Одштампајте ову страницу

КРЕАТИВНА ИНДУСТРИЈА

Дигитализација, повезаност,  глобализација, експанзија економије засноване на знању, растућа потражња за економијом забаве и слободног времена и експанзија сектора који спадају под интелектуалну својину имају значајан утицај на традиционално разумевање уметности и културе. Kао резултат транзиције од капиталистичких ка посткапиталистичким друштвима, термини као што су „креативне индустрије“,„културне индустрије“ и „креативна економија“ боје скорашње дискусије о култури, економији, технологији, урбаном планирању, културним политикама и политици уопште.

Термин „културна индустрија“ датира из послератне француске критичке теорије Теодора Адорна и Макса Хоркхајмера и била је коришћена као критика масовне и стандардизоване културне продукције. Економски потенцијал уметности и културе препознат је у Великој Британији током периода владе Маргарет Тачер, у извештају „Економска важност уметности у Британији“ и тиме је утврђен термин културне индустрије. /Termin je ovde korišćen u množini kako bi se razlikovao od adornovskih negativnih konotacija, kao i zato što množina bolje opisuje varijetet kulturne produkcije druge polovine XX veka./

Данас је негативна конотација која се односи на идеју мешавине културе и индустрије увелико напуштена. УНЕСКО третира културне индустрије као сектор високе важности и дефинише их као „оне индустрије које производе материјалне и нематеријалне уметничке и креативне производе, и које имају потенцијал за креирање богатства и генерисање прихода кроз експлоатацију културних добара и производњу робе и услуга (традиционалних и савремених) базираних на знању. Заједничко за све културне индустрије је коришћење креативности,знања из области културне и интелектуалне својине за производњу робе и услуга од друштвеног и културног значаја.“/[1]UNESCO, Backgrounder on Cultural Industries,10.November2010.http://www.unescobkk.org/fileadmin/user_upload/culture/Cultural_Industries/HK_Open_Forum/Backgrounder-FINAL.pdf /

Сектори који спадају у културне индустрије су сектори у култури који омогућавају умножавање уметничких дела, као што су издаваштво, телевизијска, радио и музичка продукција, кинематографија и адвертајзинг. Термин креативне индустрије се често користи наизменично са термином културне индустрије, али заправо обухвата много шире поље него културне индустрије, јер превазилази поље уметности и укључује све производе базиране на креативности.

Ипак, Велика Британија је била прва земља која се политички фокусирала на креативне индустрије и оснивањем Оперативне групе за креативне индустрије (Creative Industries Task Force) у оквиру Одељења за културу, медије и спорт (Department for Culture, Media and Sport)1997, почела да користи термин у оквиру државне културне политике. Оно дефинише креативне индустрије као оне индустрије које имају порекло у индивидуалној креативности, вештинама и таленту и које имају потенцијал за креирање богатства и радних места кроз генерисање и експлоатацију интелектуалне својине./ [1] World Investment Report: The Shift Towards Services, United Nati-ons Conference on Trade and Development, New York and Geneve 2004, str. 3./

Наведена дефиниција је најраспрострањенија и најприхваћенија дефиниција креативних индустрија, посебно у Европи, и укључује адвертајзинг, архитектуру, тржиште уметности и антиквитета, занате, дизајн, модни дизајн, филм, видео, фотографију, компјутерске игрице, музику, извођачке и визуелне уметности, издаваштво, телевизију и радио.

Прелаз од културних ка креативним индустријама променио је приступ у смислу економске оријентације, јер су активности које су до скоро претежно биле сматране непрофитним, препознате као потенцијално комерцијалне активности. Најновија тенденција је да се креативне индустрије не ограничавају уско на активности везане за културу, већ да се користи термин „креативна економија“ како би се нагласио значај услуга базираних на различитости садржаја, креативног размишљања и решавања проблема међу свим индустријским секторима.

Нови начин размишљања настао је због повећане потражње за садржајима доколице и доживљаја и због диференцијалне инфлације која је креирала пораст цена услуга и пад цена робе. Услед овога, развијене земље уочиле су потребу за реструктурирањем њихових економија на начин који би омогућио да се не ослањају на материјалне ресурсе и традиционалне индустрије, које постају све неодрживије, већ да их окрену ка коришћењу људских ресурса и знања и фокусирају се на нематеријалне производе. Овакав приступ водио је до препознавања потенцијала које имају култура, креативност, интелектуална својина и знање, и до стварања концепта као што је креативна класа.

Данас Светска банка препознаје културне и креативне индустрије као један од главних бизниса јер је процењено да оне генеришу више од 7% светског бруто домаћег производа и прогнозиран им је годишњи раст од 5%. [1] У економијама земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (Organization for Eco-nomic Cooperation and Development), креативне индустрије представљају једну од водећих економија, бележећи годишњу стопу раста од 5% до 20%.

/ International Measurement of the Economic and Social Importan-ce of Culture, prepared by John C. Gordon and Helen Beilby-Orrin OECD, Paris 9. August 2006, 10. November 2010, http://www.oecd.org/dataoecd/26/51/37257281.pdf /

Уз то, показало се да сектор има значајну стопу запослености и да стимулише друштвени и регионални развој, те због тога придобија све већу пажњу политичара. Kултурне и креативне индустрије углавном су привилегија развијених земаља, јер захтевају високу стопу иновативности, експертизе и употребу најновијих технологија. Такође, потенцијали за њихову дистрибуцију и развој уско су повезани са глобалном моћи одређене државе. При том, оне захтевају веома иновативне приступе када су у питању политике и правни подстицаји, из разлога што превазилаз надлежности само једне од политика – културних, економских, урбаних, итд.

Kултурне и креативне индустрије у Србији су у надлежности Сектора за савремено стваралаштво, културне индустрије и односе у култури у оквиру Министарства културе и обухватају издаваштво, визуелне и мултимедијалне уметности, музику, дискографију, извођачке уметности и кинематографију, иако, и не постоји официјелна дефиниција сектора. Медији и културно наслеђе су одвојени сектори унутар Министарства културе, док адвертајзинг и софтвер нису у надлежности овог Министарства.

Први корак за креирање културне политике у области културних и креативних индустрија је прикупљање података (мапирање) и њихова анализа. С тим у вези, председница Владе Србије Ана Брнабић основала је Савет за креативне индустрије и са првог састанка тог тела, одржаног у "Мокрин кући" у Мокрину(23.03.2018), поручила да су те индустрије најбрже растућа привредна грана у Србији и да представљају велику шансу за бржи развој земље, али и стварања бољег имиџа Србије. Савет за креативне индустрије окупља појединце и организације са богатим искуством у креативним индустријама, који ће премијерки помоћи да у потпуности разуме потребе тог сектора и у будућности доноси информисане одлуке за његов даљи развој, саопштила је Влада Србије. Премијерка је председавајућа Савету, а креативне индустрије обухватају: музику, филм, фотографију, радио, телевизију, дизајн, маркетинг, дигитализацију, ИТ софтвер, гејминг, старе занате и архитектуру, издаваштво, књиге, новине, магазине, издаваштво видео-игара, музеје и галерије, визуелне и извођачке уметности. Циљ успостављања Савета за креативне индустрије јесте омогућавање још бржег развоја тог сектора, који већ доприноси домаћој привреди више него поједини традиционални сектори.

Следећи корак могао би бити да се стратешки размишља, узимајући у обзир локалне специфичности и мапирати ресурсе креативног сектора с укључивањем много ширег спектра дисциплина од традиционалних. Такође, требало би израдити стандарде у дефиницијама сектора у складу с локалним специфичностима. / Ovo je učinjeno u Velikoj Britaniji i Španiji iako obe države imaju i širu nacionalnu definiciju./

У томе се огледа шанса за југ Србије и Врање! Јер, 11.03.2019. на седници Скупштине града Врања усвојен је План развоја креативних индустрија за период од 2019. до 2023. године. Заменик градоначелника Врања Ненад Антић, који је координисао Радном групом и израдом овог документа, истакао је да је овај план компатибилан са Стратегијом одрживог развоја града Врања, као и са већ усвојеном Бренд стратегијом, те да су њиме "одређене основне смернице развоја свих делатности које припадају овом сектору".

Овај стратешки документ почива на три "стуба". Први је истраживање и идентификација локалних креативних ресурса и инфраструктуре, дакле нека врста мапирања; потом стварање и унапређење планског правног и институционалног оквира и треће, али и најважније, креирање мера подршке које омогућавају одрживи развој креативних индустрија - казао је Антић за скупштинском говорницом. Он је појаснио да одлучујући аспект креативних индустрија лежи у повезивању културе и уметности са привредом, туризмом, образовањем, економијом, културном баштином и њиховом међусобном преплитању.

Једна од важних карактеристика креативних индустрија је да запошљава високообразовне кадрове, старости између 25 и 45 година, а ми у Врању знамо да имамо велики број образовних, младих људи који су без посла. Кроз развој креативних индустрија локална самоуправа верује да ствара услове за отварање нових радних места, помаже развоју Постоји податак да је у Србији из области креативне индустрије запослено око 100 хиљада људи и то није довољно, док је у Врању ситуација много гора предузетништва из области креативне индустрије и задржава младе људе у граду. и само је 2,35 одсто удео привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на целокупну привреду. Задатак је да се за пет година дође до 10 одсто привредних субјеката из ове области. Потребно је да се формира локални савет за креативне индустрије и такозвани креативни кластер. Потребна је сарадња привредника, али и уметника и свих људи који долазе из сфере креативних индустрија. У тим креативним индустријама издвојено је 13 делатности, и то реклама, архитектонске и инжењерске активности, уметничко и тржиште антиквитета, уметнички занати, дизајн, мода, филмска и видео индустрија, интерактивни софтвер забавног карактера, музичка индустрија, сценске уметности, издаваштво, израда софтвера и компјутерских услуга и производња медијског садржаја.

Град Врање већ увелико припрема и документацију за изградњу Креативно-иновационог центра (КИЦ). Реч је остварању стимулативног окружења у којем би млади могли да развијају предузетнички и истраживачки потенцијал. КИЦ би био заправо форма новог иновативног приступа у раду са студентима и надареним ученицима, окружење које подстиче креативно стваралаштво, развој идеја кроз тимски рад, развој иновација и предузетничког духа и подухвата. Позната је и локација за његову изградњу. То је једна старинска кућа која је легат града и налази се у самом центру, одмах поред Градске куће.

 

 

 

 



 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
РТВ

Најновије од РТВ

Сродни чланци