Љубинка Јовановић има 84. године и већ месец дана је корисница услуга Прихватилишта при Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању. Прима малу породичну пензију. Са тугом у очима прича Љубинка своју тешку животну причу. Није лако каже у овим годинама немати кров над главом и бити у установи.

„Иако овде није много ни добро, није много ни лоше, како да кажем, када те код куће нико не воли. Нико не воли старог човека, каже Љубинка са сузама у гласу.” Спушта главу и наставља причу. „Имам једног братанца, који ми је све упропастио што је нашао, од онога што сам ја стекла. Братанице свака гледа своју породицу, мене нико не гледа...... ”почиње да плаче. Кроз сузе каже да нема ни сестре, ни браћу, да нема никога. Имала сам кућу, али ми је преузео братанац. Продао је заједничка дрва, платио адвокате и сада је све његовo.

„Нисам имала среће, касно сам се удала у педесeтим годинамa и живела 20 година у браку са човеком који је преминуо. И ту ми судбина лоше писала. Његова кућа је била трошна, пара за реновирање нисам имала и тамо нисам могла да останем. Имао је сина, који је такође умро. Кућа је сада пуста. Вратила сам се у родитељску кућу, али мој братанац ме неће. Сама сам, сада ми је најтеже, ја не могу без људи. Без људи не могу, а моји ме људи неће”, са сузама у очима говори ова времешна старица.

                                                  

„Овде су људи добри према мени, прихватили су ме. Овде ме довео Центар за социјални рад. Обећали су да ми нађу стан у мом крају,” са надом говори Љубинка.

„Jа сам из села Кленике и волела бих да сам тамо. Постоји и могућност да ме шаљу у други дом, тако су ми рекли, али ја тамо нећу да идем. Не могу више у овим годинама да се прилагођавам. Имам овде и смештај и храна, спреме, принесу, подигну.

„Мени недостаје моје место, моји људи, мој народ, моја родна кућа и нема ништа милије од тога. Али тај братанац ме најурио из куће. Једне ноћи ми је запретио, рекао је ако будеш овде или ћу те заклати или ћу те убити. И ја сам морала да побегнем ноћу.”

Прича о насиљу се наставља и како каже Љубинка нема краја.

„Узимао ми је новац, а једном ме чупао за косу и сада не смем од њега да одем тамо. Пријавила сам полицији. Они су му изрекли меру забране приласка”, објашњава Љубинка и додаје да жели кући, али да сама не може, јер је и руке и ноге не слушају.  

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено четвртак, 31 октобар 2019 12:39

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter