РТВ

РТВ

Колица су уобичајена средства која олакшавају и омогућавају кретање особама са телесним сметњама. На нашем тржишту се могу наћи различите врсте колица, на ручни или електромоторни погон, са различитим могућностима прилагођавања индивидуалним потребама појединца.

„Почела сам да користим колица пре годину ипо“, каже Милина Антић, члан Удружења оболелих од церебралне парализе. 

У складу са потребама и могућностима могу се наћи колица која одговарају датој особи и проблему са којим се суoчава дато лице. Разликујемо следеће типове инвалидских колица:

 

1.Колица АВАНТГАРДЕ ВР/ Avantgarde VR

Ова колица имају изузетно чврст алуминијумски рам са двоструким маказама. Наслон за леђа је прилагодљив по висини, са чичак тракама за индивидуално подешавање наслона. Ослонци за стопала се могу окренути према споља или према унутра и подесити по висини и нагибу. Могу се лако скинути. Ово омогућује кориснику да приђе ближе кревету или месту на које жели да се пребаци са колица. Колица су тешка 11,8 кг са максималном носивошћу до 125 кг. Ширина седишта је од 32 - 50 цм, а дубина од 36 - 48 цм. Нагиб седишта је подесив до 15 степени.

 

2.Дечја колица Браво рејсер/BRAVO racer

Активна дечја колица чврсте конструкције. Предњи  део рама је проширен због стабилности и на њега су везани предњи точкићи. Наслон за ноге је једноделни и може се подешавати по нагибу и висини. Кочница се налази иза предњег дела рама. Боја рама се може изабрати (нпр. да светли у мраку ). Посебан дизајн колица (ГУШТЕР) има заштиту од жица на точковима. Дете може користити ова колица дужи временски период јер је могуће подешавати дубину и ширину колица. Седиште може бити широко од 22 до 36 цм. Склапају се једноставно - преклапањем наслона за леђа и страница у једном потезу и скидањем погонских точкова.

3. Електромоторна инвалидска колица

Дечја електромоторна колица Скипи

Ово су сигурна и стабилна колица, врло окретна и лагана колица. Седиште и наслон за леђа су прилагодљиви, а различита додатна опрема поправља удобност колица. Могу се једноставно и брзо склопити и расклопити. Тешка су 68 кг, а могу се оптеретити до 45 кг. Домет са једним пуњењем батерија је око 25 км. Погон је на задњим точковима. Додатна опрема укључује електрично подешавање нагиба седишта, наслона за леђа, осветљење, контролу за пратиоца колица...

Колица А 200

Ова колица имају анатомски обликовано седиште, карлични сигурносни појас,  додатак за уградњу наслона за главу, једноделни механички ослонац за стопала подесив по нагибу. Држач управљачке јединице је подесив по углу. Широка су 58 цм, па се могу лако кретати и у мањим просторима. Гуме су пуњене полиуретаном. Једна од карактеристика ових колица је лако склапање, компактност и лагана конструкција (66кг). Носивост колица је до 100кг. Домет једног пуњења је око 20 км. Максимална брзина је 6 км/ч.

 

Колица Б 500

Ова колица су израђена из засебних модула и зато имају велике могућности индивидуалног прилагођавања: подешавање висине и угла седишта, подешавање нагиба наслона за леђа, прилагођавање ослонаца за стопала. Веома су функционална и једноставна за одржавање. Намењена су за употребу у унутрашњим и спољашњим просторима. Ширина колица је 64 цм, а тежина 95 кг. Могу да се крећу брзином од 6 или 10 км/х. Домет једног пуњења батерије је око 35 км. Носивост колица је 120 кг. Допунске могућности укључују и помоћ при пењању преко препреке до 10 цм, електрично осветљење, амортизацију предњих и задњих точкова, управљачку јединицу за особу која прати корисника колица, анатомски обликовано седиште са могућношћу подешавања, нагиб седишне јединице и наслона за леђа на електрични или хидраулички погон, закључавање предњих точкова.

 

Супертранс/Supertrans

Supertrans има карактеристике моћних колица за спољашњу примену, а уједно и способности маневрисања у унутрашњим просторијама. Микропроцесорска контрола омогућава да се Супертранс врло брзо пребаци у колица за унутрашњу употребу. Погон на задње точкове користи се у спољашњим просторима. Предњи точкови контролишу се серво контролом. Оваква конфигурација спречава проклизавање задњих точкова и наглу промену смера окретања предњих точкова. Код вожње у унутрашњим просторима други пар задњих точкова (средишњи точак) употпуњава функцију предњих точкова и омогућава им да се окрену у малом радијусу. Брзина колица може бити 6 км/ч или 10 км/ч. Додатне опције укључују: платформу за респиратор, електрично подешавање наслона за ноге, електрично подешавање нагиба целокупне седишне јединице, подесиве наслоне за руке, леђа и ослонце за стопала. Супертранс има могућност вертикализације и вожње у вертикалном положају.

У Врању ће вечерас у Дому војске  почети  културна  манифестација „Књижевна колонија“  коју организује Народни Универзитет. Током седмодневне  колоније у Врању ће се са публиком срести књижевници Недељко Попадић, Бранислав Јанковић , Бојан Љубеновић и Зоран Богнар. Овогодишњу „Књижевну колонију“ у Врању пригодном беседом отвориће академик Матија Бећковић. За седам дана манифестације планиране су бројне интерактивне радионице и књижевне вечери. Тако ће се у петак књижевник Недељко Попадић срести са ученицима основних школа од 1. до 4. разреда са којима ће одржати радионицу у малој сали Галерије Народног Универзитета. Истог дана у Свечаној сали гимназије Попадић ће  учествовати на књижевној  вечери.У суботу ће на књижевној вечери у свечаној сали Гимназије  говорити писац  Бранислав Јанковић и афористичар  Бојан Љубеновић. Истог дана у преподневним сатима у интерактивној радионици Љубеновић ће разговарати са ученицима старијих разреда основних  школа. Писац, књижевни критичар и антологичар Зоран Богнар одржаће књижевно вече у уторак 10. децембра у сали Гимназије. Богнар ће се у среду у интерактивној радионици срести са ученицима средњих школа. Отварање  „Књижевне колоније“ вечерас зје аказано у Дому Војске у 19 сати. Организатор манифестације је Народни Универзитет.

Oдељење за буџет и финансиjе Градске управе, организуjе jавну расправу о буџету града Врања за 2020. годину. Расправи ће присуствовати наjвиши градски функционери, представници месних заjедница, директних и индиректних буџетских корисника. Из Одељења за буџет и финансиjе позиваjу, такође, и грађане да присуствуjу расправи и своjим коментарима и сугестиjама, допринесу изради овог стратешки важног документа. Jавна расправа заказана jе за петак, 6. децембар у 11.00 сати, у сали Полициjске управе у Врању.

 

Више од 7 хиљада људи окупило се у Врању да пружи подршку председнику Србије Александру Вучићу, у борби против оних који воде прљаву кампању против њега. Паролом ''Резултатима против снајпера'' одржана је шетња подршке грађана,  од центра града до седишта Градског одбора Српске напредне странке у Врању.

По веома хладном времену велики број грађана Врања окупио се у центру града, како би пружио подршку председнику Србије Александру Вучићу у прљавим кампањама које се воде против њега. Доминирале су пароле Стоп метама, Мој председник Александар Вучић и Живот испред политике. Окупљени грађани носили су и фотографије објеката у које је улагала Република Србија и без чије помоћи они не би били завршени. Биле су ту фотографије Хируршког блока, позоришта, путева. Након проласка новим и старим шеталиштем до градског здања, грађани су дошли испред седишта Градског одбора Српске напредне странке. Паркинг је био мали да прими све окупљене, којима су се обратили челници партије.

"Видимо данас окупљање народа, због једне прљаве и гнусне кампање која се води, годинама уназад против нашег председника Александра Вучића. Ово је одговор грађана Врања на ту гнусну и прљаву кампању  и управо парола која је била на челу колоне значи да смо показали да имамо заиста резултате, то је пре свега изградња Хируршког блок, завршетак позоришта, изградња и реконструкција многих школа, реконструкција музеја, изградња станова за припаднике Служби безбедности, као и Регионалног центра за ванредне ситуације, вртића и многих других капиталних објеката, које никако не би могли да реализујемо да није било подршке председника Александра Вучић. Народ се окупио да би рекао не,  тој прљавој кампањи и јасно је да постоји јака подршка наших суграђана за исправну политику коју води председник Александар Вучић", каже градоначелник Врања Слободан Миленковић.

"Ми смо се данас окупили овде да искажемо протест и да искажемо подршку нашем председнику Александру Вучићи, због медијских напада који су против њега, већ годинама уназад. Ово што у последње време видимо, као што су насловне стране појединих медија, је стварно ужасно и недопустиво. Ми смо се окупили да пружимо подршку Србији која ће имати будућност и сигурност за наше грађане. Србији која ће да гради путеве, школе, болнице и која ће да обезбеди сигурну будућност за своје грађане. Али, пре свега, желимо да упутимо подршку нашем председнику Александру Вучићу, да зна да је пристојна и већинска Србија уз њега и да ни на који начин не сме да посустане и да настави онако као што је радио до сада", додаје Ненад Митровић, народни посланик.

"Желим да се свим овим људима захвалим, који су по овом прохладном времену дошли и мислим да смо данас из Врања послали једну снажну поруку и подршку нашем председнику Александру Вучићу и показали свима да нико у Србији не може доћи на власт снајпером или насиљем. Ако неко жели да дође на власт мора да има озбиљан програм, озбиљну идеју и озбиљну визију. На власт се у Србији може доћи једино преко гласачке кутије. Када већ помињем гласачку кутију, желео бих да са овог места поручим свима који мисле да на неки други начин могу доћи до власти да ћемо их на првим наредним изборима победити убедљивије него до сада. Ово кажем зато што озбиљни резултати стоје иза ова власти и власти у Врању и власти у Републици. Врање данас има озбиљну подршку Александра Вучића и Владе Србије. Ови људи који су данас дошли овде да нашем председнику пруже подршку су само доказ да Врање иде напред и да ће пристојна Србија увек побеђивати. Још једном желим да са овог места у своје лично име и у име свих окупљених поручим нашем председнику да ће имати увек овакву и још већу подршку", каже Славиша Булатовић, народни посланик.

Међу окупљенима је било много младих, који су нам рекли своје разлоге за данашње окупљање и пружање подршке председнику Србије Александру Вучићу.

Ја мислим да је ово за бољу Србију, да би могли да напредујемо, да имамо бољу економију, здравство, привреду, да буде боље. Видите да смо се окупили по овако хладном времену, значи да је из убеђења, није из неких других разлога, Увек смо за Александра Вучића, живео Александар Вучић, живела Србија, живело Врање и Врањска Бања, да смо живи и здрави, кажу грађани.

 

 

PRIMERIJA TARO USPEŠNA ROMNJA

O Romnja sar pripadnice taro jek tiknipaso narodo ki Srbija ki teluni amalikani margina, numa ked vakeripe te delpe olenge piko šaj sar aver đuvlja te keren bare učipnase rezultatija.Ko amalipa dikenape bare predrasute ked vakeripe taro Romnja em stereotipno isi dikibe numa o Romnja sar aver đuvlja ni ari nane averčane taro aver đuvlja ko sveto. Ked i đuvli aktiviskinja Romni dela zoralipe asi bisikavni čorori Romni ki Romani mahala em oj ked lela te đal te rodel pe prava ke državake institucije, valjani adala udara te oven olake pravde te delpe ola piko taro sa amalipa.

Jek taro najuspešna Romnja ki Vranja i Farija Kadrijević kerela buti ko Kher e sastipaso sar radiološko tehničari ki stomatologija. Agorčerđa maškaruni medicinsko sikavni farmaceutsko tehničari em pala adaleste nakli dokvalifikacija aso radiološko tehničari. I Farija bare uspeheja bavinipe politika. Oj trito mandati odborniko ki Dizani Skupština ki Vranja em bare uspeheja dinđa šajipe baši integracija e Romengiri.Dinđa baro doprinos aso but infrastrukturna projektija kola kerđepe ko Romane mahale. Oj ko 2008 to berš inje ki lista Socijalističko partija e Srbijaki sar kandidati baši Republikako poslaniko. I Farija inje em člano ko Romano nacionalno savet ko 2010 to berš, em akana ko kedipe e dizanengoro”Forum e đuvljengoro tari Vranja” teleder i šeruni. Daj aso duj čhave ,o pureder čhavo agorčerđa uči elekrotehničko sikavni emu lo inžinjeri baši elektrotehnika, i čhaj agorčerđa maškaruni sikavni ekonomsko trgovačko.

I Altena Asanović sekretari ki kancelarija baši arakiba em ostvariba lična em kolektivna prava aso Romano nacionalno tikuripa em oj uspešno Romni. Završinđa Ekonomsko trgovačko sikavni em isila diploma taro stručno osposobljavanje kompjuterista ”Pravno birotehničko struka”. Isila panda jek sikavni Pouči sikavni aso vaspitačija strukovno studija taro oblast aso “Strukovna studije aso sikavipe vaspitači asi buti ko anglune sikavne ustanove.

Taro 2014 đi o 2016 berš inje šeruni sar koordinatori aso Mobilno timo baši inkluzija e Romengiri. Isila po but sertifikatija “Upraviba projektengre cikluseja”taro programi MIR2 2007, sertifikat „Dizano ,politika ,lokalno kedipe“, Dizani inicijativa Beograd 2008 Uverenje „Romano čhavoro em sikavni “ taro naklo program stručno usavršiba baši Savez e sikavnengoro ki Srbija Beograd 2009, sertifikat „Nasilje ko kherutnipe em institusionalno arakibe “Autonomsko đuvljano maškar Beograd 2010 ,sertifikat „Arakibe e čhavorengoro“ sertifikat „Upis ko matična lila pristupi baši o prava em arakiba tari diskriminacija, em pana but sertifikatija.Odgovorno em cenime, poštujme,sposobno asi timsko buti, lideri, isila baro bučarno iskustvo manušenca a po but čhavorencaAdate aso arakiba em rodiba te kerel buti em maksimalno te angažujinipe. I Altena jek taro retka Romnja koja uspešno sikljarđa pe trine čhaven. I najpurani čhaj agorčerđa master studije ko tehničko fakulteti ko unevirzitet ko Novi Sad, smer logistika i kvalitet, i maškaruni čhaj master Akademija baši umetnost ko Novi Sad, smer drama, o najterno čhavo đala ko studije ko Fakulteti.

I Terza Šainović sar i Altena uspešno em bučarni Romni. Završinđa maškaruni ekonomsko sikavni .Kerela biti sar sastipasi medijatorka ko kher e sastipaso ki Vranja. Nakli but obuke seminarja em edukacije em sa adava sar te integrišini i Romani populacija ko amalipe, te ostvarinen pumare prava ko sikljojbe, arakiba buti, bešibe, sastipe, em mariba te na ovel diskriminacija. I Tereza članica em aktivistkinja ki Romani đuvljani mreža ki Srbija, član baši o mobilno tim asi inkluzija e Romengiri ki diz Vranja, injenje angažovano ko but projektija taro po but nevladina kedipa. Ko avdisutno vakti angažujme ko programi taro Savet e Evropako ROMACTED, sar facilitatorka. But odgovorno, organizovano em spremno aso arakibe šajipe okola bučake koja kerela, komunikativno em uporno te ostvarini o zadaci kola dinde te arakipe šajipe. Adija olakiri buti koja šukar kerela anđa đi adaleste o Roma te mangenla adalese so diklje so oj kerela olenge šukaripe numa em mangenala o dizane tari lokalno samouprava em aver državake institucije kolenca isila borajba. Isila duj čhave kolen bare uspeheja sikljari.

Akala duj Romnja nane korkore ked vakeripe taro uspešna Romnja, isi pana but esavke. But Romnja sar I Altena em I Tereza isilen sikavne em buča . But Romnja isilen fakulteti terne Romane čhija studentkinje, amalikane isi Romnja kola aktivna em ekonomikano korkore pumen parvarena. Sa adala uspešna Romnja isilen obaveza em odgovornost te den pumaro piko aso integrcije e Romengere te đalpe anglal o Roma te sikljon te araken buti em te đivdinen po šukar.

PRIMERI USPEŠNIH ROMKINJA

Romkinje, kao pripadnice jedne manjinske zajednice u Srbiji, su na dnu društvenih margina, ali kada im se pruži mogućnost pokazuju da mogu, kao i drugi, da postižu vrhunske rezultate. U društvu postoje ogromne predrasude i stereotipi prema njima, ali se one ni po čemu ne razlikuju od drugih žena u svetu. Kada aktivistkinja, Romkinja osnaži nepismenu, siromašnu ženu u romskoj mahali, i kada ona krene u ostvarivanje nekih svoja prava, potrebno je da su joj vrata instititucija otvorena i podrška celog društva.

Jedna od najuspešnijih Romkinja u Vranju Farija Kadrijević radi u Domu zdravlja posao radiološkog tehničara u stomatologiji. Završila je srednju medicinsku školu farmaceutski tehničar i kasnije dokvalifikovala za radiološkog tehničara. Farija se uspešno bavi i politikom. Ona je treći mandat odbornik u Skupštini grada Vranja i sa velikim uspehom doprinela je integraciji Romske nacionalne manjine. Zaslužna je za mnoge infrastrukturne projekte koji su se realizovali u Romskim mahalama. Ona je 2008. godine bila na listi Socijalističke partije Srbije kandidat za narodnog poslanika. Farija je bila i član Romskog nacionalnog saveta 2010. godine, dok je u udruženju građana “Forum žena Vranja” njen podpredsednik. Majka je dvoje dece,stariji sin je završio višu elektrotehničku školu, inžinjer je elektrotehnike, ćerka je završila srednju ekonomsko trgovinsku školu.

Altena Asanović sekretar kancelarije za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava Romske nacionalne manjine ubraja se u red uspešnih Romkinja. Završila je Ekonomsko trgovinsku školu i ima diplomu o stručnom osposobljavanju za zanimanje kompjuterista „Pravno-birotehnička struka“. Stečeno zvanje Visoka škola za vaspitače strukovnih studija, oblast: Strukovne studije za obrazovanje vaspitača za rad u predškolskim ustanovama. Od 2014. do 2016. godine bila je na čelu kao koordinator Mobilnog tima za inkluziju Roma. Poseduje niz sertifikata „Upravljanje projektnim ciklusom“ program MIR2 2007, sertifikat „Građanin, politika, lokalna samouprava“, Građanska inicijativa Beograd 2008, Uverenje „Romsko dete i škola“ o savladanom programu stručnog usavršavanja Saveza učitelja Srbije Beograd 2009, sertifikat „Nasilje u porodici i institusionalna zaštita“ Autonomski ženski centar Beograd 2010, sertifikat „Zaštita dece od zanemarivanja i zlostavljanja“ i „Integracija u zlostavljanju partnerskog nasilja“, sertifikat „Upis u matičnu knjigu rođenih, pristup pravima i zaštita od diskriminacije“, sertifikat „Izgradnja savezništva za inkluzivno obrazovanje” Centar za interaktivnu pedagogiju Beograd 2015, sertifikat „Trgovina ljudima-osnaživanje predstavnika lokalnih institucija za prepoznavanje i preventivno delovanje u oblasti trgovine ljudima“. Odgovorna, cenjena, poštovana, sposobna za samostalan i timski rad, stečeno veliko iskustvo u radu sa ljudima a posebno u radu sa decom. Spremna za bilo koji rad uz maksimalno angažovanje realizacijom kvalitetnog rada. Altena je jedna od retkih Romkinja koja je uspešno obrazovala svoju decu. Najstarija kćerka završila je master studije na tehničkom fakultetu unevirziteta u Novom Sadu, smer logistika i kvalitet,srednja kćerka zavšila master Akademiju umetnosti u Novom sadu, smer drama,najmlađi sin trenutno studira.

Terza Šainović takođe je veoma uspešna Romkinja. Završila je srednju ekonomsku školu. Radi kao zdravstveni medijator u Vranju. Prošla je kroz bezbroj obuka i edukacija u cilju unapredjenja, usavršavanja i primene stečenih znanja u praksi, a sve u cilju unapređenja integracije romske populacije, ostvarivanju njihovih prava u obrazovanju, zaposljavanju, stanovanju, zdravlju, u borbi protiv diskriminacije. Članica je I aktivistkinja Romske Ženske mreže u Srbiji, član mobilnog tima za inkluziju Roma u gradu Vranju, takodje je bila angažovana i na mnogobrojnim projektima preko nevladinih organizacija. Trenutno je angažovana i na programu Saveta Evrope ROMACTED, kao facilitator. Veoma je odgovorna, organizovana i spremna za obavljanje različitih vrsta poslova, komunikativna i uporna u ostvarivanju postavljenih zadataka. Svojim odgovornim i poštenim radom na terenu sa romskom zajednicom, stekla je veliko poverenje i poštovanje svog naroda, kao i prepoznatljivost u lokalnoj samoupravi u Vranju. Majka je dvoje dece, koje sa velikim uspehom obrazuje.

Sigurno da to nisu jedine uspešne Romkinje. Naprotiv ima ih još i ovo nije prava i nije jedina slika o Romkinjama, ali da je to slika koja preovlađuje u našem društvu, jer se nedovoljno zna i govori da Romkinje završavaju fakultete, da su odlične studentkinje, da su društveno aktivne, da su ekonomski samostalne. Na svima nama je obaveza i odgovornost da tu sliku menjamo. O uspešnim Romkinjama, njihovoj stručnosti, obrazovanju, i dalje se nedovoljno govori, jer se stalno ukazuje na teškoće i probleme romske zajednice.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

На адресу наше медијске куће стигло је наводно Саопштење Студентског парламента Педагошког факултета у Врању поводом асфалтирања прилаза од Гимназије према улици Змај Јове, који је, како стоји у Саопштењу,  урађен на земљишту које припада Педагошком факултету. Они су најавили и кривичне пријаве против надлежних, а након што су се и надлежни обратили јавности сазнали смо да је Саопштење лажно и да није дело Педагошког факултета, нити његових студената. Проблем је настао јуче када је асфалтиран плато испред гимназије Бора Станковић у Врању. У саопштењу које су наводно потписали студенти Студентског парламента Педагошког факултета наводи се: ''Асфалтирали су пут под изговором да се ради о стази за инвалиде дужине 200 и ширине 4 метра, што јасно указује да се ради о улици, а не о стази за инвалиде. На наше инсистирање да то не раде јер угрожавају ученике Гимназије, да тиме стварају могућност да дође до несреће у дворишту Гимназије, да узурпирају имовину државе и факултета, добили смо одговор од присутних да су добили такав налог. Провером у Катастру можете добити податак да је земљиште на парцели 5005 у власништву државе, а да право коришћења има Учитељски факултет у Врању.''

Надлежни су на ово саопштење одмах реаговали и истакли да асфалтирана стаза апсолутно није спорна и да обезбеђује прилаз и особама са инвалидитетом, али и свим осталим ученицима.

''Ова парцела дели се на две идеалне половине и могу да је користе и ученици Гимназије и Педагошког факултета. Ова стаза која је урађена нема разлога да буде спорна јер је урађена због прилаза који би омогућио прилаз свим ученицима, али и ученику са посебним потребама, с обзиром да је Град подржао иницијативу, а то је уградња рампе како би ученик несметано могао да користи улаз и да буде у школи. Не видим разлога зашто би се побунио Студентски парламент, из једног разлога зато што је то за добробит свих нас", каже Сузана Мишић, директорка Гимназије.

"Ја имам сина који је 100 посто инвалид, он је изразио жељу да хоће да похађа Гимназију. На крају осмог разреда ја сам се обратила градоначелнику и питала да Град направи рампу како би дете могло да функционише, он је обећао и испунио обећање тако да сада Лука може да иде сам да купи ужину и да се дружи са другарима", каже Сања Дунчић, мајка дечака ОСИ.

''Видели смо проблем који је био велики и наши ученици су овде реално имали неадекватан прилаз, тако да смо хтели да поред тога што смо озеленили школско двориште, хтели да направимо овај простор приступачнијим", каже Ђорђе Стојановић, удружење ученика ''Наш свет, наша правила''.

''Град Врање и Урбанизам и изградња су изашли у сусрет удружењу ''Наш свет, наша правила'' и комплетирали двориште Гимназије, комплетирали прилаз до рампе, омогућили прилаз згради до рампе са особе са инвалидитетом и мислим да ће ово користити и Гимназији и граду и чак и Педагошком факултету. Ми смо мимо тога и на стази Педагошког факултета урадили два прилаза за инвалиде за њихове студенте са инвалидитетом, тако да не видимо никакву штету, биће само користи. Папирологија је такође сасвим уредна", каже Бранимир Стојанчић, ЈП Урбанизам и изградња Врања.

Након целодневне буре која се подигла око наводног саопштења Студентског парламента Педагошког факултета, на крају се испоставило да је јавност, као и сви медији беспотребно узнемирена, јер овај допис није дело факултета, али ни студената са факултета. Како кажу надлежни у овој високообразовној установи мејл са ког је саопштење послато свим медијима не припада њима, нити је њихов званични мејл, они се нису бунили због асфалта, нити су подносили било какве кривичне пријаве против надлежних, као што је у ''лажном'' саопштењу наведено.

Само саопштење које је граматички и појмовно врло неспретно написано у старту је изазивало сумњу, јер не приличи студентима Педагошког факултета. Ово је још један доказ како једна лажна информација може да направи пометњу и још један пример најезде лажних саопштења и информација у последње време. Наша медијска кућа ће и убудуће поуздано обавештавати јавност и проверавати сваку информацију из свих могућих извора и углова, а све у циљу адекватног информисања грађана.

 

 

Увелико се ради на уређењу Блока пошта-банка. Након грубог хемијског чишћења, почело је постављање врата, јер се планира да у тржном делу, блок буде затворен. Истовремену се сређују инсталације, а почели су и молерски радови. Порука је свима који живе у колективном становању да се организују и среде своје окружење. Помоћ сигурно неће изостати, јер град према у инвестициону одржавање може да учествује са 50 посто средстава. Кадрови које гледате доказ су за све неверне Томе, да се након много година и неколико неуспешних покушаја Блок пошта-банка коначно сређује. Иницијатори целе приче Удружење стамбених заједница и град Врање који је суфинансијер одлучни су у намери да наш град добије Тржни центар какав заслужује. Еколошка катастрофа и ругло у центру града, најпре је грубо хемисјко очишћено. Уследило је поновно прљање.

"Не могу да разумем то. Омладина која је ту дошла и видела да се нешто покренуло не разумем зашто то ради. Ви сте управо тада снимали и позвали сте ме. Ми смо апеловали и могу рећи од онда, без обзира што блок још увек није затворен комплетно, одрађена су једна врата, нисмо наилазили ујутру на тако пуно ђубрета", каже председница Удружења докторка Наташа Стоиљковић.

На добру сарадњу смо наишли и са власницима локала и одржали заједнички састанак. Јављају се и донатори који желе да помогну, каже председница Удружења. Тржни део блока биће затворен и у току је постављање врата.

"Већ смо кренули са постављањем врата. На трећем спрату је већ затворено, на степеништу са спољне стране. Још двоја врата биће постављена у ходнику код банке и тренутно се постављају та врата. Централна врата са шеталишта се затварају, наредна ће бити на првом спрату споља и још једна на пролазу код банке и она ће се закључавати", каже градски већник Данијел Васиљевић.

Истовремено решена је сломљена цев на трећем спрата због које је ходник био константно под водом. Уређује се електрична инсталација и осветљење, а почели су и молерски радови. У једном делу је урушен и ивични део крова и то ће бити санирано. Још доста тога се планира, али ипак, како кажу актери ове приче, до краја године ће и новогодишња јелка бити постављена у тржном центру.   

Градоначелник Слободан Миленковић и већница Зорица Јовић приредили су пријем за Леонору и Анђелу Ристић , ученице 8. разреда ОШ ''Светозар Марковић'' које су на Светском роботичком такмичењу у Кини освојиле друго место. Пријему су присуствовали и ментор који је припремао ученице за такмичење Саша Ристић и директорка школе Тијана Ђокић. Пријатно сам изненађен и задовољан успехом који сте постигле на Светском роботичком такмичењу у Кини, рекао је на пријему градоначелник Слободан Миленковић. Он је Леонори и Анђели Ристић честитао на освојеном другом месту у веома јакој конкуренцији од 50 екипа из целог света.

''Заиста сте показали да Врање има талентовану и надарену децу и ми као локална самоуправа ћемо увек да подржавамо талентоване ђаке као што сте ви. Драго нам је што сте на достојан начин презентовали наш град и Србију и што с поносом можете да кажете одакле долазите где год били'', каже Слободан Миленковић, градоначелник.

''Није мали успех. Драго ми је што је школа из Врања постигла невероватан резултат на Светском такмичењу. Честитам и наставнику јер знам колико је рада и труда потребно како би се дошло овде где се налазе Леонора и Анђела. Посебно ми је драго јер се ради о области информатике јер је то будућност не само Србије, већ и света'', каже Зорица Јовић, градска већница.

Леонора и Анђела Ристић су ученице осмог разреда и интересовање према информатици развиле су у оквиру роботичке секције која постоји у њиховој школи. Још увек су препуне утисака које су понеле са такмичења у далекој Кини.

''Задовољство ми је што смо биле део овог великог такмичења. Нисмо очекивале овакав успех , на првом месту је било то да представимо наш град и државу. Доста смо се трудиле, радиле и на крају се исплатило'', каже Леонора Ристић.

''Жеља нам је била да упознамо, нову културу, децу из других земаља света, дружиле смо се са њима. А уз то уследио је успех на такмичењу. Пресрећна сам'', каже Анђела Ристић.

Задовољство због успеха својих ученица није крио ни Саша Ристић, наставник информатике који је предано радио са њима и подстицао их све време.

''Захваљујем се вама, градоначелниче и руководству на подршци и помоћи коју сте нам пружили да ова два моја идола оду на Светско такмичење и остваре велики успех. Колико је било тешко говори податак да су три дана биле самосталне и предане, јер ја нисам имао приступ простору где се одвијало такмичење. Утолико је њихов успех већи'', каже Саша Ристић, наставник информатике.

''Ово јако значи и ученицима и наставнику и надам се да ће школе не само у нашем граду већ и у целој Србији следити овај пример'', каже Тијана Ђокић, директорка школе.

Градоначелник је рекао да је тежња Града да формира Креативни центар у оквиру кога би талентовани ђаци и надарена деца са територије града Врања могла да надограђују своје знање из разних области и да се усавршавају. Он је гостима уручио пригодне поклоне у част великог успеха и у знак захвалности на томе што су достојно презентовали своју школу и Град на Светском такмичењу у роботици у Кини.

 

 

Леонора и Анђела Ристић, ученице осмог разреда ОШ ”Светозар Марковић” из Врања, под вођством ментора Саше Ристића, освоjиле су друго место у категориjи “Технички изазов” на Светском роботичком такмичењу у Кини. У конкуренциjи 50 тимова из целог света, направиле су одличну комбинациjу механичког решења робота и управљачких способности, а ово такмичење их jе лансирало у сам врх “Мејк икс“ роботичког света. Ове године тема jе била “Чувар града” како би се видела решења у коjима ће робот своjим активностима утицати на уређење градова. Поводом великог успеха младих Врањанки, данас градоначелник приређује пријем.

У Галерији Народног универзитета у Врању приређена је изложба радова насталих на првој Дечијој ликовној колонији. Слике су урађене у техници акрила на лесониту. У организацији Народног универзитета, колонији је први пут организована у мају ове године. Учествовало је 18-оро деце, од којих шесторо из Бољевца. Сликали су у Ликовној радионици и Градском парку, дружили се и учествовали ликовним перформансом на дечијој манифестацији „Време радости“. Директорка Народног Универзитета Гордана Димитријевић казала је на отварању да су деца цртала онако како се осећају. Слободно, искрено, из забаве и кроз игру, без ограничења. Зато су њихова дела уметност. Откривали су тајне, експериментисали, играли се. Дружили су се са домаћинима, упознали Врање, историју града и традицију. Поред мотива из природе, деца су сликала и портрете и призоре из маште. Сликарка, Весна Маринковић Станковић, водитељка Ликовне радионице рекла је да је било предивно. Изложен је само делић радова насталих у Колонији. Деца из Бољевца била су одушевљена идејом да се и за њих организује оваква манифестација, а и данас су у контакту са друговима које су том приликом упознали. И први учесници Дечије колоније и организатори надају се и очекују да ова манифестација прерасте у традиционалну. У таквим сусретима и стварању препознају се будући уметници и ствараоци, речено је на изложби коју је отворила директорка Народног Универзитета Гордана Димитријевић.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter