РТВ

РТВ

Први посетиоци обновљеног позоришта у Врању у недељу ће бити најмлађи, најавила је градска већница Зорица Јовић. На великој сцени ансамбл београдског Народног позоришта извешће Моцартову, оперску представу за децу „Бастијен и Бастијена”. На церемонији званичног отварања позоришта у понедељак очекује се долазак представника државног врха. Народно позориште приредиће извођење опере „Коштана „ Петра Коњовића у режији Југа Радивојевића. Од 23. до 28. октобра следи манифестација „Борини позоришни дани”.

Безрезервна подршка државе  и комплетног градског руководства омогућила су да након дугих седам година  Врање добије најсавременију  позоришну зграду на Балкану. Градска већница Зорица Јовић истакла је да је циљ градског руководства био да први гости у новој згради позоришта буду најмлађи. Тако је у недељу 20. октобра у 17 и 30 на великој сцени ансамбл  Народног позоришта из Београда  извести  Моцартову, оперску представа за децу „Бастијен и Бастијена”.

Званична церемонија отварања  заказана је за 21. октобар  и својим  богатим садржајем  уз присуство највиших званица остаће за памћење. Јовићева је нагласила да се очекује долазак представника државног врха. Исте вечери Народно позориште приредиће извођење опере „Коштана „ Петра Коњовића  у режији Југа Радивојевића. Осим директног преноса на програму Радио телевизије Врање, грађани ће путем видео бима на тргу Станише Стошића, моћи да прате програм отварања. Већ 23. октобра почиње традиционална манифестације „Борини поззоришни дани”. Зорица Јовић напоменула је да ће ова манифестација трајати до 28. октобра. Током тих дана биће одиграно пет представа, врхунских професионалних позоришта са највећим именима српског глумишта. Одабране су представе које су обележиле позоришну сезону или су својим дуговечним трајањем  доказале  вредност. Иначе преко Филмског центра Србије добијено је 11,7 милиона динара за набавку најсавременијег пројектора, како би до Нове године, у сали позоришта могле да се организују биоскопске представе.

На опоравак градског буџета утицало је знатно повећање текућих и изворних прихода, као и то што је држава стала иза града, први пут, рекао је гостујући у нашем програму већник за ресор финансија Бојан Костић. То је и разлог зашто град сада може да ради капиталне инвестиције. У првих девет месеци премашена је приходна страну буџета у смислу да је остварено 2 милијарде и 56 милиона динара. На то је утицало је повећање текућих прихода, а такође и изворних. Но Бојан Костић градски већник задужен за ресор финансије, истиче и да је била огромна подршка државе, какав се у ранијем периоду не памти.

„Добили смо 400 милиона динара директне подршке текућиој ликвидности буџета, 173 милион за позориште, 114 милиона за уређење улица око станова за снаге безбедности, 30 за изградњу парка, 20 милиона за изградњу шеталишта у Врањској бањи, 10 милиона за реконструкцију зграде Селамлука и куће Боре Станковића, 30 милиона за реконструкцију Радничке улице, 80 милиона за изградњу вртића. То су ствари које овај град не памти”, каже већник Бојан Костић.

Док смо враћали велике дугове за уређење атарских путева и нисмо могли да улажемо у комуналну инфраструктуру, трпели смо критике. Сада је враћен тај дуг, а нису направљени нови, јер је ово руководство заузело став да не преузима обавезе и не генерише нове дугове, док не врати старе. За неке ресоре, као што је привреда није било довољно пара, но сада ће се и то мењати.

„Сада када је стање у буџету куд и камо боље, ево сада новембра и децембра и у наредној години појачаћемо средства за обуку на захтев послодавца, за стручну праксу, за самозапошљавање, за набавку опреме. Да повежемо приходе са расходима. Ако ми од комуналне таксе за истицање фирме убиремо годишње око 50 милиона динара толико би требало да и вратимо привреди, кроз ове мере.”

Ребаланс који се спрема не подразумева значајне измене, већ подразумева повећање расхода за масу зарада за запослене у социјали, култури, локалној самоуправи. Но повећаће се и приходи од пореза на зараде, тако да неће бити тежих ефеката на градски буџет.

 

 

 

Градски одбор Социјалистичке партије Србије у Врању обележио је 29. годишњицу од оснивања и постојања СПС-а у Врању. У присуству великог броја званица у атријуму Омладинског културног центра, о значају и функционисању ове странке на локалу говорили су председник Градског одбора СПС-а Зоран Антић и проф.др Предраг Марковић, који је пренео поздраве председника Социјалистичке партије Србије Ивице Дачића. Председник Градског одбора СПС-а у Врању Зоран Антић  најпре је поздравио социјалисте  који су пре 29 година основали Општинску организацију Социјалистичке партије Србије у Врању. Међу званицама су поред бројних чланова Главног одбора СПС-а били и проф.др Предраг Марковић у име председника Социјалистичке партије Србије Ивице Дачића и шеф кабинета министра за државну управу и локалну самоуправу Бранка Ружића, Дејан Миловановић. Последњих неколико година није било лако бити социјалиста у Врању, рекао је на почетку обраћања Антић.

„Успели смо да пребродимо све препреке и да савладамо све проблеме, били смо изложени разноразним изазовима и искушењима и ово руководство партије је успело да за ових неколико година савлада све што је стало пред нас. У периоду који следи, а то је изборни циклус и борба на парламентарним и локалним изборима у марту месецу 2020. године, Социјалистичка партија Србије ће изаћи у новом облику и даће понуду која је боља и кавалитетнија од оних које дају друге политичке снаге. С обзиром да трајемо 29 година, не знам да ли би требало да се посебно предтављамо нашим грађанима јер смо 27 година били део владајућих структура и владајуће већине у скупштини града”, каже Зоран Антић председник ГрО СПС.

На скупу је говорио потпредседник СПС-а, историчар проф.др Предраг Марковић који је цитирао речи председника Социјалистичке партије Србије Ивице Дачићa да је „СПС најстарији српски политички бренд”.

„Социјалистичка партија Србије је партија која има 150 година традиције. Не постоји политичка идеја у Србији која је преживела толико дуго као социјализам. Ми смо једина партија где у истом строју могу да се нађу више генерација и где праунук може да се похвали и да покаже да је то и то подигао његов деда.  Не знамо шта ће бити на политичкој сцени Србије за 50 година ,али једно знамо  а то је да ће на њој бити видљива црвена боја и Социјалистичка партија.”

Присутнима су се обратили и председник социјалистичке омладине у Врању Стефан Станковић и драмски уметник Марко Стојановић.

„Ми смо велика партија. Наша путања је поново узлазна и из дана у дан ћемо још више јачати, што ће се показати на наредним изборима. Нама су потребни гласови само поштених људи, радника, сељака, српских домаћина, пензионера, омладине”, каже Стефан Станковић, председник социјалистичке омладине у Врању.  

„Ми смо партија толеранције, ми смо људи који не мрзимо већ волимо. Црвена боја је боја љубави, то никада не смемо да заборавимо. И ту доброту и љубав у себи треба да гајимо. Јер наше комшије то могу да препознају и сутра када дође време да се гласа, гласаће за свог комшију. Социјалиста се не бива само за изборе, социјалиста је за цео живот”, каже Марко Стојановић драмски уметник.

Социјалисти на локалу опстају и функционишу упркос бројним изазовима. Верујемо да ће овај 16. октобар бити почетак једног великог успеха Градског одбора Социјалистичке партије Србије, порука је са скупа који је одржан поводом 29. годишњице од његовог оснивања.

Презентација пројекта реконструкције Градског парка  изазвала је  неочекивано велику заинтересованост  јавности,  тако да је велика сала  Скупштине града била  премала да прими све  оне који су желели да виде како ће парк изгледати. Највећу недоумицу  изазивало је питање да ли ће столетна стабла бити посечена. Сече стабала неће бити, више пута поновила је Јелена Марковић, главни градски урбаниста, током презентације, као и у одговорима на питања грађана. Циљ је да се парк унапреди, да га учинимо атрактивнијим и функционалнијим и за нас и за оне који  долазе да посете Врање, чуло се на скупу. Готово се не памти када је неки пројекат везан за уређење града изазвао овакво интересовање грађана. Много је разлога за то. Од еколошке освешћености, преко лепих успомена  које све генерације Врањанаца вежу за најстарији парк у граду, до буке које се преко друштвених мрежа подигла у јавности. Током презентације разјашњене су недоумице око тога да ли ће постојеће дрвеће у парку опстати након реконструкције. Јелена Марковић, главни градски урбаниста истакла је да је у септембру 2018. добијена грађевинска дозвола, а сада су се стекли услови да се почне са реализацијом. Оно што ће бити  ново то су музички павиљон, фонтана, простор за седење око чесме. Ништа се  не гради и нада се  да је  успела да увери присутне да никакве сече неће бити. Циљ  града је да се парк унапреди, да постане атрактивнији и за грађане и оне који посете Врање. У првој фази на 20 хиљада квадрата парка биће инсталирана водоводна и канализациона мрежа,као и  атмосферска канализација. Биће постављене подземне инсталације за наводњавање парковских површина.Уредиће се простор са спомеником Бори Станковићу, дечије игралиште,музички павиљон,фонтана и простор за седење око чесме. У  живој  дискусији насталој након презентације, Марковићева је одговарала на бројна питања. Већини грађана најважније је било да  се сачува столетно дрвеће с обзиром да парк датира из 1890. године. Док су једни честитали пројектантима, друге су и даље изражавали забринутост за опстанак дрвећа и бринули о укупној цени реконструкције од 134 милиона динара. Мића Младеновић градски већник истиче да је око 80 одсто средстава за реконструкцију у првој фази, односно 30 милиона динара, дало Министарство туризма, а 13 милиона Град Врање. Рок за завршетак прве фазе је 120 дана.У другој фази предвиђено је подизање оградног зида и постављање видео надзора., а уколико дође до уништавања мобилијара, планира се и да парк током ноћи буде закључан.

Након решавања имовинских проблема и на улицу Ратка Митровића у насељу Рашка је дошао ред. Данас је асфалтиран део улице, а то је за  житеље насеља краћи пут до улице Боре Станковића и до центра града. Следећа улица је Алексиначка у насељу Огледна станица. Затим у Доњем Врању, Меше Селимовића, Пушкинова, Михајла Пупина. Наставља се реализација комуналног програма за ову годину, асфалтирањем улица у сваком насељу у граду. Решавамо вишедеценијске проблем, каже градоначелник Миленковић.

„Данас асфалтирамо део улице Ратка Митровића у дужни од 142 метара, ширине, 2,8 метара и на тај начин се скраћује пут становницима овог насеља, да не морају да заобилазе цело ово насеље, већ су директно на овај начин повезани са раскрсницом која их повезује са улицом Боре Станковића”, каже градоначелник.

Није било лако решавати све ове улице каже градоначелник, јер су у многим ситуацијама и међуљудски односи поремећени. Све њих смо звали на разговор, јер је њихов интерес да имају асфалт. Нико не жели да ради без грађевиснке дозволе.

„Слободно могу да кажем да оно што Дирекција није радила, а требало је да уради су управо катастарске парцеле, да их обједини, да изузме и све остало што је потребно, да добије сагласност и прогласи јавни интерес и изврши експропријацију. Ми то све сада чинимо. Можда је и дуже трајало, јер је то мукотрпан и дуготрајан посао, али на крају реализација је управо ово. Имамо грађевинску дозволу, људи су срећни и могу да  се посвете нормалном животу.”

Избор је био газити блато или ићи около, кажу мештани. Но, када се журило страдала је обућа, а деца због тога добијала и батине.

„Свима значи да је улица асфалтирана и да људи могу нормално да се крећу. Биле су баре нон стоп, блато. Близу смо центру града, а 50 година без асфалтиране улице. Обилазни пут је неких 500 до 600 метара дужи.

Ја сам овде више од 30 година и овај проблем заиста дуго траје. Било је више иницијатива, а ово је први пут да је стварно решен.

„Верујем да је то био огроман проблем власничке природе, али сада је први пут да је локална смаоуправа показала слуха за решавање нашег проблема и дугујемо огромну захвалност управи, а првенствено градоначелнику”, кажу житељи улице.

И када су падале кише овим путем се није могло, због тога су грађани морали да заобилазе са једне или са друге стране. Сада на овај начин пут до центра града скраћују за целих 10 минута.

Светски дан хране ове године обележава се под слоганом ''Правилна исхрана доступна и приступачна свима, за свет без глади.'' Циљ је да се скрене пажња на правилну исхрану, али и укаже на проблем великог броја гладних у свету. У свету никада није било више гојазних, а у исто време и гладних људи. Статистика каже да је чак 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце гојазно, а скоро је 1 милијарда гладних. На Светски дан хране стручњаци подсећају на основне принципе здраве исхране.

„Пре свега рационалност, да са храном унесемо онолико хранљивих материја и енергије колико нам је довољно и да то што смо унели и потрошимо. Због непоштовања овог принципа правилне исхране имамо 56 посто становништва у Србији са проблемом вишка килограма, и то 23% одраслих и чак 13 % деце. Уколико се гојазност јави у дечјем узрасту и периоду адолесценције за 5 до 6 пута је већи ризик за појаву неке од масовних хроничних незаразних болести пре 65 године живота”, каже др Драган Пешић.

На данашњи дан Пољопривредна школа у Врању традиционално је припремила базар здраве хране и угостила ученике свих основних школа из Врања. Ученици ове школе стичу неопходна знања и вештине потребне за савремени начин производње, прераде и контролу квалитета прехрамбених производа, а та знања данас су представили гостима.

„Ми смо припремили ову храну за наше госте. То је углавном воће и поврће. Важно је да се хранимо здраво и да што мање уносимо слаткише и брзу храну.”

Низ акција организован је поводом данашњег дана, а цео месец октобар биће у знаку здраве хране.

Италиjанска компаниjа „Италиа ливинг” из Бариjа, коjа има дугогодишњу традициjу у производњи тапацираног намештаjа, отвориће своj погон у Врању, у просториjама некадашњег „Спилита”. Тим поводом, градоначелник Врања др Слободан Миленковић састао се са директором компаниjе Пиером Карбонаром, и како jе истакнуто на састанку, а преноси градски сајт, Врање jе изабрано због конкурентних предности коjе има у дрвноj индустриjи, у односу на друге градове у Србиjи. У производном погону биће инсталирана нова опрема из Италиjе. До краjа године биће упослено 50 људи, а у наредноj jош 100 радника, у првоj фази.

 

Наше породилиште целе године бележи раст и то је радосна вест, јер је једно од ретких у Србији, рекла је у изјави за нашу кућу, начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић. У једном дану је чак 16 беба напустило породилиште. На повећање наталитета утиче мотивисаност жена, која долази и од подстицаја који стижу са републичког нивоа, но и наша локална самоуправа са својим мерама не заостаје.

У првих девет месеци ове године у Србији је рођено 356 беба више него прошле године, изнела је податак министарка за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић. Велики допринос овом побошаљу дошао је из врањског породилишта.

„Ми имамо једну радосну вест. Наше породилиште целе године бележи раст по броју порођаја и по броју рођених беба. Тренутно у односу на прошлу годину имамо 68 порођаја више и 89 беба више него на данашњи дан прошле године. Једно смо од ретких породилишта у Србији које бележи раст”, каже начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић.

За одгајање деце потребна су велика средства, што је држава и препознала. Тако се кренуло у причу око различитих подстицаја, али и није све на причи, јер је за стимулисање рађања прошле године издвојено 500 милиона  динара, а ове 650 милиона динара. Тенденција је да буџет у наредној години буде већи, а да ће се мере подршке за рађање наставити, нарочито за помоћ родитељима који добију друго и пето дете.

„Мислим да су жене мотивисаније, сада имамо велики број мајки које рађају треће дете. Један од разлога је и тај што добијају две године плаћеног одсуства, а и велика медијска кампања за повећањем наталитеа је томе допринела, јер наши млади доста прате друштвене мрже и медије, тако да и вама захвалност на вашем труду да расте број порођаја и беба у Србији.”

Са своје стране и локална самоуправа већ годинама помаже на разне начине у промени лоше наталитетне слике. Од 2012. године се из буџета града издвајају средства за помоћ паровима у процесу вантелесне оплодње. Последња прича односи се на 7 пара.

„Градско веће је подржало као и увек до сада када је у питању популациона политика на првом месту. Подржана су седам захтева и предлога Комисије за пружање помоћи паровима за вантелесну оплодњу са износом од по 300 хиљада динара”, каже већница Зорица Јовић.
 
Према подацима са републичког нивоа и речима министарке, највише деце рађа се у највећим центрима. По бебама је и наш град велики центар. 

Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању уручила је данас 15 специјализација и једну субспецијализацију будућим специјализантима. Она је рекла да је ово велики добитак за цео Пчињски округ, за Косовско Поморавље и цео југ Србије, с обзиром да се очекује да за пет година око 60 одсто лекара специјалиста оде у пензију. Министарство здравља је одобрило 4 специјализације за хирургију, 4 за урологију, по једну за гинекологију, анестезију, психијатрију и интерну медицину и две за неурологију. Доктори који су данас добили специјализације дочекали су их са радошћу након више од десет година.

„Добио сам субспецијализацију из гастроентерологије. Ја сам две године на ВМА учио да радим гастроскопију. Идеја директорке  др Љиљане Антић је  била да се она ради на вишем, субспецијалистичком нивоу, тако да сам јој неизмерно захвалан на субспецијализацији коју сам добио. Могу да обећам да ћу оправдати поверење које ми је указано и сматрам да ће то бити добра ствар првенствено за пацијенте”, каже др Милан Младеновић.

„Добио сам специјализацију из урологије и на њу сам чекао пуних 12 година. У Здравствени центар долазе пацијенти не само из Пчињског округа већ и из Косовског Поморавља тако да сматрам да су ове специјализације биле неопходне”, каже др Горан Стаменковић.

„Добила сам специјализацију из неурологије. Чекала сам је 13 година. То је оно што ја волим и чиме желим да се бавим. Уписаћу је у Нишу, због близине и породице”, каже др Иванка Стајић.

Неки од будућих специјализаната ће одабрати Клинички центар где ће специјализирати, а неки ће остати у Врању јер постоје ментори који ће их обучавати у Здравственом центру.

„Нови Хируршки блок и реконструкција старе Болнице не би могли да функционишу без специјалиста који би радили у њима. Надам се да ће доктори којима су додељене специјализације оправдати наше поверење, како Здравственог центра у Врању тако и Министарства здравља. Држава је на овај начин још једном доказала да води рачуна о југу Србије. Ове специјализација нису важне само за докторе који су их добили, за Здравствени центар и за запослене већ и за  пацијенте Пчињског округа и Косовског Поморавља”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравстевног центра.

У Здравственом центру ради 262 лекара, од којих је 58 лекара опште праксе, а остало су специјалисти. Имамо најаве да ће се на местима са којих лекари оду на специјализације запослити нови на одређено време, каже  Антићева. У плану је додељивање нових специјализација у наредном периоду јер су нам потребни гинеколози, интернисти, радиолози, хирурзи, ортопеди, рекла је директорка Здравственог центра Антићева.

 

Добри Ристић је председник Фолкорне секције Удружења пензионера града Врања. У пензији je 23 године. „Никада се нисам бојао пензије, јер сам био свестан да једног дана морам бити пензионер и нисам размишљао шта ћу радити када одем у пензију. Драго ми је што сам дочекао старост као пензионер. Овде, у овом удружењу нашао сам разоноду. Већ 12 година сам председник фолкорне секције и до сада смо са великим успехом радили. Имали смо разна гостовања, не само у Србији, већ и у земљама у региону. Увек смо наилазили на велика одобравања публике, где год смо били. И у овим годинама пријају аплаузи”, истиче Ристић.

„Од оснивања сам члан Удружења, са задовољством прича Добри. Ја сам хармоникаш, и пре одласка у пензију свирао сам овде на игранкама сваког четвртка. Људима се допало како свирам, прихватили су ме и ја сам наставио да свирам.  Избарали су ме и у Извршни одбор. Покренуо сам  иницијативу за оснивање  Фолклорне секције удружења пензионера.  Хтели смо да то све претворимо у културно-уметничко друштво, али нисмо имали средстава. Једино нам помало недостају финансијска средства, слабо се одазивају донатори, а имамо у Врању јаке привреднике и приватне и друштвене фирме, али се не одазивају. Треба нам финансијска помоћ за куповину ношњи и свега осталог што је потребно за квалитетан наступ. Углавном све то сами финансирамо. Редовно имамо пробе, очекују нас наступи. Надам се да ћемо са успехом све то реализовати”, прича Ристић.

                                                       

„Искористићу овај разговор да позовем све пензионере, да дођу овде код нас и осете тај део културног живота. Ми врло често путујемо. Просек година у тренутном саставу фолклорне секције  је 68 или 69 година. Зато позивам пензионере да дођу јер се овде играју игре које нису напорне и свако може да научи”, са несмањеним ентузијазмом говори Ристић.

Додаје и да зна да су људи посвећени унуцима и не друже се, избегавају трошкове, све се врти око пара. Но, када оболе много већи новац потроше на лекове.

Гарантујем да ће ако постану чланови овог удружења и овог КУД,  јер ћемо га проширти, моћи да се опусте од свакодневних обавеза. Свако може да издвоји два сата недељно и да се прикључи овде нама, не мора да игра, да види шта ми радимо и како проводимо време. Увек смо наилазили на велика одобравања публике где год смо били. И у овим годинама, пријају аплаузу.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter