РТВ

РТВ

У Бујановцу је једна трибина у организацији Националне коалиције за децентрализацију из Ниша привукла нарочиту пажњу медија. Било је речи о евентуалним коалицијама, а у центру пажње била је Српска десница.

Изјаве да ће Српске деснице разговарати и преговарати са свима и у евентуалну коалицију ући са било којом партијом са којом постигне договор о бољем животу Бујановчана и констатација партије за демократско деловање да ни по коју цену неће сарађивати са партијом Мише Вацића, главне су констатације изречене на трибини на којој се говорило о томе шта доноси десница Бујановчанима. Скуп је почео негодовањем дела учесника и присутних што је изостало учешће председника општине Шаипа Камберија. Како је нагласио организатор Национална коалиција за децентрализацију из Ниша, Камбери је отказао у последњи час јер је морао да отпутује на службени пут у Љубљану. Општину је уместо њега представљао Рахим Салиху.

Зарија Митић председник општинског одбора Српске деснице сматра да је и пре настанка овог одбора лоше писано о десници као и да они нису истурена рука СНС-а,  а да он боље познаје председника општине него председника СНС-а у Бујановцу. Сматра да са свима треба разговарати зарад бољег живота у овој општини.

Рахим Салиху који је учествовао уместо најављеног председника општине сматра да се са Српском десницом не може сарађивати.

Како се чуло, више пажње оснивању деснице у Бујановцу, посветили су неки медији којима је много битнији тираж од живота људи у мултинационалној средини. Да Бујановчане много више интересује економија и инвестиције и бољи живот потврдила је и ова трибина. Ако се изузму организатори и новинари, број присутних грађана, надмашио је број припадника обезбеђења. Како су нам рекли организатори овако велики број припадника обезбеђења довели су из Ниша за сваки случај што је како се показало било непотребно. Међутим, оно што чуди је како се нико од њих није запитао да ли ће оволико боди гардова можда иритирати присутне грађане и управо довести до непотребног подизања тензија. Уобичајена је процедура да ако је скуп високог ризика онда се о томе обавести МУП коме је управо то и посао а не ангажује приватно обезбеђење које вероватно и поприлично кошта. На крају остаје и велики знак питања коме је оваква трибина уопште и требала осим организаторима који су је претпостављамо, кроз неки пројекат по обичају добро наплатили.

Завршава се асфалтирање три улице у насељу Шапраначки рид: Трифуна Стошића Анте, Павла Јуришића Штурма и Томе Костића. Рехабилитована је и Сремска улица у центру града. На раскршћу три улице дочекали су нас грађани са жељом да нам кажу какве су проблеме имали у протеклих готово пола века. 

"45. година немамо асфалт и газили смо по блату. То је био хаос. Ишли смо на сва врата смо закуцали. Ја лично 20 година већ радим на томе. Градоначелник Врања нам је много помого и клањамо му се и захваљујемо до неба. Сада је одлично када смо доживели да нагазимо асфалт. Блато је било, деца у школу, перемо обућу. 50 година смо без улице. Прво није била извршена експропријација. Сада хвала градоначелнику, јер ћемо ходати по асфалту. Одлично, јер сада идемо на боље, а не на горе", кажу грађани.

Руководство града обишло је радове који се приводе крају на асфалтирању три улице: Трифуна Стошића Анте, Павла Јуришића Штурма и Томе Костића. Ове улице деценијама нису биле решене, рекао је градоначелник.

"Када смо кретали у реализацију комуналног програма и када смо их припремали за асфалтирање, неки људи су нам говорили да нема шансе да се реше, јер је имовина проблематична. Међутим, од када смо формирали Одељење за инвестиције и грађевинско земљиште, годину и по дана су напорно радили и успели су да реше имовинске односе, израде пројектно техничку документацију и да се добије грађевинска дозвола. Данас завршавамо асфалтирање, да људи добију услове какви приличе. Када смо помисли да смо завршили овде,  јавили су се из нових улица и сокака попут улице 4. октобар која је овде. Она ће бити уврштена у комунални програм за 2020. годину. Суштина је да цело насеље спојимо на улицу Ратка Павловића која је веома фрекфентна и која се спаја са улицом Будисава Шошкића, а део те улице смо асфалтирали. То је битно јер желимо да направимо мини обилазницу, како би растеретили саобраћај кроз град и повезали Огледну станицу, Шапраначки рид, Доњи Асамбаир и одвели саобраћај ка Коридору 10", каже градоначелник.

Вредност инвестиције за три улице на Шапраначком риду је 12 и по милиона динара, а дужина 440. метара. У центру града рехабилитована је Сремска улица која је слепа. Дужини је 540 метара, а вредност радова је 570 хиљада динара. Ова улица има велику, широку окретницу.

 

У сали Позоришта у Врању одржан је скуп поводом обележавања 19 година немачко-српске развојне сарадње. Циљ сарадње је приближавање Србије Европској унији, јачање привреде и побољшање животног стандарда, чуло се на свечаности. Врање је један од градова у којима се обележава 19 година од успешне немачко-српске развојне сарадње. Савезна Република Немачка један је од бољих примера доброг управљања и одрживог развоја, а у прилог томе најбоље говоре импресивни резултати немачке привреде у протеклим деценијама, рекао је обраћајући се присутнима Дејан Тричковић, председник Скупштине града.

''Немачка као један од најзначајнијих  билатералних партнера и донатора Србије путем бројних програма подржава реформе и промене усмерене на одрживи економски развој, животну средину, унапређење државне администрације као и процес самог образовања. Данашњи догађај долази као потврда сарадње која је допринела свеобухватном друштвеном и економском развоју Врања кроз унапређење животних услова наших суграђана. За привреду града би од важности био долазак немачких компанија којe би поред отварања нових радних места омогућиле и трансфер нових знања, техника и вештина'', каже Дејан Тричковић, председник Скупштине града.

На свечаности је о немачко-српској сарадњи говорила и шефица Одељења за развојну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији, Леони Рајмерс.

''Европа је пројекат мира, веома успешан без обзира на све сумње и дискусије које се јављају. Упркос свим разликама у ставовима, Европска унија је припремила терен за мир у Западној Европи који траје деценијама  а и за благостање у коме данас уживамо. Следеће године навршиће се пуних 20 година ове сарадње. Од 2000. године немачка Савезна Влада одобрила је Влади Републике Србије преко два милиона евра'', каже Леони Рајмерс шефица Одељења за развојну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији. 

Са циљем да се српско-немачка сарадња прикаже на што интересантнији начин, поводом пунолетства овог партнерства припремљена је јединствена представа коју су пред врањском публиком извели глумци ''Рефлектор театра.'' Након тога отворена је изложба фотографија о заједничко спроведеним иницијативама током протеклих 19 година под називом ''Дела значе''.

Дневни боравак Маштоленд обележио је у својим просторијама славу, Светог Стилијана, који се празнује на дан када и Свети Алимпије Столпник и сматра се заштитником деце. Деца корисници услуга дневног боравка, њихови родитељи, бројни гости, пријатељи и званице окупили су се како би обележили овај дан. Након резања славског колача сви присутни уживали су у заједничком дружењу и разговору. Дневни боравак за децу и младе са физичким инвалидитетом и интелектуалним тешкоћама обележио је славу, Светог Стилијана, који према житију важи за заштитника деце, а сматра се да га православни хришћани посебно призивају када су деца болесна.

''Ова дивна дечица која данас прослављају славу, која својим животима, својим делима, својим молитвама из свог света заиста одржавају овај свет, јер у њима је оно што од човека и Свето писмо и Бог тражи, они су испуњени љубављу, анђеоском чистотом и добротом'', каже свештеник Небојша Стојадинов.

Маштоленд слави Светог Стилијана као свог заштитника од оснивања.

''Ово је дванаеста година по реду како ми обележавамо славу Свети Стилијан. Сви знамо да је Стилијан заштитник деце. Деца су врло срећна, као што сте могли да видите, припреме су трајале неких десетак дана, где су деца, родитељи, пријатељи установе, запослени били укључени у организацију и осмех на њиховом лицу мислим да говори више од било које речи'', каже Ивана Тасић, директора Центра за развој локалних услуга социјалне заштите.

''Ово је већ традиционално. Дневни боравак постоји од 2007. године, задовољство ми је да сам ја учествовала у оснивању овог боравка и мислим да је изузетно значајно за сам Град да постоји овакав вид установе, пре свега много значи деци, и увек је најважнији интерес деце, али много значи и родитељима, с обзиром да знају да су њихова деца на сигурном и безбедном месту и да знају да стручњаци из ове области раде са њима'', каже Данијела Милосављевић, већница за социјална питања.

Центар за развој локалних услуга социјалне заштите, у оквиру којег функционише Маштоленд ове године лиценцирао је свих пет услуга социјалне заштите, тако да су добили и повећање капацитета дневног боравка. Маштоленд ће убудуће похађати 20 уместо 15 деце, а планирано је да преосталих петоро буду уписани до краја године.

''Ова установа је нешто непроцењиво за нашу децу, можда многи и не слуте колико је то битно за њих, они се сад веома радују, они су целе недеље били у духу припреме, ово је за њих велики дан и увек се трудимо да што боље припремимо све. Моје дете похађа Маштоленд четири године и ми смо овде пронашли оазу'', каже Тања Анђелковић, мајка ОСИ.

Деца и млади са неком врстом инвалидитета у Маштоленду имају адекватну припрему за једноставан рад и бригу о себи. Њима је обезбеђена и здравствена заштита, а са децом у боравку раде специјални педагози, психолог, професор физичког васпитања и сарадници.

 

У Центру за превенцију Дома здравља у Врању, у сарадњи са Нексусом, организована је едукација жена из мањинских група на тему "Репродуктивно здравље жена". Циљ акције је подизање свести и знања жена из мањинских група, као и мигранткиња у Врању, о значају очувања репродуктивног здравља. Статистика показује да је просечан животни век Ромкиња 48 година, дакле 25 година мање у односу на  просечан животни век жена у Србији. Разлози су бројни а међу релевантним су лоши животни услови, недовољна брига о сопственом здрављу и прерана удаја. Због тога је оваква врста едукација неопходна.

Др Драган Пешић у Центру за превенцију у Врању истакао је да је за групу од 20 жена из Ромске популације, а међу њима има и мигранткиња смештених у Врању, организована едукација о заштити репродуктивног здравља и превенцији полно преносивих болести ,уз едукацију о самопрегледу дојки. Едукације су почеле у септембру 2019. и трајаће до јуна наредне године. Милена Димитријевић Томић из организације Нексус појаснила је да је акција заснована на  идентификацији проблема које су нашли у локалној заједници.

Припаднице етничких мањина требало би да се редовно јављају гинекологу и да буду активније у друштву. Прошле недеље обављена је едукација на тему репродуктивног здравља са 60-о ро школске деце, а од фебруара наредне године радиће се са учитељима и наставницима. Мед.сестра Оливера Куртић Идић оцењује да је заинтересованост жена у етничким заједницама јако ниска, али уз овакве акције ради се на подизању свести и едукацији жена како би се подстакле да редовно долазе на прегледе јер од тога зависи њихово здравље. Осим предавања, обављен је  и  гинеколошки скрининг преглед 20 учесница акције.

 

У Галерији Народног музеја у Врању промовисана је књига "ЗаДах  живота", аутора Драгана Ђорђевића из Врања. Ово је трећа књига прича Ђорђевића, који је по професији архитекта, а по талентима сликар и писац. За кратко време у свом стваралачком опусу, Драган Ђорђевић је нарастао као приповедач. Веома брзо схватио је како читаоцу испричати причу и на крају поентирати, чуло се на промоцији.

Aутор Драган Ђорђевић истакао је да је прву књигу „Записи из утробе“ писао да би свој ум одбранио од „Милосрдног анђела“, другу „Поздрав из Је-Не-А“ посветио Вуковарској класи 1984. године, а „ЗаДах живота“ посветио је оцу и мајци и да би се одбранио од немања посла. “ У рецензији под називом „Поштено речено“ књижевница Стана Динић Скочајић оценила је да Ђорђевић приповеда, збијено, конкретно и ефектно. Износи сећања као сурове комаде живота и интимно сведочанство о тајнама одрастања.

Рецензент Стана Динић Скочајић истакла је да аутор у књизи прича о тајнама одрастања, искрено и с поверењем. Труди се да приповеда хронолошки. Ова књига је његова борба да пред читаоца изнесе потпуно огољено сећање на тешке животне ситуације у којима се нашао. Пред бројном публиком, Ђорђевић је прочитао неколико прича из најновије књиге. Оставио је снажан утисак о једном прохујалом времену и вредностима на којима је почивала породица.

Маја Ђорђевић вршилац дужности директорке Дома ученика средњих школа у Врању је гостујући у Јутарњем програму наше телевизије рекла да ова установа пословну годину завршава успешно и да су пред њом и запосленима нови изазови и задаци које треба реализовати наредне године. Она је говорила о успесима ученика који бораве у Дому на бројним фестивалима али и о приоритетима и плановима у наредном периоду. У Дому ученика средњих школа тренутно борави око 200 средњошколаца и 74 студента из Трговишта, Пољанице, Сурдулице, Прешева, са Косова и Метохије, из Власотинца, Лесковца. Попуњени су сви капацитети, тако да смо врло задовољни, каже Маја Ђорђевић вршилац дужности директорке и додаје да су услови за становање и учење добри али да ће се у наредном периоду још више радити на томе.

''Дојављивачи пожара је нешто на чему ћемо радити у наредном периоду. Пројекат је већ урађен и то ћемо реализовати после Нове године и цео павиљонски део  и управа биће покривени јер је то веома важно и битно за безбедност деце. Континуирано набављамо нов намештај, постељине, душеке у складу са могућностима. Планирамо да изградимо спортски терен испред  Дома јер постојећи терен за кошарку није довољан и желимо да то побољшамо", каже Маја Ђорђевић вршилац дужности директорке.

Ђорђевићева каже да су ученици који бораве у Дому врло активни у бројним секцијама у оквиру којих они испољавају своје таленте и интересовања. Чланови драмске секције су недавно освојили запажене резултате на два фестивала.

''На међународном фестивалу креативно едукативног филма у Лесковцу освојили смо прву награду за средњошколце за играни филм у категорији ''Васпитни изазов за 2019.годину''. Снимали смо филм ''Виртуелна личност ''. За нас је успех већи јер смо све радили сами, и сценарио и снимање и монтажу. Други филмски фестивал одржан је у Јагодини и добили смо награду публике и специјалну награду за подстицање заједништва и толеранције'', каже Јована Трајковић, стручни сарадник.

''Доста смо радили на филму, задовољан сам а још драже ми је што ме рад у драмској секцији инспирисао да по завршетку средње школе можда упишем и Факултет драмских уметности'', каже Александар Стојановић, ученик.

''Посебно ми је драга награда публике јер публика најбоље може да оцени да ли нешто што радимо добро или не'', каже Лука Ђорђевић, ученик.

''Леп је осећај када добијемо награду јер смо се много трудили и залагали се да урадимо нешто добро. Ово је велики подстицај за све нас'', каже Ирина Ђорђевић, ученица.

Пред ученицима који бораве у Дому је припрема за филмски фестивал који ће фебруара бити одржан у Новом Саду, а пред Ђорђевићевом је рад на стварању још бољих услова за боравак деце.

 

 

 

     

Kреативне индустрије у Републици Србији тренутно запошљава више од 100.000 људи, углавном старости од 25 до 44 године. Укупни приходи српске креативне индустрије чине 13,5 % бруто друштвеног производа, односно 4,7% милијарди евра у 2016.години уз просечни раст од 6,4% годишње у последње 3 године. Међутим, осим Београда и метрополитенске области и делова јужне Војводине креативне индустрије су у фази стагнације. Највећи разлог је депопулација Србије и миграција креативног капитала из малих градова ка Београду и иностранству. Чак и у Београду предузећа и предузетници се најчешће суочавају са оштром светском конкуренцијом, пиратеријом, присуством монопола и олигарха (нарочито у рекламној, телевизијској и радио делатности), недостатком професионалних вештина, знања и инвестиција, и ограниченим могућностима за финансирање продукције, дистрибуцијом производа и малим и ограниченим тржиштем. У Србији такође нема фондова за финансирање истраживања и развој у креативним индустријама, неопходног првог корака у правцу унапређења стања – израдом детаљне студије, односно мапе креативних индустрија, која би узела у обзир све културне, економске, правне и технолошке аспекте ових индустрија.

Mноги градови у Европи имају развојне студије и планска документа за развој креативне индустрије. Међутим, без обзира на недостатак планског документа који би пружио системске основе за развој креативних индустрија, изградити повољније окружење за њихов подстицај и развој могуће је и у садашњим околностима. Дакле, имајући у виду све значајније учешће креативне индустрије у бруто домаћем производу и извозу Србије и чињеницу да је реч о растућем сектору на глобалном нивоу.

Удружење за креативну индустрију Привредне коморе Србије активно учествује у изградњи законодавног оквира и амбијента подстицајног за инвестирање и пословање и пружа одговарајуће сервисе фирмама из ове области како би лакше савладале проблеме у свакодневном пословању и ојачале своје капацитете. Привредна друштва и предузетници Према проценама РЗС у 2018 години, у делатностима креативне индустрије пословала су 4006 привредна друштва, што чини 4,3% укупног броја привредних друштава у Републици Србији. Од тога, највише је регистрованих привредних друштава у рекламирању и истраживању тржишта (28,4%), потом у издавачким делатностима (23,1%) и штампању и умножавању аудио и видео записа (21,7%). С друге стране, послове у уметности, забави и рекреацији, према проценама обављало је 1.872 предузетника. Око 88% регистрованих привредних друштава чинила су микро предузећа док су највећи промет остварила мала привредна друштва, Запосленост Просечан број запослених у делатностима креативне индустрије, према подацима РЗС, у првој половини 2018. године је износио 42.129, што је за 2,3 одсто више у односу на број запослених у 2017.години. Највише је запослених у области штампања и умножавања аудио и видео записа (9.649), а највећи раст је забележен у области кинематографске и телевизијске продукције и снимања (10,5 одсто). У области издавачких делатности и програмским активностима и емитовању смањен је број запослених на међугодишњем нивоу за 2,6 одсто и 1,1 одсто, респективно Зараде У периоду јануар-јул 2018. године највиша просечна зарада у сектору креативне индустрије остварена је у делатности рекламирања и истраживања тржишта (за 43,5 одсто виша у односу на просек у Републици Србији), а изнад просека су и зараде у издавачким делатностима (за 10,1 одсто веће од просечне зараде у Републици Србији), као и програмским активностима и емитовању (за 3,1 одсто). Најниже су зараде у делатности штампања и умножавања аудио и видео записа (за 21,1 одсто испод републичког просека), а испод просека су зараде у стваралачким, уметничким и забавним делатностима (-9,8 одсто) и кинематографске и телевизијске продукције, снимање звучних записа и издавање музичких записа (-9,5 одсто испод републичког просека).

Може се закључити да у Србији не постоји системска подршка за развој креативних индустрија најчешће из разлога што не постоји ни јавна свест о значају и економски утицају овог сектора на развој економије. На основу званичних докумената и развојних стратегија, може се увидети да је приступ парцијалан, махом краткорочне временске димензије, те да не пружа основ за стратешко позиционирање сектора и успостављање знатно офанзивнијег и ефикаснијег развојног концепта који би омогућио да креативне индустрије постану мобилизатор економских, социјалних, демографских и других позитивних токова. Гледано са становништа стратешког позиционирања, мера и инструмената јавних политика, појам креативних индустрија се у националним оквирима најчешће заснива на њиховом ужем обухвату, односно традиционалним секторима који у европским размерама представљају тзв. културне индустрије (кинематографија, издаваштво, медији и дискографска продукција).

На основу свега изнетог, може се закључити да системске основе за развој креативних индустрија у Србији тренутно су у некој иницијалниј фази. Влада Републике Србије је донела Одлуку о оснивању Савета за креативне индустрије („Службени гласник РС бр. 23/2018, 25/2018 и 52/2018“). Савет је формиран са циљем да учествује у сарадњи са другим надлежним органима у предлагању и спровођењу јавних политика везаних за развој креативних индустрија у Републици Србији. Новоформиран Савет ће у сарадњи са надлежним државним органима директно учествовати и у изградњи правног и финансијског оквира за даљи развој овог сектора. Стога се о развоју креативних индустрија у правом смислу те речи може говорити, када развој заснујемо на стратешким основама и савременом и системском регулаторном оквиру. Дакле, имајући у виду хетерогеност креативних индустрија као и интерсекторску повезаност закључак је да је за развој креативних индустрија неопходно донети стратешка документа, комбиновани програми подстицајних мера који интегришу мере економске, културне и политике запошљавања које доприносе равномерном социо-економском развоју.

Данас се слави Свети Алимпије Столпник, који је у посту и молитви на стубу провео више од пола века. Многи наши суграђани данашњи дан славе као крсну славу, а међу њима је и градски Дневни боравак за децу ометену у развоју Маштоленд. Свети Алимпије се на икони представља у аскетском, пустињачком оделу како седи на свом стубу. Иако у календару није означен црвеним словом, овај светац је веома поштован у српском народу. Он је по предању прегазио кугу, која се од тада не јавља.                                                 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter