РТВ

РТВ

Председник Скупштине града  Дејан Тричковић отворио је, на пригодној свечаности,  6.“Књижевну колонију“ у Дому Војске у Врању. У сали испуњеној до последњег места, публици је своје стихове казивао  и говорио о свом животном путу и стваралаштву, академик Матија Бећковић. На јучерашњи дан основан је Народни Универзитет у Врању далеке 1955. године и од тада до данас, поред образовне функције, остао је чувар традиције и културне баштине. „Књижевну колонију“ установили су пре шест година у циљу развијања читалачких навика ученика у непосредном контакту са самим књижевним ствараоцима, чуло се на отварању манифестације. Председник Скупштине града Дејан Тричковић нагласио је на отварању Књижевне колоније да  локална самоуправа  подстиче  и увек ће подржавати манифестације које негују културну баштину. Сем тог „Књижевна колонија“  подстиче  децу на рад и усавршавање. Упознају се са  књижевним ствараоцима, тим пре што имамо непревазиђеног Бору Станковића чије дело има трајну вредност. Отварање  „Књижевне колоније“ у Врању још једном је потврдило да  никаква савремена технологија не може да замени живу реч и непосредни сусрет са једним од најумнијих Срба, песником и прозним писцем, академиком Матијом Бећковићем. У препуној сали Дома Војске, Бећковић је у разговору са професорком Сандром Томић  говорио о свом животном путу, стваралаштву и уверењима. Академик Бећковић рекао је да је свака реч језика једног народа културни споменик и да би требало да га држава стави под своју заштиту. А песник је слуга језика. Оценио јер да је велика штета што у школама више нема предмета као што су лепо писање и лепо читање. Рукопис нестаје, а то је заправо велика цивилизацијска тековина. Више од пола часа академик Бећковић је читао одломке прозе и  своје стихове, међу којима и и оне посвећене својој жени Вери Павладољској. Отварању манифестације присуствовао је и књижевник Недељко Попадић, један од учесника Колоније, која ће трајати до 11. децембра.

MOTIVACIONA VAKERIBA

O đuvlja taro nacionalna tikoripa po but izložime baši pobutengiri diskriminacija, em po but nane šukar o dikibe baši o Romnja, ked dikelape olengo patrijahalno amalipe baši o romano nacinalno tikoripe. Adalese valjani motivacija aso adala Romnja ko đivdipe te đan anglal po vazdime šereja sar bi ko šajipe anena pumare manglipa.

O Romnja valjani korkore pumendar te keren šajipe te vazden pumaro položaj, vakeri I Farija Kadrijević kojaj radološko tehničari ko kher e sastipaso ki Vranja em vakeri kaj o evrointegraciono procesi prilika aso po šukar socijalno integracija baši o marginalizovana kedipa. Palo olakoro vakeribe, o položaj e Romnjengoro but pharo em adava adalese soj čhorore, bibučako, nane but informišime, bizo sikavne, nane šukar olengoro aspekt baši olengiri tradicija, page olengere manušikane dikiba, em buteberšengoro pasivnost baši olengoro položaj. „Mora korkore amare keribnaja te ostvarina amare prava,po šukar položajese,em po šukar đivdipase baši Romnja “, vakeri i Farija. Adava šaj te kerelpe em inicirinipe, participacija em te denmen piko sa okole keribna baši o Roma em Romnja, arakiba taro mariba ko kerutnipe dikiba em rodiba šajipe baši o čhavorengoro pravo em rodno jekutnipe - motođa i Farija

I Država ko agorutne berša po intezivno kerela buti aso po šukar đivdipe baši status e Romengoro em baši olengiti integracija. „Đana kaj em amari strana valjani te del doprinos sar bi ovela po šukar o položaj e Romengoro ki amari diz. Angla amende baro em dlego proces baši e Evopake integracije em prilika po uspešno em kvalitetno te čuvenpe sa o modelija aso socijalno uključiba baši adava marginalizovano kedipe“, vakeri I Altena Asanović kojaj sekretari ki kancelarija baši ostvariba em arakiba lična em kolektivna prava baši romano nacionalno tikoripe ki Vranja. Vakeriba taro uključiba e Romane čhavorengro ko obrazovno sistemi, oj vakerđa kaj o sikavipe valjani te dikelpe sar ikeribaso anglunipe te ikljolpe taro čororipe. Te dikjlam o sikavipe sar klidesoro faktori aso but šukar amalikane em ekonomikane averčanipa, valjani te dikelpe šajipe te đalpe po anglal ko sikavipe baši o but čorore kedipa taro čhavore kola avena taro maškar kote nane šukaripe. Taro kherutne kote o dada em dija nanelen buti em isilen tikno stepen taro sikavipe. O Romane sikavne adalese soj čhorore, najbut adalese pumare avere amalendar ačavena sig o sikavipe em taro tiknipe kerena buča kolenge na rodelape stručno sprema sar bi arakena elementarno arakibe aso đivdipe.

I Tereza Šainović vakeri kaj slažinipe baši o konstatacije kola dinđe i Farije em I Altena. Oj vakeri kaj o sikavipe klidi aso uspeh em asi integracija baši o Roma em Romnja. Vakeri em kaj ked vakeripe taro po šukar položaj e Romnjengoro valjani te arakipe strateško barabipe em arakipe savez okole relevantna partnerenca kola aljona o problem e Romengoro. Šukar način aso arakiba adava cilj barabipe e Romnjengoro em o šerune NVO numa, em e politikane strankenca sova kerelape jek sistemi aso keriba kapacitetija aso kontinuirano sikavibe em mentorstvo. I Tereza motovela kaj valjani te barjaripe o genipe baši Romnja em kote o thana kote anenape šajipa ko lokalno em nacionalno nivo,em te barjaripe o gende Romnja kolen ka ovel motivacija ko politikane procesija em po but Romnja te oven NVO. „O Romnja valjani te ovelen po baro senzibilisano dikibe baši amalikano kedipe“, vakeri I Tereza .

MOTIVACIONE PORUKE

Pripadnice nacionalnih manjina su izložene riziku višestruke diskriminacije, posebno je nepovoljan položaj Romkinja, imajući u vidu izrazito patrijarhalno društvo romske nacionalne manjine. Zato je potrebna motivacija ovim ženama da kroz život krenu odlučnije kako bi ostvarile svoje ciljeve.

Romkinje treba sopstvenim delovanjem da doprinesu poboljšanju njihovog položaja, poručila je Farija Kadrijević radološki tehničar u Domu zdravlja u Vranju i dodala da je evrointegracioni proces prilika za uspešniju socijalnu integraciju te marginalizovane grupe. Prema njenim rečima, položaj Romkinja izuzetno je težak, a uzroci su siromaštvo, nezaposlenost, slaba informisanost, obrazovanje, negativni aspekti tradicije, kršenje osnovnih ljudskih prava i višedeceniska pasivnost u praćenju njihovog položaja.

„Moramo same svojim delovanjem doprineti ostvarivanju prava, poboljšanju položaja i kvaliteta života Romkinja “, naglasila je Farija. To je moguće ostvariti iniciranjem, participacijom i podrškom svih aktivnosti koje se tiču Roma i Romkinja, zaštitom od nasilja u porodici, promovisanjem i zastupanjem dečjih prava i rodne ravnopravnosti, zaključila je Farija.

Država posljednjih godina intenzivno radi na poboljšanju statusa Roma i na njihovoj integraciji „Svesni smo da i naša strana treba da doprinese kako bi se promenio položaj Roma u našem gradu. Pred nama je proces evropske integracije i prilika da se uspešnije i kvalitetnije postave modeli socijalne integracije prema toj marginalizovanoj grupi“, kaže Altena Asanović sekretar kancelarije za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava Romske nacionalne manjine u Vranju.

Govoreći o uključenosti romske dece u obrazovni sistem, ona je navela da obrazovanje treba prepoznati kao jedini održivi način za izlazak iz siromašta. Ako obrazovanje razumemo kao ključni faktor za mnoge pozitivne društvene i ekonomske promene, neophodno je razmotriti mogućnosti za unapređenje obrazovanja najsiromašnije i najosetljivije grupe dece, koje najčešće dolaze iz okruženja nepodsticajnog za razvoj, iz porodica u kojima roditelji nisu zaposleni i imaju nizak stepen obrazovanja. Romski učenici, pod teretom nemaštine, češće od ostalih vršnjaka prekidaju školovanje i od najranijeg životnog doba rade poslove za koje se uglavnom ne traži posebna stručnost kako bi obezbedili elementarna sredstva za život.

Tereza Šainović se slaže sa konstatacijama Farije i Altene. Ona naglašava da je obrazovanje ključ uspeha ka integraciji Roma i Romkinja. Istakla je i da bi poboljšanju položaja Romkinja doprinelo postojanje strateške saradnje i pronalaženje savezništava sa relevantnim partnerima. Dobar način za ostvarenje tog cilja je saradnja Romkinja sa vodećim NVO i političkim strankama, postojanje sistema za izgradnju kapaciteta koji bi pružali kontinuiranu obuku i mentorstvo. Tereza smatra da treba povećati broj Romkinja i na mestima odlučivanja, na lokalnom i nacionalnom nivou, te da je jedan od prioriteta i povećanje nivoa motivacije Romkinja za veće učešće u političkim procesima i broja aktivistkinja u NVO. „Romkinje treba senzibilisati za aktivan odnos prema društvenoj zajednici“, zaključila je ona.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Колико смо у прилици да помогнемо другима? Да ли заиста немамо довољно или једноставно нисмо довољно емпатични за таква дела? У наставку доносимо причу Анастаса Скакоског који је одрастао у дому због немаштине и сиромаштва, а данас он помаже прихватилиштима за децу и свима којима је помоћ неопходна. Са четрнаест година Анастаса Скакоског из Београда су због сиромаштва сместили у дом на Вождовцу. Одведен је по налогу Службе за социјални рад, јер су живели у страшном сиромаштву. Он је данас отац двоје деце, ожењен, ради и што је најважније помаже онима који се налазе у сличној ситуацији у којој је он био као дете.

''1973. године сам отишао са непуних 14 година у дом, нисам отишао као судски случај, већ по одлуци Центра за социјални рад. Отишли смо зато што нисмо имали средстава за живот, нас четири брата је одрасло са мајком, мајка није живела са оцем, живели смо у условима испод људског достојанства, без струје, воде, без услова за живот", каже Анастас Скакоски, хуманитарац.

Скакоски себе назива статистичком грешком, његов је циљ да покаже онима који деле његову судбину да упорношћу и радом могу да успеју у животу. Школу је завршио у дому, након чега је обављао праксу, учио занат, а касније се у истој фирми и запослио. Оженио се, а касније и остварио као родитељ.

''Статистика каже да ни једно дете из дома не може да успе, а ево ја сам жив пример да може. Мали је број људи који хоће да помогну тој деци. Не кажем да нема људи који нису успели у животу, а из дома су, мени није потребно експонирање, али желим да скренем пажњу друштву. Окупљам круг пријатеља који верују мом хуманом раду, ми се окупљамо и заједно носимо помоћ, или је носим сам својим аутом", каже Анастас Скакоски, хуманитарац.

Скакоски годинама посећује дом у коме је одрастао. Увек је спреман да сопственим средствима и уз помоћ пријатеља деци купи и однесе поклоне, да поразговара са њима и да им исприча своја искуства. Он би могао бити одличан пример свима нама да будемо хумани и да помогнемо свима којима је помоћ потребна, онолико колико смо у могућности, али и добар пример деци која одрастају у дому да се упорношћу и радом може постати и део позитивне статистике.

Правилан износ садница воћа и винове лозе од пресудног је значаја за подизање интензивних засада, чија се садња одвија управо у новембру и све док земља не буде залеђена. Исправан садни материјал са прописном документацијом која доказује да је прошао све теренске и лабораторијске анализе на вирусе и бактерије, критеријуми су за избор садница. Ово је важно поготову у случају подизања интензивних вишегодишњих засада који тек након најмање три године почињу да дају род. Mагистар Небојша Младеновић из Пољопривредне службе Врање подсећа оне који у овом периоду набављају саднице да је битно да је коренов систем садница добро развијен, дужине од 15 до 20 сантиметара, обрастао ситним свежим жилицама, да је корен здрав без видљивих механичких  оштећења, да је добро чуван у расаднику. Осим тога, битно је да је спојено место сорте и подлоге добро срасло  и да је стабло саднице дужине метар и по, као и да има довољног броја пупољака. Све ови критеријуми требало би да буду испуњени да би једна садница током вишегодишње вегетације давала  здрав ирод у количини која одговара датој сорти.

 

Представници Савеза за Србију Врање одржали су  конференцију за новинаре на којој је  саопштено да ће они  бојкотовати предстојеће изборе али су се осврнули и  на јучерашњи скуп који је Српска напредна странка организовала  у Врању. Ми смо постали једина земља на свету у којој власт протествује против опозиције, чуло се на конференцији за медије. Најављена је и акција Савеза за Србију под називом ''У бојкот''.

Све је спремно за зимску сезону, на деоници од Владичиног Хана до Врања и Предејана, кажу путари. Са нове асфалтне бази која се гради у Владичином Хану деловаће се на ауто-путу. Радови на бази би требало да буду завршени до краја децембра. На улазу у Владичин Хан у току је изградња базе Путева Србије,  за одржавање ауто пута у зимским, али и летњим месецима. Извођач радова је предузеће Србија ауто-пут.  Завршена је изградња објекта за складиштење соли, предвиђено је подизање и објеката за смештај запослених и механизације. Због изузетно лоше конфигурације терена касни се са завршетком радова. Приликом ископа, стена на коју се наишло намучила је извођаче радова. Осим тога избачено је више од 50 хиљада кубика земље. Међутим план је да посао буде завршен до краја године. До изградње базе, формиран је привремени пункт испод моста Врла, где су ускладиштене одређене количине соли и другог материјала како би се реаговало на време у случају лошег времена. Али и поред тога, све је спремно и за зимску сезону, кажу надлежни. И ако није било потребе за већим ангажовањем, јер зима још увек није показала зубе, располаже се и са механизацијом и са довољним количинама соли и ризле. Са базе у Владичином Хану  ће се деловати на новом ауто путу, односно на делу ауто пута према Врању и Грделици. Сличне базе изграђене су на петљи у Грделици, у Бујановцу у Српској кући и на наплатној станици Прешево.

 

Ова година је година коју ће буџет града Врања завршити у плусу и по томе је рекордна, највише захваљујући помоћи републике, која никада није била већа, рекао је гостујући у Јутарњем програму, Бојан Костић, градски већник. Он је позвао све грађане да активно учествују у креирању буџета учешћем у јавној расправи. Управљање буџетом града не разликује се много од управљања кућним буџетом, знате колики су вам приходи и колики расходи, каже Костић. Није транспарентност само то да вам грађани поставе  питање где сте потрошили новац, него и да разумеју надлежности, процедуре и да имају већи број информација како би се укључили у расправу о буџету.

"Када се то разуме та подела надлежности, онда грађани могу много лакше да добију информације од правих органа који су за то надлежни и да брже реше свој проблем. Долазе нам људи који решавају републичке порезе на пример за оружје или ПДВ, за које ми нисмо надлежни, а онда иду у Републичку пореску управу везано за порез на имовину. Ту треба да се прави разлика", каже већник Костић.

Када су у питању приходи, грађани треба да чују и одговор на питање на основу чега се одређује висина трансфера према градовима и општинама и шта све на то утиче.

"Чујемо критике да је мали трансфер за Врање. Постоји формула на нивоу државе, а ту је површина локалне самоуправе, број одељења, број становника, порез на зараде који се остварује на једној територији. На основу свих тих критеријума се формира тај такозвани ненаменски трансфер."

То је процес који треба приближити грађанима и због тога се редовно о буџету организују јавне расправе.

"Сутра у 11 сати у сали МУП-а  у згради Градске управе, држимо јавну расправу на тему буџета за 2020. годину. Ту су позвани представници месних заједница, позивамо и све грађане и медије и удружења да дођу и чују шта ми имамо да кажемо о буџету за наредну годину."

Далеко смо још увек од начина на који житељи развијених земаља учествују у креирању буџета, али идемо ка том путу. Транспарентност буџета града је препозната и призната, припрема се и буџетски портал, за идућу годину, а до тада нам остаје јавна расправа.

           

Колица су уобичајена средства која олакшавају и омогућавају кретање особама са телесним сметњама. На нашем тржишту се могу наћи различите врсте колица, на ручни или електромоторни погон, са различитим могућностима прилагођавања индивидуалним потребама појединца.

„Почела сам да користим колица пре годину ипо“, каже Милина Антић, члан Удружења оболелих од церебралне парализе. 

У складу са потребама и могућностима могу се наћи колица која одговарају датој особи и проблему са којим се суoчава дато лице. Разликујемо следеће типове инвалидских колица:

 

1.Колица АВАНТГАРДЕ ВР/ Avantgarde VR

Ова колица имају изузетно чврст алуминијумски рам са двоструким маказама. Наслон за леђа је прилагодљив по висини, са чичак тракама за индивидуално подешавање наслона. Ослонци за стопала се могу окренути према споља или према унутра и подесити по висини и нагибу. Могу се лако скинути. Ово омогућује кориснику да приђе ближе кревету или месту на које жели да се пребаци са колица. Колица су тешка 11,8 кг са максималном носивошћу до 125 кг. Ширина седишта је од 32 - 50 цм, а дубина од 36 - 48 цм. Нагиб седишта је подесив до 15 степени.

 

2.Дечја колица Браво рејсер/BRAVO racer

Активна дечја колица чврсте конструкције. Предњи  део рама је проширен због стабилности и на њега су везани предњи точкићи. Наслон за ноге је једноделни и може се подешавати по нагибу и висини. Кочница се налази иза предњег дела рама. Боја рама се може изабрати (нпр. да светли у мраку ). Посебан дизајн колица (ГУШТЕР) има заштиту од жица на точковима. Дете може користити ова колица дужи временски период јер је могуће подешавати дубину и ширину колица. Седиште може бити широко од 22 до 36 цм. Склапају се једноставно - преклапањем наслона за леђа и страница у једном потезу и скидањем погонских точкова.

3. Електромоторна инвалидска колица

Дечја електромоторна колица Скипи

Ово су сигурна и стабилна колица, врло окретна и лагана колица. Седиште и наслон за леђа су прилагодљиви, а различита додатна опрема поправља удобност колица. Могу се једноставно и брзо склопити и расклопити. Тешка су 68 кг, а могу се оптеретити до 45 кг. Домет са једним пуњењем батерија је око 25 км. Погон је на задњим точковима. Додатна опрема укључује електрично подешавање нагиба седишта, наслона за леђа, осветљење, контролу за пратиоца колица...

Колица А 200

Ова колица имају анатомски обликовано седиште, карлични сигурносни појас,  додатак за уградњу наслона за главу, једноделни механички ослонац за стопала подесив по нагибу. Држач управљачке јединице је подесив по углу. Широка су 58 цм, па се могу лако кретати и у мањим просторима. Гуме су пуњене полиуретаном. Једна од карактеристика ових колица је лако склапање, компактност и лагана конструкција (66кг). Носивост колица је до 100кг. Домет једног пуњења је око 20 км. Максимална брзина је 6 км/ч.

 

Колица Б 500

Ова колица су израђена из засебних модула и зато имају велике могућности индивидуалног прилагођавања: подешавање висине и угла седишта, подешавање нагиба наслона за леђа, прилагођавање ослонаца за стопала. Веома су функционална и једноставна за одржавање. Намењена су за употребу у унутрашњим и спољашњим просторима. Ширина колица је 64 цм, а тежина 95 кг. Могу да се крећу брзином од 6 или 10 км/х. Домет једног пуњења батерије је око 35 км. Носивост колица је 120 кг. Допунске могућности укључују и помоћ при пењању преко препреке до 10 цм, електрично осветљење, амортизацију предњих и задњих точкова, управљачку јединицу за особу која прати корисника колица, анатомски обликовано седиште са могућношћу подешавања, нагиб седишне јединице и наслона за леђа на електрични или хидраулички погон, закључавање предњих точкова.

 

Супертранс/Supertrans

Supertrans има карактеристике моћних колица за спољашњу примену, а уједно и способности маневрисања у унутрашњим просторијама. Микропроцесорска контрола омогућава да се Супертранс врло брзо пребаци у колица за унутрашњу употребу. Погон на задње точкове користи се у спољашњим просторима. Предњи точкови контролишу се серво контролом. Оваква конфигурација спречава проклизавање задњих точкова и наглу промену смера окретања предњих точкова. Код вожње у унутрашњим просторима други пар задњих точкова (средишњи точак) употпуњава функцију предњих точкова и омогућава им да се окрену у малом радијусу. Брзина колица може бити 6 км/ч или 10 км/ч. Додатне опције укључују: платформу за респиратор, електрично подешавање наслона за ноге, електрично подешавање нагиба целокупне седишне јединице, подесиве наслоне за руке, леђа и ослонце за стопала. Супертранс има могућност вертикализације и вожње у вертикалном положају.

У Врању ће вечерас у Дому војске  почети  културна  манифестација „Књижевна колонија“  коју организује Народни Универзитет. Током седмодневне  колоније у Врању ће се са публиком срести књижевници Недељко Попадић, Бранислав Јанковић , Бојан Љубеновић и Зоран Богнар. Овогодишњу „Књижевну колонију“ у Врању пригодном беседом отвориће академик Матија Бећковић. За седам дана манифестације планиране су бројне интерактивне радионице и књижевне вечери. Тако ће се у петак књижевник Недељко Попадић срести са ученицима основних школа од 1. до 4. разреда са којима ће одржати радионицу у малој сали Галерије Народног Универзитета. Истог дана у Свечаној сали гимназије Попадић ће  учествовати на књижевној  вечери.У суботу ће на књижевној вечери у свечаној сали Гимназије  говорити писац  Бранислав Јанковић и афористичар  Бојан Љубеновић. Истог дана у преподневним сатима у интерактивној радионици Љубеновић ће разговарати са ученицима старијих разреда основних  школа. Писац, књижевни критичар и антологичар Зоран Богнар одржаће књижевно вече у уторак 10. децембра у сали Гимназије. Богнар ће се у среду у интерактивној радионици срести са ученицима средњих школа. Отварање  „Књижевне колоније“ вечерас зје аказано у Дому Војске у 19 сати. Организатор манифестације је Народни Универзитет.

Oдељење за буџет и финансиjе Градске управе, организуjе jавну расправу о буџету града Врања за 2020. годину. Расправи ће присуствовати наjвиши градски функционери, представници месних заjедница, директних и индиректних буџетских корисника. Из Одељења за буџет и финансиjе позиваjу, такође, и грађане да присуствуjу расправи и своjим коментарима и сугестиjама, допринесу изради овог стратешки важног документа. Jавна расправа заказана jе за петак, 6. децембар у 11.00 сати, у сали Полициjске управе у Врању.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter