Одштампајте ову страницу

Додај живот годинама: Данијела Милосављевић

Подаци о старима, када је Врање у питању, говоре да је 16 посто учешће старије популације у укупном броју становништва. По светским конвенцијама и правилима, то је велики број и сматра се да је наш град, град старије популације. О томе смо разговарали са Данијелом Милосављевић, градском већницом задуженом за област социјалне заштите. Она наводи разлоге за овакву ситуацију. ''Негативан је природни прираштај, више имамо умрлих него новорођене деце. Миграције су присустне, много младих људи одлази у Ниш, Београд, у потрази за послом. И то је још један разлог који условљава демографску слику Врања, изнела је податке градска већница Данијела Милосављевић, говорећи за наш портал. Милосављевићева наводи и шта треба предузети како би се побољшао положај старијих:

„Морамо у будућем периоду што више да сагледамо старију популацију. Град мора да да све од себе да се ти људи на адекватан начин сагледају, с обзиром на то да велики број њих остаје сам. Велики проблем су наше сеоске средине, не оне које су близу граду, већ планинска села, где углавном људи сами живе и то са 75 и више година. Тачна статистика не постоји, јер велики број људи има контакт са породицама у граду. Током зимских месеци мењају место боравка, зато статистика и не може да буде прецизна. Постоји контакт са децом, тако да они брину о њима, али није увек такав случај.”

На квалитет живота старије популације утичу многи фактори каже већница.

’’Један од првих је финансијска ситуација, да ли имају пензије или су примаоци новчане накнаде или пољопривредне пензије. Такође и од здравственог стање, има и оних који су  непокретни. Ми као локална самоупрва покушавамо да помогнемо кроз услугу помоћ у кући. И ту услугу ћемо развијати у наредном периоду. У овом тренутку имамо само пет геронто домаћица које покривају око 60 породица. То је велики број породица, та помоћ је набавка лекова, животних намирница, одлазак код лекара. Једна геронто домаћица буде око сат времена дневно у једној породици. Толико можемо у овом тренутку.”

                                                    

Добро је што имамо Прихватилиште за стара и изнемогла лица где ургентно смештавамо лица која се нађу у некој животној ситуацији, коју не могу сами да превазиђу. Или је породица далеко, или чланови породице нису у стању да преузму бригу о родитељима. У  Прихватилишту је ограничен боравак на шест месеци по закону, али ми и дуже дозвољавамо да остану. Велики број не жели да напусти ову средину иако имамо смештај за старе при Болници у Сурдулици и геронтолошки центар у Лесковцу.  На територији Пчињског округа не постоји ниједан старачки дом, а они не желе даље од своје средине, јер су им ту пријатељи, комшије, гробови, средина где су рођени, где су живели и то примарно окружење за њих је најповољније, преноси већница.

Ипак, највећи проблем старијих је самоћа, каже Милосављевићева: ’’Велики број људи изолује се од средине и такве људе треба пронаћи и извуђи из те њихове изолације и самоће. Старост може да буде лепа и то само са људима.  У овом тренутку постоје два удружења пензионера у граду. Финансирају се из чланарина они могу пројектно да конкуришу за одређена средства. Удружења склапају уговорем са Бањама, за набавку огрева, намирница, имају различите секције, друже се и на тај начин старије особе продуже себи живот. То су примери како живети у трећем добу.”

Да подстакнемо да се што више учлањују и да буду што активнији. Да се живот не своди само на то да када изађемо у пензију, чувамо унуке и чистимо кућу. Морају да се друже да би им старост била што лепша, што боља, квалитенија и садржајнија. Онда је човек испуњен и не мисли ни на болест ни на неке тешке ствари.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено четвртак, 31 октобар 2019 12:59
РТВ

Најновије од РТВ

Сродни чланци