Стрес - пут до кардиоваскуларних болести

Кардиоваскуларне болести представљају главни узрок смрти у већини развијених земаља, као и у многим земљама у развоју. Више од трећине умрлих услед кардиоваскуларних болести припадају особама средњег животног доба. Кардиоваскуларне болести су значајан узрок радне неспособности, великих трошкова здравствене заштите и превремене смртности, особа млађих од 65 година. Захваљујући организованим превентивним мерама, дошло је до смањења стопа морталитета од кардиоваскуларних болести у развијеним земљама. Одређени утицај имало је и постојање добре и правовремене терапије првог инфаркта што је довело до бољег преживљавања особа које су га имале, али и до повећања броја особа са рецидивом.

 

На листи земаља рангираних према висини стопе оболелих од КВБ, Србија се налази у горњој трећини када се посматра женска, а нешто изнад средине када се посматра мушка популација, каже интерниста др Сретен Мишић.

Узимајући у обзир све ризичније понашање популације, попут пушења, недовољне физичке активности и неправилне исхране, већ у раној животној доби неопходно је започети са мерама превенције ризичних фактора за настанак кардиоваскуларних болести уз промоцију здравих стилова живота.

Избегавање и смањење нездравих начина живота и свих ризичних фактора (престанак пушења, повећање телесне активности, смањење прекомерног уноса засићених масти и соли, смањење прекомерне телесне тежине...) доприноси спречавању болести. Правовременим откривањем првих знакова болести путем систематских прегледа, самопрегледа и других дијагностичких поступака могуће је успешно спречавање болести и развоја компликација.

Бол, лупање срца и константан осећај умора могу бити јасни симптоми кардиоваскуларних болести. Стискање и осећај притиска у грудном кошу често су резултат недовољне снабдевености срчаног мишића крвљу. Такву бол не треба занемаривати. Умор је такође један од знакова који старије особе често повезују са годинама живота али, није лоше ако овакво стање потраје, обратити се лекару. Осећај лупања срца је готово јасан знак да се ради о поремећају срчаног ритма. Наиме, људи обично не осећају рад срца. Али за време физичког напора или код неког емоционалног доживљаја, човек може постати свестан рада срца. Ако је баш такав осећај присутан а није узрокован неком активношћу онда ваља потражити помоћ лекара. Нарочито ако лупање прате други симптоми, појашњава др Мишић.

Интерниста др Сретен Мишић каже да је потребно сваког дана урадити нешто за своје срце. Као прво, препоручује да никако не треба допустити да посао украде здравље.

„Спавајте довољно, тело ће бити захвално, вредност крвног притиска и фреквенције срца биће ниже. Посао може убити и зато што непрестано седимо тако да треба искористити сваку прилику за шетњу и разгибавање. Пола сата вежбања је благотворно али треба настојати да се вежба увек у исто време како би то постала навика."

Особе које су социјално ангажоване имају тенденцију да надживе оне које то нису. Истраживања кажу да људи који су друштвено изоловани умиру од болести срца од два до три пута чешће, чак и када немају ризике као што је пушење, лоша исхрана и сл. Дакле, дружење је добар лек и превентива.

Много је намирница које утичу и доприносе здрављу. Када је срце у питању, зелени чај је одличан избор. Препун је антиоксиданаса који помажу не само код мршављења већ смањују холестерол и крвни притисак. Две шољице дневно су довољне. Риба смањује ризик од срчаног удара за чак 52 посто. Богата је омега 3 киселинама које позитивно утичу на правилан рад срца. Од поврћа се препоручује кељ, броколи, купус јер чувају здравље жила, артерија и срца. Орашасти плодови су здрав међуоброк и препоручује се нарочито онима који не воле рибу.

На крају, најделотворнији начин да се спрече кардиоваскуларне болести и сачува срце је осмех, каже др Мишић. Истраживања кажу да од 300 испитаника чак 40 посто оних који се нису смејали свакодневним иритантним ситуацијама, имали су проблем са стресом. Зато, без стреса молим, каже др Мишић.

Стрес је један од главних криваца за појаву разних болести у данашње време. Осим што може утицати на наше психичко здравље, утиче и здравље срца. Зато дубоко удахните и одвојите времена за одмор како би сачували здравље, саветује др Мишић.

Унапређење здравља је прва мера у превенцији кардиоваскуларних болести којима је циљ стварање такве животне и радне средине, попут здравих услова становања, услова рада, исхране, могућност рекреације и телесне активности, јачање друштвене подршке, које ће позитивно утицати на здравље односно неће штетити здрављу. Мере унапређења здравља се примењују код здравих особа са сврхом да се болест не развије.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено четвртак, 29 новембар 2018 17:24

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Градско веће - Радио Телевизија Врање https://t.co/cgpZ2jgcQB via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter