Тихи убица - Рак грлића материце

Упркос томе што се рак грлића материце може спречити уколико се открије у раној фази, стопа смртности од ове болести код нас је много већа него у остатку Европе.

Рак грлића материце се развија током дужег временског периода, од 5 до 10 година, што омогућава благовремено откривање пре него постане инвазиван и почне да се шири.

Без обзира што је ова болест излечива у раној фази, у свету сваке године преко пола милиона жена умире од ове болести. Проблем је што тек свака пета жена одлази на редовне гинеколошке прегледе где се и могу открити промене на грлићу материце пре него што поприме малигни карактер, упозорава специјалиста гинекологије и акушерства др Горан Радојичић.

Свака промена се може открити ПАПА тестом и на тај начин се може спречити њихов развој. Свако предканцерогено стање не развије се у карцином. С друге стране у неким случајевима потребно је неколико година да се развије рак, а у веома ретким случајевима рак се развије и за годину дана. Због тога је превенција и редовни прегледи су најефикаснији лек за лечење рака грлића материце.

РИЗИЦИ

Ризични фактори грлића материце је све оно што повећава шансу од развијања карцинома. Међутим, ако постоји бар и један ризични фактор то никако не значи да ће ћете добити рак, али у сваком случају би требало избацити лоше навике као што је конзумирање цигарета. Од цигарета постоје и много већи ризици.

ХПВ вирус је један од најважнијих ризичних фактора. Хуман папилома вирус је у ствари група од преко 150 повезаних вируса, а неки од њих узрокују израслине које се зову папиломи или брадавице. ХПВ може инфицирати и ћелије на површини поже која се налази у близини ануса, гениталија, уста и грла, али не неже захватити крв или унутрашње органе попут срца и плућа. Овај вирус се преноси са човека на човека додирима или сексуалним чином било које врсте.

Иако научници верују да жене код којих се развије рак грлића морају пре имати ХПВ вирус, постоје случајеви када жене поред вируса никад не развију карцином.

Један од ризика је и инфекција хламидијом, бактеријом која узрокује упалу карлице што може довести до неплодности. Инфекција хламидијом са собом обично не носи видљиве симптоме и у већини случајева жене не знају да имају ову бактерију док не обаве тестирање.

И исхрана може бити један од ризика. Ако је свакодневна исхрана сиромашна воћем, поврћем и здравим нутритијентима шанса за карцином је већа. Уколико је жена гојазна у већем је ризику од аденокарционома грлића материце, потврдила су истраживања каже др Радојичић.

Дугорочна употреба контрацептивних пилула повећава ризик од рака грлића материце. У ризику су и жене које су изнеле три или више трудноћа до краја термина и оне жене које су прво дете родиле са мање од 17 година.

О породичној амнези и генетској предиспозицији се мора стално мислити.

СИМПТОМИ

У раном стадијуму карцинома грлића материце и предканцерогеног стања углавном се не осећају никакви симптоми. Симптоми на које треба обратити пажњу су:

- Обилно вагинално крварење, као што је крварење након сексуалног чина, крварење након менопаузе, крварење између два менструална циклуса, обилније и дуготајније крварење током циклуса, крварење након туширања или вагиналног прегледа – то је веома чест симптом рака грлића материце, али не и предканцерогеног стања

- Необични вагинални исцедак који може да садржи трагове крви и јавља се између два менструална циклуса или након менопаузе

- Бол током сексуалног односа

Ови симптоми нису у старту знак за панику, они могу бити знак неких других оболења осим карцинома, попут инфекције. Оно што је неопходно урадити јесте заказати преглед чак и ако је урађен ПАПА тест. Ако је у питању инфекција одговарајућом терапијом излечење је брзо. С друге стране, игнорисање ових симптома може убрзати прогрес рака и смањити шансе за излечење, ако је то у питању.

Превенција је најважија, зато је за рану дијагностику важно пратити следеће смернице:

- Свака жена до своје 21 године треба да обави тестове за рано откривање карционома. Жене старости између 21 до 29 године ПАПА тест би требало да обављају сваке три године уколико лекар не препоручи другачије. У овом периоду живота се не препоручује генетско ХПВ тестирање.

- Са 30 година ПАПА тест би требало радити једном годишње док би на редовне гинеколошке прегледе требало одлазити чешће, најмање два пута годишње или чешће по потреби. Генетски ХПВ тест би требало да се ради једном у пет година.

- Жене које имају више ризичних фактора би прегледе и тестирања требало да обављају чешће у зависности од препоруке гинеколога.

- Жене старије од 65 година које су одлазиле на редовне прегледе у последњих 10 година могу престати одлазити на годишње прегледе па чак могу и престати обављати тестове за рано откривање грлића материце. Исто важи и за жене које су имале хируршки захват уклањања материце.

АЛИ УПАМТИТЕ, све је индивидуално и важно је са лекаром доносити одлуку колико често и када треба одлазити на прегледе јер ПРЕВЕНЦИЈА ЈЕ НАЈБОЉИ ЛЕК.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Градско веће - Радио Телевизија Врање https://t.co/cgpZ2jgcQB via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter