РТВ

РТВ

Удружење књижевника Врања промовисало је драму "Луди Љуба" Србољуба Аритоновића, коју је недавно објавило уз подршку града.

На сцени врањског позоришта о књизи су говорили уредник издања Жикица Димитријевић, рецензенти Бојан Јовановић и Горан М. Антић, као и Драган Живовић Дурге, редитељ представе урађене према овој драми.

У присуству представника града, посленика културе и чланова породице Србољуба Аритоновића, на промоцији се са пијететом говорило  аутору драме кои већ десет година није са нама.

Јулијана Здравковић из Врања која је нестала 21.септембра још увек није пронађена, потврдили су за Радио телевизију Врање надлежни из Основног јавног тужилаштва.

Како  сазнајемо, Јулијана је тог дана пошла  на посао у фабрику обуће Геокс у којој ради, али на  радно место није стигла.

Полиција интензивно ради на проналаску нестале жене.

Из ЈП Урбанизам и изградња града Врања обавештавају Врањанце, да ће у суботу 3. октобра за саобраћај бити затворена улица Краља Милана.

Објашњавају да ће до измене у саобраћају доћи у периоду од 11:30 до 13 сати. Повод је одржавање манифестације „Дај предах раку 2020“.

У том периоду за саобраћај користиће се алтернативни путни правци у складу са привременом саобраћајном сигнализацијом, кажу из ЈП Урбанизам и изградња града Врања.

Градоначелник  Врања др Слободан Миленковић и саветник градоначелника за здравство др Мирољуб Станковић одржали су састанак са начелницима и главним сестрама свих одељења болничких павиљона, коjи  ће бити  обухваћени реконструкциjом. 

Том приликом, одржана jе и видео презентациjа проjекта реконструкциjе, адаптациjе и доградње дела Здравственог центра Врање.

Реконструкциjа павиљонског дела врањске болнице обухвата око 14 хиљада метара квадратних простора, а вредност уговора jе милиjарду и 391 милион динара.

Оваj проjекат финансира Влада Републике Србиjе преко Канцелариjе за управљање jавним набавкама.

Поводом премијере представе „Луди Љуба“ врањског театра заказане за 2. октобар, глумачки ансамбл комада одржао је конгференцију за новинаре. Топлина и емоција, то је оно што ће публика доживе кроз причу о обичним људима, која се догађа у Врању средином прошлог века. Драму „Луди Љуба“ на дијалекту написао је Србољуб Аритоновић, а у улози режисера нашао се Драган Живковић Дурге, глумац врањског позоришта.

Постављање на сцену комада  „Луди Љуба“ Србољуба Аритоновића,  још један је од начина да му се врањско позориште одужи за све што је урадио и као глумац који је одиграо 40-так улога и као писац најгледанијих представа.Ово је оцена и руководства  врањског театра и ансамбла који игра у представи.

Режисер Драган Живковић Дурге каже да је познавајући Србољуба Аритоновића стекао утисак да је овом драмом „преломио  живот“ у смислу да је показао да би проблеме које живот носи, требало решавати разговором са пријатељима и породицом, хумором и љубављу.

Насловну улогу тумачи Душан Томић, а главну женску улогу Кристина Јањић Стојановић. 

Носилац главне  улоге Душан Томић говорио је о лику који тумачи и нагласио да  „ луди Љуба“ током представе пролази кроз три животне фазе, најпре као здраво 7-огодишње дете, потом као младић од 19 година на менталном нивоу детета и на крају као здрав млади човек.

Кристина Јањић Стојановић  наглашава да је тема обрађена у драми и данас веома актуелна. Поред тога сматра да ће пажњу публике привући и атмосфера старог Врања коју је редитељ успео да оживи у представи.

Са пуно сете и емоција о Аритоновићу су говорили глумци који су са њим играли и дружили се.

 Радмила Ђорђевић нагласила је да је сета и емоције вежу за Србу Аритоновића који је био одличан познавалац руралног света, њиховог менталитета.

Ненад Недељковић истиче да је ова драма таква да би је требало екранизовати.

Нинослав Трајковић каже да га обузима сета јер је много радио са Аритоновићем.

Занимљиво је да једну од улога тумачи Анђела Аритоновић, унука писца овог комада.

Анђела Аритоновић истакла је да је Аритоновић писао ову драму када је она бил а мала девојчица која се играла поред њега  и он у том тренутку није могао ни да слути да ће она играти у тој представи. То ову драму  чини посебном.

Музику је компоновао Влада Станкулић, сценографију је урадио Мирослав Илић, а костиме Јованка Михајловић и Драган Живковић.

Премијере представе заказана је за 2. октобар у 20 сати.

Бука је врло гласан, човеку непријатан, чак и болни звук. Основне буке садржане су у њеној јачини (интензитету), али и у додатним шумовима, висини, трајању, испрекиданости или континуираности.

Мање нам смета бука коју производимо сами од буке коју производе други. Свака бука интензитета већег од 85 до 90 децибела може након дуге изложености узроковати трајна оштећења слуха.

Вибрације су периодично или циклично њихање механичких састава (машине, грађевине и друго) око равнотежног положаја узрокованог спољном периодичном силом или отклоном из равнотежног положаја.

Вибрације могу деловати штетно на људско здравље, на удобност вожње и узроковати ломове конструкција.

Према пореклу бука у људској околини може се поделити на индустријску буку и буку околине.

Под називом индустријска бука подразумева се бука коју ствара радни процес у индустрији.

Бука је постала један од највише заступљених проблема у индустрији. Може да утиче на човека физички, психички и социјално, па тако може изазвати:

  • оштећење слуха
  • сметње при комуникацији
  • узнемиравање
  • умор
  • слабији рад срца

Струка говори да је преко 80 % штетних звучних појава отпада на прометну буку, буку као производ саобраћаја на улицама. Посебан проблем у промету чини повећање буке на градским саобраћајницама.

Главне смернице смањења емисије буке у урбаним срединама су:

  • правилно планирање насеља
  • правилно планирање сааобраћајница
  • одабир најквалитетнијих материјала за израду саобраћајница
  • редукција - смањивање буке на возилу
  • изградња грађевина за заштиту од буке.

Уређаји за заштиту од буке - представљају грађевинско – техничке мере заштите помоћу којих се оптерећење буке које узрокује саобраћајни промет, своди на незнатну меру или се смањује у тој мери да не прелази допуштену вредност звучне емисије на заштићеним подручјима односно објектима.

Основне врсте грађевина којима се штитимо од буке на саобраћајницама су:

  • засади
  • насипи за заштиту од буке
  • насипи за заштиту од буке с уграђеним зидом, односно стрми насипи
  • зидови за заштиту од буке.

Вибрација су варијације, обично у времену, амплитуде неке величине у односу на специфицирану референтну величину, при чему је амплитуда наизменично већа или мања од референтне величине. Вибрације су осцилацијско кретање око референтне тачке.

Вибрације су свакодневна појава. Срећу се у нашим кућама, током путовања и при раду. Вибрације често могу бити деструктивне и јавити се као негативан ефект неког корисног процеса, а ипак се понекад производе с намером да обаве неки задатак. Вибрације су резултат динамичких сила у машинама које имају покретне делове, као и у структурама које су везане за машину.

Вибрације изазивају замор и хабање материјала.Често су одговорне за квар који се може десити некој машини.

Постоје постројења која раде на вибрацијском принципу, као што су на пример транспортна трака, разбијач бетона, ултразвучна када за прање, и слично.

Човек је свакодневно изложен различитим утицајима, међу којима спадају и различите врсте вибрација, које га прате од места становања, начина доласка на радно место, самог радног места као и места одмора, забаве и рекреације. Вибрације су, уз буку постале саставни део свакодневнице.

Бука и вибрација делују негативно и опасно по човеково здравље. Буку је готово немогуће избећи али ју је могуће изоловати путем превентивних мера.

Да би се осигурала квалитетна заштита људи који раде у условима повећане буке и вибрација велику улогу осим заштитних средстава играју и стручне особе, тј. инспектори заштите на раду који спроводе превентивне надзоре како би се увидело да ли се поштују нормативно прописане мере у виду правилника о заштити на раду.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

У последња 24 сата у Србији је на корона вирус тестирано 6.561 од којих је 72 позитивно.

Срећом, преминулих нема.

На респираторима у болницама широм Србије налази се 21 пацијент.

Иначе, епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон изјавио је да су школе место највећег ризика за преношење вируса корона, као и да су суперпреносиоци вируса средњошколци и студенти.

Загагађивање животне средине обухвата нежељене промене физичких, хемијских и биолошких својставаа ваздуха, воде и земљишта, које могу неповољно деловати на жива бића. Загађивачи су остаци онога што производимо, користимо и одбацујемо.

С обзиром да је једно од својстава еколошких фактора да утичу једни на друге, када човек мења хемијски састав свог окружења (хемијске еколошке факторе), тада индиректно мења и све друге и утиче (најчешће неповољно) и на живи свет.

Загађивање представља промене у животној средини које угрожавају живот свих врста, укључујући и човека. Загађивач је супстанца која угрожава квалитет животне средине.

Загађивање ваздуха

Ово загађивање назива се још и аерозагађивање. Главни гасовити загађивачи су: угљен-диоксид, угљен-моноксид, сумпор-диоксид, оксиди азота и метан. Ваздух загађују и чврсте супстанце попут чађи и прашине. Главни извор загађивача у ваздуху је сагоревање фосилних горива.

Смог је загађена магла. У граду је због смога често смањена видљивост, а и негативно утиче на дисајне путеве и угрожава здравље људи. Постоје зимски и летњи смог. Зими у смогу има највише чађи, оксида азота и сумпор-диоксида. Лети такође има азотових оксида, али и озона и водоник-пероксида.

Мере заштите ваздуха од загађивања

Да у ваздух не би доспели чађ и угљен-моноксид, неопходно је обезбедити да сагоревање фосилних горива буде потпуно (да постоји довољан доток кисеоника). Још боље је користити еколошка превозна средства, где год је то могуће, попут бицикла. На отворе фабричких димњака могуће је поставити филтере.Фабрички и други димњаци се праве тако да буду високи како би били што више ван домашаја људи, а и ветар је на већим висинама јачи, па је веће и мешање са ваздухом (разређивање). Све то, ипак, није довољно.

Још једна мера заштите је и пошумљавање. Биљке користе угљен-диоксид у процесу фотосинтезе, а и задрже много лоших гасова из атмосфере.

Загађивање воде

Вода се може загадити вишеструко. Загађена вода може бити комунална (из домаћинства), из индустријских постројења и са пољопривредних површина.

Утицај загађивања воде

Осим што је загађену воду опасно користити за пиће, отрови могу доспети и у ланце исхране.

Отпаци у води могу заварати многе морске животиње да су храна. Желудац се напуни несварљивим и штетним предметима и животиња угине. То се дешава и птицама које лове на мору.

Због људског немара у свету је присутна несташица питке воде, посебно у Африци, југоисточној Азији и латинској Америци. Сматра се да око милијарду људи нема приступ таквој води, а употребом прљаве и загађене воде много деце умире у свету сваког дана.

Мере заштите воде од загађења

Воду треба рационално користити и не бацати у њу смеће.

Могуће је поставити филтере, односно таложнике на местима где се отпадне воде уливају у природне воде. Ако је већ дошло до загађења, могуће га је санирати помоћу супстанци које реагују са загађивачима и дају производе мање штетне по животну средину. Слично пречишћавање може се извести и помоћу биљака и микроорганизама који прерађују отровне супстанце у мање штетне. Тај биолошки поступак се назива биоремедијација.

Некада је вода из чесме мутна, али се веома брзо разбистри у чаши. Таква вода је хлорисана, а поступак се предузима ради дезинфекције.

Загађивање земљишта

Најчешћи загађивачи су пестициди који се прекомерно користе, ђубрива, ароматична једињења, соли тешких метала и радиоактивне супстанце. Земљиште загађује и чврст отпад у коме могу да се нађу и опасне супстанце (термометри са живом, батерије, акумулатори, боце са дезодорансима, као и непотрошене фарбе, разређивачи, уља за подмазивање и слично). На земљиште утичу и киселе кише, а због крчења шума долази до ерозије.

Ерозија може бити различитог интензитета. У Србији захватила је чак 86% земљишта, од чега 28% је захваћено веома јаком, јаком или ерозијом средњег интензитета.

Утицај загађивања земљишта и заштита

Осим што директно утиче на биљке које расту из земљишта, загађивање индиректно утиче и на друга жива бића која се тим биљкама хране. Да би се заштитило земљиште, мора правилно да се одлаже отпад (па и радиоактивни). Неправилним одбацивањем отпада стварају се тзв. дивље депоније.

Осим што нарушавају изглед природи, дивље депоније су и опасне и потенцијални извор зараза.

Што се прекомерне употребе инсектицида тиче, потребно је строже придржавање прописа.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

 

Наш Здравствени центар  једна је од 11 установа, која ће одлуком Министарства здравља добити нови скенер, најновије генерације, рекла је у изјави за нашу кућу,  директорка центра докторка Љиљана Антић. Биће кадровски појачана и Служба радиологије, која је у предходном периоду урадила чак 12 хиљада рендген снимака.

Директорка Здравственог центра Врање докторка Антић са лепом вешћу јавила се из Министарства здравља из Београда, како каже, да обрадује све грађане.

-Задовољство ми је да могу да обрадујем све грађане Врања, округа и Косовског поморавља, који се лече код нас. Наша здравствена установа једна је од 11, која је одлуком Министарства здравља добила нови скенер апарат, најновије генерације са најбољим  могућим перформансама. Подсећам да је постојећи скенер у функцији и да нема листи чекања.Служба радиологије је кадровски појачана. До недавно је имала 7 специјалиста радиологије, а сада је добила још 3, што омогућује несметано одвијање повећаног обима посла због пандемије висрусом корона, каже директорка.

Већи број специјалиста омогућиће рад на оба апарата. Управо су лекари Службе радиологије хероји нашег доба, истиче директорка, јер су све време ангажовани, најпре у масовним акцијама бесплатних превентивних прегледа, а непрекидно раде и од почетка пандемије, у служби и у ковид систему.

Урадили су око 12 хиљада радиографија, односно рендген снимака плућа. Дешавало се да у једном дану прегледају 200 до 250 пацијената. Дуго се број кретао око 170 пацијената дневно.

Директорка истиче да је поносна на све медицинске и остале раднике. Каже и да уз овакву помоћ министарства и државе не  постоји здратвствени изазов пред којим ће устукнути и у будућем периоду.

 

Прва фаза програма „Моја прва плата“ која се односи на послодавце управо је завршена, a oд сутра почињу пријаве за незапослене. Kоначан број младих у Пчињском округу који ће добити шансу да стекне прво радно искуство на основу позиција које су тражене што у јавном, што у приватном сектору, јесте 501.

Сва незапослена лица млађа од 30 година са радним искуством краћим од 9 месеци, могу да се пријаве за учешће у програму „Моја прва палата“. Kонкурсни рок почиње сутра и траје до 15. октобра. Услови су и да су на евиденцији филијале и да се редовно пријављују.

-Најпре се треба регистровати на сајту Е-управе, јер је то предуслов за приступање порталу Моја прва плата. Биће доступно електронско попуњавање CV-a, а поред тога, потребно је путем портала проследити и  скенирану диплом, каже Весна Станојковић, ПР врањске филијале Националне службе за запошљавање.

Млади ће бити у могућности да се пријаве за позиције које одговарају њиховим образовним профилима или за сличне позиције ако сматрају да могу да одговоре на захтеве послодаваца.

-Накнадно ће се после конкурсног рока за незапослена лица вршити упаривање између послодаваца којима ће бити одобрено учешће у програму и незапослених лица која испуњавају критеријуме. У сваком сличају, они ће се пријављивати за позиције које желе и за које сматрају да могу да одговоре захтевима послодавац, додаје она.

Иначе, око 1200 младих жели да учествује у овом програму на нивоу округа, па је зато потребно сачекати и процес селекције који ће трајати од 16. до 31. октобра, а од 8. новембра до 7. децембра предвиђено је закључивање тројног уговора између Националне службе, послодавца и изабраног кандидата.

-Они ће и даље бити на евиденцији службе, али ће за тих девет месеци, док стичу практична знања за самосталан рад у струци, добијати новчану помоћ. За лица са средњом стручном спремом висина новчане помоћи је 20 хиљада, а за лица са високим образовањем 24 хиљаде динар, подсећа Станојковићева. Поред тога, овај програм подразумева и допринос за случај повреде на раду и професионалног обољења.

Према првим подацима врањске филијале НСЗ, за програм „Моја прва плата“ пријавило се око 340 послодаваца из Пчињског округа који потражују младе за 501 позицију.

-У Врању је аплицирало 130 послодаваца, по 10 из Владичиног Хана, Босилеграда и Трговишта, око 20 из Сурдулице, 25 из Бујановца и чак 135 из Прешев, каже Станојковићева.

Наша саговорница истиче да се, по броју тражених, издвајају позиције за које је потребна средња стручна спрема и ту махом доминирају послодавци из приватног сектора.

-Свакако, заступљене су и позиције са високим образовањем, али ако ћемо о укупним бројкама, најтраженије су позиције из области трговине, угоститељства, онда администрације, економије, рачунарства, онда позиције пружања личних услуга, али морамо поменути и производњу – дрвна индустрија, обућарство, машинство, каже Весна Станојковић и додаје да када говоримо о државном сектору, најтраженији су медицински ,просветни радници и васпитачи.

Страна 1 од 613

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter