Додај живот годинама

Додај живот годинама (3)

Добри Ристић је председник Фолкорне секције Удружења пензионера града Врања. У пензији je 23 године. „Никада се нисам бојао пензије, јер сам био свестан да једног дана морам бити пензионер и нисам размишљао шта ћу радити када одем у пензију. Драго ми је што сам дочекао старост као пензионер. Овде, у овом удружењу нашао сам разоноду. Већ 12 година сам председник фолкорне секције и до сада смо са великим успехом радили. Имали смо разна гостовања, не само у Србији, већ и у земљама у региону. Увек смо наилазили на велика одобравања публике, где год смо били. И у овим годинама пријају аплаузи”, истиче Ристић.

„Од оснивања сам члан Удружења, са задовољством прича Добри. Ја сам хармоникаш, и пре одласка у пензију свирао сам овде на игранкама сваког четвртка. Људима се допало како свирам, прихватили су ме и ја сам наставио да свирам.  Избарали су ме и у Извршни одбор. Покренуо сам  иницијативу за оснивање  Фолклорне секције удружења пензионера.  Хтели смо да то све претворимо у културно-уметничко друштво, али нисмо имали средстава. Једино нам помало недостају финансијска средства, слабо се одазивају донатори, а имамо у Врању јаке привреднике и приватне и друштвене фирме, али се не одазивају. Треба нам финансијска помоћ за куповину ношњи и свега осталог што је потребно за квалитетан наступ. Углавном све то сами финансирамо. Редовно имамо пробе, очекују нас наступи. Надам се да ћемо са успехом све то реализовати”, прича Ристић.

                                                       

„Искористићу овај разговор да позовем све пензионере, да дођу овде код нас и осете тај део културног живота. Ми врло често путујемо. Просек година у тренутном саставу фолклорне секције  је 68 или 69 година. Зато позивам пензионере да дођу јер се овде играју игре које нису напорне и свако може да научи”, са несмањеним ентузијазмом говори Ристић.

Додаје и да зна да су људи посвећени унуцима и не друже се, избегавају трошкове, све се врти око пара. Но, када оболе много већи новац потроше на лекове.

Гарантујем да ће ако постану чланови овог удружења и овог КУД,  јер ћемо га проширти, моћи да се опусте од свакодневних обавеза. Свако може да издвоји два сата недељно и да се прикључи овде нама, не мора да игра, да види шта ми радимо и како проводимо време. Увек смо наилазили на велика одобравања публике где год смо били. И у овим годинама, пријају аплаузу.

Стојче Павловић je председник Удружења пензионера. Са поносом истиче да је  на челу удружења које постоји од далеке 1946. године. Радни век провео је пружајући правну помоћ осигураницима који су желели да оду у пензију. Остао је активан и након пензионисања, најпре као заменик председника Удружења, а затим и као председник, како сам каже, изабран вољом пензионера.

„Ово Удружење водеће је у целом Пчињском округу, пре свега, као координатор активности осталих удружења. На нивоу округа је 35 хиљада, а у граду Врању 17 и по хиљада пензионера. После пензионисања наставили су људи да долазе код мене и у Удружењу пензионера да траже помоћ и да их посаветујем”, каже Павловић.

Помагао сам свима колико сам могао. Врата су свима отворена у удружењу, да сами виде шта оно значи, у смислу њиховог друштвеног живота. То је први циљ удружења, које не занемарује ни социјалну страну, јер помажемо онолико колико можемо. Пре свега у смислу социјалних пакета, лекова, посете болесника, позивање лекара. Чланство у Удружењу је корисно и због тога што је удружење склопило уговоре са бањама по којима имају попусте. Сав технички део посла за коришћење неког бањског лечилишта ураде људи из Удружења, тако да пензионер треба само да дође, истиче Павловић и додаје да је у овом тренутку на основу уговора са Филијалом, удружење организовало набавку огревног дрвета на рате, што је још један бенефит од удруживања.

Осим тога организују велики број излета, јер како каже Павловић, има пензионера који нису изашли из Врања.

                                                      

„Ништа од свог овог посла Павловићу не пада тешко, јер како каже ''велика опасност за све људе у поодмаклим годинама је да седе кући, још ако немају унуке око себе, самоћа је страшна. Усамљеност убија и скраћује животни век. Свима саветујем да се активирају на било који начин”, каже Павловић.

О пензионерима треба да води рачуна најпре породица, а затим и цело друштво. Људи у трећем добу не смеју да буду запостављени и заборављени од друштва и породице. То је нехумано, а имамо примере да се то ради. Удужење пружа прилику за дужење, које им враћа животни оптимизам.

„Када дођу у удружење више нису утучени, просто не могу да се препознају. Наше забаве и прославе су највеселије, а и када идемо на излете, они у аутобусу траже хармоникаша, а не ЦД. Сви се опусте, развеселе и забораве на проблеме, ако их имају. Шах је свакодневница и клуб има више од 50 чланова. Желимо да  шах клуб озваничимо, па да крену такмичења”, оптимистично говори  председник удружења.  Велике планове имају у Удружењу, припремају и пројекте са музичком секцијом, вокалним солистима, песницима.

 

Подаци о старима, када је Врање у питању, говоре да је 16 посто учешће старије популације у укупном броју становништва. По светским конвенцијама и правилима, то је велики број и сматра се да је наш град, град старије популације. О томе смо разговарали са Данијелом Милосављевић, градском већницом задуженом за област социјалне заштите. Она наводи разлоге за овакву ситуацију. ''Негативан је природни прираштај, више имамо умрлих него новорођене деце. Миграције су присустне, много младих људи одлази у Ниш, Београд, у потрази за послом. И то је још један разлог који условљава демографску слику Врања, изнела је податке градска већница Данијела Милосављевић, говорећи за наш портал. Милосављевићева наводи и шта треба предузети како би се побољшао положај старијих:

„Морамо у будућем периоду што више да сагледамо старију популацију. Град мора да да све од себе да се ти људи на адекватан начин сагледају, с обзиром на то да велики број њих остаје сам. Велики проблем су наше сеоске средине, не оне које су близу граду, већ планинска села, где углавном људи сами живе и то са 75 и више година. Тачна статистика не постоји, јер велики број људи има контакт са породицама у граду. Током зимских месеци мењају место боравка, зато статистика и не може да буде прецизна. Постоји контакт са децом, тако да они брину о њима, али није увек такав случај.”

На квалитет живота старије популације утичу многи фактори каже већница.

’’Један од првих је финансијска ситуација, да ли имају пензије или су примаоци новчане накнаде или пољопривредне пензије. Такође и од здравственог стање, има и оних који су  непокретни. Ми као локална самоупрва покушавамо да помогнемо кроз услугу помоћ у кући. И ту услугу ћемо развијати у наредном периоду. У овом тренутку имамо само пет геронто домаћица које покривају око 60 породица. То је велики број породица, та помоћ је набавка лекова, животних намирница, одлазак код лекара. Једна геронто домаћица буде око сат времена дневно у једној породици. Толико можемо у овом тренутку.”

                                                    

Добро је што имамо Прихватилиште за стара и изнемогла лица где ургентно смештавамо лица која се нађу у некој животној ситуацији, коју не могу сами да превазиђу. Или је породица далеко, или чланови породице нису у стању да преузму бригу о родитељима. У  Прихватилишту је ограничен боравак на шест месеци по закону, али ми и дуже дозвољавамо да остану. Велики број не жели да напусти ову средину иако имамо смештај за старе при Болници у Сурдулици и геронтолошки центар у Лесковцу.  На територији Пчињског округа не постоји ниједан старачки дом, а они не желе даље од своје средине, јер су им ту пријатељи, комшије, гробови, средина где су рођени, где су живели и то примарно окружење за њих је најповољније, преноси већница.

Ипак, највећи проблем старијих је самоћа, каже Милосављевићева: ’’Велики број људи изолује се од средине и такве људе треба пронаћи и извуђи из те њихове изолације и самоће. Старост може да буде лепа и то само са људима.  У овом тренутку постоје два удружења пензионера у граду. Финансирају се из чланарина они могу пројектно да конкуришу за одређена средства. Удружења склапају уговорем са Бањама, за набавку огрева, намирница, имају различите секције, друже се и на тај начин старије особе продуже себи живот. То су примери како живети у трећем добу.”

Да подстакнемо да се што више учлањују и да буду што активнији. Да се живот не своди само на то да када изађемо у пензију, чувамо унуке и чистимо кућу. Морају да се друже да би им старост била што лепша, што боља, квалитенија и садржајнија. Онда је човек испуњен и не мисли ни на болест ни на неке тешке ствари.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter