Одштампајте ову страницу

КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ У СВЕТУ

Креативне индустрије постају значајан сегмент глобалне економије, а њихов допринос у формирању светског БДП-а непрестано расте. Процењује се да оне учествују са 7% у стварању светског БДП-а и да се у овом сектору остварује раст од 5% годишње. Како на глобалном, тако и на националном нивоу креативне индустрије појединих земаља представљају значајне генераторе њиховог економског развоја. Учешће креативних индустрија у бруто домаћем производу креће се од 2,8% у Сингапуру до 7,9% у Великој Британији, а просечан годишњи раст бруто домаћег производа овог сектора креће се од 7% у САД до 13,4% у Сингапуру.

Сектор креативне индустрије један је од главних покретача привредне активности у Европској унији, али и широм света. Посебно се примећује значај овог сектора у отварању нових радних места, односно смањења незапослености као последица светске економске кризе. Према спроведеној анализи Европске комисије сектор креативне индустрије чини 11,2% свих приватних предузећа и 7,5% запослених у целокупној привреди ЕУ. Овај сектор обухвата више од 3 милиона предузећа и запошљава 12 милиона људи. У доносу на додату вредност сектор кретаивних индустрија чини 5,3% европског БДП-а. Евидентно је да ЕУ настоји да подстиче паметан, одржив и инклузиван раст и и максимално користи потенцијал креативних индустрија у отварање нових радних места, примена иновације, дигитализације и стицање нових вештина. На основу тога, све привредне гране и читав економски систем треба да буду конкурентнији на међународном тржишту.

Креативна индустрија има кључну улогу у реиндустријализације Европе, да је покретач привредног раста и да утиче на ширење иновација на друге индустријске секторе као што је туризам, малопродаја и информационе технологије. Идеја је да носиоци економске политике узму веће учешће у промоцији ове привредне гране како би се више искористио главни бренд земаља чланица ЕУ, а то је њихова култура. Креативне индустрије су настале као политички концепт лабуриста у Великој Британији 1997.године, доласком Криса Смита на чело Одељења за културу, медије и спорт, и оне су заправо била алтернативна стратегија за развој за развој Лондона који је у том периоду ушао у фазу рецесије, а касније и за одређене регије у Великој Британији (Јокшир, Велс, Југоистична Енглеска, Западни Мидланд). Током 2000.године, Градска управа Лондона је препознала значај креативних ресурса и могућност да кроз инвестирање у креативне делатности увећа економско благостање Лондона. Проактивном политиком која је била фокусирана на развој креативних индустрија и стварање повољне климе за развој предузетништва, Лондонска економија је из фазе рецесије врло брзо ушла у фазу просперитета. Захваљујући томе, данас креативне индустрије у Лондону запошљавају преко пола милиона запослених и остварују око 21 милијарду фунти додате вредности, а просечан годишњи раст бруто домаћег производа овог сектора износи око 11%. Међународни оквири за развој креативних индустрија чине бројни међународни стратешки документи, међу којима је најважнија Есенска декларација, УНЕСКО-ва Универзална декларација о културној разноврсности, УНЕСКО-ва Конвенција о заштити и промоцији разноврсности културних израза, Резолуција Европском парламента о културним индустријама и Мишљење Европског комитета за економска и друштвена питања о европским креативним индустријама. Поред ових докумената, развојне оквире стварају и светске и европске организације попут Савета Европе, Европске инвестиционе банке, Светске организације за интелектуалну својину (WIPO), Конференције Уједињених нација о трговини и развоју (UNCTD) и друге. За развој креативних индустрија најважнија су два УНЕСКО-ва документа: - Универзална декларација о културној разноврсности; - Конвенција о заштити и промоцији разноврсности културних израза; У овом првом документу УНЕСКО на индиректан начин националним владама даје препоруке у погледу третмана креативних индустрија или како стоји у документу културних индустрија. УНЕСКО „културне изразе“ дефинише као облике креативног изражавања појединаца, група и друштава који имају културни садржај.

Четири члана Конвенције о заштити и промоцији разноврсности културних израза су релевантна за развој креативних индустрија. Конвенција полази од тога да култура, као стратешки елемент, мора бити део националних и међународних развојних политика; да су права интелектуалне својине и њихово спровођење веома важни за развој стваралаштва; и да процеси глобализације, које убрзава развој информационих технологија, омогућавају брзу и сталну интеракцију између култура, али уједно, због огромних неједнакости богатих и сиромашних земаља, нарушавају културну разноврсност. Земље потписнице Конвенције се обавезују да ће кроз образовне програме и јавне кампање промовисати значај заштите и промоције разноврсности културних израза, као и да ће увести програме образовања, обуке и размене у области културних индустрија, како би подржале развој продукционих капацитета и креативности. Потписницима Конвенције саветује се да успостављају билатералну, регионалну и међународну сарадњу, како би створили услове за промоцију разноврсности културних израза и то кроз дијалог о културним политикама; професионалну размену и обуку, подстицаје стварању партнерстава између јавног, приватног и цивилног сектора, те кроз склапање коопродукционих и дистрибутерских споразума.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
РТВ

Најновије од РТВ

Сродни чланци