РТВ

РТВ

Поводом обележавања Дечиjе недеље, Jавна Библиотека "Бора Станковић", организовала је интерактивне радионице са песником Властом Ценићем.

Велики број деце врањских основних школа окупио се да дочека и поздрави песника за децу, Власту Ценића. Они су уживали у интерактивним радионицама, а ово је била прилика и да мало попричамо о поезији, али и прози.

Деца кажу да воле поезију и песнике попут Љубивоја Ршумовића, Бранка Радичевића и друге, али има и оних који радије читају прозу, а ту се свакако издваја Гроздана Олујић.

Власта Ценић је песник југа, како га многи називају. Врањски основци и они мало старији уживају у његовој поезији, а он је овога пута одлучио и да свој рођендан, који је баш данас, прослави у Врању.

''Дуго нисам био у Врању, а сада када сам кренуо од једног Светог Саве пре пар година, онда сам често, и то је добро, ја се радујем због тога, зато што сматрам да деци југа недостају овакве ствари. Они заслужују да лепо раде, да им доведемо песнике из свих крајева земље, да им понудимо нешто лепо, ново, посебно, тако да се радујем сваком позиву, а када је он из Врања нарочито'', каже Власта Ценић.

Интерактивни сусрети су аутору и инспирација за нова дела, али оно што нас ускоро очекује од познатог песника за децу, није поезија, већ његов први роман који ће светлост дана угледати на овогодишњем Београдском сајму књига. Реч је о роману ''Немој никад рећи крај је.'' Ово је прво прозно дело аутора. ''И у том роману сам ја песник, ипак сам ја рођен као песник,'' истиче аутор.

Директор библиотеке Бора Станковић, која је и организатор интерактивних радионица, Зоран Најдић, поздравио је децу и госта и даривао му рођендански поклон, књигу ''Старинске куће Врања.''

Једна од мера развој креативних индустрија је конкурисање за грантове које Град у сарaдњи са екстерним финансијерима даје. Планирана су 12 гранта из сфере креативних индустрија. Пријавило се шест младих предузетника и преостало је још 6. Грантови су вредности од 1.500, 2. 400 и 3. 600 евра.

„Желим да позовем све грађане који желе да се баве неком предузетничком причом из сфере креативне индустрије. Крајњи рок је 15. октобар. Ја их позивам да до тада, а и пре тога дођу у моју канцеларију, сваког дана од пола осам до пола четири да поразговарамо. Имам те формуларе које треба да попуне и да их упутим, који су услови за добијање гранта. Сви грађани који су незапослени, а основни услов је да су на евиденцији Националне службе за запошљавање, јер је суштина да те образоване и креативне младе људе подстакнемо да се баве креативним предузетништвом и да сами себе запосле. Ми смо ту да им помогнемо у виду давања гранта, односно одређене своте новца коју ће искористити за куповину опреме. Ко год  да је незапослен, стављамо акценат на младе, али може и старији, може да добије грант, уз услов да запосли једно лице”,  каже заменик градоначелника Ненад Антић.

 

„Заједно у превенцији самоубистава” слоган је овогодишњег обележавања Светског дана менталног здравља. Око 800 хиљада људи годишње у свету себи одузме живот, а још је већи број покушаја самоубиства. У Србији  је регистровано хиљаду случајева самоубистава током једне године. Стрес услед финансијских проблема, прекида емотивне везе или хронична бол и неизлечива болест, најчешћи су окидачи суицида. На значај превенције али и лечења менталних поремећаја указао је неуропсихијатар, доктор Слободан Стаменковић, гостујући у програму Радио телевизије Врање.

Већини људи је веома непријатно да разговарају о самоубиству. У нашој култури је то табу-тема, као и уопште проблеми са менталним здрављем и друштво их углавном игнорише. Али због чињеница  да у свету готово милион људи годишње изврши самоубиство не би се требало устручавати да понудите помоћ ономе коме је потребна. Поред најближих чланова породице, у превенцију и очување менталног здравља појединца, неопходно је укључивање свих структура друштва, а не само психијатара, категоричан је доктор Слободан Стаменковић. Начелник Одељења психијатрије ЗЦ Врање, доктор Слободан Стаменковић рекао је да је психијатар крајња инстанца коме би особа са менталним проблемима требало да се обрати. Ту би требало да буду укључени најпре чланови уже породице, потом социјалне службе, психијатри у домовима здравља, организације цивилног друштва, па тек на крају психијатри. Јер њих је примера ради у округу десетак на више од 200 хиљада становника. Самоубиство је други водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година. Највећа учесталост суицида односно 79 одсто случајева јављају  се у земљама са ниским и средњим приходима. У земљама са високим приходима доказана је повезаност између самоубистава и других менталних поремећаја, нарочито депресије и злоупотребе алкохола. Доктор Стаменковић каже да нажалост често и најближи чланови породице не примећују да се њихов најближи бори са осећањем безнађа, да има перцепцију сопственог неуспеха  и да се бори са суицидним осећањима. Помозите им да схвате да су проблеми „решиви” и да постоје друге алтернативе осим самоубиства. Да схвате да неподношљиви унутрашњи доживљај који имају неће трајати вечно, и да самоубиство не мора бити решење. Ако сумњате да особа коју познајете има овакве или сличне, разговарајте са њом, покажите јој да није сама. Важно је бити стрпљив, јер је неким особама тешко да причају о својим осећањима. У нашој култури то се још увек доживљава као слабост.  

У оквиру „Дечје недеље” гости гимназије „Бора Станковић” у Врању били су ученици нижих разреда ОШ „1. мај” у Вртогошу. За њих су гимназијалци одиграли представу ''Бајка из парка''. Била је то прилика и да се, уместо улазница, прикупе добровољни прилози за помоћ сиромашним ђацима те основне школе. Гости су се још дуго након представе дружили са глумцима гимназијалцима и фотографисали се, импресионирани Црвенкапом, вештицом, вуком, Ивицом и Марицом, ружним пачетом... Иначе, овај текст непознатог аутора гимназијалци су на свој репертоар поставили прошле школске године и већ су гостовали у неколико основних школа, увек изазивајући одушевљење најмлађе публике, којој је и намењен. Кроз савремени тренутак и актуелности из свог живота, они шаљу експлицитне еколошке поруке, пријемчиве за публику.

 

Jавну библиотеку „Бора Станковић”, посетили су ученици сва три одељења четвртог разреда Основне школе „Jован Jовановић Змаj” из Врања. Они су том приликом разговарали о дечjим правима и дискутовали о књигама коjе се баве овом темом. Деца су, такође, била у прилици да се упознаjу са радом Библиотеке и Дечjег одељења, као и са актуелним октобарским попустом на упис у Библиотеку коjи jе снижен за 50%. Упис за децу jе 150, а породични упис jе 300 динара и траjе годину дана.

 

Међународни одбојкашки турнир под називом „Пехар европских шампиона 2019” организује се у суботу У Врању. Како организатори кажу, ово ће бити прави празник спорта. 14 одбојкашких екипа из Врања, Македоније и са Косова и Метохије долази у суботу у 10 сати на плато код бивше робне куће. Сви они учествоваће у Међународном одбојкашком турниру, а утакмице ће се након официјалног дела играти у Спортској хали. Организатор је Спортски савез града Врања у сарадњи са врањским одбојкашким клубовима, а уз подршку Града.

„Рекао бих да је за ово кривац председник Окружног одбора Пчињског округа за одбојку, Оливер Тончић, који је стицајем околности и био у Анкари и пратио наше одбојкашице, које су освојиле прво место, као и наши у Паризу. Спортска хала такође учествује у организацији, јер је уступила термин. Позивам све наше суграђане да дођу у што већем броју и да виде и пехар који ће доћи са делегацијом Одбојкашког савеза Србије. Најављен је и долазак генералног секретара Одбојкашког савеза Београда Игора Миљковића”, каже Братислав Антић, председник Спортског савеза

„Једна добра идеја, уз помоћ Града и клубова из Врања преточена у једну конкретну акцију, то је овај Међународни турнир. Циљ је, пре свега, омасовљење овог спорта, истицање његовог значаја, и све што би у будућности требало да допринесе развоју овога спорта и деце у Србији”, каже Љубиша Стојановић, председник ЖОК Врање.

Најбоље три екипе добиће пехаре и медаље, а циљ овог турнира није само такмичење и резултати, већ једно дружење на ширем нивоу и дочек самог пехара наше репрезентације.

Лепа вест данас је дошла из Здравственог центра Врање, који је од надлежног министарства добио 15 специјализација и једну субспецијализацију из гастроентерологије. Ово је велики добитак за цео Пчињски округ, за Косовско поморавље и цео југ Србије, речено је на конференцији за новинаре која је одржана у просторијама Српске напредне странке. Овим специјализацијама помажемо свим грађанима, да пре свега остану овде са својим породицама и да имају могућност лечења, каже директорка Здравственог центра, др Љиљана Антић.

„Добили смо 15 специјализација и једну субспецијализацију из гастроетерологије. Министарство је одобрило 4 специјализације за хирургију, 4 за урологију, по једну за гинекологију, анастезију, психијатрију и интерну медицину и 2 за неурологију. Вест је лепа и значајна, јер смо за прошлих 5 година добили укупно 10 специјализација”, каже директорка.

Све ово резултат је отварања новог Хируршког блока, када смо председнику Вучићу и министру изложили проблеме са којима се сусрећемо, пре свега, да ће у кратком року, око 60 посто лекара специјалиста отићи у пензију.

Министарство нас је на овај начин сагледало, каже Антићева. 

„Ево могу да се похвалим тим специјализацијама данас. Људи ће за кратко време отићи. Неки ће остати јер имамо менторе који ће их обучавати у Здравственом центру Врање, а неки од њих ће одабрати Клинички центар где ће специјализирати. Већина ће бити у Нишу. Тамо ће се едуковати и вратити како би пружали здравствену заштиту нашем становништву”.

У Здравственом центру ради 262 лекара, од којих је 58 лекара опште праксе, а остало су специјалисти. Све је постигнуто захваљујући држави, али и доброј сарадњи са Републичким фондом за здравствено осигурање. Имамо најаве да ће се на местима са којих лекари оду на специјализације запослити нови на одређено време, каже директорка. Помогао нам је и град запошљавањем 17 здравствених радника, 10 сестара и 7 лекара.

„Знате да смо почетком године добили повећање плата, имамо назнаке да ће од првог новембра бити ново повећање 10 посто за лекаре, 15 посто за медицинске сестре и 8 посто за нездравствене раднике”.

Став Министарства здравља је да треба штитити и унапредити државно здравство, док се приватно сматра здравом конкуренцијом. Сви апарати, осим ЕЕГ-е апарата који се прошле недеље покварио, раде, каже Антићева.

 

Храм Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика налази се у самом језгру општине Владичин Хан, на месту које се зове Чучуљке. Храм је високо на платоу, тако да се види са шире територије општине. Посебан доживљај је у вечерњим сатима, јер је црква осветљена. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског Пахомија, 1997. године, започета је изградња цркве Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика у Владичином Хану, када су положени камен темељац и повеља. Овом свечаном чину присуствовао је Његова светост Патријарх српски господин Павле. Услед НАТО агресије на Републику Србију, 1999. године, изградња цркве је заустављена. Влада Републике Србије, заслугама тадашњег Министра вера проф. др Милана Радуловића, а на иницијативу Епископа врањског Пахомија и господина Зорана Стојановића, народног посланика у Скупштини Србије, одобрила је средства за наставак радова на изградњи цркве и изградња је настављена 2006. године. У месецу мају 2008. године, добротом господина Славка Стојановића из Ваљева и господина Драгана Новковића из села Полом код Владичиног Хана, постављени су Крстови на главној куполи чиме су створени услови за свакодневна богослужења. Средствима Општине Владичин Хан, у току 2015. и 2016. године, извршено је партерно уређење цркве, паркинг и прилаз цркви. Иконостас унутар храма је поклон манастира Свети Прохор Пчињски. Стар је преко тридесет година, али изузетно добро очуван, украшен дуборезом и иконама. Иако је општина Владичин Хан била једина у Србији која није годинама имала свој молитвени простор у самом граду, сада може да се похвали једним импозантним храмом, који својим изгледом и архитектуром многе подсећа на храм Светог Саве у Београду. Храмовну славу храм обележава 28. јуна, на Видовдан, који је и Крсна слава општине Владичин Хан. На Видовдан 1997. године, када је постављен камен темељац за нову цркву Светог кнеза Лазара, тај празник узет је уједно и за храмовну и градску славу.

 

Храм Светог Христовог Преображења налази се у селу Стубал, које је од Владичиног Хана удаљено 9 километара. За овај храм везују се бројне легенде, а најупечатљивије је предање које је везано за сам настанак ове светиње. Према једном предању, храм потиче с краја 14. века и задужбина је Краљевића Марка. Како се прича преноси генерацијама уназад, Марко Краљевић је са оближњег брда 3 пута бацао топуз да би одредио где треба да сагради цркву и сва 3 пута је пао на исто место, у врх брда, а потом би се откотрљао у подножје. Марко је више пута почињао да гради храм у подножју, али све што би мајстори изградили по дану, анђели би ноћу пренели на врх брда, где је топуз првобитно падао. Марко је тада одлучио да изгради цркву на брду где и дан данас стоји. Једне ноћи, на том месту указао се Исус Христ, по чему је храм добио име. Што се тиче саме грађевине, реч је о једнобродној згради која има правоугаону основу. Камени крст се налази на источној страни изнад висине крова. Он је постављен 1992. године, када је обнављана црква и тада је метални крст који се налазио на том месту постављен изнад главне капије. На јужном зиду се налазе полукружна врата са дрвеним оквиром. Два отвора представљају улазе у наос, иако је, по казивању свештеника, онај окренут ка западу функционисао као улаз, док је источни, на средини наоса, служио за излазак из цркве. Звоник је касније подигнут и налази се на западној страни зида. Поред звоника уз његову јужну страну је мања капија. Црква је подигнута на стени и саграђена од камених блокова. Налзаи се на врху увишења и може се сагледати са јужне, западне и северне стране. Источна страна је на самој ивици стрмог узвишења па је њу могуће видети само из даљине, односно са пута у подножју брда на коме се црква налази. У самој цркви налази се једна слика и то на јужном зиду наоса, између два улаза. Ту је представа Христовог Преображења. Укупно је у храму 21 икона. Црква је освећена 29. фебруара 1870. године од стране владике Пајсија, што је познато из натписа изнад улазних врата. Храм је под заштитом Завода за заштиту споменика Ниш.

Почетак реконструкције улице Боре Станковића довео је до промене режима у функционисању саобраћаја. Он је обустављен у зони радова и привременом саобраћајном сигнализацијом преусмерава се на алтернативне правце. Наша екипа је данас посетила градилиште и ево шта је забележила. Налазимо се у улици Боре Станковића у Врању где су јуче званично почели радови на реконструкцији ове, једне од најфреквентнијих улица у граду. Као што је градоначелник рекао, радови ће се одвијати у неколико фаза. Данас се ради на уклањању растиња и зеленила око улице, а након тога биће уклоњена коцка. С обзиром да се у првој фази одвијају радови на делу улице Боре Станковића, од семафора до раскрснице са улицама Есперанто и Први мај, саобраћај је обустављен али се несметано одвија алтернативним правцима.

„Јавно предузеће Урбанизам и изградња града Врања је поставило привремену како вертикалну, тако и хоризонталну сигнализацију која је урађена од стране Саобраћајног института ЦИП у Београду.  Саобраћај се из улице Боре Станковића преусмерава улицама:   Есперанто до улице Моше Пијаде, затим  Улицом 1. маја до Немањине. Улазак у Боре Станковића из раскрснице Немањине, Париске Комуне и Маричке је онемогућен. Молимо грађане да имају разумевања током извођења радова и надамо се да ће временски услови ићи на руку радницима како би се  радови завршили што пре  и како би се саобраћај нормализовао”, каже Слободан Марковић, ЈП Урбанизам и изградња града Врања. 

Након рашчишћавања терена у улици Боре Станковића настављају се радови заменом постојећих и уградњом нових подземних водоводних и канализационих инсталација.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Градско веће - Радио Телевизија Врање https://t.co/cgpZ2jgcQB via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter