Додај живот годинама: Лидија Златковић

Лидија Златковић, је члан Удружења пензионера града Врања, члан секције жена и члан фолклорне секције. Са осмехом на лицу прича о томе како је дошла у Удружење, колико јој је помогло после смрти супруга и колико јој значи то што је активни члан у Удружењу.

„Волим да се дружим са свим људима овде. Волим да пишем о свему и о свом животу. Волим да комуницирам са људима и ван удружења. Желим да им кажем како сам лепо прихваћена када сам дошла у Удружење. Ја имам породичну пензију, када сам остала сама, било је јако тешко. Почела сам да тонем, док ме једна моја пријатељица није довела овде и учланила у удружење. Од тада чини ми се никада одавде нисам изашла. Осећам се јако пријатно и младо. Прво је било учлањивање у секцију жена, онда су ме прихватили у фолклор, иако ја то нисам хтела. Рекла сам им да не знам. Ја играм лепо, али овде је у питању кореографија. Председникова супруга ме убедила. Требало је да играмо у селу Кршевица, имали смо једну пробу, то се свидело свима и питао ме председник да ли хоћу да се учланим. Ја сам рекла ако ме примате и ако мислите да је добро ја ћу радо прихватити. И тако сам постала члан секције жена и фолклора”, са осмехом прича Лидија.

„Пет година сам у удружењу, пет дивних година. Могу да одавде одем...., не завршава реченицу Лидија и наставља „не знам како, али док овако могу немам намеру да напустим ово место овде и дружење са пензионерима”.

Ову релативно младу пензионерку краси и младалачки изглед и константан осмех на лицу. Нико ми не верује да имам година колико имам и вероватно и овом дружењу дугујем тај изглед. Драго ми је када ми неко каже да у овим годинама лепо изгледам”, са оптимизмом говори, али и зрачи  Лидија. Зато и препоручује свима да дођу у удружење.

Пише песме одавно, каже да је писала зато што је била превише усамљена, па се тако окренула оловци и папиру. Каже да у свакој соби има по једну оловку и папир и када јој дође инспирација, одмах пише. „Док пишем осећам се слободно, као да могу да полетим”.

Јутро 

Пробудих те рано,

јер сам те уснила,

снови ми се роје,

нигде среће моје.

Не мора нам увек бити фино

Јер и други постоје и заслужују део ове среће

Није срећа само када се граби

Још је већа када се с неким из дна душе дели.

„Поносна сам на моје комшинице и пријатељице које се одазивају када их зовем на дружења, да играмо карте, домине, није битно шта, важно је да се смејемо и да се дружимо. Ја се надам да ћу успети да им свима дам осмех”, свеприсутним осмехом на лицу говори Лидија.  

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено четвртак, 31 октобар 2019 12:47

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter