Српска православна црква и верници славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познат као Света Петка.

Овој светитељки, верници се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.

Света Петка је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају 10. или почетком 11. века.

Потицала је из имућне и побожне породице.

Замонашила се после смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу.

Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову.

Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда.

Бугарски цар Јован Асен 1238. године, према једнима је отео, а према другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. године у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.

Света Петка сматра се заштитницом жена, болесних и сиромашних.

Верници јој се често моле за помоћ и спас од болести и других животних невоља.

Поштују је и неки нехришћански народи на истоку.

Поред храмова ове светице, често се налазе извори воде која лечи све који је узимају са вером у Бога и љубављу према овој светитељки. 

 

 

Захваљујући Министарству здравља и храбрим женама из нашег града, попут Нене Дејковић која нас је, на жалост, напустила прошле године, караван под називом „Дај педалу раку“ управо из Врања почиње своја предавања. Пацијенткињама са онколошког оделења из Врања предавање о иновативном лечењу одржале су докторке Јасмина Недовић из Клиничког центра Крагујевац и проф.др Светлане Поповић Петровић из Института за онкологију Војводине.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор код жена. Годишње се региструје око 4300 пацијенткиња са овом болешћу у Србији. По смртности од рака дојке смо на другом  месту у Европи. Рак дојке је излечив у преко 90 посто случајева ако се открије и лечи на време. Зато је важно да редовно обављамо контролне прегледе и самопрегледе дојке.

„Овде смо да направимо једну мрежу храбрих жена. Врање је први град који ћемо умрежити у ту мрежу у којој ћемо делити тачне информције и где ћемо добијати информације од жена са терена. Трудићемо се да решимо проблеме које оне тренутно имају, а све у циљу заступања њиховог права на квалитетније лечење, на доступност дијагностици, право на лечење иновативним терапијама. У плану је Национални центар за подршку пацијенткињама и један од сегмента јесте и консултација са лекарима. Желимо да омогућимо женама да где год се налазиле, добију могућност другог мишљења и консултација, доступност информација и желимо да направимо једну базу жена које ћемо заступати у борби за квалитетније лечење и превенцију. Наше жене то заслужују,“ председница женског центра „Милица“ Весна Бончић.

“Таква једна заједничка акција треба да допринесе бољој информисаности на тему једног од најзначајнијих здравствених проблема, а то су малигнитети. И последњих годину и по дана живимо у још додатно стресним околностима, а то су околности изазване пандемијом Ковид 19,“ додаје др Предраг Животић из Министарства здравља.

„У овом моменту иновативне терапије јесу доступне. Последњих година је доста урађено како би иновативне терапије биле доступне, али никада није довољно. Имамо пацијенткиње са раним карциномом које још увек немају потпуну терапију, као и пацијенткиње са метастатским хормонопозитивним карциномом дојке, које за сада заиста немају адекватну терапију, а то је скоро две трећине жена које болују од метастатског карцинома дојке,“ каже онколог др Јасмина Недовић. 

Скрининг који је у нашој држави заживео 2017. године, по речима др Недовић, је нешто лошије организован и потребно је на томе још доста радити, као и на превентиви.

 

 

 

Oд 1. jануара следеће године граница за одлазак у старосну пензиjу код жена се помера за два месеца, тако да ће жене у 2021. години у старосну пензиjу моћи да иду са 63 године и два месеца живота и наjмање 15 година стажа осигурања.

Из Републичког фонда за пензиjско и инвалидско осигурање подсећаjу и да ће за мушкарце важити исти услови као и ове године, дакле 65 година живота и наjмање 15 година стажа осигурања.

Сваки 15. октобар у свету се већ четврт века обележава као дан сеоских жена. Установљен је  резолуцијом Генералне Скупштине  Уједињених нација, како би се и тиме показала кључна улога жена у развоју села. Но чини се да ни код нас ни у свету то није много допринело да  се њихов неповољан положај значајније поправи.

Ако је тачно да је жена највећи ослонац сваке куће и породице, на селу је то још изразитије. Практично, једно домаћинство на селу готово да не може да функционише без жене, која поред послова домаћице, мајке и супруге, често брине и о старијим члановима породице, ради све послове везане за пољопривреду, а неретко је и запослена у некој фирми.

Вера Станковић из села Требешиње пример је такве жене која је паралелно радила у фабрици и уз то и све послове у пољопривреди. Сада је у пензији, али каже да сада и више ради на пословима пољопривреде и уз то је и сваки дан на пијаци где продаје поврће. Зато оцењује да је женама на селу најтеже.

Статус жена у руралним подручјима представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву, највише због неплаћеног рада. Статистика показује да је  више од једне трећине жена на простору Европске уније  укључено у производњу хране и  више од половине, у услуге повезане с производњом хране. Али, међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29 одсто, док у  Србији оне чине 12 процената.

Верица Јовановић из села Ћуковац и Јаворка Милосављевић из Власа кажу да иако су ушле у осму деценију живота и даље морају да раде у пољопривреди, а најчешће да продају на пијаци. А кад су биле млађе уз сав посао, преле су вуну, ткала ћилиме, па је њихов радни дан почињао у пет сати ујутру, а завршавао касно увече.

Иако жене својим радом чине велики проценат производње у пољопривреди, статистике показују да  оне  добијају много мању финансијску помоћ и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Решења овог неповољног положаја у ком се налазе жене у руралним подручјима је пре свега у образовању, информисаности, економском оснаживању и приступу финансијским средствима.

 

 

 

Када говоримо о наталитету не можемо а да се не дотакнемо и важности очувања репродуктивног здравља. О овој теми ваља говорити од најмлађег узраста, те се у вези са тим и организују бројне едукације из ове области на територији целог Пчињског округа. Спроведене су бројне активности и у оквиру Здравственог центра у Врању, где су млади волонтери, вршњачки едукатори, прво учили, а затим и саветовали своје вршњаке о значају очувања репродуктивног здравља.

Појам репродуктивно здравље је уведен на петој по реду Међународној конференцији о становништву и развоју која је одржана у Каиру 1994.  године под покровитељством Уједињених нација. У Плану акције, који је на овој конференцији усвојило  179 националних делегација, репродуктивно здравље је дефинисано, полазећи од дефиниције здравља Светске здравствене организације, у најширем контексту као стање потпуне физичке и менталне способности, а не само одсуство болести или неспособности,  у свим областима које се тичу репродуктивног система и његових функција и процеса. Овај појам је уведен с намером да се подвуче значај здравственог аспекта планирања породице и истовремено смање отпори за прихватање државне интервенције у сфери рађања.  Увођење појма репродуктивног здравља у План акције сматра се и одразом новог концептуалног приступа у сфери популационе политике који је утемељен у тежњи да се успостави равнотежа између репродуктивних потреба на микро и макро нивоу и индивидуалних права и одговорности у сфери здравља, партнерских односа и родитељства.

Докторка Биљана Поповић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље у Врању, каже да млади људи пре него што ступе у први сексуални контакт треба да дођу на превентивно саветовање.

Мада доминира уверење у јавном мњењу да је српско друштво традиционалније и конзервативније у односу на друге европске земље, сексуална активност младих је реалност и у Србији. Тако су, на пример, резултати Истраживања здравственог стања становништва Србије 2013. године које је спровео Институт за јавно здравље Србије (2014) показали да је медијана узраста ступања у први сексуални однос 16 година у старосној групи 15-19 према 18 година у старосној групи 20-24 године. Доктор Горан Радојчић, гостујући у нашој емисији, каже да се ова граница често помера и испод 16 година, те се негде налазе и подаци о првом ступању у сексуални однос са тек 10 година, што је недопустиво. Овакво понашање, уз често мењање партнера може довести до многих проблема, а као последица ХПВ вируса могу се развити и различите врсте малигнитета, ако се редовно превентивно не контролишемо, каже доктор.

Такође ризично понашање може проузроковати и преношење вируса ХИВ-а. ''Превентивно понашање подразумева да разговарамо са децом и треба вратити у основне школе здравствено васпитање и саму тему сексуално образовање и те информације деца би требало да добију у петом или шестом разреду основне школе и то ће их касније пратити кроз живот. Основно што треба да савладају је употреба кондома. Млади се на тај начин штите од сексуално преносивих инфекција, али и ХИВ-а,'' каже докторка Поповић.

Поред раног ступања у сексуалне односе и други видови ризичног понашања су присутни међу младима у Србији, који директно или индиректно угрожавају њихово репродуктивно здравље. Налази низа истраживања то показују. Навешћемо резултате везане за процену броја и исхода трудноће у адолесценцији као и налазе интернет анкете међу девојкама старим 19-20 година које су попуниле упитник постављен на вебсајт Удружења за репродуктивно здравље Србије. Број адолесцентних трудноћа током једне календарске године се процењује на најмање 50 на 1000 девојака, од којих се половина одлучује на рађање детета, а половина на намерни прекид (Rašević, Sedlecki, 2006). На основу издвајања одговора на поједина питања ко је изабрао значајани део корисница интернета, сагледано је више проблема који могу да угрозе сексуално и репродуктивно здравље адолесценткиња у Србији. Наиме, 29% адолесценткиња је прво сексуално искуство доживело са 16 и мање година, 25% је имало четири или више сексуалних партнера и 24% је остварило сексуални однос у вези која је трајала до 7 дана. Контрацепцију не користи или примењује метод прекинутог сношаја 28% испитаница. Готово једна трећина испитаница (31%) никада није доживела оргазам или га доживљава ретко, а 36% није задовољно или је збуњено својим сексуалним животом. Злостављање у партнерској вези искусило је 15% девојака. Са искуством које поседује, 39% њих би одложило почетак сексуалне активности.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter