ДРУШТВЕНИ И ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ КРЕАТИВНИХ ИНДУСТРИЈА

У многим развијеним земљама, креатори културне и економске политике, као и професионалци у области културног развоја, сматрају да су креативне индустрије кључни фактор за опстанак у „економији знања“. У овој новој економији конкурентске предности предузећа, градова и земаља темеље се на интелекту, идејама и машти (интелектуална свoјина). Судећи према пројектима који су до сада реализовани у овим земљама, креативне индустрије имају капацитет да регенеришу градске четврти или чак читаве градове. У том смислу, креативне индустрије се обично повезују са областима културног наслеђа и туризма. Да уметност има важну улогу у економском развоју градова и региона, као и да је катализатор за урбану регенерацију није ново откриће. Међутим, према мишљењу теоретичара економије као што је Дејвид Тризби (David Throsby), интереси истраживача и политичара су се проширили и сада постоје најмање 3 или 4, често истовремено улоге које култура игра у животу и развоју градова: - Симболичке функције – фестивали који стварају идентитет и међународни имиџ градова попут Салцбурга, Авиљона, Единбурга или Бејрута, или путем културних обележја као као што је Торањ у Пизи или Стара тржница у Кракову; - Културне или креативне четврти – чвориште урбаног развоја (као у Питсбургу или Даблину); - Културне и медијске индустрије – важан део градске економије; - Друштвена и интегративна функција културе – стварање друштвене динамике, колективног и индивидуалног идентитета.

Иако мерљив и резултати ових функција културе углавном доприносе развоју већ успостављених културних центара, доказано је да они остварују и следеће: - Директне приходе за локалну економију кроз потрошњу културних добара и услуга; - Индиректну потрошњу кроз приходе других бизниса (ресторани, хотели, транспорт); На пример процењује се да Единбуршки фестивал доприноси шкотској економији са око 135 милиона фунти и запошљава 2900 радника. Поред тога, локални и национални медији oстварују приходе од продаје огласног простора у износу од 12 милиона фунти. - Директно и индиректно утиче на запошљавање; - Друге економске доприносе – кроз урбану регенерацију; Као значајне карактеристике креативних индустрија за развој савремених економских токова могу се издвојити: - Могућност за развијање нових облика потрошње и дистрибуције; - Утицај високе технологије на измену у структури тржишне привреде; Могућност за раст запослености; - Потенцијали за примену нових техничко-технолошких достигнућа заснованих на дигиталној технологији за масовне комуникације; - Ширење и експанзија тржишта; - Нестандардни облик запошљавања и висок степен флексибилности запошљавања; - Висок степен склоности ка иновацијама у пословним подухватима и новим пројектима који стимулативно делују на привредни развој; - Интеграција сектора материјалне и нематеријалне производње; На макроекономском плану непосредни утицај креативних индустрија може се сагледати кроз директне и индиректне економске ефекте које оне имају на развој економије на локалном, регионално и националном нивоу.

У контексту индиректних економских ефеката креативне индустрије имају огроман утицај на: - Имиџа простора и градова који је од пресудног значаја за привлачење инвестиција и концентрацији пословних активности; - Јачању идентитета у локалним, регионалним и националним оквирима; - Јачању друштвеног капитала; - Унапређење стратегије хуманог развоја; - Регенерацију непривилегованих урбаних и руралних средина; - Промовисање социјалне интеграције; - Унапређење конкурентности региона; - Додавање креативних и иновативних елемената концептима урбаног развоја; - Јачање ендогених регионалних потенцијала;

Поред наведеног креативне индустрије имају и социјалну димензију, односно социјалну корист која проистиче из њихове улоге у јачању друштвене кохезије и партиципације, духовне обнове, самопоштовања и идентитета, решавању питање криминала и деликвенције, креирању алтернатива владајућем мишљењу и начину деловања у уметности, науци, медицини, политици, религији, односно из њихове улоге у стварању нових моралних и духовних основа.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 04 децембар 2019 10:15

1 коментар

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Др Митић: Од 120 у болници, само је 1% вакцинисаних пацијената - Радио Телевизија Врање https://t.co/4wcck4AwwT via… https://t.co/SoxOnCDBgf
Млади заинтересовани за програмирање - Радио Телевизија Врање https://t.co/Qm6S8JAms5 via @tripplesworld https://t.co/hyibjqqzWs
Субвенције за незапослене - Радио Телевизија Врање https://t.co/bqP5vFLhRk via @tripplesworld https://t.co/1zDeVmlCUC
Follow RTV Vranje on Twitter