РТВ

РТВ

Развој креативних индустрија у директној је сразмери са растом креативног града, креативне регије и креативне класе. Конкурентност држава увек почиње од конкурентности градова, дакле од локалног нивоа. Град Врање располаже потребним ресурсима и има заиста, добре прилике за развој креативних индустрија које не би смеле да буду запостављене. Традиција и култура Врања представља богат извор за креативне индустрије. Музичари, књижевници, глумци, сликари, занатлије у Врању већ годинама црпе своју инспирацију из културне баштине овог града. Осим тога, Врање има већ “клицу” креативних индустрије која је никла у овом граду - ШАФ (Школу анимираног филма).

У граду постоји специфична, веома занимљива и инспиративна, култура која је саткана од традиције, обичаја, гастрономије, мелоса, дијалекта, књижевност и сл. Такође, број установа културе у Врању је знатно изнад републичког просека. Културно-уметничке манифестације у Врању већ су стекле одређену репутацију. На основу претходних напомена, лако је закључити да постоје добри предуслови за развој креативних индустрија. Рецепт за овакву креативност у граду је очигледан – треба улагати у културне институције, обновити историјски део града и неговати боемски дух у појединим деловима града, а све ово заједно је потребно за ширу економску основу града која ће привући потом инвестиције, омогућити бољу понуду услуга за слободно време, послове економије знања, веће зараде људи и сл. Поред наведеног, не смемо заборавити и још један веома важан сегмент за развој града, а то су људи.

Постоји велики број успешних Врањанаца који су створили значајне каријере у иностранству и већим универзитетским градовима у Србији. Пожељно је искористити њихова знања и утицај за развој појединих делатности кретивних индустрија новијег датума које су заиста слабо развијене у Врању, или их уопште нема. Ту, пре свега мислимо на информационе технологије – софтвер и компијутерске услуге, интерактивни софтвер забавног карактера, графички дизајн али и друге области креативних индустрија.

На основу Плана развоја креативних индустрија у Врању, закључено је да креативне индустрије у Врању треба развијати на 6 стубова:

1. Информационе технологије;
2. Архитектура, дизајн, ликовна и примењена уметност;
3. Аутентична културна баштина;
4. Туризам;
5. Историја и традиција;
6. Документарни и анимирани филм;

Подстицањем креативних индустрија, Врање би могло да постане креативни град. То захтева покретање креативне енергије у граду која је важно средство за постизање квалитетнијег интелектуалног, моралног, емоционалног и духовног живота и један је од битних елемената у преображају урбане и друштвене стварности. Задатак локалне самоуправе је да применом мера и инструмената подстиче, промовише и шири културна добра и услуге, унапређује креативну способност грађана, уметнички квалитет, а такође и да преиспитује интеракцију традиције и спровођење механизма менаџмента у култури.

 

 

 

Историја креативних и културних индустрија започиње са појмом културне индустрије, а тај појам су први употребили Адорно и Хоркхајмер у делу "Дијалектика просветитељства“ из 1947. године како би дали оштру критику културе масовне потрошње, стандардизације и комодификације. Према њиховом мишљењу третирати културну вредност као монетарну значи уништити њен критички потенцијал и њену аутентичност,  На неки начин своди се на противљењу уласку културне индустрије на тржиште.

Појам културне индустрије је средином 20 века чинио окосницу критике културе масовне потрошње и комерцијализације уметности од стране Франкфуртске школе. Током 1970. и 1980. године концепт „културне индустрије“ се значајно трансформисао и удаљавао од критике масовне културе и Франкфуртске школе. Услед незаустављивог технолошког развоја неминовно се мења не само начин креирања уметности, већ и начин комуницирања уметности са публиком, тако да се овај концепт значајно трансформирао. Под утицајем културне глобализације културне индустрије постају један од главних покретача културног развоја, односно посредник у елитне уметности са оним делатностима које комуницирају са већим бројем људи. Креативне индустрије су оне делатности које произилазе из креативности, вештина и талената појединаца, а које имају потенцијале за стварање богатства и радних места кроз производњу и експлоатацију интелектуалног власништва.

Веома важан аспект креативних индустрија лежи у повезивању културе са привредом, туризмом, образовањем, економијом, културном баштином, али и у њиховом међусобном преплитању. Ништа мање није значајан ни позитивни и конструктивни однос према идејама, талентима, знањима и искуствима појединаца који су тако у прилици да своје личне потенцијале у континуитету развијају и даље остварују значајне резултате на професионалном и личном плану.

Креативне индустрије не само да имају велики економски потенцијал, већ утичу на тo да наши људи остају у земљи, слободни изражавају своју креативност и овде развијају свој посао. У времену када софистициране технологије замењују човека, креативне индустрије афирмишу хумани капитал.

Креативност је способност решавања проблема и стварања новог знања. То је у ствари искуство мишљења, реаговања и деловања на начин ког карактерише висок ниво иновације, оригиналност и ризиковање. У основи, креативност се односи на стварање нових идеја или комбиновање старих идеја на јединствен начин и она је предуслов за иновацију. У питању је природни ресурс којим су све земље једнако обдарене, а ипак нису све земље једнако креативне и успешне у стварању и примени знања.

Као иманентни људски ресурс, креативност је у свим земљама равномерно распоређена, међутим то није случај и са знањем. Знање се концентрише у само неколико развијених земаља. Савремена знања су веома сложена и за њихов развој потребни су специфични услови: пре свега специјализовани кадрови, затим висока технологија и финансирање – које многе земље не могу да приуште.

Због тога у глобалној економији, сиромашне земље извозе креативност, односно образоване кадрове, док се у високо развијеним земљама знање претвара у вредност на тржишту, и коначно неразвијени увозе производе и услуге развијених.

 

 

Дигитализација, повезаност,  глобализација, експанзија економије засноване на знању, растућа потражња за економијом забаве и слободног времена и експанзија сектора који спадају под интелектуалну својину имају значајан утицај на традиционално разумевање уметности и културе. Kао резултат транзиције од капиталистичких ка посткапиталистичким друштвима, термини као што су „креативне индустрије“,„културне индустрије“ и „креативна економија“ боје скорашње дискусије о култури, економији, технологији, урбаном планирању, културним политикама и политици уопште.

Термин „културна индустрија“ датира из послератне француске критичке теорије Теодора Адорна и Макса Хоркхајмера и била је коришћена као критика масовне и стандардизоване културне продукције. Економски потенцијал уметности и културе препознат је у Великој Британији током периода владе Маргарет Тачер, у извештају „Економска важност уметности у Британији“ и тиме је утврђен термин културне индустрије. /Termin je ovde korišćen u množini kako bi se razlikovao od adornovskih negativnih konotacija, kao i zato što množina bolje opisuje varijetet kulturne produkcije druge polovine XX veka./

Данас је негативна конотација која се односи на идеју мешавине културе и индустрије увелико напуштена. УНЕСКО третира културне индустрије као сектор високе важности и дефинише их као „оне индустрије које производе материјалне и нематеријалне уметничке и креативне производе, и које имају потенцијал за креирање богатства и генерисање прихода кроз експлоатацију културних добара и производњу робе и услуга (традиционалних и савремених) базираних на знању. Заједничко за све културне индустрије је коришћење креативности,знања из области културне и интелектуалне својине за производњу робе и услуга од друштвеног и културног значаја.“/[1]UNESCO, Backgrounder on Cultural Industries,10.November2010.http://www.unescobkk.org/fileadmin/user_upload/culture/Cultural_Industries/HK_Open_Forum/Backgrounder-FINAL.pdf /

Сектори који спадају у културне индустрије су сектори у култури који омогућавају умножавање уметничких дела, као што су издаваштво, телевизијска, радио и музичка продукција, кинематографија и адвертајзинг. Термин креативне индустрије се често користи наизменично са термином културне индустрије, али заправо обухвата много шире поље него културне индустрије, јер превазилази поље уметности и укључује све производе базиране на креативности.

Ипак, Велика Британија је била прва земља која се политички фокусирала на креативне индустрије и оснивањем Оперативне групе за креативне индустрије (Creative Industries Task Force) у оквиру Одељења за културу, медије и спорт (Department for Culture, Media and Sport)1997, почела да користи термин у оквиру државне културне политике. Оно дефинише креативне индустрије као оне индустрије које имају порекло у индивидуалној креативности, вештинама и таленту и које имају потенцијал за креирање богатства и радних места кроз генерисање и експлоатацију интелектуалне својине./ [1] World Investment Report: The Shift Towards Services, United Nati-ons Conference on Trade and Development, New York and Geneve 2004, str. 3./

Наведена дефиниција је најраспрострањенија и најприхваћенија дефиниција креативних индустрија, посебно у Европи, и укључује адвертајзинг, архитектуру, тржиште уметности и антиквитета, занате, дизајн, модни дизајн, филм, видео, фотографију, компјутерске игрице, музику, извођачке и визуелне уметности, издаваштво, телевизију и радио.

Прелаз од културних ка креативним индустријама променио је приступ у смислу економске оријентације, јер су активности које су до скоро претежно биле сматране непрофитним, препознате као потенцијално комерцијалне активности. Најновија тенденција је да се креативне индустрије не ограничавају уско на активности везане за културу, већ да се користи термин „креативна економија“ како би се нагласио значај услуга базираних на различитости садржаја, креативног размишљања и решавања проблема међу свим индустријским секторима.

Нови начин размишљања настао је због повећане потражње за садржајима доколице и доживљаја и због диференцијалне инфлације која је креирала пораст цена услуга и пад цена робе. Услед овога, развијене земље уочиле су потребу за реструктурирањем њихових економија на начин који би омогућио да се не ослањају на материјалне ресурсе и традиционалне индустрије, које постају све неодрживије, већ да их окрену ка коришћењу људских ресурса и знања и фокусирају се на нематеријалне производе. Овакав приступ водио је до препознавања потенцијала које имају култура, креативност, интелектуална својина и знање, и до стварања концепта као што је креативна класа.

Данас Светска банка препознаје културне и креативне индустрије као један од главних бизниса јер је процењено да оне генеришу више од 7% светског бруто домаћег производа и прогнозиран им је годишњи раст од 5%. [1] У економијама земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (Organization for Eco-nomic Cooperation and Development), креативне индустрије представљају једну од водећих економија, бележећи годишњу стопу раста од 5% до 20%.

/ International Measurement of the Economic and Social Importan-ce of Culture, prepared by John C. Gordon and Helen Beilby-Orrin OECD, Paris 9. August 2006, 10. November 2010, http://www.oecd.org/dataoecd/26/51/37257281.pdf /

Уз то, показало се да сектор има значајну стопу запослености и да стимулише друштвени и регионални развој, те због тога придобија све већу пажњу политичара. Kултурне и креативне индустрије углавном су привилегија развијених земаља, јер захтевају високу стопу иновативности, експертизе и употребу најновијих технологија. Такође, потенцијали за њихову дистрибуцију и развој уско су повезани са глобалном моћи одређене државе. При том, оне захтевају веома иновативне приступе када су у питању политике и правни подстицаји, из разлога што превазилаз надлежности само једне од политика – културних, економских, урбаних, итд.

Kултурне и креативне индустрије у Србији су у надлежности Сектора за савремено стваралаштво, културне индустрије и односе у култури у оквиру Министарства културе и обухватају издаваштво, визуелне и мултимедијалне уметности, музику, дискографију, извођачке уметности и кинематографију, иако, и не постоји официјелна дефиниција сектора. Медији и културно наслеђе су одвојени сектори унутар Министарства културе, док адвертајзинг и софтвер нису у надлежности овог Министарства.

Први корак за креирање културне политике у области културних и креативних индустрија је прикупљање података (мапирање) и њихова анализа. С тим у вези, председница Владе Србије Ана Брнабић основала је Савет за креативне индустрије и са првог састанка тог тела, одржаног у "Мокрин кући" у Мокрину(23.03.2018), поручила да су те индустрије најбрже растућа привредна грана у Србији и да представљају велику шансу за бржи развој земље, али и стварања бољег имиџа Србије. Савет за креативне индустрије окупља појединце и организације са богатим искуством у креативним индустријама, који ће премијерки помоћи да у потпуности разуме потребе тог сектора и у будућности доноси информисане одлуке за његов даљи развој, саопштила је Влада Србије. Премијерка је председавајућа Савету, а креативне индустрије обухватају: музику, филм, фотографију, радио, телевизију, дизајн, маркетинг, дигитализацију, ИТ софтвер, гејминг, старе занате и архитектуру, издаваштво, књиге, новине, магазине, издаваштво видео-игара, музеје и галерије, визуелне и извођачке уметности. Циљ успостављања Савета за креативне индустрије јесте омогућавање још бржег развоја тог сектора, који већ доприноси домаћој привреди више него поједини традиционални сектори.

Следећи корак могао би бити да се стратешки размишља, узимајући у обзир локалне специфичности и мапирати ресурсе креативног сектора с укључивањем много ширег спектра дисциплина од традиционалних. Такође, требало би израдити стандарде у дефиницијама сектора у складу с локалним специфичностима. / Ovo je učinjeno u Velikoj Britaniji i Španiji iako obe države imaju i širu nacionalnu definiciju./

У томе се огледа шанса за југ Србије и Врање! Јер, 11.03.2019. на седници Скупштине града Врања усвојен је План развоја креативних индустрија за период од 2019. до 2023. године. Заменик градоначелника Врања Ненад Антић, који је координисао Радном групом и израдом овог документа, истакао је да је овај план компатибилан са Стратегијом одрживог развоја града Врања, као и са већ усвојеном Бренд стратегијом, те да су њиме "одређене основне смернице развоја свих делатности које припадају овом сектору".

Овај стратешки документ почива на три "стуба". Први је истраживање и идентификација локалних креативних ресурса и инфраструктуре, дакле нека врста мапирања; потом стварање и унапређење планског правног и институционалног оквира и треће, али и најважније, креирање мера подршке које омогућавају одрживи развој креативних индустрија - казао је Антић за скупштинском говорницом. Он је појаснио да одлучујући аспект креативних индустрија лежи у повезивању културе и уметности са привредом, туризмом, образовањем, економијом, културном баштином и њиховом међусобном преплитању.

Једна од важних карактеристика креативних индустрија је да запошљава високообразовне кадрове, старости између 25 и 45 година, а ми у Врању знамо да имамо велики број образовних, младих људи који су без посла. Кроз развој креативних индустрија локална самоуправа верује да ствара услове за отварање нових радних места, помаже развоју Постоји податак да је у Србији из области креативне индустрије запослено око 100 хиљада људи и то није довољно, док је у Врању ситуација много гора предузетништва из области креативне индустрије и задржава младе људе у граду. и само је 2,35 одсто удео привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на целокупну привреду. Задатак је да се за пет година дође до 10 одсто привредних субјеката из ове области. Потребно је да се формира локални савет за креативне индустрије и такозвани креативни кластер. Потребна је сарадња привредника, али и уметника и свих људи који долазе из сфере креативних индустрија. У тим креативним индустријама издвојено је 13 делатности, и то реклама, архитектонске и инжењерске активности, уметничко и тржиште антиквитета, уметнички занати, дизајн, мода, филмска и видео индустрија, интерактивни софтвер забавног карактера, музичка индустрија, сценске уметности, издаваштво, израда софтвера и компјутерских услуга и производња медијског садржаја.

Град Врање већ увелико припрема и документацију за изградњу Креативно-иновационог центра (КИЦ). Реч је остварању стимулативног окружења у којем би млади могли да развијају предузетнички и истраживачки потенцијал. КИЦ би био заправо форма новог иновативног приступа у раду са студентима и надареним ученицима, окружење које подстиче креативно стваралаштво, развој идеја кроз тимски рад, развој иновација и предузетничког духа и подухвата. Позната је и локација за његову изградњу. То је једна старинска кућа која је легат града и налази се у самом центру, одмах поред Градске куће.

 

 

 

 



 

Arakibe e Romnjengoro

Dikiba em disave istraživanja motovena kaj i romani populacija arakibe baši adava so nanelen šukar socio-ekonomikano pološaj adalese soj bi bućakoro so disave romen nane pumare lična lila em adalese so disave Roma nanelen sastipaso em socijalno dikibe. Sa akaleja šaj te pena kaj em diskriminacija koja kerelape baši o Roma numa taro institucije em taro po gendo narodo kote đivdinena. Jek taro dikibe sostar vakeripe ki akaja tema kaj o Roma em o dizutne averćane dićona ko jača e manušengere taro po baro narodo kote đivdinena, em kaj o arakibe e Romengoro ikeribe taro dizane kote isi roma.

Tro akava vakeribe kerđape skala te dikelpe save adala pretnje em alope đi ko dikipe kaj isi grupe ko amare Roma em Roma kola našle em selinđepe kola arakljepe ko baro problem sose nanelen lićna lila em sose nanelen egzistencija ko neve thana kote ale.Ko akava dikiba isi em dikibe ko rodno dikiba sose o Romnjapo but dikena o arakibe pumare čhavorengoro kola đana ko sikave em isilen dar taro aver čhavore.

Kerđape em dikibe e Romenca ki akaja tema em alope đi o rezultatija kola vakerena kaj po baro lejba ko integracije ka den aso Roma šukaripe em kaj olen averđane ka diken sova ka olen po šukar prava te aven đi pumare rodiba. Jek taro glavna prpreke sose adava nane ađaar o Roma kolenca kerđape anketa vakerena kaj adava soj o Roma bi sikavni em so nane obrazujme. Adalese vakeripe taro preporuke te đalpe anglal ko akala pučipa em te arakenpe mehanizmija aso po šukar sikavipe em arakiba buti aso Roma. Ko akava than valjani te len o nevladina kedipa kola kerena buti e Romencar em o lokalna koordinatorja taro Roma.

I Romani populacija jek taro najdiskrinimišime nacija ki Srbija. Ked dijelape o lično arakibe em o arakibe ko omano kedipe isi rodno averčanipe. Adalese o romnja ked vakeripe po but darana aso arakibe pumare čhavorengoro ko lokalno kontekst sar ka barjaren pumare čhavoren sar ka đan ko sikavne ten a oven kuvde em marde taro aver manuša.O Roma em o Romnja darana ten a avel đi adaleste em dikena pumare kherutnen.

I Lidija Kasemović jek taro poari gende Romnja koja adalese so araklja buti ko Pamučno kombinati ki Vranja ko ovtovardešta berša okole vekoste po socijalno – ekonomikano status kerđa te ovel po šukar pese em pe kherutnenge .O romnja kolen isi buti isilen em po šukar arakibaso dikibe adalese so socijalno-eknomikane trđona šukar - vakeri i Lidija.

- Phare aso Romnja kola na kerena buti em adala đuvlja na arakenape sar arakle adalese so nanelen nisavo financisko lejba. Olengo socijalno-ekonomikano status katastrofalno em đivdinena ko čhororipe. Našti te sikaven pumare čhavoren, em okova so but phare našti te araken normalno divesoro ajbe, bezeaj-vakeri i Lidija.

I Ramiza Jašarević nane bahtali sar i Lidija. Oj bi bučakoro em olako socijalno-ekonoikano status but pharo. Oj na arakipe ko arakibe baši adava.Kerela buti ko sezonska buča ko po but dizja ki Srbija dur pe kherestar.

- Šučur e devlese te ikerima o sastipe, te ovav sasti em te šaj te kerav buti. Ari but akaja buti so kerava lava pare te šaj te nakava akava jeven.Đi akana na arakljum buti adalese so nanema kvalifikacije. Po loke aso Romnja kolen isi buti em plata em adala Romnja isilen arakibe – vakeri i Ramiza.

Ko avdisutno vakti o položaj asi Romani populacija ki Srbija najšukar šaj te hramonipe sar jek socijalno ikljojbe em aniba arakibaske mehanizmija aso po šukar status ko akava pučipe,ko jek po baro nivo te anelpe manušikane konceptija baši arakibe sar bi aljolape so valjani asi akaja romani populacija. Akava koncept em uzo uključiba po but gende pretnje baši o pojedinco dikela ten a avl đi esavke situacije em te kerelpe po but te arakenpe o šajipa ko akava pučipe Akala pretnje relevantna ao diskusije baši o arakibe asi Romani populacija em adaleja ka dikelpe em sprovodinipe konkrtno politika kola ka avelpe đi o angljariba aso po šukar arakibe baši akaja populacija.

Bezbednost Romkinja

Nalazi istraživanja su pokazali da je za romsku populaciju ključna opažena bezbednosna pretnja nepovoljan socio-ekonomski položaj koji se ogleda u nezaposlenosti, problemima sa ličnim dokumentima i ostvarivanjem prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Sa ovim je usko povezana i opažena diskriminacija, institucionalna i ona koja dolazi od većinskog naroda. Jedan od najvažnijih nalaza jeste da romsko stanovništvo različito percipira bezbednosne pretnje u zavisnosti od lokalnog okruženja i stepena društvene integrisanosti. Skala opaženih pretnji između različitih podgrupa romske populacije se razlikuje, pa je tako za „domaće“ Rome karakterističan visok stepen integrisanosti u društvo, dok su raseljeni Romi suočavaju sa egzistencijalnim problemima.

U opažanju bezbednosti su prisutne i rodne razlike, pa su Romkinje nezavisno od lokalnog okruženja, zabrinute prevashodno za bezbednost dece. Preovlađujuće je mišljenje ispitanika romske zajednice da bi veća zastupljenost pripadnika romske manjine u institucijama sektora bezbednosti doprinela lakšem ostvarivanju prava i poboljšanju društvenog položaja Romkinja i Roma. Glavna prepreka u ostvarivanju toga je, prema mišljenju intervjuisanih pripadnika bezbednosnih struktura, nizak nivo obrazovanja romske populacije. Reč je o preporukama u pogledu postupanja, obrazovanja, obuke i zapošljavanja, kao i uspostavljanja mera monitoringa i izveštavanja u skladu sa zakonskim obavezama o zastupljenosti manjina u državnoj upravi.

Obzirom na značaj lokalnog konteksta preporučeno je formiranje ili jačanje lokalnih saveta za bezbednost, i uključivanje pripadnika romskih nevladinih organizacija i romskih koordinatora u njihov rad. Romska manjina predstavlja jednu od najranjivijih i višestruko onemogućenih društvenih grupa u Republici Srbiji. U opažanju vlastite bezbednosti i bezbednosti zajednice prisutne su i rodne razlike.

Tako su Romkinje, nezavisno od lokalnog konteksta u kojem žive, prevashodno zabrinute za odgoj i vaspitavanje dece i pretnje koje su u vezi sa tim, kao što je bezbednost dece u školama i vršnjačko nasilje. Romkinje i Romi pretnju od fizičkih napada organizovanih grupa ocenjuju kao neposrednu u sadašnjem momentu, ali i primarnu pretnju koju anticipiraju za budućnost, za vlastitu i bezbednost svojih porodica.

Lidija Kasemović jedna je od malobrojnih Romkinja koja je zahvaljujući zaposlenju u Pamučnom kombinatu Vranje ,osamdesetih godina prošlog veka, svoj socijalno-ekomonski status učinila povoljnijim za sebe I svoju porodicu.Romkinje koje imaju stalno zaposlenje imaju I povoljniji bezbednosni socijalno-ekonomski status-kaže Lidija.

- Teško je Romkinjama koje ne rade i one se ne osećaju bezbedno jer nemaju nikakva financiska primanja.Njihov socijalno ekonomski status je katastrofalan,žive u siromaštvu I nemaštini. Ne mogu da školuju svoju decu, a što je još otežavajuća okolnost ne mogu im priuštiti normalan dnevni obrok,žalosno je .kaže Lidija.

Ramiza Jašarević nije te sreće kao LIdija. Ona je nezaposlena i njen socijalno-ekonomski status je veoma loš. Ona se ne oseća bezbedno zbog toga.Primorana je da radi sezonske poslove po poljoprivrednim dobrima širom Srbije.

- Hvala bogu da me drži zdravlje ,da sam zdrava i da mogu da radim. Koliko toliko ovaj sezonski posao mi donosi pristojnu zaradu makar da prezimimo zimu. Nisam uspela da se zaposlim jer nenam nikakve kvalifikacije. Sigurno da je lakše zaposlenim Romkinjama jer imaju siguran posao i platu, te se osećaju bezbednije - zaključuje Ramiza.

Iako se položaj romske manjine danas u Srbiji najbolje može opisati kao stanje socijalne isključenosti, uvođenje koncepta ljudske bezbednosti omogućava nam da razmatranje bezbednosti i bezbednosnih percepcija te manjine postavimo u širi okvir, važan za bolje razumevanje položaja ove ranjive grupe. Ovaj koncept, i pored uključivanja velikog broja raznorodnih pretnji po bezbednost pojedinaca, omogućava i razmatranje neposredne fizičke pretnje kao primarne pretnje po njihovu bezbednost. Ova pretnja još je relevantna za diskusiju o bezbednosti romske zajednice u Srbiji danas, a time i za osmišljavanje i sprovođenje konkretnih politika koje bi trebalo da dovedu do unapređenja bezbednosti ovog dela populacije.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

На основу извештаја Полицијске управе у Врању сазнајемо да су се протеклог викенда на подручју које покрива наша управа, догодиле три саобраћајне незгоде у којима су две особе задобиле  лаке телесне повреде.

Међутим, реченица у извештају да је због управљања возилом под дејством алкохола задржано  10 особа, привукла је нашу нарочиту пажњу.Подсећамо да је осим опште опасности у случају управљања возилом под дејством алкохола, највиша новчана казна од 100.000 дo 120.000 динара, колико ће морати да плате сви возачи са више од  1,2 промила алкохола у крви.

 

Елеkтрична енергија од јуче је скупља за 3,9 одсто, рекао је у изјави за Радио телевизију Врање Горан Николић, директор Електродистрибуције. Иначе, цена струје није мењана дуже од две године. Очекује се повећана потрошња елетричне енергије у наредном периоду с обзиром да нам предстоје хладни дани и температуре испод нуле.

Поскупљење струје било је очекивано јер је министар енергетике Александар Антић прошлог месеца најавио да ће доћи до тога. Ради се о незнатном повећању које неће превише оптеретити кућни буџет, рекао је гостујући у Јутарњем програму наше телевизије Горан Николић, директор Електродистрибуције. ''Електрична енергија је поскупела за 3,9 одсто што значи да ће за рачуне за просечну месечну потрошњу од 300 до 450  киловат сати бити увећања од 100 до 150 динара. И поред тог повећања електрична енергија у Србији је далеко испод цена осталих земаља у окружењу , тако да је то Одлука која је донета на највишем државном нивоу и нивоу фирме. Последње поскупљење струје било је крајем прошле године за привредна лица док је за физичка лица цена струје била повећана пре скоро две године,'' додаје Николић. 

Он је подсето и да је ова година била итекако успешна и да је било значајних активности на пословима одржавања  и интервентно превентивног одржавања као и инвестицијама. ''Управо то нама даје гаранцију и сигурност да у периоду који нам предстоји нећемо имати већих проблема као што их нисмо имали ни претходне четири године. Могу да кажем да је на конзумном подручју које покрива врањска електродистрибуција стање стабилно. У претходном периоду имали смо чешћа планирана  искључења која су кратко трајала али су била неизбежна због превентивног одржавања у трафостаницама како би  спремно дочекали предстојећи зимски период,'' каже Николић.

Током ове године било је великих инвестиција у циљу бољег и поузданијег снабдевања струјом али на томе се неће стати. Тренутно се ради на полагању десетокиловолтног кабла на територији општине Владичин Хан.

На територији огранка Врања у овој години су рађене комплетне реконструкције трафостаница  и у грађевинском и у енергетском смислу што доприноси бољем напајању струјом. Што се тиче нисконапонске мреже на целом конзумном подручју рађене су реконструкције у шта је уложено око 90 милиона динара, рекао је Николић и најавио нове подухвате у новој години. 

Аутор Бранислав Марковић Точак подсетио је  присутне на неке од најзанимљивијих делова књиге „Роки фор ревер“ коју је издало Удружење књижевника Врања. Све монокомедије писане су на дијалекту,а како писац каже био је изненађен како је то публика у целој Србији добро прихватила.

Oн  каже да су се ове монокомедије примиле међу гледаоцима. Иако је на првом извођењу у Владичином Хану било мало гледалаца у Врању их је одмах било много, јер је Драган Божа Марјановић био познат глумац, а он их је све извео и данас их изводи на сценама широм Србије.

О значају очувања дијалекта, као и о  хумору, сатири и иронији у стваралаштву аутора ове књиге, говорили су професорка Бранка Марковић и писац Жикица Димитријевић. Професорка Бранка Марковић истакла је да  можемо с правом бити поносни на наш говор,на коме настају изузетна дела,што потврђује и наш Бора Станковић. Комедија је и најбољи облик изражавања на коме наш дијалект долази до пуног израза, јер је тај призренско тимочки дијалект емотивно обојен. Писац Жикица Димитријевић оценио је да је текст изразито обојен хумором,али ће се у њему наћи и сатира и иронија нарочито у последњом монокомедији „Ел Мудрињо“.

Поред аутора, најзанимљивије делове књиге, публици је презентовала и песникиња  Ана Стошић Митић.

Књигу „Роки фор ревер“ Бранислава Марковића издало   је Удружење књижевника Врања, чији је члан.

Кажу метеоролози да је у Врању јутрос забележено нула степени, међутим наши су телефони и термометри показивали и пар степени испод нуле. Ледена киша која је јутрос пала довела је до клизавог коловоза у јутарњим сатима. У току дана максимална температура кретала се до 7 степени.

Увече и током ноћи, са падом температуре, киша ће прећи у суснежицу и снег који ће се задржати и у току сутрашњег дана. Температура ће се кретати од 0 до 3 степена, а могуће је и стварање поледице на коловозу. Увече нас очекује престанак падавина и делимично разведравање. Могуће је формирање мањег снежног покривача.

Већ у среду без падавина. Очекује нас хладно јутро са мразoм. У току дана биће претежно сунчано и хладно време, а температура ће се кретати од минус 2 до 3 степена у плусу. У четвртак слично време, хладно и без падавина, са температуром од минус 2 до 6 степени. У петак топлије, максимална дневна кретаће се и до 8 степени.

Ипак, на праву зиму још увек не можемо да рачунамо. Након овонедељног захлађења очекује нас још један талас лепог времена у децембру, и то већ од викенда, па све до почетка друге половине месеца, када ће дневне температуре бти у порасту.

Током целог месеца биће променљиво, не превише хладно, и без нових снежних падавина, али постоје услови за кишу и суснежицу. Снега ће бити само на планинама, а температуре ће се кретати око или нешто изнад просека за ово доба године. Јутра ће бити хладнија са појавом мраза, али се очекује тек неколико ледених дана, кажу метеоролози.

 

Завршено је саслушање осумњиченог за повређивање у лову у Основном јавном тужилаштву у Врању. Због сумње да је извршио кривично дело, тешко дело против опште сигурности ухапшен је М. Р. из Врања. Након саслушања против осумњиченог ће бити поднета кривична пријава у редовном поступку.

Још један лов на подручју Врања се несрећно завршио. Све се догодило у атару села Добре воде у недељу рано ујутру. Полицији је пријављено око 7 сати, тек након што је повређени мушкарац збринут у врањски Здравствени центар. Повређени Б. П. из Врања, рођен је 1957. године. Утврђено је да је Б.П. задобио тешке телесне повреде од ватреног оружја. Задобио је повреде леве бутине, подлактице и грудног коша. Повређени Б.П. убрзо је пребачен у нишки Клинички центар.

Током дана ухапшен је и спроведен Основном јавном тужилаштву у Врању М.Р. из Врања због основане сумње да је извршио кривично дело против опште сигурности. Против осумњиченог ће бити поднета кривична пријава у редовном поступку, према информацијама из Тужилаштва. Предистражни поступак је у току.

Ове јесени почетком октобра на подручју Врања догодила се још једна несрећа у лову. Наиме у шуми код села Првонек у Врањској Бањи, смртно је страдао тридестседмогодишњи мушкарац, од прострелне ране у пределу грудног коша. Ухапшен је човек који је био са њим у лову и за кога се сумња да је из нехата испалио хитац у преминулог.

Врање још памти и несрећу у лову која се догодила 2014. године, када је још један млад мушкарац изгубио живот.

Све чешће несреће у лову упозорење су за љубитеље лова, као и за надлежне да се предузму конкретни кораци, како би се појачала безбедност свих.  

 

Књига "Роки фор ревер" аутора Бранислава Марковића Точка представљена је у јавној библиотеци у Врању. Аутор који живи и ради у Владичином Хану објединио је у књизи монокомедије настале у последњих 10 година. Играју се на сценама широм Србије, а писане су на дијалекту југа Србије.

О значају чувања дијалекта, као и о  хумору, сатири и иронији у стваралаштву аутора ове књиге, говорили су професорка Бранка Марковић и писац Жикица Димитријевић.

Писац Бранислав Марковић Точак презентовао је публици најзанимљивије делове књиге.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter