РТВ

РТВ

Први снег формирао је снежни покривач висине 4 центиметра, али су све улице и општински путеви проходни, јављају из предузећа Урбанизам и изградња града Врања. За одржавање улица и општинских путева задужено је предузеће Саба Белча које је прошло овогодишњи тендер и у наредне 2 године биће ангажовано на зимском одржавању. У току претходна 24 сата пало је 3,7 литара по метру квадратном снега. Висина снежног покривача у Врању је 4 центиметра, а виша је само у Клисури, где је измерено 6 центиметара, кажу у Метеоролошкој станици. Као што су метеоролози и најавили падавине су престале у току ноћи. Најхладније данас било на Власини, са минималном температуром минус  10 и максималном минус 1 степен. Наредних дана у Врању углавном сунчано време. Нове падавине очекују нас тек у суботу, али ће дневна температура до краја недеље бити углавном у плусу. Први снег није изненадио путаре, који су реаговали одмах, тако да су сви путни правци проходни.

''Ми смо већ синоћ реаговали и камион предузећа Саба Белча је прошао и бацао со на улице првог и другог реда у граду. У 22 сата смо једном прошли, ујутру у 6 сати други пут, пошто смо видели да коловоз мрзне. Оно што је важно је да ЈП Урбанизам врши надзор над тим радовима. Ми смо у урбанизму увели 24 сата дежурство у 3 смене. Нисмо имали никаквих проблема, превентивно смо деловали, а и у наредном периоду деловаћемо онако како налажу временски услови'', каже Дејан Станојевић, градски већник за инфраструктуру.

Зимско одржавање путева траје до половине марта, а за овај посао у наредне две године биће задужено предузеће Саба Белча из Прешева.

''Од 15. новембра 2019. године кренули смо са зимским одржавањем улица и општинских путева. Град Врање је расписао тендер за зимско одржавање улица и путева и на том тендеру је прошла фирма Саба Белча из Прешева која има механизацију потребну за зимско одржавање путева, они имају преко 20 камиона за те намене и имају преко 1000 тона соли спремно за зиму. Оно што је битно је да је склопљен оквирни споразум на две године, зимска служба по Закону о јавним путевима траје од 15. новембра до 15. марта наредне године, тако да смо за наредне две године обезбедили око 40 милиона динара за те намене'', каже Дејан Станојевић, градски већник за инфраструктуру.

Град Врање одговоран за одржавање путева и општинских улица у дужини од 984 километара.

 

У многим развијеним земљама, креатори културне и економске политике, као и професионалци у области културног развоја, сматрају да су креативне индустрије кључни фактор за опстанак у „економији знања“. У овој новој економији конкурентске предности предузећа, градова и земаља темеље се на интелекту, идејама и машти (интелектуална свoјина). Судећи према пројектима који су до сада реализовани у овим земљама, креативне индустрије имају капацитет да регенеришу градске четврти или чак читаве градове. У том смислу, креативне индустрије се обично повезују са областима културног наслеђа и туризма. Да уметност има важну улогу у економском развоју градова и региона, као и да је катализатор за урбану регенерацију није ново откриће. Међутим, према мишљењу теоретичара економије као што је Дејвид Тризби (David Throsby), интереси истраживача и политичара су се проширили и сада постоје најмање 3 или 4, често истовремено улоге које култура игра у животу и развоју градова: - Симболичке функције – фестивали који стварају идентитет и међународни имиџ градова попут Салцбурга, Авиљона, Единбурга или Бејрута, или путем културних обележја као као што је Торањ у Пизи или Стара тржница у Кракову; - Културне или креативне четврти – чвориште урбаног развоја (као у Питсбургу или Даблину); - Културне и медијске индустрије – важан део градске економије; - Друштвена и интегративна функција културе – стварање друштвене динамике, колективног и индивидуалног идентитета.

