Медијски пројекат Реагуј, не буди жртва се бави вршњачким насиљем у врањским основним и средњим школама. Сврха пројекта је да се ученици ових школа упознају са свим облицима вршњачког насиља, да знају да га препознају и да адекватно реагују на њега. Пројекат ће и кроз 18 чланка на интернету и 9 видео прилога који ће бити дељени на друштвеним мрежама утицати и на ширу заједницу, на породицу као стуб здравог друштва, на јавност и на систем да се исправно односи према жртви вршњачког насиља, али и да исправно санкционише насилнике. Међутим, нове технологије довеле су и до појаве новог облика вршњачког насиља. Деца су све чешће изложена руглу преко друштвених мрежа. Зато ћемо посебно обратити пажњу на заштиту од сајбер насилника.
Како би се стекао потпуни увид у стање свари у школама, служба заштитника грађана спровела је и анкету међу ђацима у Србији. Укупно 88 одсто анкетираних основаца изјавило је да је имало непосредно или посредно искуство са вршњачким насиљем, а исто је изјавило 60 одсто средњошколаца. Није пријатно ни сазнање да је сваки четврти средњошколац (26 одсто), а сваки пети основац (20 одсто) био сведок неког облика насиља наставника над ученицима (Извештај заштитника грађана и панела младих саветника – Заштита деце од насиља у школама).
Јавља се у све млађем узрасту, карактеришу га туче, вређања, вербална и психичка малтретирања, понижења на друштвеним мрежама. Дешава се у школама и може трајно да оштети или уништи нечији живот.
Подаци Групе за заштиту од насиља и дискриминације при Министарству просвете, науке и технолошког развоја показују да је најзаступљеније вербално насиље – вређање, сплеткарење, давање погрдних имена, исмевање, оговарање, ширење лажи, али је присутно и ударање, отимање, сексуално узнемиравање, снимање без нечијег пристанка и слање узнемирујућих SMS порука.
Образовни систем и породица две су најбитније карике, које морају заједно да раде како би приметиле и сузбиле ове појаве, слажу се стручњаци. Највећи терет је на њима, али родитељи и наставници нису свемогући. Они су део и одраз ширег друштвеног контекста. Док друштво подржава насиље, насиље ће бујати. Важну улогу играју и медији, кроз поруке и вредности које промовишу.
Психолози, педагози, они који се баве проучавањем људског понашања, карактера, васпитавањем и учењем сматрају да се против вршњачког насиља најбоље бори непрестаном причом о њему, указивањем и освешћењем овог проблема. Битно је на време уочити проблеме, едуковати родитеље, као и кадар који директно ради са насилницима и жртвама насиља.
Важно је и санкционисање насиља, како не би испало да је оно допуштено или чак пожељно.
Различити су начини на који се насиље спроводи, може бити индивидуално „један на један“, а неретко је и да се цела група окрене против једног. Стручњаци сматрају да су поводи углавном глупи – ко има боље патике или телефон. Разлог је, у суштини, увек исти – демонстрација моћи и силе над неким ко је слабији, доказивање и потврда у друштву.
Наставља се...
