Одштампајте ову страницу

ИСТОРИЈА КРЕАТИВНИХ И КУЛТУРНИХ ИНДУСТРИЈА

Историја креативних и културних индустрија започиње са појмом културне индустрије, а тај појам су први употребили Адорно и Хоркхајмер у делу "Дијалектика просветитељства“ из 1947. године како би дали оштру критику културе масовне потрошње, стандардизације и комодификације. Према њиховом мишљењу третирати културну вредност као монетарну значи уништити њен критички потенцијал и њену аутентичност,  На неки начин своди се на противљењу уласку културне индустрије на тржиште.

Појам културне индустрије је средином 20 века чинио окосницу критике културе масовне потрошње и комерцијализације уметности од стране Франкфуртске школе. Током 1970. и 1980. године концепт „културне индустрије“ се значајно трансформисао и удаљавао од критике масовне културе и Франкфуртске школе. Услед незаустављивог технолошког развоја неминовно се мења не само начин креирања уметности, већ и начин комуницирања уметности са публиком, тако да се овај концепт значајно трансформирао. Под утицајем културне глобализације културне индустрије постају један од главних покретача културног развоја, односно посредник у елитне уметности са оним делатностима које комуницирају са већим бројем људи. Креативне индустрије су оне делатности које произилазе из креативности, вештина и талената појединаца, а које имају потенцијале за стварање богатства и радних места кроз производњу и експлоатацију интелектуалног власништва.

Веома важан аспект креативних индустрија лежи у повезивању културе са привредом, туризмом, образовањем, економијом, културном баштином, али и у њиховом међусобном преплитању. Ништа мање није значајан ни позитивни и конструктивни однос према идејама, талентима, знањима и искуствима појединаца који су тако у прилици да своје личне потенцијале у континуитету развијају и даље остварују значајне резултате на професионалном и личном плану.

Креативне индустрије не само да имају велики економски потенцијал, већ утичу на тo да наши људи остају у земљи, слободни изражавају своју креативност и овде развијају свој посао. У времену када софистициране технологије замењују човека, креативне индустрије афирмишу хумани капитал.

Креативност је способност решавања проблема и стварања новог знања. То је у ствари искуство мишљења, реаговања и деловања на начин ког карактерише висок ниво иновације, оригиналност и ризиковање. У основи, креативност се односи на стварање нових идеја или комбиновање старих идеја на јединствен начин и она је предуслов за иновацију. У питању је природни ресурс којим су све земље једнако обдарене, а ипак нису све земље једнако креативне и успешне у стварању и примени знања.

Као иманентни људски ресурс, креативност је у свим земљама равномерно распоређена, међутим то није случај и са знањем. Знање се концентрише у само неколико развијених земаља. Савремена знања су веома сложена и за њихов развој потребни су специфични услови: пре свега специјализовани кадрови, затим висока технологија и финансирање – које многе земље не могу да приуште.

Због тога у глобалној економији, сиромашне земље извозе креативност, односно образоване кадрове, док се у високо развијеним земљама знање претвара у вредност на тржишту, и коначно неразвијени увозе производе и услуге развијених.

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
РТВ

Најновије од РТВ

Сродни чланци