Иако мерљив и резултати ових функција културе углавном доприносе развоју већ успостављених културних центара, доказано је да они остварују и следеће: - Директне приходе за локалну економију кроз потрошњу културних добара и услуга; - Индиректну потрошњу кроз приходе других бизниса (ресторани, хотели, транспорт); На пример процењује се да Единбуршки фестивал доприноси шкотској економији са око 135 милиона фунти и запошљава 2900 радника. Поред тога, локални и национални медији oстварују приходе од продаје огласног простора у износу од 12 милиона фунти. - Директно и индиректно утиче на запошљавање; - Друге економске доприносе – кроз урбану регенерацију; Као значајне карактеристике креативних индустрија за развој савремених економских токова могу се издвојити: - Могућност за развијање нових облика потрошње и дистрибуције; - Утицај високе технологије на измену у структури тржишне привреде; Могућност за раст запослености; - Потенцијали за примену нових техничко-технолошких достигнућа заснованих на дигиталној технологији за масовне комуникације; - Ширење и експанзија тржишта; - Нестандардни облик запошљавања и висок степен флексибилности запошљавања; - Висок степен склоности ка иновацијама у пословним подухватима и новим пројектима који стимулативно делују на привредни развој; - Интеграција сектора материјалне и нематеријалне производње; На макроекономском плану непосредни утицај креативних индустрија може се сагледати кроз директне и индиректне економске ефекте које оне имају на развој економије на локалном, регионално и националном нивоу.

У контексту индиректних економских ефеката креативне индустрије имају огроман утицај на: - Имиџа простора и градова који је од пресудног значаја за привлачење инвестиција и концентрацији пословних активности; - Јачању идентитета у локалним, регионалним и националним оквирима; - Јачању друштвеног капитала; - Унапређење стратегије хуманог развоја; - Регенерацију непривилегованих урбаних и руралних средина; - Промовисање социјалне интеграције; - Унапређење конкурентности региона; - Додавање креативних и иновативних елемената концептима урбаног развоја; - Јачање ендогених регионалних потенцијала;

Поред наведеног креативне индустрије имају и социјалну димензију, односно социјалну корист која проистиче из њихове улоге у јачању друштвене кохезије и партиципације, духовне обнове, самопоштовања и идентитета, решавању питање криминала и деликвенције, креирању алтернатива владајућем мишљењу и начину деловања у уметности, науци, медицини, политици, религији, односно из њихове улоге у стварању нових моралних и духовних основа.

 

Дом ученика средњих школа Врање освојио је главну награду публике и специјалну награду за подстицање толеранције и заједништва на 4. Филмском фестивалу "Дани Сретена Аџића" у Јагодини са филмом "Прихватање је видети срцем, а не очима". Тема филма, који су радили ученици, упућује на то да је свако јединствен и по нечему другачији од осталих, али да се у основи не разликујемо, јер смо сви људи и имамо иста права. Врањанцима је ово друга узастопна награда на фестивалу у Јагодини. Прошле године су били најбољи по избору публике.

DIZANO AKCIONO PLANI BAŠI INTEGRACIJA ASO ROMA EM ROMNJA

Dikibnaja te barjarelpe, em te vazdelpe o položaj baši Roma em Romnja, ko sklado so dinđa preporuke i Vlada e Srbijaki baši strategija, i dizani samouprava tari diz Vranje ko 2016 berš lelja te kerel o proces baši o lokalno akciono plani aso Roma em Romnja. O šeruno tari diz Vranja anđa šajipe te ovel komisija baši adava pučipe aso lokalno akciono plani kote rodelape te vazdelpe o položaj e Romengoro em e Romnjengoro ko po učo nivo asi diz Vranja em asi opština Vransko Banja ko 06.10.2016. berš. O dokumenti baši akciono plani aso barjariba o položaj e Romengoro em e Romnjengoro asi diz Vranja em opština Vranjska Banja aso vakti taro 2018. Đi ko 2021. berš motovela o dokumenti kova kerđa i komisija aso lokalno akciono plani kote piko dinđe o manuša tari lokalno samouprava tari diz Vranja em o aver relevantna manuša.

Akale dokumenteja i komisija diklja te kerel sistematsko dikibe aso relevantna analize baši okova so valjani asi romani populacija taro nacionalno nivoi ,em analiza asi ciljno grupa, em taro sa adava te delpe predlog asi Skupština ki diz Vranja te anelpe esavko strateško dokumenti aso aniba lolalno akciono plani aso Roma em Romnja tari diz Vranja em Dizani opština Vranjsko Banja ko vakti 2018. – 2021. berš.

I diz Vranje akaleja đeli po anglal ki šukar praksa ki politika koja legari aso Roma em ko vakti so naklo ked prađape kancalarija aso arakibe em dikibe lična em kolektivna prava e Romengere ko 2005 berš, em adaleja vakerđape so ka đalpe po anglal te kerelpe šukaripe asi integracija e Romengiri, ked dikelape o Romane čhavore a sa adava ko sklado kobor šaj te delpe piko em te dikljaljenpe o problemijija. I diz Vranje dela po piko aso sa okova so kerela I država ked kerela po šukar te ovel sikljojbe em aver inlkuzija baši o Roma em Romnja.

Ađaar em ked dikelape o baro čororipe maškaro Roma I diz Vranja sar aver lokalna samouprave ki Srbija dikela te araki šajipe te del po piko aso po šukar đivdipe aso Roma em Romnja. Keribnaja akava lokalno akciono plani pravelape šajipe aso po anglunipe ko položaj aso Roma em Romnja sa ko sklado e penđarutne manglipaja, a sa adava taro šukar penđariba em definicije o problemija em o prioritetija e Romengere ki amari diz. Ked dikelape agorutno dejba ko buđeti anelpe šajipe kobor šaj te delpe baši akava lokalno akciono plani sar bi i diz Vranje o aktivnostija lena pumaro keribe.

O Dejan Ivanović o člano taro dizano veće aso resori nacionalna tiknipa,etnička kedipa em nevladina kedipa, ked inje gosto ki regionalno radio televizija Vranje em ko aver medija vakerđa kaj i diz Vranja đala anglal okoleja so lelja te kerel em adava so ko 2005 berš prađa kancalarija aso ostvariba em arakiba lična em koleltivna prava baši o Roma đelope anglal ko integracije baši Roma em baši romane čhavore kola đana ko sikavne em adaleja te tikljarenpe o problemija.

O istaknuto romengoro aktivista o Ivica Šainović slažinipe e Ivanovićeja numa vakeri kaj valjani panda te đalpe e integracija baši o Roma em Romnja. Ov pohvalinđa sa so kerela i lokalno samouprava aso Roma numa vakerđa kaj valjani akana o lokalno akciono plan te implementirinipe. O Lokalno akciono plani kerđape palo avdisuttno dikiba kova inje đi akana, palo podača kola isi em palo prioritetija kola čivde ki definicija ko vakti ked anelape o akti, numa ked ka avel ki realizacija o akti šaj te irinipe palo okova so valjani aso Roma em Romnja em aso dizane, adalese so o lokalna akciona planija jek taro razvojna dokumentija em adalese šaj te meninipe em te revidirinipe olesi implementacija. Aver akterja ko akava akti šaj te oven mukle ko dikibe sar đala i implementacija.

O Lokalno akciono plani zvanično dukumenti tari lokalno samouprava sova definišinipe o pravci sar ka đan ko oblasti sikljojbe, arakiba buti,sastipe,bešibe em kultura em informišibe baši Roma em Romnja. Adalaj konkretna mere sar bi barjaripe ko po šukar o đivdipe e Romengoro em e Romnjengo ko štar oblastija, em sova ikljona dikutne mehanizmija kolendar ka dikelpe i implementacija em đi kote alope ko akava projekti. Vakeripe taro dokumenti kova dinđape piko taro organja tari lokalno samouprava aso Roma em Romnja. O plan te anelpe ki praksa valjani ko buđeti te arakenpe donatorja sar bi arakenape sredstva asi implementacija.O lokalno akciono plani aso barjaribe o than e Romengoro em Romnjengo predstavini durevakteso arakibe aso pučipa e Romengoro em te arakibe adalese šajipe.

LOKALNI AKCIONI PLAN ZA INTEGRACIJU ROMA I ROMKINJA

Sa ciljem poboljšanja položaja Roma i Romkinja, a u skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije datim u Strategiji, lokalna samouprava Grada Vranja je u 2016. godine pokrenula proces izrade Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja. Gradonačelnik grada Vranja doneo je Rešenje o obrazovanju Komisije za izradu Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja grada Vranja i Gradske opštine Vranjska Banja, 06.10.2016. godine. Dokument Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja grada Vranja i Gradske opštine Vranjska Banja za period od 2018. do 2021. Godine (LAP) predstavlja dokument koji je uradila Komisija za izradu Lokalnog akcionog plana i koju su činili predstavnici grada i drugih zainteresovanih strana.

Zadatak Komisije je bio da uradi sistematsku i pouzdanu analizu novousvojenih dokumenata na nacionalnom novu, kao i analizu potreba ciljnih grupa, i na osnovu toga predlože Skupštini grada Vranja donošenje Lokalnog akcionog plana za poboljšanje položaja Roma i Romkinja grada Vranja i Gradske opštine Vranjska Banja za period 2018. – 2021.godine. Grad Vranje u nastavku dobre politike koju je vodio u prethodnom periodu, a naročito nakon otvaranja Kancelarije za ostvarivanje i zaštitu ličnih i kolektivnih prava romske nacionalne manjine, 2005. godine, kroz ovaj napor pokazao da prepoznaje probleme romske populacije, naročito dece romske nacionalnosti i u skladu s mogućnostima da je svaku vrstu podrške i pomoći da se prevaziđu ili bar umanje.

Grad podržava napore države u vezi sa obrazovnom i svakom drugom inkluzijom Roma i Romkinja. Takođe, s obzirom na opšte i sve veće siromaštvo Grad Vranje, kao i druge lokalne samouprave u Republici Srbiji, prinuđen je da raspoloživa sredstva koristi za ublažavanje egzistencijalnih problema svih građana koji su u stanju potrebe.

Izradom Lokalnog Akcionog Plana stvaraju se mogućnosti za unapređenje položaja Roma i Romkinja, u skladu sa identifikovanim potrebama korisnika, na osnovu dobrog poznavanja i definisanja prioritetnih potreba. S obzirom na ograničena budžetska sredstva kojima Grad Vranje raspolaže, potrebno je jasno i precizno utvrditi prioritete delovanja i usmeriti aktivnosti ka definisanim merama. Dejan Ivanović član Gradskog veća za resor nacionalne manjine, etničke zajednice i nevladine organizacije gostujući na regionalnoj radio televiziji Vranje i na drugim medijima više puta je naglasio da Grad Vranje u nastavku dobre politike koju je vodio u prethodnom periodu, a naročito nakon otvaranja Kancelarije za ostvarivanje i zaštitu ličnih i kolektivnih prava romske nacionalne manjine, 2005. godine, kroz ovaj napor pokazao da prepoznaje probleme romske populacije, naročito dece romske nacionalnosti i u skladu s mogućnostima da je svaku vrstu podrške i pomoći da se prevaziđu ili bar umanje.

Istaknuti Romski aktivista Ivica Šainović slaže se sa gospodinom Ivanovićem ali smatra da treba još mnogo uraditi kako bi se integracija Roma i Romkinja unapredila i implementirala u potpunosti. On je pohvalio napore lokalne samourave u vezi izrade lokalnog akcionog plana za unapređenje položaja Roma i Romkinja i kazao da je sad vreme za implementaciju. Lokalni Akcioni Plan je napravljen prema dosadašnjim iskustvima, aktuelnim podacima i prioritetima, koji su definisani u vremenu njegovog donošenja, ali u njegovoj realizaciji moguće je menjati pojedine segmente i prilagođavati ih potrebama građana, jer Lokalni Akcioni Plan predstavlja razvojni dokument i shodno tome moguće ga je dopunjavati i revidirati tokom implemetacije.

Ostali akteri uključeni u sam proces lokalnog akcionog planiranja su bili: predstavnici/ce različitih institucija, organizacija i grupa, uključujući i grupe potencijalnih korisnika/ca, koji su povremeno učestvovali u konsultativnom procesu. LAP kao zvanični dokument lokalne samouprave definiše pravce delovanja u oblasti unapređenja procesa obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravlja, kulture i informisanja Roma i Romkinja, konkretne mere i aktivnosti kojima bi se poboljšao sadašnji nepovoljan položaj u ove četiri oblasti, kao i jasne mehanizme pomoću kojih se može pratiti ostvarivanje postavljenih ciljeva. Reč je o dokumentu koji sadrži plan konkretnih mera i aktivnosti namenjenih Romima i Romkinjama, a koji su prihvaćeni od strane lokalnih organa vlasti.

Kako bi se plan sproveo u praksiu, neophodno je u budžetima lokalnih samouprava kao i kod donatora obezbediti sredstva za njihovu implementaciju. Lokalni Akcioni Plan za poboljšanje položaja Roma i Romkinja stoga predstavlja plansko i dugoročno rešavanje problema, koji su prepoznati kao rešivi od strane aktera.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Од тога у којој је фази  развоја изникла пшеница зависи да ли ће јој захлађење и мраз нанети штету. Они ратари који  су  повећали сетвену норму и применили вештачка ђубрива могу да рачунају са добрим приносом  и у случају да дође до делимичног измрзавања засејаних усева. Пољопривредни стручњаци саветовали су ратарима да због касне сетве  засеју ране сорте пшенице,на лакшим типовима земљишта,на дубини од 4 до 5 сантиметара и уз примену минералних ђубрива. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе Врање каже да сви они који су те савете применили не морају да се прибојавају пада температуре и мраза.Пшеница ниче само  на температури  изнад 5 степени. Сада је у земљи у фази мировања. Највећи број засејаних површина је у фази изниклих једног до  три листа  и мраз им неће шкодити.   У најосетљивијој фази развоја су житарице са два изникла листа код којих може доћи до измрзавања. Они ратари који нису применили вештачка ђубрива или нису повећали сетвену норму, већ сада могу да очекују слабије приносе наредне године. Нада Лазовић Ђоковић објашњава да би најштетније  било да је пшеница у фази два изникла листа. Међутим, уколико су ратари повећали сетвену норму и дође до делимичног измрзавања усева, повећани број зрна у сетви надокнадиће она која су смрзла. Стручњаци саветују пољопривредницима да обиђу њиве под житарицама, да оцене у каквом су стању усеви и у којој фази развоја како би знали шта могу да ураде у наредном периоду.

Комисиjа за избор чланова тела за праћење примене Локалног антикорупциjског плана Града Врања, донела jе Одлуку о утврђивању ранг листе кандидата за чланове тела за праћење примене ЛАП-а. Према Одлуци, петоро наjбоље пласираних кандидата су: Милан Алексић, дипломирани правник из Врања, са просечном оценом 31; Радоман Ирић, новинар из села Давидовац, са просечном оценом 29; Игор Момчиловић, адвокат из Врања, просечна оцена 26,6;Мариjа Стоjменовић, мастер економиста из Врања, просечна оцена 25,6 и Богосав Митровић, дипломирани менаџер из Врања, са просечном оценом 25,6. Подносиоци приjава имаjу право на приговор на ранг листу, у року од три дана од њеног обjављивања. Приговор се подноси Градском већу. Чланови Комисиjе  за избор чланова тела за праћење примене ЛАП-а били су Ненад Антић, заменик градоначелника, Столе Филиповић, представник СУБНОР-а и Jелена Стоjковић, новинар Вечерњих новости.

У току 2019. године на територији Пчињског округа регистрована је једна новооболела особа од ХИВ-а, и то у фази АИДС-а, док је у Србији новооткривено 175 особа, од тога 2 детета која су вирус добила вертикалном трансмисијом, од мајке. Зато је важно да се тестирају сви, а посебно труднице. Ова услуга је у Заводу за јавно здравље доступна свакога дана и суботом, а из Службе трансфузиологије врањског Здравственог центра јављају да су и они интензивирали активности добровољног поверљивог саветовања и тестирања које ће се наставити до краја године. У току претходног месеца биле су појачане активности на превенцији вируса ХИВ-а поводом 1. децембра, Светског дана борбе против сиде. У Заводу за јавно здравље у Врању кажу да нису забележили већи број лица која су се јавила на добровољно саветовање и тестирање у овом периоду, јер је исто доступно у току целе године. ''Посебно је важно да саветник прихвати особу која дође да се тестира, да разговара са њом, да јој помогне да схвати одређене ризике и да јој помогне у борби са тим ризицима,'' каже докторка Биљана Поповић, епидемиолог. Под ризицима за добијање ХИВ-а и осталих сексуално преносивих болести подразумевају се, пре свега, незаштићени сексуални контакти и крвни контакти.

''Што се тиче првог децембра на територији Пчињског округа званично смо тестирали 9 особа које су се јавиле на добровољно поверљиво саветовање и тестирање и саветовано је негде око 7, 8 људи. Међутим, јако је битан мото овогодишње кампање, а то је ''Друштво доприноси напретку'' где се препознаје велики значај комплетне друштвене заједнице у окончању ХИВ епидемије и јако је битно за наше суграђане да знају да је у 2019 години откривено 175 особа са ХИВ - ом, од тог броја највећи број новорегистрованих је међу мушкарцима који имају сексуалне односе са мушкарцима, то би било неких 84 посто, затим регистроване су 2 особе које су интравенски корисници психоактивних средстава и што је најбитније а најжалосније, што су регистрована 2 детета која су добила ХИВ вертикалном трансмисијом са мајке на дете. То је велика одговорност и здравствене службе и обавеза да се свака трудница обавезно тестира на ХИВ'', каже др Биљана Поповић, епидемиолог у ЗЈЗ.

На територији Пчињског округа ове године званично је регистрована једна особа новооболела од ХИВ-а, која се налази већ у фази АИДС-а. Докторка додаје да је врло важно у пресаветовању објаснити потенцијалном пацијенту период прозора, тј. време од момента заражавања до момента појаве антитела, тј. показатеља у нашој крви да је наш организам у контакту са вирусом ХИВ-а.

''Веома је битно да скрећемо пажњу током целе године, живот тече, сви смо ми живи људи, свако може да се нађе у некој ситуацији, некада не може у потпуности да контролише своје понашање, али ако стално говоримо о свим тим ризицима онда је мања вероватноћа да ће доћи до ризика, а ако и дође треба да зна да има поверљиво место где може да дође, да разговара, да се тестира'', каже др Биљана Поповић, епидемиолог у ЗЈЗ.

Уколико је особа оболела од вируса ХИВ-а врло је важно да се укључи у званични систем лечења. Благовременим укључивањем терапије смањује се могућност за развој болести, а добија се на квалитету живота. Код особа које су на терапији број вирусних копија се смањује, што значи да се смањује и могућност да пренесу овај вирус. Услуга добровољног саветовања и тестирања  је у Заводу за јавно здравље доступна сваког радног дана и суботом, а из Службе трансфузиологије врањског Здравственог центра јављају да су и они интензивирали активности добровољног поверљивог саветовања и тестирања које ће се наставити до краја године.

 

Градоначелник Слободан Миленковић обишао је радове на асфалтирању деонице у селу Катун  чиме је настављена реализација комуналног програма за 2019. До краја године у плану је да се под асфалтом нађе још неколико сеоских путева на територији Града као и неколико градских улица. Стручњаци кажу да је асфалтирање путева и улица могуће док год температура ваздуха не буде нижа од минус пет степени Целзијусових. Село Катун има 453 становника међу којима има тридесетак деце. Мештани кажу да у овом делу села који води до сеоске цркве никада није било асфалта, тако да је кретање било отежано. Сада је ситуација сасвим другачија. Дугогодишњи проблем Катунчана, коначно је решен.

Славољуб Анђелковић, председник МЗ Катун. ''Дочекали смо коначно да пут у нашем селу буде асфалтиран. Нисмо веровали да ће обећање бити одржано. Драго ми је што руководство града обраћа пажњу и на села  и што се мења однос према сеоским срединама.'' Славко Величковић, мештанин каже: ''Много нам значи што смо добили асфалт. До сада је било тешко да функционишемо. Блато је било саставни део нашег живота. Били смо задовољни када нам је пут био насипан туцаником, али тек сада смо задовољни у потпуности''.

Градоначелник Слободан Миленковић је задовољан реакцијама мештана села Катун и каже да се наставља са реализацијом комуналног програма упркос хладном времену.

''У селу Катун асфалтирамо деоницу дугачку око 870 метара, ширине 3,6 метара. Вредност радова је 5 милиона 580 хиљада динара. На овај начин реализујемо комунални програм у сеоским срединама. Ово су били њихови приоритети и захтеви. Асфалта ће бити до сеоске цркве, а поставићемо и један јачи рефлектор како би ова светиња била обасјана. Гледаћемо да ревитализујемо сам улаз у село Катун као и према селу Миливојце. Присетимо се да смо недавно асфалтирали деонице у  Доњем и Горњем Вртогошу и заиста смо ове године  много тога урадили када су сеоске средине у питању.  Имамо чврсто обећање од стране извођача радова да ће у потпуности завршити све оно што је предвиђено планом. То подразумева асфалтирање деоница у селима Црни Луг, Нерадовац, Павловац и Златокоп. Надамо се да ће време да послужи и да до Нове године комплетно завршимо комунални програм за 2019'', каже Слободан Миленковић, градоначелник.

Поред асфалтирања путева у сеоским срединама у плану је и асфалтирање улица у приградским насељима, каже градоначелник. То се односи на Драгачевску, улицу Трифуна Стошића Анте, Томе Костића и  Павла Јуришића Штурма, чиме ће комунални програм бити у потпуности реализован.      

Mеђународни дан особа са инвалидитетом, ове године обележава се под слоганом  “Приступачна будућност“. Град Врање је управо у делу побољшања приступачности добио захвалницу Републике Србије, али се на томе није стало, јер су проблеми особа са инвалидитетом бројни, од сиромаштва, преко дискриминације до предрасуда. Наша кућа већ неколико година покушава да радећи са особама са инвалидитетом, скрене пажњу на бројне проблеме са којима се они сусрећу у свакодневном животу. Настојимо да објаснимо, да оно што је нама лако, њима није, да сви схватимо да њих једнако боли, подсмех, напуштање и вређање.

"Имао сам више другаре, више пријатеља. Од када болест напредује, они се померају, изгледа да их је срамота што носим штаку. Неће да ме позову на кафу, у кафић. Ево нисам изашао годинама. Изгледа да их је срамота. Све се свело на тројицу  другова", каже Срђан Стојиљковић.

Управо је најтеже онима који су ментално потпуно здрави, али физички не.  Недовољно се радило у неком ранијем периоду на побољшању положаја особа са инвалидитетом у нашем граду, каже већница Данијела Милосављевић. Ипак, препознати су бројни проблеми и настао је први стратешки документ Локални акциони план за побољшање положаја особа са инвалидитетом у делу приступачности за период од 2019. до 2021. године.

"Дошли смо до закључка да имамо великих проблема у граду. Наш аутопревозник нема нископодне аутобусе. Особа у колицима не може да користи ни градски ни приградски саобраћај. Већи градови имају аутобусе. Ми смо у плану зацртали да то покушамо за време важења плана, да се изнађе могућност да се набави такав аутобус", каже већница.

Недостаје и звучна сигнализација за слепе особе. Што се тиче архитектонских баријера све ново што се гради је по закону и мора да буде приступачно. Но, борба против дискриминације особа са инвалидитетом мора да се води на свим пољима., јер они то заслужују. Својом креативношћу и ентузијазмом, они надахњују.

 

 

Креативне индустрије постају значајан сегмент глобалне економије, а њихов допринос у формирању светског БДП-а непрестано расте. Процењује се да оне учествују са 7% у стварању светског БДП-а и да се у овом сектору остварује раст од 5% годишње. Како на глобалном, тако и на националном нивоу креативне индустрије појединих земаља представљају значајне генераторе њиховог економског развоја. Учешће креативних индустрија у бруто домаћем производу креће се од 2,8% у Сингапуру до 7,9% у Великој Британији, а просечан годишњи раст бруто домаћег производа овог сектора креће се од 7% у САД до 13,4% у Сингапуру.

Сектор креативне индустрије један је од главних покретача привредне активности у Европској унији, али и широм света. Посебно се примећује значај овог сектора у отварању нових радних места, односно смањења незапослености као последица светске економске кризе. Према спроведеној анализи Европске комисије сектор креативне индустрије чини 11,2% свих приватних предузећа и 7,5% запослених у целокупној привреди ЕУ. Овај сектор обухвата више од 3 милиона предузећа и запошљава 12 милиона људи. У доносу на додату вредност сектор кретаивних индустрија чини 5,3% европског БДП-а. Евидентно је да ЕУ настоји да подстиче паметан, одржив и инклузиван раст и и максимално користи потенцијал креативних индустрија у отварање нових радних места, примена иновације, дигитализације и стицање нових вештина. На основу тога, све привредне гране и читав економски систем треба да буду конкурентнији на међународном тржишту.

Креативна индустрија има кључну улогу у реиндустријализације Европе, да је покретач привредног раста и да утиче на ширење иновација на друге индустријске секторе као што је туризам, малопродаја и информационе технологије. Идеја је да носиоци економске политике узму веће учешће у промоцији ове привредне гране како би се више искористио главни бренд земаља чланица ЕУ, а то је њихова култура. Креативне индустрије су настале као политички концепт лабуриста у Великој Британији 1997.године, доласком Криса Смита на чело Одељења за културу, медије и спорт, и оне су заправо била алтернативна стратегија за развој за развој Лондона који је у том периоду ушао у фазу рецесије, а касније и за одређене регије у Великој Британији (Јокшир, Велс, Југоистична Енглеска, Западни Мидланд). Током 2000.године, Градска управа Лондона је препознала значај креативних ресурса и могућност да кроз инвестирање у креативне делатности увећа економско благостање Лондона. Проактивном политиком која је била фокусирана на развој креативних индустрија и стварање повољне климе за развој предузетништва, Лондонска економија је из фазе рецесије врло брзо ушла у фазу просперитета. Захваљујући томе, данас креативне индустрије у Лондону запошљавају преко пола милиона запослених и остварују око 21 милијарду фунти додате вредности, а просечан годишњи раст бруто домаћег производа овог сектора износи око 11%. Међународни оквири за развој креативних индустрија чине бројни међународни стратешки документи, међу којима је најважнија Есенска декларација, УНЕСКО-ва Универзална декларација о културној разноврсности, УНЕСКО-ва Конвенција о заштити и промоцији разноврсности културних израза, Резолуција Европском парламента о културним индустријама и Мишљење Европског комитета за економска и друштвена питања о европским креативним индустријама. Поред ових докумената, развојне оквире стварају и светске и европске организације попут Савета Европе, Европске инвестиционе банке, Светске организације за интелектуалну својину (WIPO), Конференције Уједињених нација о трговини и развоју (UNCTD) и друге. За развој креативних индустрија најважнија су два УНЕСКО-ва документа: - Универзална декларација о културној разноврсности; - Конвенција о заштити и промоцији разноврсности културних израза; У овом првом документу УНЕСКО на индиректан начин националним владама даје препоруке у погледу третмана креативних индустрија или како стоји у документу културних индустрија. УНЕСКО „културне изразе“ дефинише као облике креативног изражавања појединаца, група и друштава који имају културни садржај.

Четири члана Конвенције о заштити и промоцији разноврсности културних израза су релевантна за развој креативних индустрија. Конвенција полази од тога да култура, као стратешки елемент, мора бити део националних и међународних развојних политика; да су права интелектуалне својине и њихово спровођење веома важни за развој стваралаштва; и да процеси глобализације, које убрзава развој информационих технологија, омогућавају брзу и сталну интеракцију између култура, али уједно, због огромних неједнакости богатих и сиромашних земаља, нарушавају културну разноврсност. Земље потписнице Конвенције се обавезују да ће кроз образовне програме и јавне кампање промовисати значај заштите и промоције разноврсности културних израза, као и да ће увести програме образовања, обуке и размене у области културних индустрија, како би подржале развој продукционих капацитета и креативности. Потписницима Конвенције саветује се да успостављају билатералну, регионалну и међународну сарадњу, како би створили услове за промоцију разноврсности културних израза и то кроз дијалог о културним политикама; професионалну размену и обуку, подстицаје стварању партнерстава између јавног, приватног и цивилног сектора, те кроз склапање коопродукционих и дистрибутерских споразума.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter