. Мени је чудно да неко није мислио на то. Да је неко запошљавао два радника годишње, давао по неку специјализацију,три до пет годишње, ми не би дошли у овако озбиљну ситуацију. Моја брига је само да ће доћи до раскорака у завршавању специјализација и одласка лекара у пензију. То ме брине, али ипак је то један кратак временски период, тако да се надам да ћемо успети".

Пред Здравственим центром је још један изазов, а то је епидемија вирусом корона, у којој су се, каже директорка, добро снашли."Плашили смо се како ће наши запослени да одреагују на нову организацију, на рад у ковид болницама, али све похвале. Није ово прича да би ја похвалила, јер те похвале добијамо и од Министартсва здравља. Имали смо скуп у министарству и нема никаквих примедби".

Она каже да спремно дочекују јесењи период и најаву могућег другог таласа, јер имају и организацију и искуство. Лепа вест је и да је Здравствени центар добио трећи рентген апарат.

Не осврће се на оне који пишу негативно о Здравственом центру, јер они увек нападају оне који највише раде. Такве ствари код мене изазавивају само жељу да радим још боље, каже Антићева.

 

Здравствени центар у Врању ће, уз помоћ Светске здравствене организације добити мониторе за праћење стања пацијената који се налазе у болници.

Наиме, Светска здравствена организација обезбедила је 30 монитора, који се користе за праћење здравственог стања хоспитализованих пацијената током лечења од вируса корона, за здравствене установе у Србији.

Како је саопштено из Канцеларије СЗО у Србији, монитори су обезбеђени уз подршку Америчке агенције за међународни развој, а планирано је да се поделе у следеће здравствене установе: КЦ Србије, КЦ Војводина, Ниш и Крагујевац, КБЦ Земун, Звездара, Бежанијска коса, "Др Драгиша Мишовић", као и за здравствене центре у Неготину, Ужицу, Пироту, Бору, Чачку, Ваљеву, Пожаревцу, Краљеву, Смедереву, Смедеревској Паланци, Лозници и Врању.

Директор Канцеларије СЗО у Србији др Маријан Ивануша оценио је да та подршка задовољава важну потребу здравственог система.

Др Ивануша је подсетио да од самог почетка епидемије Kовид 19 СЗО, између осталог, ради на пружању подршке здравственом систему у Србији и то повећањем доступности потребне опреме како би је имало у довољним количинама за све пацијенте.

"Важно је нагласити да сада сви морамо да наставимо са превентивним мерама као и да здравствени систем ради на два колосека, са онима који имају Ковид 19, али и свим другим пацијентима", навео је др Ивануша.

Набавка монитора део је шире подршке Србији преко СЗО, а која је у претходном периоду обухватала набавку ПЦР тестова, концентратора кисеоника, пулсних оксиметра и контејнера.

У наредном периоду очекују се и рендген апарати.

 

Извор: Танјуг

 

Акција превентивних прегледа коју организује Здравствени центар Врање одржана је у МЗ Првонек. За више од 50 мештана, који су се одазвали акцији,  организован је интернистички, педијатријски  и преглед неуропсихијатра. Углавном старији становници, нису крили задовољство што су били у прилици да разговарају са лекарима и преконтролишу своје здравље, јер због удаљености од града, то ретко чине.

На територији Месне заједнице Првонек  која је веома разуђена, живи 340 становника. Акција је организована на отвореном, на простору код бране Првонек, где су услови за овакве активности итекако повољни. 

"Могу да похвалим да је ово изврстан потез Медицинског центра и др Љиље и њеног тима. Ово је добро за овај народ. Кад би могло да се ова акција настави и да буде стално. Да се настави барем једном седмично, да долази лекар са медицинском сестром и доноси лекове, "каже Слободан Стаменковић, мештанин.

Србољуб Јовчић, председник МЗ Првонекови објашњава: "Објекти који су саграђени приликом изградње бране, нису у функцији, а могу одмах да се користе јер су лепо направљени. Било би лепо да добијемо амбуланту, да лекар долази једном или два пута недељно, колико могу. Имамо доста старих људи, они имају потребе за лечењем. А значило би нам и ако би лекар посетио неке породице."

Осамдесетшестогодишњи Првислав Стојковић је најстарији мештанин ове месне заједнице. Са сузама у очима захвалио је на овој пажњи.

"Задовољан сам својим резултатима, у складу са годинама. Сви ми би требало да будемо задовољни овом услугом која нам је пружена, јер смо далеко од града. Ово нам је велика помоћ," каже Првислав Стојковић.

Директорка Здравственог центра др Љиљана Антић најавила је скоро опремање амбуланте која одавно постоји у Првонеку. Са лекарима специјалистима и медицинским особљем разговарали су са мештанима и договорили да наставе са оваквим прегледима јер су неопходни.

"Први утисак нам је предивна природа и дивни људи који су се јако обрадовали нашем доласку. Направили смо договор да доласци лекара специјалиста буду бар једном месечно, а имаћемо редован долазак лекара опште праксе једном недељно. Имамо овде прелепу амбуланту. Оно што треба да урадимо врло брзо је, да је опремимо намештајем и потребном апаратуром и кренемо са радом. Овде живи велики број старијих мештана, којима је тешко да долазе код лекара у амбуланту у Врањској Бањи, а о Врању да и не говоримо," каже директорка Љиљана Антић. 

Др Антић је рекла да је у договору са мештанима, заказан велики број дијагностичких процедура у Врању, како се они не би мучили да долазе. Телефоном ће бити обавештени о терминима. Договорено је да ни по редовну терапију не одлазе лично, када не морају, већ ће то за њих чинити председник месне заједнице.

 

 

 

   

 

Наши здравствени радници у борби са корона вирусом показали су се као прави хероји. Захвална им је држава, али и сви грађани Србије, који су им пружали свакодневну подршку аплаузима у 20 сати. Највећем ризику изложени су запослени у Ковид болницама, а како изгледа живот под скафандером погледајмо у прилогу који следи.

''Браћа и сестре по скафандеру'' тако је докторка Сузана Томић, специјалиста ургентне медицине, назвала своје колегинице и колеге који су ангажовани на истом задатку, а то је рад са пацијентима зараженим корона вирусом. У почетку, је каже, било и страха и недоумица, али је правовременим реаговањем надлежних и адекватним инструкцијама епидемиолога, стање одржано под контролом. ''Инфектолози и пулмолози који су вође ове епидемије јако су нас лепо прихватили, дочекали, увели нас у посао, радимо тимски, по светским протоколима,'' додала је Томић.

''Ми смо протекле недеље имали повећан број лабораторијски узоркованих пацијената који су позитивни на ковид 19, али са далеко блажом клиничком сликом, велики је проценат асимптоматских пацијената, они немају тегобе и када идемо у визиту, они сви траже да иду кући, јер сматрају да им није ништа. Они могу кући, али уз један негативан тест на ковид 19 и уз мере 14 дана самоизолације, уз једну поливитаминску терапију. Највећи проценат је, дакле, асимптоматских, један мали проценат је са благим клиничким манифестацијама, то су неке благе температуре, мучнине, дијаројичне сметње, а најмањи је проценат бронхопнеумонија, које су исто са једном лакшом клиничком сликом. На почетку био је највећи број бронхопнеумонија, биле су теже клиничке слике, захтевале су детаљнију бригу, јер су то били људи са придруженим болестима, моја и запажања мојих колега су да су највише били погођени дијабетичари, кардиоваскуларни болесници и плућни болесници,'' објашњава др Томић.

У Ковид болницама прате се витални параметри и уколико дође до погоршања клиничке слике пацијенти се шаљу у Клинички центар Ниш.

''Ја мислим да смо ми благовремено реаговали код сваког одступања и на време смо слали пацијенте, али све је то захваљујући добрим препорукама које смо испоштовали,'' каже Томић.

''Рад у Ковид болници је велико искуство,'' додаје докторка.

''Ја сам јако срећна што сам део тима у борби против корона вируса. Срећна сам што сам лекар, јер можда је ово време да на неки начин комплетирам своје знање," искрена је др Сузана Томић.

Она каже да се нада брзом крају епидемије, и да је епидемиолошка ситуација у Врању под контролом.

 

Мештани 22 планинска села у пољаничком крају, од данас ће сваког четвртка имати специјалистичке прегледе у својој здравственој станици. Долазиће интерниста, педијатар и гинеколог

Мештани пољаначких села имали су прилику данас, да их скоро па на кућном прагу прегледају интерниста, педијатар и стоматолог. Ова праска ће убудуће бити стална, каже директорка Здарвственог центра докторка Љиљана Антић.

Данас започиње рад интерниста, данас ћу ја у Здравственој станици Власе радити као интерниста, докторка Јадранка Ајановић радиће прегледе деце, а доктор Драган Ђошић радиће стоматолошке прегледе. После 15 година ми желимо да људима пруужимо сву могућу здравствену заштиту и приближимо је становницима. Није им лако да одлазе у Врање, да заказује своје прегледе. Прегледи ће им  бити доступни овде и наш план је да сваког четврта специјалисти буду доступни, каже директорка.

Ординација није радила 12 година. Мени је задовољство да смо дошли, опремили амбуланту и донели сву опрему, каже доктор Драган Ђошић.

Већ 26 година на овим просторима ради доктор Душан Новковић, шеф ове здравствене станице. За њега директорка каже да нема радно време и да је доступан мештанима 24 сата. Новковић ситиче да је ово велика ствар становнике, који су до сада имали само примарну здравствену заштиту, а од данас ће имати и секундарну.

То пуно значи за ове људе, јер неће морати да путују до града, да заказују да чекају да губе много времена, Ови људи то знају да цене и биће задовољни и надам се да ће ово потрајати дуго, каже Новковић.

Здравствена станица је и реновирана, а долазак лекара заиста је наишао на одушевљење мештана.

Морао би у Врање да идем, па цео дан  да изгубим  да ли ћу уопште доћи на ред. Ово је много хумано.

Значи нам лепо је кад има доктор. Значи ми ово да се прегледам јер сам сама. Супруг је умро, деца отишла,  значи ми, кажу мештани.  

Велики број становника је старија популација, која се бори са кардиоваскуларним и онколошким болестима. Има и око стотинак деце и она су здрава популација, али су лекари свакако потребни, кажу надлежни.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Крстовдан, Богојављење и Свети Јован – три неодвојива празника - Радио Телевизија Врање https://t.co/OQlGBTS0Jf via… https://t.co/8QPZwx5tkb
Преминуо др Душан Спасић из Сурдулице - Радио Телевизија Врање https://t.co/UqVzPvbp4a via @tripplesworld https://t.co/uqyTohcQcf
Велике гужве у ковид амбуланти АТД - Радио Телевизија Врање https://t.co/hNIfjnRllR via @tripplesworld https://t.co/rxvPW54jPL
Follow RTV Vranje on Twitter