РТВ

РТВ

SAR TE BARJARIPE ARAKIBE BUTI BAŠI O ROMNJA

Arakibe buti jek taro pharo em pobut vakteso procesi.Valjani te delpe motivacija okolenge so dena buti barabar em katane te oven okolenca kola rodena buti em te delpe motivacija aso Roma kola rodena buti po aktivno te roden buti.Okova soj šukar ked vakera ki akija tema kaj isi but projektija tari nacionalno služba aso arakiba buti em taro nevladina kedipa , em kaj o but dikelape o pojedinco aso kandidati e bućakoro te đan po anglal te arakenpe kote najzorale em te sikljon aver kursija aver ćibja sar bi stažirinena okolende kola dena buti. Uzo sa adava te kerelpe buti ko samopouzdanje e Romengoro kola rodena buti em adaleja te roden I buti .O manuša taro romanipe nane jek jekestar ko averćanipe ked dikelape olengiri sikavibasi struktura.

Okova soj jekutno aso sa Roma kola rodena buti adavaj soj sare čorore . Olen isi tikni stopa taro sikavipe em adaleja I diskriminacija adajaj koja adate soj klideso problemi ked vakera taro arakiba buti so rodena o Roma.Isi lokalna akciona planija aso ranjiva grupe em aso Roma ked rodelape buti numa ,čivelape pučipe kobor adala akciona planija asi buti ki praksa anenape ko čačipe .Sar so vakerđam o nacionalna em o lokalna akcionja planija beršenca kerena jek mera tari politika baši o arakiba buti sar bi aso Roma arakipe buti numa samki adava sa trđola ko jek tan. Okova so adava trđari te na realizujinipe sar so mangena ko akciona planija em so nane podaci kola valjani te ovelen o institucije.Akava problemi po but isi maškaro Roma kola rodena buti em kola đivdineno ko čorore mahale kote but phare đivdinipe.Posebno uloga ko arakibe buti isilen o manuša kola privatniča ki Vranja isilen pumare firme em kote kerena buti o Romnja.

Numa o gende Romnja ko esavke firme but tikno . Jek taro privatniča koleste firmate kerena buti o Romnja tari Vranja em kova dinđa buti aso Romnja o Nenad Mladenović tari firma “Mladenović” tari Vranja.Ov vakeri kaj o Romnja s kerena oleste ki firma pumari buti kerena sar so valjani.

- Bučarne, em nane so te vakerav.Redovno avena ki buti em pumari buti kerena. Šukar arakljepe ko nevo bučarno than ,pumari buti kerena odgovorno em disciplinovano. Te uli prilika te primina neve bučarnen ka dkav te dav buti aso aver da Romnja, sose te na - vakeri o Mladenović.

I Nigera Kasemović koja kerela buti ki adaja firma vakeri kaj kerđa buti ki “Koštana” em kaj ked pandlili I fabrika ačili bi bučakoro, em but phare đivdinđa. Rodinđa buti dive palo dive numa niko na dinđala buti .

- Šučur aso devel akana kerava buti em šaj te parvarav me kerutnen .Inje but pharo ked ačiljum bi bučako ked pandlili I “Koštana”. Rodinđum dive rat buti numa niko na manglja te delma te kerav buti.Pala adaleste aljum ki avdisutni firma kote kerava buti em dinđema buti sose injum but bahtali.I plata redovno em injum čali-vakeri I Nigera.

Em adalese so isi politikane inicijative kola aso akala agorutne berša lelja te kerel I vlada em I država sar bi đalape anglal ko integracije e Romengere ,sar uvodiba ki buti sastipase medijatorja,pedagoška asistentija,em koordinatorja aso romane pučipa samki pana na kerđape but ko adala integracije.

Aso šajba anglal ko akala politikane pučipa em aso socijalno uključiba e romengoro o resorna ministarstvija ki vlada e Srbijaki dena po piko kobor šaj,numa panda valjani te kerelpe buti ko akaba pučipe te đalpe po anglal ko šukaripe. Isi but izazovija kolenca resnape o Roma em našti te arakipe sig šajipe sa adava te anelpe ko than, adalese o informacije valjani maškaro nadležna organija te denpe jek jekese.

 

KAKO POBOLJŠATI ZAPOŠLJIVOST MLADIH ROMKINJA

Zapošljavanje predstavlja složen i dugotrajan proces. Neophodno je motivisati poslodavce da sarađuju, ali istovremeno treba motivisati i romsku zajednicu da aktivnije traži posao. Ono što je dobro kada govorimo na ovu temu jeste da postoje mnogi projekti Nacionalne službe za zapošljavaje i nevladinih organizacija, i da se dosta pažnje posvećuje pojedincu, tj. kandidati imaju mogućnost da unaprede svoje veštine i da putem pohađanja različitih stručnih obuka i kurseva stranih jezika, kroz dokvalifikaciju, prekvalifikaciju ili stažiranje kod različitih poslodavaca iz javnog i privatnog sektora, unaprede svoja znanja i veštine i postanu konkurentniji na tržištu rada. Pored toga, radi se i na samopouzdanju Roma , tako da oni tokom vremena zaista postaju aktivni tražioci posla.

Pripadnici romske nacionalne manjine se ne razlikuju po nivou i strukturi stečenog obrazovanja. Ono što je zajednička karakteristika za sve njih jeste da dolaze iz jako siromašnih porodica. Niska stopa obrazovanja,pored prisutne diskriminacije, predstavlja jedan o ključnih problema kada govorimo o uključivanju Roma na tržište rada.

Postoje lokani akcioni planovi za zapošljavanje ranjivih grupa, pre svega Roma, ali se postavlja pitanje koliko se u praksi realizuju pomenuti lokalni planovi za zapošljavanje. Kao što je već pomenuto, i nacionalni i lokalni akcioni planovi godišnje utvrđuju mere aktivne politike zapošljavanja sa ciljem da se unapredi zapošljivost romske populacije radi što lakšeg uključivanja na tržište rada. Ono što često otežava osmišljavanje i sprovođenje aktivnih mera zapošljavanja za ovu populaciju jeste nedostatak verodostojnih podataka. Ovaj problem je posebno izražen za romsko stanovništvo, pa samim tim i mlade, koji žive u podstandardnim naseljima, gde su problemi dodatno izraženi zbog siromaštva i neadekvatnih uslova stanovanja.Posebnu ulogu prilikom zapošljavanja Romkinja u Vranju imaju I privatni preduzetnici, koji u svojim kolektivima imaju zaposlene Romkinje. Ipak taj broj zaposlenih Romkinja u privatnim firmama je veoma mali.

Jedan od retkih privatnih preduzetnika koji je zaposlio Romkinje je Nenad Mladenović vlasnik firme “Mladenović” iz Vranja. On kaže da je zadovoljan radom Romkinja koje rade u njegovoj firmi.

- Vredne su i zaista nemam nikakvih zamerki. Redovne dolaze na posao i izvršavaju svoje poslovne zadatke. Dobro su se snašle, rade svoj posao odgovorno i disciplinovano. Ukoliko se ukaže prilika za novim radnim mestima rado bih zapolio još neku Romkinju, što da ne – kaže Mladenović.

Nigera Kasemović koja radi u ovoj firmi kaže da je radila u “Koštani” i da je nakon zatvaranja ove fabrike ostala bez posla i izuzetno teško živela. Tražila je konstantno posao ali nažalost nije uspela da se ponovo zaposli:

- Hvala bogu sada radim i mogu da prehranim moju porodicu.Bilo je veoma teško kada se “Koštana” zatvorila. Tražila sam i tražila posao ali uzalud. Onda sam konkurisala u firmi gde sada radim i bila sam presrećna kada su me primili. Plata je redovna i veoma sam zadovoljna - kaže Nigera.

Uprkos brojnim politikama i inicijativama koje su pokrenute u proteklih nekoliko godina u cilju unapređenja položaja romske zajednice, poput uvođenja zdravstvenih medijatora, pedagoških asistenata i koordinatora za romska pitanja na lokalnom nivou, spektar socijalnih usluga i inicijativa za promovisanje socijalnog uključivanja i dalje je neadekvatan u odnosu na potrebe i složenost problema.

Za sprovođenje postojećih politika u relevantnim sektorima delimično su nadležna resorna ministarstva, a delimično organi lokalne samouprave. Na lokalnom nivou je prepoznata potreba za tešnjom saradnjom između raznih državnih organa.

Mnogi izazovi s kojima se građani romske nacionalnosti suočavaju ne mogu da se reše jednom prostom intervencijom, već iziskuju “udruženi” pristup i razmenu informacija između nadležnih organa.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

На планинском подручју Криво дрво, на месту Сухарно, чланови Уније младих Српске напредне странке Градског одбора Врање, у сарадњи са јавним предузећима „Комрад“ и „Србија шуме“ посадили су око стотинак садница смрче. Пошумљавање је обављено на надморској висини од 1.100 метара са циљем да се унапреди животна средина. 

Чланови Уније младих Гро СНС у Врању попут младих горана  заједно са извршном директорком Комрад-а, Нелом Цветковић желели су да побољшају квалитет ваздуха у нашем региону тако што ће посадити саднице смрче.

„Градски одбор СНС је набавио зимзелене саднице и данас смо одлучили да на планини Гоч, Криво дрво је ова локација где се сада налазимо. Заједно удружени са Саветом за екологију, Унија младих и савез за социјална питања да дамо свој допринос заштити животне средине и квалитетнијем ваздуху. У последње време је било доста пожара у нашем крају тако да ми желимо садњом ових садница да дамо свој допринос животној средини“, каже извршна директорка Комрад-а, Нела Цветковић 

Смрча је отпорна на зиму, ветрове и хладноћу. Потребно је од 100 до 120 година да достигне свој раст. Спада у четинаре и њени плодови су шишарице.

„Унија младих СНС Градског одбора Врање се одазвала акцији коју спроводи Савет за екологију Градског одбора СНС како би допринели да имамо чист ваздух.  Пре неколико недеља смо имали пожар на овом локалитету тако да ова акција поред очувања животне средине и засађивање саднице има и ефекта анулирања тог пожара“, каже Милан Илић, члан Уније младих Градског одбора СНС у Врању.

У плану је још пар акција које ће се реализовати на Дан чистих планина, 11. децембра када ће се заједно са омладинцима изаћи на терен, додаје Цветковићева. Да подсетимо, 3. новембра на Светски дан чистог ваздуха у Таковској улици у Врању засађене су саднице тује и кестена.

 

 

Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) огласило се саопштењем за јавност изражавајући осуду и јавни презир поводом твитова који су упућени председнику Србије, Александру Вучићу, а које је написао Владан Славковић. Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) уз згражавање, изражава најоштрију осуду говора насиља и мржње на друштвеним мрежама у Србији. Најновији пример је твит Владана Славковића који је јавно упутио директну претњу председнику Србије Александру Вучићу уз реченицу: „Можда је коректније да му саспемо пет метака у леђа? И да се напијемо после атентата?“ Такви твитови показују да се ради о бескрупулозним људима без осећаја људскости и зато заслужују најоштрије осуде и јавни презир. Атмосфера насиља у Србији путем друштвених мрежа, која је кулминирала претњама по физичку безбедност председника Александра Вучића, треба одмах да престане. Свако има право да буде задовољан или незадовољан, али своје ставове треба да износи тамо где им је место и да се потруди да буду у складу са културним и демократским вредностима нашег друштва, а никако не примитивним и речником насиља и претњи. Иако се често чује да се ради о бахатим људима, и да не треба ту ништа да нас чуди, ПРОУНС инсистира да се таквом понашању стане на пут и да се јасно и гласно осуди сваки говор мржње и насиља. ПРОУНС поручује актерима политичке сцене да се окану заоштравања политичке ситуације због недостатка политике, а осталим актерима да се таквој политици супростављају радом и резултатима.

 Врање, 19.11.2019. године                                                                                                                                                                        председник ПРОУНС-а

                                                                                                                                                                                                                            Зоран Величковић            

                                      

Ратари морају да измене сортимент житарица  због суше и закаснелих радова у пољу. Стручњаци препоручују искључиво ране  и средње ране сорте пшенице и повећање количине семена 10 до 15 одсто по хектару. Сетва је почела само у појединим селима у Пчињском округу где је пала значајнија количина кише, иако недовољна за овако сушно земљиште. Остали ратари мораће још да чекају нове количине падавина. Већ сутра метеоролози најављују да ће током дана бити пљускова. Нада Лазовић Ђоковић препоручује да на лакшим типовима земљишта  ратари ураде плитко орање на дубини од 10 до 15 сантиметара, да изврше предсетвену припрему и одмах сеју житарице. Веома је важно да користе декларисано семе  и то само ране и средње ране сорте пшенице. Због прекорачења свих термина за сетву озимих житарица  мора се повећати количина семена за 10 до 15 одсто. То је сасвим довољно  ако дође до голомразице  услед чега нека зрна неће исклијати. Уколико се посеје већа количина  од препорученог , на пролеће може доћи до полегања усева и болести. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе  подсећа да је важно да ратари примене Ен-Пе-Ка  ђубрива  са већим процентом фосфора. Тај елемент у овом тренутку најпотребнији је пшеници. Може се сејати сточни грашак и грахорица , с тим да се примене ђубрива са већим процентом фосфора и калијума. У овом тренутку не препоручује се сетва јечма. Јари јечам  може се  сејати почетком наредне године.

 

Део улице Цара Душана, од Основног суда према Зеленој пијаци убудуће ће бити једносмеран. Град Врање и Савет за безбедност саобраћаја су на основу студије о техничком регулисању саобраћаја на територији града донели овакву одлуку како би се смањила фреквенција саобраћаја и избегле гужве у најужем градском језгру. Одлука је трајна, није привремена. Од јуче је постављен саобраћајни знак у улици Цара Душана, преко пута Основног суда којим је регулисан правац кретања возила. Они који не уоче знак или га намерно пренебрегну, само ће кратко време моћи да се оправдају необавештеношћу. Саобраћајна полиција ће извесно време деловати превентивно и информисати грађане, а након тога ће вероватно бити и казни, каже Дејан Тричковић заменик председник Савета за безбедност саобраћаја. Потреба за оваквом одлуком постоји одавно

"Центар града је оптерећен возилима, настојимо да то променимо. Поменутом студијом наш предлог се и потврдио, да ће једносмерним правцем, саобраћај у улици Цара Душана бити растерећен. Саобраћај је динамична проблематика којом се наш Савет непрестано бави и жеља нам је да што боље регулишемо проток саобраћаја", каже Дејан Тричковић- заменик председника Савета за безбедност саобраћаја.

Са оваквим променама ће се наставити и убудуће, а све у циљу регулисања саобраћаја, посебно у центру града.

"Пројекат који је урађен постепено ће се спроводити, јер је обиман и врло захтеван и у финансијском погледу. Недавно је урађена хоризонтална сигнализација у граду, а биће измена и у још неким улицама и деловима града", каже Дејан Тричковић.

 

У организацији Савеза за школски спорт одржава се градско такмичење у баскету 3 на 3. Надметања се одвијају по плану и програму такмичења, чиме се наставља олимпијски циклус, уз очекивања да најуспешније екипе из Врања оду на Олимпијаду која ће бити одржана у мају у Новом Саду. У баскету 3 на 3 такмиче се само ученици средњих школа. Они су вредно радили са својим тренерима и професорима како би остварили што бољи пласман.

''Добра је конкуренција, али мислим да ћемо ми да освојимо прво место. Ми тренирамо дуго заједно и мислим да смо најспремнији овде", каже Вукашин Антић, ученик гимназије Бора Станковић.

''Ове године смо освојили треће место на школском, имамо уигран тим, али су и противници јако добри, тако да очекујемо неизвесну борбу", каже Владимир Николић, ученик Медицинске школе.

''Наши баскеташи су одлични. Баш ова екипа која наступа за Гимназију ове године у Сплиту је заузела прво место на Спортским играма младих, тако да се ја надам да наши баскеташи после, међуокруга оду на Олимпијаду и да нас обрадују неким од прва три места", каже Мирослав Спасић, председник Савеза за школски спорт Врање.

Врло брзо након градског, средњошколце очекује и окружно и међуокружно такмичење, а сви такмичари се надају Олимпијади.

''Одавде најбоље две екипе одлазе на окружно такмичење у Сурдулицу, 22. овог месеца, а онда ћемо да видимо, највероватније ће Врање бити домаћин комплетно и кошарке основних и средњих школа међуокруга и баскета, тако да се сада договарамо између наша четири округа, истакли смо кандидатуру, тако да ће између нас и Пирота да се одлучи где ће да буде међуокружно такмичење", каже Мирослав Спасић, председник Савеза за школски спорт Врање.

Овим се настављају такмичења у организацији Савеза за школски спорт града Врања. Школарци се и ове године надмећу у 12 дисциплина, закључно са Малим олимпијским играма.

 

 

 

 

Представници Јединствене Србије који су на локалу у коалицији на власти поднели су извештај јавности о свом раду у протеклом периоду. Како кажу, сви показатељи пословања установа на чијем челу су представници ове партије су бољи. Остају, ипак нерешени проблеми због недовољних улагања у културну и туристичку инфраструктуру. Све најважније ставке финансијско пословање, унапређење образовања, програм културе су у узлазној путањи у Народном универзитету Врање”, каже директорка Гордана Димитријевић.

„До 2016. године најчешће смо завршавали годину са око 4 милиона динара на рачуну сопствених средстава. На крају 2018. године ушли смо у ПДВ-е, што значи да смо премашили 8 милиона динара. 2019. је посебна, јер никада до сада из буџета нисмо добијали само средства за зараде. Ове године је то тако и ми ћемо завршити годину са позитивним пословањем”, каже директорка Гордана Димитријевић.)

Бројне манифестације, међу њима и нове, попут Кесар феста и Дечијег фестивала, обележиле су рад Туристичке организације. Они, такође бележе раст у финансијском пословању.

„У односу на 2015/16/17. годину  Планинарски дом је приходовао 3 до 4 милиона, у 2018. години је приходовао 10 и по милион, а ове године очекујемо око 12 милиона динара прихода”, каже директорка Туристичке организације Весна Петровић.

У коалицију смо ушли да будемо у служби грађанима. Резултати би били и бољи и приходи већи да смо наилазили на разумевање,  каже Дејан Манић, председник Градског одбора Јединствене Србије.

„Народни универзитет има грађевинску дозволу за адаптацију и санацију али та грађевинска дозвола није употребљена, односно да се добију средства од Канцеларије за управљање јавним улагањима. За Планинарски дом је урађена комплетна документација за грађевинску дозволу, односно за легализацију. Када смо покренули пројекат прекограничне сарадње са бугарским партнером око проширења капацитета у дому, затражили смо дозволу, у општини су нам рекли да та документација уопште не постоји”, каже Манић.

О преласку неких одборника у друге партије о чему пишу медији Манић каже „да све што вреди је у Јединственој Србији, оно што такође вреди долази у ову партију, оно што не вреди, срећан им пут.“ На предстојећим изборима Јединствена Србија ће у Врању изаћи самостално.

 

 

Припадници Министарства унутрашњих послова, Одељења за борбу против корупције, у сарадњи са Посебним одељењем за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Нишу ухапсили су три особе због постојања основа сумње да су извршили кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица и прање новца у Сурдулици. Ухапшени су Д. Ђ. (1968), административни радник у Општинском одбору Социјалистичке партије Србије у Сурдулици због постојања основа сумње да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, као и Т. Н. (1972), одговорно лице у приватној радњи „Делукс Принт“ и „Делукс Граф“ из Сурдулице и М. Н. (1968), фактички одговорно лице фирме  „Клик-01“ из Сурдулице, који се сумњиче за прање новца. Сумња се да је Д. Ђ. у периоду од 2015. до 2018. године, без сагласности председника Општинског одбора, као и Извршног одбора СПС-а у Сурдулици, извршио плаћање фиктивних рачуна за наводно испоручен рекламни материјал и пружене услуге фотокопирања, штампања и снимања видео материјала испостављених од фирми „Делукс Принт“, „Делукс Граф“ и „Клик-01“. На овај начин Општински одбор СПС-а у Сурдулици је оштећен за 4.438.300 динара, а како се сумња Т. Н. и М. Н. су један део новца задржали за себе, а други део су предали Д. Ђ., иако су знали да потиче из извршења кривичног дела. Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву у Нишу, саопштава МУП.

Алкохолизам се данас сматра  трећом болешћу савременог света, одмах иза срчаних и малигних обољења. Процене Светске здравствене организације су да 3% светског становништва болује од ове болести и да млади први контакт са чашицом имају око своје 10.године, што је поражавајући податак.  Истраживали смо који су  најчешћи разлози зашто неко узима алкохол у прекомерним количинама , зашто млади пију али и како алкохол делује на организам. Алкохолизам је болест која настаје постепено и скоро никада не постоји само један узрок. Узроци су много сложенији  и постоји неколико фаза у конзумирању алкохола објашњава неуропсихијатар др Слободан Стаменковић. То су експериментална фаза када се млади упознају са алкохолом, фаза прихватљиве употребе алкохола, затим претераног опијања  и на крају најкритичнија фаза зависности.

„Да би лекар могао да постави дијагнозу потребно је испунити неке основне критеријуме . То је пре свега компонента зависности, да је човек који болује од алкохолизма завистан од алкохола, да је алкохол постао део његовог живота, да је у животним приоритетима веома високо котиран и да је врло често на првом месту у смислу да одмах ујутро када устане мора да попије чашицу пића да би се смирио или то често чини кришом у радној организацији. Тако да та особа има континуитет концентрације алкохола у крви и временом то постаје потреба .Алкохол улази у метаболизам човека и онда развије физичку и психичку зависност”, каже др Слободан Стаменковић, неуропсихијатар.

Да би се алкохоличар упустио у процес лечења мора најпре себи признати да има проблем. Од велике важности је подршка породице и људи из окружења како се та особа не би осећала одбаченом и мање вредном, објашњава Стаменковић.

„Лечење алкохолизма  је комплексно. Лекови нису довољни. Они могу да ублаже узнемирење  и анксиозност. Међутим, потребно је да се у великој мери укључи примарна породица и друштвени слојеви како би излечење имало ефекта. Лечење алкохолизма је најмање у рукама терапије и лекова  већ се праве одређене структуре најпре на нивоу личне, индивидуалне и породичне психотерапије а онда и на нивоу групних терапија”, каже др Слободан Стаменковић, неуропсихијатар.

Алкохол је све присутнији код млађих особа, у средњошколском периоду. Жеља за доказивањем у друштву и страх од одбацивања су најчешћи разлози због чега тинејџери почињу са опијањем. Стаменковић упозорава да се под дејством алкохола умртвљују контролни механизми коре великог мозга па због тога попуштају моралне норме. Тада особа губи могућност контроле и одговорности за своје поступке а статистика показује да је најчешћи узрок саобраћајних несрећа вожња под дејством алкохола.

 

SIKLJARIBE E ROMNJENGORO

Palo disave podaci taro nevladina kedipa o Roma ki amari puv ko sikljojbe ovena po ari vakti taro ekvaš so đana ko sikljojbe aver biromane čhavore taro dizja kote đivdinena.O Romane čhavore najbut ačavena o sikljojbe ked kuvena taro štarto ko panđto klaso ked isilen predmetno sikljojbe.Palo aver dikiba taro deš romane čhavore kola hramonenape ko jekto klaso ki osnovno sikavni, olendar panđ hramonena o panđto klaso em adava ekvaš taro okola deš em olendar jek đi o duj ga agorčeren o ovtoto klaso em I osnovno sikavni. Aso Romane čhavore po loke I sikavni taro Romane čhijorja .

O Romane čhijorja adala kolenca na mangena te bešen ko klupe motena kaj isilen đuva em kaj kandena. O sikljojbe usko katane povezujme baši o manušikano dikibe ,numa aso Romane čhija kola nanelen sikavipe adava sa ovela ko aljojba em na đanena aso adava. Ked dikelape o osnovno sikljojbe kaj inkluzivno em kaj ko osnovna sikavne lelje te oven Romane asistetija kola kerena buti disavo anglunipe dičola kaj isi ko sikljojbe maškaro Roma. Numa adava panda nane ko šukar vakti adalese so o Romane čhija panda palal ko sikljojbe. Oj ki sikavni čhavoro kola isi aver boja ki morti nanela šuže šaje nanela sa o lila em olate na avena o dad I daj ko kedipe.

I Mariola Bajramović jek taro Romnja koja agorčerđa i maškaruni sikavni em koja vakeri kaj uspešno Romni

-Završinđum maškaruni sikavni em pala adaleste leljum Rome. Inje phare numa nakljum em adava em završinđum o sikljojbe. Na injema ko plano te đav ko fakultet adalese so na injema pare em so mi financisko situacija esavki. Injema esavki baht te arakav buti palo mo sikljojbe ,te lav Rome em te ovenma čhave.So te vakerav tumenge po phare aso Romane čhija te završinen o sikljojbe . Numa me me čhaven mangava te obrazujnav . Isima mi buti em mangava te dav ko olengo sikljojbe.-vakeri I Mariola.

O arakibe ked vakera taro sikljojbe e Romengoro ke Pčinjako okrug akana po but šukar taro vakti so inje adalese so o lokalna samouprave anđe aktija aso po šukaripe e Romengoro asi integracija em aso aniba lokalna akciona planija baši o sikljojbe e romengoro sova valjani te avel aso po šukar komunikacija baši o Roma em o Obrazovna institucije ki Vranja em ko aver dizja ke Pčinjako okrug.

Ki Vranja palal disave berša sar isi Romane pedagoška asistentija kola po but vazdinđe o nivo baši o sikljojba e Romengoro. Ki Vranja isi sikavni aso bare manuša kola na agorčerđe I osnovno sikavni sova šaj adate te sikljon em sig te len diploma kaj isilen osnovno sikavni.

Jek taro Romnja koja angleder trijanda berš završinđa sikljojbe ki sikavni aso bare manuša em I Stana Bakić koja palo adava sikavipe araklja buti ko Pamučni kombinat ki Vranja.

 -Palo sikljojbe arakljum buti ko Jumko. Injema samo štar klasija sikavni em našti inje te kuvav ki buti adalese so rodinđe te ovelma osnovno sikavni ao arkiba buti. Adalese leljum te đav ko osnovno sikavni aso bare manuša em aso duj berš me leljum I diploma em arakljum buti.-vakeri I Stana.

Ko amalipe kote dikalape ko kobor isile sikljojbe ko esavko vakti najphare aso Roma numa aso đuvlja adalese so rodenape bučarne kolen isi kvalifikacije em kola završinđe pumare sikavne. Ked dikelape o sikljojbe adate isi aver ekonomikane em amalikane dobiti taro sikljojbe. Palo disave studije ked dikelape sar porediba o Roma kola isilen osnovno sikavni em o Roma kola isilen maškaruni ko pumare buča šaj te ovelen po bari zarada taro 52% kiSrbija.

Esavke prihodija isilen uticaj ko đivdipe em ko sastipaso status adalese so šaj po šukar te šivdinipe ked manuše isi po but love. Sa adava sostar vakera anela đi ko jek aver vakeribe em šajipe sova manga te vakera kaj I finansija anela po but aso sikljojbe aso pojedinco em aso kherutne.

 

OBRAZOVANJE ROMKINJA

Prema podacima nekih nevladinih organizacija, Romi u našoj zemlji provedu u obrazovanju samo polovinu vemena koje u školi provedu druga deca, nastanjena u istim mestima. Romska deca najčešće napuštaju školu na prelasku iz četvrtog u peti razred, kad počinje predmetna nastava. Prema raznim istraživanjima, od desetoro romske dece koja upišu prvi razred osnovne škole, petoro će upisati peti razred, a samo jedno sedmi i možda završiti osnovnu školu. Romskim dečacima je lakše da se prilagode školskoj sredini, što se ne bi moglo reći za romske devojčice. Romska devojčica je neko s kim niko ne želi da sedi, “ko uvek ima vaške, ko zaudara“. Obrazovanje je usko povezano sa konstatovanjem i razumevanjem osnovnih ljudskih prava, a pošto Romkinjama nedostaje obrazovanje, samim tim su i onesposobljene da shvate šta je to što u životu nemaju.

S obzirom na to da je u osnovnim školama inkluzivno obrazovanje uvedeno i da su zaposleni romski pedagoški asistenti i asistentkinje, neki nedostaci zaista jesu u manjoj meri otklonjeni. Ali je i dalje, tretman koji jedna romska devojčica u osnovnoj školi ima od strane svojih vršnjaka žalostan i jeziv.

Ona nije samo neko ko je druge boje kože u smešnoj odeći, ko nema sve knjige i ne dolazi joj niko na roditeljski.

Mariola Bajramović je jedna od Romkinja koje su završile srednje obrazovanje i koja smatra da je uspešna Romkinja:

- Završila sam srednju školu i tek tada se udala. Bilo je teško ali sam prebrodila sve i okončala završetak škole. Nisam imala nameru da nastavim školovanje na fakultetu, zbog finansiјske situacije u koјoj se nalazi moja porodica.Imala sam tu sreću da nađem posao, da se udam i stvorim porodicu. Šta da vam kažem, teže je рomskim devojčicama da završe školovanje, ipak ja moju decu želim da obrazujem. Imam stalan posao i spremna sam da ulažem u obrazovanje svoje dece - kaže Mariola.

Sutuacija kada govorimo o obrazovanju Romkinja u Pčinskom okrugu je daleko povoljnija zahvaljujući lokalnim samoupravama i donošenjem niza akata u vezi integracije Roma u lokalnoj zajednici.

Lokalni akcioni planovi u vezi obrazovanja Roma koji su usvojeni trebalo bi da doprinesu boljoj komunikaciji рomske nacionalne zajednice sa obrazovnim ustanovama u Vranju i ostalim gradovima Pčinјskog regiona. U Vranju nekoliko godina unazad postoje Romski tj. pedagoški asistenti koji su umnogome podigli nivo obrazovanja kod Roma. U Vranju, takođe posluje škola za osnovno obrazovanje odraslih, gde se vidi šansa da i odrasli Romi i Romkinje koji nisu završili osnovno obrazovanje to učine i dobiju diplomu osnovnog obrazovnog sistema.

Jedna od Romkinja koja je pre tridesetak godina završila školu za osnovno obrazovanje odraslih je i Stana Bakić, koja se odmah po završetku škole zaposlila u Pamučnom kombinatu u Vranju.

- Odmah nakon završetka škole zaposlila sam se u Jumku. Imala sam samo četiri razreda škole i nisam mogla da se zaposlim jer je uslov bila osmogodišnja škola prilikom zaposlenja. Tada sam odlučila da pohađam “Večernju školu”. Nakon dve godine uspela sam da uzmem diplomu i tada se zaposlila - kaže Stana.

U društvu koje se u sve većoj meri temelji na znanju i ekonomiji koja traži sve obrazovanije radnike, osoba bez obrazovanja ili osoba niskog nivoa obrazovanja znači veliki problem zbog slabih izgleda da nađe posao.

S druge strane, postoje različite društvene i lične dobiti od obrazovanja. Neke studije navode da, u poređenju sa Romima koji imaju osnovnu školu, Romi koji završe srednju školu mogu da očekuju zaradu veću za 52% u Srbiji.

Tako prihodi i zarade mogu imati velikog uticaja na zdravstveni status pojedinaca. Pritisak siromaštva je povezan sa povećanjem bolesti, zaraze i nezdravog načina života. Naravno, ovaj uticaj može delovati i u suprotnom smeru, tj. zdravstveni status može značajno umanjiti mogućnosti za obrazovanje i rad pojedinca, pa time i njegova primanja i produktivnost.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Страна 1 од 309

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Душанова улица према Зеленој пијаци биће једносмерна - Радио Телевизија Врање https://t.co/6tRR9kOMFm via @tripplesworld
Засађено две хиљаде 600 стабала на локалитету „Гоч“ - Радио Телевизија Врање https://t.co/UeumEhFjyJ via @tripplesworld
Подземни контејнери и у улицама Партизански пут, Дунавска и 29. новембра - Радио Телевизија Врање https://t.co/VGeTkhxXvl via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter